Русија против балканског пута дроге

Главни дистрибутер хероина на Балкану и у Европској унији јесте албански организовани криминал, који "балканском рутом" из Авганистана, преко Турске путује ка Западној Европи.

Националне организоване криминалне групе и њихова мрежа у дијаспори обезбеђују кретање дроге широм руте, каже истраживач за Светску безбедносну мрежу Јанис Микалетос.

"Такозвани 'албански организовани криминал' постао је главни дистрибутер хероина на Балкану и ЕУ", каже Mикалетос.

Микалетос је, у изјави за СЕ тајмс на турском, рекао да не треба превидети ни присуство других јаких криминалних мрежа, као што су италијанска Ндрангета, црногорски кланови, турски наркокартели, руске и кавкаске криминалне ћелије и српске наркогрупе.

Широко распрострањена корупција у јавном сектору на Балкану представља још један велики проблем за трговину дрогом.

"Нелегално организована проституција на Балкану директно је повезана са наркотицима, пошто су полицијске истраге у неколико земаља откриле током година да дилери прво зараде 'почетни капитал' од проституције, а затим пређу у трговину дрогом, јер је то још профитабилније", каже Микалетос.

Курдској популацији у граничном подручју Турска–Ирак–Иран олакшано је кријумчарење дроге. Иран и Турска имају безвизни режим, док је контрола граница слаба и лако се избегава.

Бивши амбасадор Босне и Херцеговине у Турској Хајрудин Сомун сматра да је кријумчарима лакше да раде у земљама које су политички нестабилне какве су БиХ и Косово или имају лоше резулате у борби против организованог криминала, као Бугарска и Румунија.

"Постоје неке заједничке полицијске акције земаља у региону против трговине дрогом и трговине људима, али је потребна 'политичка воља' зa даље координирање таквих активности", сматра Сомун.

Русија је показала посебан интерес у сарадњи са балканским земљама ради пресецања путева дроге, посебно оних који иду преко Косова.

У међувремену, према истраживању турске полиције, кријумчари дроге почели су да користе друге алтернативне правце ка Европи, као што су из Ирана и Пакистана у Британију.

"Иако су иницијативе на националном и регионалном нивоу за похвалу, наднационална сарадња, заједничка одговорност и одрживост активности су од суштинског значаја за успех против кријумчара дроге", каже председник Међународног одбора за контролу наркотика УН Хамид Годсе.

Смањење потражње за дрогом јесте камен-темељац добре стратегије за борбу против трговине наркотицима, закључује Годсе.

Иначе, Турска је, с обзиром на свој положај између Европе, Централне Азије и Блиског истока, централни транзитни правац за трговину дроге из Ирана и Авганистана у европске земље.

Око 80 одсто авганистанског хероина на свом путу ка Западној Европи пролази кроз Турску и Балкан, због чега Уједињене нације то називају "балканском рутом".

Балканска рута у трговини хероином и даље је главни коридор који води у европске земље, док број метода и путева који се користе у трговини хероином у Европи расте, рекао је председник Међународног одбора за контролу наркотика УН Хамид Годсе за портал СЕ тајмс на турском.

Кроз Турску пролазе три главна пута трговине хероином: јужна и северна балканска рута и источна медитеранска рута.

Годсе каже да је у 2010. години количина хероина заплењена у Европи дуж северне балканске руте кроз Турску, Бугарску, Румунију, Мађарску и Аустрију смањена у односу на јужну балканску руту, која до Италије стиже преко Грчке, Албаније или Македоније.

Турска граница, у огромној већини случајева, само је транзитна. Анкара, међутим, тврди да су њихови национални, регионални и међународни напори у борби против трговине дрогом ефикасни, чак успешнији него у земљама Еврпске уније.

У последњих пет година, турска полиција је покренула 140 великих међународних операција, а у протеклих неколико година само Турска је запленила двоструко више хероина од 27 земаља чланица ЕУ.