Занат који нестаје

Оловку и блок, заменио је лепком и силом. И тако већ 20 година. На прагу девете деценије, пензионер Милан Нерицћ пуно радно време проводи у обућарској радњи.

"Треба се са нечим занимати како човек не би мислио лоше. Тако да сам овде пронашао разонодуи чим нешто направим видим како сам  то урадио", каже пензионер и обућар Милан Нерић.

Он додаје да је задовољан својим радом, као и муштерије и то му је довољно.

"Долазе из Ушћа, са Рудна, из Кница из Врњачке Бање, ма не знма ни сам одакле све има муштерија, али је лепо када дођу и када мало попричају," додаје Нерић.

Заради, тек да има за утрошен материјал. Цена и квалитет пресудни су за задовољне муштерије.

Једна муштерија каже да је недавно чула за овог мајстора, и  сада редовно доноси обућу на поправку, јер он то, каже муштерија, ради лепо и квалитетно.

Осамдесетогодишњи Милан Нерић, радни век је провео као службеник. По одласку у пензију, брзо је изучио обућарски занат. Креативност је наследио од родитеља.

"Мој отац све што је видео могао је да направи, па је правио опанке, шио је народну ношњу, онај гајтан је правио, а мајка ми је била шнајдерка", каже обућар Милан Нерић.

У Краљеву нема обућара млађег од 50 година. За две деценије колико је у пензији, и колико ради као обућар, обучио је тројицу момака. Али они нису желели да наставе обућарски посао.

"Њима је било лепше да се баве неком трговином на пијаци",каже Нерић.

"Жао ми је због тога, јер млади не схватају да од тог обућарског заната може лепо да се живи. Они сматрају да је то прљав посао и нико неће да се бави тиме, јер треба седети и треба имати смисла за тај посао", додаје Нерић.

Наследника у радњи нема. Планира да ускоро престане да ради. Ипак, љубав према овом послу, за сада је, каже, јача.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465