Белешка о писцу

Како се ослободити страха који би требало да имају сви, нарочито неталентовани почетници, страха од заслепљујуће белине и застрашујуће празнине папира жедног да постане књига и, наравно, прослави баш онога ко је одлучио да је напише - записује Андреј Поповић на првим страницама својих "Бележка о писцу".

Поповић пише о себи и другима, о писцима, пријатељима и непријатељима...

"Ја сам се дружио, а то се види и у књизи, са многим нашим врхунским писцима, али их нисам никада читао. Ми смо били птијатељи. И онда, ваља у смислу, "Видела жаба да се коњ поткива..." па и она почела да пише. Ја сам лењ писац, чак су ми неки издавачи рекли да је то за њих мало, да је књига танка. Али ја нисам хтео да пишем на силу", објашњава аутор.

Андреј Поповић је био купац првих хиљаду примерака книге поезије Радета Шербеџије. Каже, није желео да дозволи да се овај обрука и често међу првима аплаудирао на Радетовим коцертима терајући публику да награди уметника.

"Андреј је посебна појава. Он заправо никада није хтео ничим да се бави. Ужасно је брз. Никада нисам упознао бржег човека и увек нас је том брзином насмејавао, очаравао. Увек је био помало у праву", каже Шербеџија.

"Због сећања, због тога што је књига добро написана, мада смо се и мало шалили све време. Мени је аутор потврдио, дао часну реч да више неће ни једну књигу написати, али се надам да се преварио. Андреј је човек озбиљних знања којима се не размеће, него се она виде из текста", оцењује књижевник Видосав Стевановић.

"Белешке о писцу" су аутоиронични мемоари из једног времеа кога више нема, о граду кога више нема и Европе која је нестала. Описују доба где искључивост и мржња нису владале светом.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542