Шабац и српска победа на Церу

"Вест о атентату у Сарајеву, зауставила је већ у подне све видовданске свечаности у Шапцу. Граница је била надомак руке вароши која је волела напредак" и како је књижевник и преводилац Станислав Винавер записао "града песме и широког гостопримства и гордости".

"Ту се налази војничка плочица Станислава Винавера, зашто је то важно, зато што је он био неко ко је припадао 1.300 каплара", каже Бранислав Станковић, аутор изложбе.

Добош којим су у Шапцу објављиване све мобилизације и важне вести, остављен је и заборављен после рата. Ову трубу, носио је Павле Мутавџић, наредник штаба и пре више од пола века, поклонио је Музеју. Своју причу има и свака сабља и пушка са Цера.

"Наоружање није ишло у прилог српској војсци, али је зато она имала врло јак борбен дух, морал и имала је идеју за ослобођење", каже Светланка Милутиновић, аутор изложбе.

О моралу српског војника, сведочи и овај пешкир.

Милета Милутиновић из околине Свилајнца, на Церу је био рањен у обе ноге. Ушао је у једну кућу, узео пешкир, превио ране и носио га са собом током целог рата. Шездесет година касније, дошао је поново на Текериш и вратио га.

"Изложба сведочи и о првој савезничкој победи, али и о првим злочинима непријатеља у Европи. Они су документовани и бројке су стравичне", каже проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Пригушено светло, нагореле иконе, свеће  и мирис тамјана, у једној од сала Народног музеја, само наговештавају догађаје из цркве у августу 1914. године.

"Многи су страдали код цркве, а многи су отишли преко Саве у заробљеништво у логоре, одакле се више никада нису вратили", каже Миодраг Гајић, аутор изложбе.

За херојски отпор и страдања Шабац је добио три ордена. У Великом рату остао је без половине становника. Само у току дванаестодневне окупације, живот је изгубило око 3.000 људи.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 29