Пеку ћумур а сањају злато

Готово свако од педесетак домаћинстава у Толишници, селу расутом по обронцима Чемерна, има своју ћумурану, једноставну, лимену или зидану од опеке и блата.

Милика Петровић, најпознатији ћумурџија у том крају, каже да је рад на ћумурани веома тежак, тежи него у руднику.

Тим послом Милика се бави већ пола века. А могло је, како каже, бити другачије. На месту његових ћумурана у римско доба био је рудник злата:

"Улазио сам кад сам био мали тамо, унутра су собе, неке по пет-шест метара."

Недавни долазак стручњака из Бора на овај локалитет подгрејао је старе приче о налазишту злата на Чемерну.

Ових дана разговори о римском руднику злата у овом селу замениле су теме о властитим и светским проблемима.

"Тешко се живи", потврђује и Константин Рудинац. "Сточарство не иде, вукови нам кољу овце. Овде кад би се отворио рудник, а још рудник злата, много би значило за ово село."

Данило Величић сматра да би у том случају сви остали, и да нико не би напуштао тај крај. Сада се с пажњом чека реч стручњака.

"Након анализе података из елабората и пројеката који постоје може се донети одлука о даљим геолошким истражним радовима на овим подручјима", рекао је др Милош Чоловић, дипломирани инжењер рударства.

Последњих деценија Толишница није имала среће - затворене су задруге, продавница, стругара, чак и кафана, а школа се свела на два ђака. Сада се многи надају да би с рудником злата могло да им се посрећи.