Пут без граница

Нови пут што заобилази граничне прелазе, којих је четири само у једном смеру, мештани чекају већ годинама уз све муке које су им донеле чудне границе исцтране сплетом географско-историјских околности.

"Понесеш кило сира и пет кила меса за Прибој и онда те малтретирају на царинама због тога где си, што си понео, где су папири, мука једна", каже Исмет Расидагић.

"У мом селу ниједна кућа није затворена. Имам синове и сви су остали у селу и баве се пољопривредом. Овај пут нам много значи и за пољопривредну механизацију и за продају производа, а ми смо међу највећим сточарима и воћарима у прибојској општини", каже Мићо Новаковић.

"Пут много значи и омогућиће и онима који су отишли да се врате и обнове своја имања", каже Ахмет Мандал.

Пут је пре готово три деценије започела војска, али је тек после ратова и цртања нових граница било јасно колико је тих 14 километара неопходно.

"Осим што не иде преко граничних прелаза пут је и краћи од постојећег. Годинама покушавамо да
 га завршимо, све Владе до сада су разумеле да нам је потребан, али тек у последње две године улагањем око 60 милиона средстава републичке Дирекције за путеве успели смо да га завршимо", каже Лазар Рвовић председник општине Прибој.

Новим путем већ су кренули камиони с малинама, неки од мештана ће лакше до пијаце да продају своје производе или до прибојских продавница, а неки, попут Исмета, ће за нови пут купити нови ауто, а "фићу" послати у заслужено мировање.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552