"Крсташ" на оптуженичкој клупи

Чувени шпански истражни судија Балтазар Гарсон одговара пред Врховним судом те земље због покушаја да истражи злочине почињене током Франкове диктатуре. Процењује се да је за време шпанског грађанског рата и током диктатуре генерала Франсиска Франка Бахамондеа нестало око 114.000 људи.

Гарсона оптужују да је прекорачио своја овлашћења, с обзиром на то да су поменути злочини покривени амнестијом договореном 1977. године, две године после Франкове смрти.

Судија, међутим, тврди да је реч о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Испред зграде Врховног суда јутрос се окупило око 200 присталица Гарсона који су узвикивали "Правда!" и "Пријатељу Гарсоне, народ је уз тебе". Они су се окупили на позив више организација за заштиту људских права и удружења жртава, који сматрају да је то суђење неправедно.

На суђењу ће говорити 22 сведока одбране који ће сведочити у име породица жртава од којих су многе сахрањене у масовним гробницама широм Шпаније, наводе агенције. Очекује се да ће суђење трајати најмање месец дана. 

Истрага о злочинима Франковог режима званично је покренута 17. октобра 2008. године, када је Гарсон наредио и ексхумацију 19 масовних гробница. Верује се да је у једној од њих и тело чувеног песника Федерика Гарсије Лорке, који је, такође, био жртва шпанских фашиста.

Његов поступак је дочекан на нож и истрага је убрзо суспендована. Шпанска десница га је оптуживала да отвара старе ране, док његове присталице тврде да су ти злочини сувише страшни да би били игнорисани.

Оптужница подигнута против Гарсона пред Врховним судом Шпаније у априлу 2010. године, на захтев десничарских организација "Чисте руке" и "Слобода и идентитет", изазвала је бурно негодовање јавности. На улице Мадрида и свих већих шпанских градова изашло је више десетина хиљада људи који су жестоко протестовали.

Уколико буде осуђен, један од омиљених крсташа европског, па и светског правосуђа, неће отићи у затвор, али му може бити забрањено да се бави својом професијом 20 година.

Суђење контроверзном судији пратиће и две организације за заштиту људских права, "Амнести интернешенел" и "Хјуман рајтс воч", као и Међународна комисија правника.

"Приступамо суђењу непристрасно. Међутим, непристрасност не значи неутралност, ми нисмо неутрални. Реч је о фундаменталним вредностима које морамо и надаље бранити", рекао је председник Међународне комисије правника Педро Никен на конференцији за новинаре.

Правни саветник "Амнести интернешенела" Хуго Релва објашњава да су организације за заштиту људских права, које нормално не коментаришу судске поступке у току, овога пута направиле изузетак.

"Покренути кривични поступак против неког зато што је истраживао кршења људских права која су се догодила у прошлости у овој земљи, за "Амнести" је скандалозно и неприхватљиво", додао је Релва.

Гарсон је постао међународно познат 1998. када је наредио изручење бившег чилеанског диктатора Августа Пиночеа из Велике Британије, подсећа АФП, тако да његове присталице кажу да је парадоксално што ће Гарсону сада бити суђено, јер у својој сопственој земљи истражује злочине диктатуре.

"Да ли Франкове жртве имају мања права од Пиночеових жртава?", запитао се Рид Броди, адвокат организације "Хјуман рајтс воч".