Живот у Крстићеву

Ћудљива је природа на преко хиљаду метара надморске висине. Са једне стране тмурни облаци грмљавина која најављује пљусак са друге стране ведро небо. Ова слика можда најбоље описује како се у Крстићеву живи.

Слободану Дојчиновићу ништа не смета, јер је овде рођен. Недавно је обновио сеоски запис који поставио још његов отац, а пре тога и породично огњиште, на кућном прагу му је, каже, најлепше.

"И киша и сунце у исто време. Природа је овде заиста предивна. Права ваздушна бања", каже Слободан Дојчиновић.

Када загрми онда се у Крстићеву одмах пале свеће, јер струја нестаје, а смедеревац се ни лети не гаси.

"Нама ништа не смета, ништа нам не пада тешко. Када смо у свом селу срце нам је пуно", каже Биља Дојчиновић док са својом сестром Јеленом припрема ручак на старом смедеревцу.

Људи су овде вредни. Мушкарци су одлазили у печалбу на градилишта широм Србије, а жене су чувале децу и бавиле се пољопривредом. Али на овој надморској висини никада нису производили поврће. И то се променило. Краставац, паприка, парадајз из Крстићева по квалитету може да се мери са поврћем из села поред Јужне Мораве.

"Стално наводњавамо и бринемо о пластенику. И за нас је било изненађење када смо видели какав је род. Морамо да радимо тако се боље осећамо", каже Мирославска Дојчиновић.

Већина кућа у Крстићеву данас су сређене, дворишта уређена. За Радета је овде лепше него у Канади у којој је годинама живео.

Канада је лепа, али је Крстићеве лепше од Канаде поготово за нас који смо овде рођени", каже Раде Дојчиновић.

Неки нови ветрови изгледа почињу да дувају у Црнотравским махалама. Све је више младих који се враћају. Крстићево је добар пример. Само да је, кажу, више дечије граје.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131