Борба титана још није завршена

Најмање четири републиканца повукла су своју подршку контроверзним антипиратским законима након јучерашњег протеста најпосећенијих светских сајтова. То је за сада најопипљивији резултат веб-побуне против ограничења која интернет заједници намећу одредбе предложених закона.

Википедија, шести сајт на планети по посећености, "замрачилa" је своје странице на енглеском језику у знак протеста због антипиратског закона познатог као SOPA (Stop Online Piracy Act) о којем расправља Представнички дом америчког Конгреса, као и против предлога закона PIPA (Protect IP Act), који је у процедури у Сенату.

Гугл је цензурисао свој знак, а негодовању због предложених закона се, на различите начине, прикључило више хиљада сајтова и интернет компанија, међу којима су и "Фајерфокс", "Редит", "Вордпрес" и "Вајерд".

Нови замах протесту дао је републикански сенатор Марко Рубио са Флориде, који је повукао своју подршку поменутим законима.

Рубио је, иначе, звезда у успону у редовима републиканаца и многи га већ виде као кандидата за потпредседника на предстојећим изборима, а у блиској будућности и као главног играча.

Сасвим прикладно прилици, Рубио је на својој Фејсбук страници написао: "Конгрес би требало да слуша и избегне брзоплето усвајање закона који би могао да има много последица које законодавац није предвидео".

Пример Марка Рубија следили су и сенатор из Тексаса Џон Корнин и двојица конгресмена – Бен Квејл из Аризоне и Ли Тери из Небраске.

Циљ закона је, како тврде предлагачи, да корисницима интернета у САД онемогући приступ иностраним сајтовима који нуде пиратизоване садржаје.

Противници, међу којима је Бела кућа, кажу да овако написани закони "гађају" превише широко и да угрожавају слободу говора и изражавања, као и да нарушавају динамику и глобални карактер интернета.

Сергеј Брин, суоснивач "Гугла", недавно је рекао да је "шокиран поступком америчких законодаваца", јер их овакве мере "сврставају раме уз раме са најрепресивнијом режимима у свету".

Разлог више за побуну јесте то што се сва одговорност за борбу против пиратерије са власника ауторских права пребацује на интернет компаније.

Наиме, према постојећем закону, интернет компаније не могу се сматрати одговорнима за пиратерију, уколико у кратком року уклоне спорни материјал са својих сајтова.

Нови закони натерали би их да престану да послују или да нуде линкове сајтова који су осумњичени за умешаност у нелегалне активности. Практично, наметнута им је улога цензора. 

"Борба против пиратерије је значајна. Најефикаснији начин да се затворе сајтови који се баве пиратеријом јесте кроз циљане законске мере којима би им било укинуто финансирање. Нема никакве потребе да се америчке друштвене мреже, блогови и претраживачи приморавају да цензуришу интернет нити да се поткопавају постојећа законска решења која су до сада омогућавала да веб-индустрија процвета и да се створе милиони нових радних места", наводи се у званичном саопштењу компаније "Гугл".

Предложени правни акти доскора су имали велику подршку како у Конгресу тако и у Холивуду, музичкој индустрији и медијским компанијама.

Годинама су велике компаније из света забаве позивале Конгрес да се супротстави интернет пиратерији, поткрепљујући то податком да су због нелегалног "скидања" филмова и музике, годишње губиле више милијарди долара. 

Међутим, због изненађујуће снажне интернет кампање, заговорници закона су сада у дефанзиви.

Нико, ипак, не верује да су SOPA и PIPA "мртви", али је веб-протест, организован у среду, показао снагу интернет активиста.

Амерички медији оцењују да је порука послата великим медијским компанијама, филмској и музичкој индустрији сасвим јасна: Не очекујте да положимо оружје без борбе!