“Венчање је најважнији тренутак у животу сваког човека. Данас на свадбама нема целог обичаја, као пре сто година, али већина људи чува бар неки елемент ове традиције”, каже Алексија Зографу, шеф одељења за култури и спорт области Аристотелис.

Верно и уверљиво, топло и весело, негујући патријархалне вредности. У нови, заједнички живот уз благослов свештеника и родитеља јер поштовање породице је светионик и путоказ. Један од најаутентичнијих обичаја источног Халкидикија важан је у очувању културног наслеђа и идентитета овог дела Грчке. Пут је ово и за туристичку промоцију.

“Покушавамо на овај начин да прикажемо нашу традицију што већем броју људи, ово је нешто што смо научили као млади и са чим живимо”, наводи Марија Енхелиду, заменица градоначелника области Аристотелис.

Ципеле за младу као дар од девера и погача раздељена публици само су неки од истоветних елемената грчке и српске традиционалне свадбе. И наравно заједничко коло две породице као почетак свадбеног весеља.

И ово је тек увод у богат програм „Градови побратими" који националну престоницу културе очекује током септембра. Стижу гости из Куманова, Струмице, Силистре, Бијељине, Бања Луке.

“Данас смо ту, као омладински медиј Клацкалица. Са нашим волонтерима одржали смо акцију чишћења терена и рекреативног простора у близини Ђурђевих ступова”, каже Мухамед Смакић, организатор акције чишћења.

“Заједно све је лакше, када се ради у друштву и тиму. Више је било занимљиво, а корисно за целу заједницу. Не могу се нешто жалити, само желим да апелујем на наше суграђане да чувају природу и не бацају смеће”, каже волонтер Кадир Трубљанин.

На питање да ли је очекивао да ће бити више од 20 џакова смећа волонтер Мелис Бајрамовић одговара: „Ми смо очекивали доста мање, мислим да је ово општи хаос овде. Апеловао бих на све људе када овде дођу да покупе смеће и да га однесу са собом.

Подршку су им пружили и мештани, али кажу да је бацање смећа на овом месту, нажалост, постало пракса.

“Лепо је, лепо. Али није фајда овом народу”, каже један мештанин, а други додаје: „Свака част, ја подржавам те акције и то чишћење, али више бацају него што се чисти.”

Током акције која је трајала неколико сати, овде је прикупљено много џакова отпада. Акцију су подржали и планинари из локалних удружења.

“Апел грађанима да одраде још оваквих акција, а и да купе за собом све што донесу у ову природу”, каже Мухамед Смакић, организатор акције чишћења.

“Ми као планинари и људи који су навикли да природу виде чистом, дошли смо данас да подржмо акцију чишћења "Ђурђевих ступова", тако да нам је јако драго да смо природу учинили природом”, наводи волонтерка Маида Јусуфовић.

Акција је, кажу, била и добра прилика за дружење, па су на једном месту спојили лепо и корисно.

“Ово је добра прилика да проведемо време у природи, да се дружимо и помогнемо у чишћењу природе”, каже Зеид Хукић, волонтер.

Поручују посетиоцима излетишта да према природи буду одговорнији и да је за собом оставе онаквом какву би и сами желели да је затекну.

„У оквиру југозападне куле резиденцијалног утврђења, у њеном најнижем делу налази се царско купатило које је подељено на два дела, један део који је намењен уживању и купању и други део који има техничко сервисну функцију где су запосленици ложили ложишта унутар балнеума како би одржавали температуру воде топлу“, каже археолог Марија Јовић, руководилац истраживања на локалитету "Врело" Шаркамен.

Ово место које тек треба да се истражује, служило је да цар у њему ужива. Претпоставка је да је иза свег тог комфора стајао изузетно озбиљан технички систем.

“Конструкције попут подног, зидног грејања, попут када за купање, попут ложишта, отиска, специфичне конструкције која одговара основној конструкцији римског бакарног бојлера, све то нам указује практично да су овде успостављене те мале терме“, сматра др Игор Бјелић, архитекта са Археолошког института Београд.

“Грађевински материјали који су коришћени, односно опеке од којих је направљен да кажемо типичног облика, али не толко ретке, барем не на простору Србије, дакл од неких стандардних правоугаоних римских облика, које су Римљани стандардизовали, по чему су били познати“, каже др Љубомир Јевтовић, - археолог са Археолошког института Београд.

На овом простору с краја трећег и почетком четвртог века у доба Тетрархије, владао је Римски цар Максимин Даја.

“Овде се стално дешавају ствари због којих ми можемо слободно да кажемо за Шаркамен наш, а светски, почевши од тога да је сама царска палата у питању да је техника градње архитектура таква на таквом месту са тим монументалним кулама монументалним зидовима, затим царски меморијални центар на коме се на централном месту налази тумул, па онда и маузолеј царице мајке, са налазом њеним личним златним налазом, који представља најзначајнији римски налаз у свету у сваком случају, можда има лепших, али значајнијих нема“, наводи Гордан Јањић, археолог, руководилац истраживања на локалитету "Врело" Шаркамен.

Радови на локалитету "Врело" Шаркамен изводе се уз подршку и разумевање Министарства културе и суфинансирање Музеја Крајине Неготин.

"Очекивања су јако велика са наше стране, конкуренција сваке године све већа, надамо се успеху, очекујемо фер борбу. То су четири грла. Од та четири три су домаћег одгоја, на шта смо посебно поносни јер та конкуренција која је јака долази из иностранства", каже Јовица Ристић, директор ергеле “Љубичево”.

Једини странац, пореклом из Француске је Паван, који је 2024. освојио друго место, а победа му измакла за длаку. Највећа очекивања за ову годину су пред Ланселотом, двогодцем који је први пут ушао у тренинг и наступиће у трци Костолац. На стази у пуној брзини видели смо и Барби Љубичевску, која ће уживати да остави грла у прашини за собом. Ипак, једино сигурно је да се победник формира од рођења, а у Љубичиној ергели спремни су да уложе у негу и инфраструктуру.

"Да се направи један победнички галопер првенствено треба један велика посвећеност и љубав према коњу. Онда техничке ствари да је стаза на којој тренирају у јако добром стању. Они су јако нежни и јако брзо може доћи до повреда, али ми запослени овде обраћамо пажњу на такве детаље и исхрана доста зависи од тога у каквој ће форми бити грло", наводи Јовица Ристић, директор ергеле “Љубичево”.

Грасиас а ла вида има чак 16 година,али ужива у Љубичевском вишебоју. Иако се бар шест година није јахала, чим су је оседлали појурила је у нове авантуре.

"Стварно је послушна, не бежи са реквизита, све је урадила како треба, како јој се тражи. Како се показала у вишебоју Стварно еxтра, јесте да је у квалификацијама ишла брже него што сам навикао али погађао сам и успео сам да прођем квалификације", каже Луца Васиљевић, вишебојац, џокеј и радни јахач.

И тринаестогодишња Дуња Јовичић вредно тренира како би била део поворке свечаног дефилеа на отварању 63. Љубичевских коњичких игара. Јахаће Мелоди једно од грла из ергеле Љубичево.

"Од малих ногу јашем, моја породица је имала ранч и јако сам срећна што отварам Љубичевске игре", каже Дуња Јовичић, полазница школе јахања ергеле Љубичево.

Сви се у ергели Љубичево надају првим местима, али ову годину можемо сматрати и генералном пробом јер грла која тек стасавају можда коначно достигну успехе Љубичевца.

“Исплати се напорно јесте оно кад смо са децом дошли до горе, али реално је супер. Прелепа је природа. Мени се много свиђа”, каже једна саговорница.

“Прелеп амбијент, прелепа природа, импозантан објекат. Свака част ономе ко се ово сетио и ко је ово направио”, наводи посетилац.

“Обилазимо манастире и све туристичка места и баш ми је драго. И ова нова туристичка атракција вам се допада? Супер је”, каже саговорница.

Са две платформе као на длану су предели Чачка, Лучана, Пожеге и Горњег Милановца. Кроз стаклени под виде се стрме кабларске стене, а преко ограде меандри Западне Мораве, суседни Овчар и манастири Мале Српске Свете Горе. Док неки посетиоци несигурним кораком прелазе преко стакла, други са одушевљењем уживају у погледу из потпуно другачије перспективе.

“Кренули смо за Игало успут да обиђемо нови амбијент штета је што људи мало више не долазе Србију да посећују него беже по Грчкој”, каже један посетилац.

„Дошли смо из Словеније, кроз Босну и Србију и дошли смо да видимо овај скајвок и врло добро, врло супер”, каже саговорница.

Видиковац на Каблару током првог месеца рада посетило је више од 20.000 људи. Велика посећеност донела је значајан приход од продаје улазница и сувенира, али и додатни подстицај развоју сеоског туризма.

''Као што смо најављивали Видиковац на Каблару Скywалк је постао прави мотор развоја целе планине Каблар како на Видиковцу тако и индиректно да кажемо предузетници који продају старе занате, прерађевине од воћа и поврћа, скоро 30 Каблараца се запослило на Видиковцу и самим кажем објектима око Видиковца'', каже Војин Јаковљевић, директор Туристичке организације Чачка.

Планину Каблар, на двадесетак километара од Чачка, и раније су посећивали планинари, излетници и љубитељи природе, али је јединствени видиковац додатно пробудио знатижељу и интересовање за овај крај.

Одавде се не одлази без неколико селфија Хајде Ниџо да се сликамо. Са Видиковца на Каблару за РТС Никифор Вуковић и Силвија Пашајлић.

“Општина и људи из општине одавде из Беле Цркве су нам помогли много да бисмо могли да организујемо рођендан нашем колеги, везано за колаче и све то што смо урадили за њега. Све колеге су радосне и веселе. Ово је активност која нас мало извуче из свакодневне рутине на терену”, каже пуковник Опреан Овидиу, вођа румунског ватрогасног тима.

Смештени у спортској хали ОШ „Жарко Зрењанин", ови храбри људи постали су омиљене комшије. Први дан школе за белоцрквенске ђаке није почео само обичним часом, већ правим малим спектаклом. У паузама између одлазака на терен, румунски спасиоци приредили су малишанима незаборавно дружење.

“Наставни процес се одвија без икаквих одлагања и потешкоћа. На предлог њихових официра из Румуније, први школски дан је протекао тако што су они исказали жељу да нашим ученицима покажу како функционише опрема за сузбијање пожара... Радили смо све, од заливања, стимулације гашења пожара, до стимулативне вожње камиона. Све је то било јако симпатично за децу”, наводи Ненад Ђукановић, директор ОШ "Жарко Зрењанин" *

А да би спасиоци имали снаге за исцрпљујуће смене у Шушари, Гребенцу и Кајтасову, локална самоуправа се потрудила да им пружи потпуну подршку и топлину дома.

“Ми се трудимо да будемо домаћини најбоље што то може и да им ништа не фали, како овде тако и на терену. Велика још једном захвалност у свему што су радили и помогли нама”, каже Маријан Алексић, председник СО Бела Црква.

Ванредна ситуација у делу ове општине остаје на снази иако је ситуација занчајно стабилнија, али су поједине мере укинуте

“То је пре свега да се мештани врате у Трујно насеље, они који су били привремено евакуисани, да може да се прикључи електрична енергија и да се успостави нормализација на путу Бела Црква - Ковин. Тако да сад мештани већ мало опуштеније живе”, каже Татјана Кокар, председница Општине Бела Црква.

Ситуација на терену се полако стабилизује, ванредне мере ће проћи. Ипак, оно што ће остати упамћено након ових летњих пожара није само спржена земља, већ пријатељство и везе створене између два народа у најтежим тренуцима.

„Много сам срећна.-Јеси ти већ ишла у овај вртић?-Јесам.-Значи позната ти је ова просторија?-Да.-Шта ћеш сада радити као предшколац?-Па учићу, бојићу, писаћу", каже Лола Марјановић која је предшколац.

„Чекам нове васпитачице, знам све.- Све си већ научила? - Да.- Јел ти се свиђа у овом објекту?’- Да ово је најлепши вртић који сам ја видела", наводи Софија Лазић, предшколац.

„На сваком почетку просто са њима радимо оно што опушта децу, упознавање, игре које их опуштају, песме, музика, упознајемо се међусобно, радимо на тим емоцијама", наводи васпитачица Оливера Михајловић.

Лето је за запослене у предшколским установама у Ћуприји било изазовно јер је због најављеног реновирања вртића „Лептирић" ту децу требало привремено распоредити у друге објекте.

„Зато што нам је „Лептирић"највећи објекат који располаже са 178 места, а тренутно имамо уписаних само 130, остала деца биће уписана након отварања вртића када се буде завршила реконструкција", каже Оливера Пауновић, директорка ПУ „Дечија радост".

Где ће које групе бити одлучивао је педагошки колегијум после детаљног разматрања свих могућности и услова у којима деца могу да бораве.

„Гледали смо да користимо све расположиве капацитете по вртићима, а велику захвалност дугујемо школама које су нам изашле у сусрет и уступиле учионицу где би могли предшколци као најстарији да буду тамо смештени", каже Оливера Пауновић, директорка ПУ „Дечија радост".

На листи чекања за боравак у вртићима у Ћуприји је 135 деце, а највеће интересовање је за јаслене групе.Ћупричани се надају да ће бити реализована и најављена друга фаза реконструкције вртића „Шећерко" чијим ће проширењем капацитета сви заинтересовани родитељи моћи да децу упишу у вртић.

,,Ми овде проводимо дан највише радно, то су разноврсне активности, рецимо, линије и цртање, бојење и сликање, глина и моделовање, плетење, кројење, шивење, и то свако ради по свим склоностима, то је милина гледати. Што је најбитније, иза тог нашег рада, остају резултати”, каже Мирослав Марјановић, корисник услуге Дневног боравка.

Брига о особама са деменцијом, захтева много стрпљења и разумевања. Због тога је Дневни боравак у Јеленчи, подршка целој породици.

,,Ова услуга је изузетно битна за наше кориснике. Ту имају осећај припадности, јако им је битно да их доста људи разуме, да им помогне и да исто тако породица има времена за себе и неко своје време. Трудимо се да очувамо и одржимо њихову моторику колико је то могуће, исто тако и креативности и нама је најбитније по завршетку сваког дана да видимо осмех на њиховом лицу и задовољство за све радове које су урадили”, наводи неговатељица Драгана Крстић.

Вредност пројекта који ће трајати 30 месеци, за по два партнера из Србије и Хрватске је око милион и 760 хиљада евра.

,,Кроз пројекат ,,Унапређење доступности социјалних услуга у заједници,, у Вуковарско-Сријемској жупанији и Мачванском округу ми покрећемо услугу Дневног боравка за одрасле особе и особе са деменцијом. Обзиром да Каритас Шабац дуги низ година ради са старијим особама, препознали смо да дневна брига о њима, такође и особама са деменцијом је заиста нешто што је потребно. То значи да могу да проведу дан у једном лепом окружењу, безбедном превасходно за њих, да са својим вршњацима спроводе структирисане активности, да имају леп и сигуран оброк и да након завршених активности да се безбедно врате у своју породицу”, наводи Мирољуб Николић, директор Каритаса у Шапцу.

Дневни боравак за старе и особе са деменцијом је седма услуга социјалне заштите шабачког Каритаса. Ове године, покренуте су још две, Становање уз подршку и Центар за саветовање.

„Два нова возила. На тај начин смо подигли оперативну готовост и спремност за реаговање у свим ванредним ситуацијама. Ми тренутно имамо осам ватрогасаца спасилаца у Делиблатској пешчари са три возила, тамо су од почетка настанка пожара и остаће док год то буде било потребно. Такође, смо имали четири ватрогасца спасиоца и једно возило који су били који су били у Француској где су показали висок ниво спремности", каже Ивица Мицић, начелник одељења за ванредне ситуације у Зрењанину.

Ватрогасно-спасилачка бригада Зрењанин броји 48 професионалних ватрогасаца. Улагањем локалне самоуправе уређен је нов плато и приступне саобраћајнице ка зрењанинском ватрогасном дому. Овом приликом приказана је и показна вежба дејства спасилачких служби.

„Део бригаде у Делиблатској пешчари, део људства је био и на гашењу великих пожара у Француској и немерљив је допринос који они имају у смислу хуманости, у смислу посла и ризика који обављају, стављајући своје животе изнад живота других. Ми смо само у Зрењанину имали више од 650 инревенција, од тога је 450 интервенција везано за пожар на отвореном, дакле то је оно што је највећа мана када су у питању пожари. Имали смо седам спашених живота када је у питању наша бригада", наводи Симо Салапура, градоначелник Зрењанина.

У Србији је више од 400 ватрогасних друштава са око три хиљаде добровољаца. Око хиљаду и њих ангажовано је Делиблатској пешчари и
више од две стотине на гашењу пожара на Столовима код Краљева.

„Само у граду Зрењанину имамо 23 добровољна ватрогасна друштва и Ватрогасни савез града Зрењанина је један од највећих у Србији. Бројимо овде 230 добровољаца који су завршили обуку и они се стављају на располагање нашим јединицама, професионалним ватрогасним јединицама, на дејству", каже Драган Ћапин, виши ватрогасни официр прве класе.

Летње време жетве и бербе спада у најрајризичнији период током године и ватрогасци упућују апел пољопривредницима је да не пале биљне остатке због опасности од избијања пожара већих размера.

"Феноменалан осећај, знате, ја сам то прошле године рекао, ево сад ћу да поновим. Као што наш народ каже: "Пошао сам ја из Кладова, али Кладово није пошло из мене". Тако, да... Да ли сте у неком тренутку размишљали о фестивали, јер Кладову нешто недостаје, или... Је л' Вама нешто недостаје из Кладова? То је добро питање, што би рекли "трики квешчен" . Кладову сумњам да нешто недостаје, али ја кад овако дођем са стране, ја, ја не видим много тога, али мени је недостајало, недостајо ми је прави разлог да се ја вратим у Кладово", каже . Дарко Перић, глумац и организатор филмског фестивала Ајрон Гејт.

Своје искуство преточио је у филмски фестивал „Ајрон гејт“. Данас иза себе има више од 40 улога. Играо је у серијама „Крематорио“ и „Мар де плáстико“, али и на великом платну, са глумачким именима попут Бенисија дел Тора, Тима Робинса и Олге Куриленко. Ипак, улога Хелсинкија у серији „Ла каса де Папел“ променила му је живот. Серија је освојила и међународну награду Еми у категорији најбоље драме.

На питање да ли може да се каже да га је "Ла каса де Папел" и улога Хелсинкија лансирала  у светску славу, Дарко Перић одговара:"Па наравно, мислим, био би, лагао бих када бих рекао да не. Наравно, "Каса де Папел" је одскочна даска за моју каријеру, која је после те серије настављена интернационално."

“Ајрон гејт“ је једини фестивал који је почео на броду, пловидбом Дунавом, а током четири дана одржане су филмске радионице и приказани филмови, између осталог, у посебном амбијенту средњовековне тврђаве Фетислам. Фестивал је окупио уметнике из земље и света.

“Радећи са Дарком много је посебно. Он није само глумац, он је и продуцент и пријатељ и посвећује се историји. За мене је част”, каже Алекс Галан, шпански режисер и сценариста.

“Могу ти рећи да воли своју земљу, воли место одакле долази - Кладово и представља га свугде у свету. И увек га слушам како говори са поносом. И представити све ово свету је много важно”, каже Арон Диаз Спенсер, мексичко-амерички глумац.

Фестивал је публици донео и посебно филмско сећање. Приказана је ремастеризована верзија филма „И Бог створи кафанску певачицу“, снимљеног пре 54 године управо у Кладову, у кафани чији је власник била Даркова бака, у време изградње хидроцентрале Ђердап. Од Кладова до великих светских сетова, Дарко Перић није заборавио одакле је почео. Сада своје искуство, познанства и љубав према филму враћа граду из којег је кренуо — претварајући Кладово у место сусрета филма, уметника и публике.

Карајукића бунари - најчешћи призор ових дана цистерне на приколицама, ова је легла. 4 тоне. Кенан други пут вози од јутрос. Свратио је и по цев од 5/4. Има 1000 оваца у Биоцу. А мука никад не иде сама. И алнасер на трактору му је затајио.

“Не знам, веруј ми, ја решење, нити зовем ко да ми помаже, видим увели су ову ванредну ситуацију, никог не зовем. Не значи ми ништа, они дотерају пет, шест хиљада литара, то мени не може да буде и тако терамо сами, мучимо се“, каже Кенан Шаботић из Биоца.

Идемо и до Маслака на Гиљеву. За напајање су им остали једна локва и један бунар. Све остале су празне. Зависе искључиво од падавина.

“Цистерне би биле решење кад би терали сваки дан по десет цистерни само нашем селу, н може да стигне да се то толико тера – Колико је то 25 домаћинстава, 500 крава? - 500 крава пије на ово једно појило и видиш готово је да нестане воде, још пар дана и нема то је мутно, сво никакво, блато“, каже Рафо Маслак из Гиљева.

“Ено онде има пет грчкијех бунара, затрпано кад су још Грци живели. Ал‘ту мора да има да извире отуда, али ко зна на којој дубини, не можеш џабе да радиш, ако не знаш да има вода доле. Мука и невоља, боље нема, да има боље ишли би сви“, каже Миле Маслак из Гиљева.

Преко брда и Јелићи. Новица може само једном по воду по изузетно лошем путу.

“Прешао сам прошле године хиљаду и по километара терајући воду са трактором, три месеца округло смо терали, јул, август, септембар док није пао снег овде у октобру. Тако да жива је мука овде без воде. Ове године исто ће бити, терамо већ одсад, почели смо, по један кубик више не можемо лош нам је пут“, каже Новица Јелић из Гиљева.

Земља је порозна. Покушавали су да буше и бунаре, али воде у овом делу Пештери нема.

На највишем врху Гиљеве, Мачковици је извор удаљен 8 километара. Решио би проблеме готово 70 домаћинстава и катуна једном цеви од пет четврти. Уз то та вода је проверено питка и за људе.

„Од оваца имамо „аваси", негде око тридесетак. Иначе, то је млечна раса. Од коза имамо ,,алпину", негде око педесетак, а 40-ак су на мужи“, наводи Сеад Фетахи, пољопривредник.

Татјана Бунецка, Сеадова супруга додаје: „Са супругом сам се упознала у Италији. Навикавања овде никаквог није било зато што смо нашли баш наше место које нам прија од момента кад смо га први пут видели."

Пољопривредом се никада нису бавили. Али, како кажу, једно с другим је повезано. Зато су употребили своје куварске вештине и остварили зацртане циљеве - узгој и увећање броја грла и производњу млечних и меснатих производа.

„Наши сиреви су делом по италијанској рецептури, а нешто и по нашој. Почели смо и са прављењем маслаца, ги маслаца", каже Сеад Фетахи.

Татјана Бунецка наставља: „Рибњак смо већ завршили, имамо рибу. Прављење лабораторије је у току, радимо на томе, још неке ствари су остале да довршимо. Проблем је само што 4 руке имамо у овом газдинству.“

У свету који непрестано жури, Сеад и Татјана пронашли су формулу за сопствени мир. Велика светла европских престоница заменили су банатском тишином, доказујући да се снови не мере величином града у ком живиш, већ миром који у њему пронађеш.

„Према одлуци из 2009. године у оваквим ситуацијама Ариљe добија 7,69 одсто воде од укупног захвата. Дакле, тада је донета таква одлука, није промењена, нема никакве везе што смо ми на Рзаву, што је јавно предузеће „Рзав“ на нашој територији. Дакле о томе је требало размишљати тада. Међутим, верујем да су ту неки од услова који су тада постојали допринели томе да добијемо тако малу количину воде“, каже Предраг Маслар, председник општине Ариље.

Ванредна ситуација тренутно је једино решење да се превазиђе проблем у водоснабдевању Ариља. Резервоари са водом за више делове општине допуњавају се водом и из Ивањице.

„Ситуација је далеко боља него пре неколико дана, због кише која је пала пре неко вече. Ево јутрос је ситуација таква да у Р1 и у Р2 имамо преко метар и по воде, што се није дешавало у последњих двадесетак дана. Дакле, негде покушавамо да стабилизујемо ситуацију са водом, али и даље користимо мобилне цистерне и допуњавамо Р2, тако да шаљемо воду у висинске делове. Оно што је за сада чињеница да највиши делови општине Ариље и даље немају воде и даље су ту постављене цистерне, стационарне цистерне, које допуњавамо. И даље допуњавамо људима њихове судове по домаћинствима“, каже Предраг Маслар, председник општине Ариље.

Ариљско комунално предузеће „Зелен“ апелује на све грађане да воду за пиће, током ванредне ситуације, рационално користе.

„Што је већ дало неке резултате, не могу да кажем да није. Да се избегну заливања башти, прање дворишта. Знам да многима то смета, што је се на неки начин изгубио корак у том одржавању вегетације. Али стварно, ако ћемо да будемо солидарни да разумемо једни друге, имамо значи проблем са водоснабдевањем водом за пиће. И ми покушавамо да га решимо, ако је могуће што брже и што боље да сви грађани буду на неки начин задовољни“, наводи Марко Милојевић, вршилац дужности директора ЈКП „Зелен“ Ариље.

Нове падавине, посебно у планинском делу општине утицаће на бољу хидролошку ситуацију и нормализацију у водоснабдевању. До тада на снази остаје ванредна ситуација.

Један од пет преосталих, висок осам метара, издиже се изнад имања породице Бајило. Чува 35 хектара винограда и 17 хектара воћа. Традиционално сваки има своју славу, а овај је посвећен Преображењу. Овогодишњу 19. августа, дочекао уз раднике, јер је берба почела раније.

"Последња два месеца није пала кап кише, за нијансу је мањи принос грожђа. Самим тим биће и мање вина. Али грожђе је здраво, квалитетно и има све предизпозиције да буде добро вино”, каже
Петар Бајило.

У виноградима су од раних јутарних сати до касно увече, а у берби учествује и око 40 радника.Како је прошла година била једна од рекордних у роду, ове га има мање, али неким сортама суша и врућина нису шкодиле.

"Ми смо обрали већ једно 55 посто. У тих 55 посто је једно 5,6 сорти. Неопланта је за нијансу мање родила. Ово данас ме је изненадило, 10 посто већи род. То јако варира због услова, нимо кише имали два, два и по месеца", каже Предраг Бајило.

Породица Бајило позната је и по томе да гаји домаће сорте, па је 70 одсто засада српско грожђе. Производе 12 различитих врста вина. Годишње око 80.000 литара. Петар и брат су четврта генерација у породици која деценијама гаји грожђе.

"Ми смо се расподелили. Отац је овде у винограду са људима, ја сам тако рећи са људима на истовару, а брат је са остатком екипе у преради, тако да свако има свој део посла", каже Петар Бајило.

Једни су од највећих произвођача вина у Карловцима у којима је званично регистовано 25 винарија. Када нису у винограду, налазе се у 30 метара испод земље породичном винском подруму, дугом 50 метара. Стар је 150 година, а толико је и дуга традиција породице Бајило које не би било без страсти и напорног рада, без слободног дана.

"Виноград могу да раде само две врсте људи, да ви то запамтите и гледаоци. Прва је која јако то воли, друго луд човек. Ја сам оно прво мало, а ово друго много више", закључује Предраг Бајило.

“Радујем се да се дружим са другарима и секом. Свиђа ми се школски прибор”, кажу Неда и Нађа Милутиновић.

За тај прибор је из градског буџета издвојено око пола милиона динара како би се помогло родитељима ромске деце.

“Мени искрено је значајно њих две су у том бар неком основном прибору, па остало ћемо да се снађемо“, наводи Катарина Милутиновић, Недина и Нађина мајка .

Поред тога, Град Крагујевац је, традиционално, за све прваке обезбедио уџбенике и радне свеске. Новина од ове године је и подршка ученицима другог, трећег и четвртог разреда.

“На тај начин што смо финансирали куповину четири уџбеника. То су основни обавезни уџбеници математика, читанка, граматика и Свет око нас, односно Природа и друштво”, наводи Душан Алексић, члан Градског већа за образовање.

Током школовања, ромским основцима у Крагујевцу подршка су и педагошки асистенти.

“Имамо укупно седам педагошких асистената шест у основним школама и један у установи за децу”, каже Зоран Павловић, координатор Канцеларије за ромска питања у Крагујевцу.

“Асистенти који овде раде са ромском децом су јако озбиљни и причали смо већ о унапређењу неког њиховог статуса у смислу да приме на рад на стално”, наводи Борко Петровић, државни секретар у Министарству просвете. *

У ОШ “Мирко Јовановић” у Крагујевцу од 2018. имају ромског асистента. Прошле године увели су и часове ромског језика.

“Ова школска година 2026/27 донеће нове 4 хетерогене групе у 2 циклуса за сада 32 изјашњена ученика за изучавање ромског језика”, каже Јелена Стефановић, директорка ОШ "Мирко Јовановић" Крагујевац.

“Оно што је циљ града Крагујевца и ресорних министарстава јесте да не само да крену у неко обавезно образовање које подразумева наравно основну школу већ да их мотивишемо на сваки могући начин да они наставе то образовање”, наводи Дејан Ружић, заменик градоначелника Крагујевца.

Да мере које се спроводе у образовној инклузији у Крагујевцу дају резултате, показује податак да око 70 одсто основаца ромске националности уписује средњу школу.

,,Очекивало се више, понајвише од цене. Парцеле углавном, попут рода од прошле године, од две и по тоне, до четири тоне, како ко, како где. Где је пала већа количина падавина, зависи од предусева, зависи од свега. Што се тиче цене, не знам шта да кажем, почели су да исплачују по 50 динара аконтационо, надамо се да ће изаћи цена на 60‘‘, каже Стефан Драгојевић, пољопривредник из Шапца.

,,Што се тиче приноса, знатно је нижи од очекиваног, али већи у односу на прошлу годину. Принос се креће негде, од 1,6, па до 4 тоне на неким парцелама, што зависи од падавина, ако је на том терену била већа количина падавина. Сунцокрет јесте биљка која добро подноси високе температуре, недостатак падавина, али ни он ове године није могао толико да се бори. Недостајале су му падавине у тој завршној фази наливања зрна‘‘, каже Светлана Златарић из ПССС Шабац.

Убрзала је суша и зрење кукуруза. У фази наливања зрна, вегетацију су прекинуле високе температуре без падавина. Почела је берба раних група зрења.

,,Када су падивне биле најпотребније, у тој завршној фази, као и за сунцокрет, да дође до доброг наливања зрна, падавине су изостале. Било је нешто падавина, али то нису биле довољне падавине, количински, да би дошло до доброг наливања зрна. Принос се креће сада, како је берба почела тих ранијих група зрења, негде око пет тона. Што можемо да кажемо да је сасвим добар принос, с озбиром на ране хибриде. Али, ипак то неће бити тај принос који смо очекивали, али знатно већи него прошле године‘‘, каже Светлана Златарић из ПССС.

,,Тек је почела берба, принос, очекујем од њиве до њиве, малко већи него прошле године. Али, опет све зависи, од терена, агротенике. На нашем терену, већ 6 година суша, очекивали смо ове године да ће бити кишније, јул је био јако хладан, хладнији него иначе са доста падавина, али, август нам је пресудио. Топао ветар, велика температура‘‘, наводи Стефан Драгојевић, пољопривредник из Шапца.

Због климатских промена и екстремних суша, шабачки пољопривредници кажу да ће мењати сетвену структуру. Планирају да и ове јесени, увећају површине под озимим културама.

"Ова фаза обухвата израду потпорних зидова на локалитету који спречавају урушавање сонди и земљишта, с обзиром на то да су ранија археолошка истраживања завршена и да су њима практично откривена и постала видљива североисточна кула и делови античких бедема“, каже Новак Новаковић, директор музеја Хореум Марги-Равно.

Некадашње јако утврђење са ковницом оружја, где је боравила и Клаудијева седма легија, налазило се у самом центру данашње Ћуприје. Североисточна кула утврђења, које је служило и као спремиште за храну је тик уз зграду музеја и тај део бедема је потпуно реконструисан.

"То је углавном антички период, када је Хореум Марги био један од најзначајнијих градова у овом делу Србије, житница Мораве и ови налази још једном то потврђују. Наш циљ је да њих адекватно документујемо и да се планирани радови прилагоде нашим налазима“, истиче Марија Каличанин Крстић из Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.

Пројекат откривања, истраживања и заштите Хореум Маргија заједнички реализују Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца, Музеј „Хореум Марги-Равно" и општина Ћуприја.

"У току археолошких ископавања и у свим овим фазама овај део античког града Хореум Марги је био доступан за посетиоце, што је свакако велики културно-историјски, али и туристички потенцијал, не само Ћуприје, већ и читавог Поморавља“, напомиње директор музеја.

Стратегија развоја општине Ћуприја археолошки туризам види као једну од значајнијих грана у које треба улагати у будућности, а делови некадашњег римског утврђења биће главно одредиште за посетиоце.

“Лепо је иако није баш удобно као данашњи возови, али то је лепо сећање како су људи у прошлости путовали”, каже један туриста, а други додаје: „Драго ми је што сам у прилици да видим лепоту природе и делић историје, ускотрачне пруге која је у Србији сачувана .Она омогућује туристима да се врате у прошла времена када је та пруга водила ка Ужицу.“

“Мислим да је вожња од неколико сати овим старим возом право уживање и подсећање како је било некада.А природа-прво што сам осетила је свеж ваздух,дрвеће,фасцинира ме”, утисци су једне саговорнице.

Већина путника годинама је била из иностранства, сада је све више домаћих.

“Интересантно, нисмо до сада били, два пута смо били на Златибору, али у овом крају нисмо, нисмо се возићем возили први пут -И како је за први пут-супер, ми смо највише због детета”, каже саговорница.

Оно у чему се слажу и домаћи и страни гости је да је Мокра Гора чаробна у сваком погледу па и када се после свега огладни.

“Што се тиче доручка то је комплет лепиња нешто што се највише конзумира и желе да пробају.У току ручка обично је то нешто од меса посебно динстана телетина је нешто што их највише привлачи, мешани роштиљ такође.,али претежно су то специјалитети овог краја-златиборски сир, кајмак,суво месо.”, наводи Александра Милутиновић управник Музејско- туристичког комплекса „Шарганска осмица“.

По летњем реду вожње „Ћира” ће уз јединствену пружну петљу возити све до краја октобра а онда иде на одмор, до зимске сезоне.

"Изузетно велик значај што сам учествовао тамо, јер није мала ствар појавити се тамо заједно са колегама из целог света и дискутовати о сличним темама, међутим постојала је и доза обавеза зато што је требало све то лепо презентовати и предочити пред стручном комисијом што смо ментор и ја добро урадили и на крају смо се окитили првом наградом у категорији "Оснаживање младих у борби против климатских промена"”, каже Марко Денда, ученик зрењанинске Гимназије.

Ментор Марку Денди и победничком тиму био је професор Александар Ракита који мотивише ученике да практичним примером мењају своје окружење.

"Два пројекта значајна, у питању је пројекат "Отпаци лете, птице слете" у којем су ученици поставили кућице за птице и канте за отпатке у дворишту Основне школе "Др Јован Цвијић", а други пројекат такође значајан и то је било међународног карактера јесте програм "Климатски пакет" који се одржавао на Тајланду", каже Александар Ракита, професор зрењанинске Гимназије.

Дуња Малиновић, ученица зрењанинске Гимназије објашњава зашто је то њима значајно: "За нас је важно који водимо те пројекте, јер поред едукативног садржаја ми се и дружимо, учимо наравно нешто ново и упознајемо једни друге, свима смо подршка и мислим да је то најбитније за сваког ко нешто ради заједничко."

Наставак рада на пројекту "Зелени лавиринт" подразумева изградњу мале еко-учионице на имању школског мотела и пројекте "Чеп по чеп" и "Расти до висине", који ће се бавити хидропонским узгојем биљака.

"Планирамо да ученици зрењанинске Гимназије поставе кућице за птице у још једном дворишту једне од основних школа у Зрењанину и једне предшколске установе, односно вртића", каже Александар Ракита, професор зрењанинске Гимназије. -

Ентузијазам и постигнути резултати зењанинских гимназијалаца доказују да и мале локалне акције могу имати чак и глобални одјек.

“Често нисам у могућности да изразим на прави начин оно што осећам према људима око себе, тако да је ова изложба начин да ја кажем колико вас волим”, каже монах Теодосије, аутор изложбе.

Управо из те љубави према вери и свим живим бићима настале су оригиналне фотографије које показују лепоту природе и детаље свакодневног живота у Хиландару. Изложба је подељена у три целине. У првој су ликови хиландарске братије, другу чини чудесна лепота природе, а трећу црно беле фотографије настале кроз прозор конака док је монах Теодосије боловао од короне.

“Кад станемо испред неког уметничког дела и ако осетимо да се у нама нешто покреће, да у том тренутку нисмо као они пре неколико тренутака, док нисмо видели то дели или чули неку композицији или прочитали неку књигу, онда схватимо да нас је то побудило на добро и да нас Господ кроз ту лепоту коју је створио позива стално на добро”, наводи аутор изложбе монах Теодосије.

Да би посетиоци боље схватили изложбу на располагању су им кратки филмови који употпуњују доживљај. Кроз „Богородичин врт" дух Хиланадара провејава Пиротом и сведочи о нераскидивим вековним везама „Малог Јерусалима" и највеће српске светиње.