Портрет књижевнице Јелене Ленголд

Да је једна од најтраженијих писаца у крушевачкој библиотеци, Јелени Ленголд било је познато, али да толико људи жели да је види, чује, поразговара са њом није ни претпостављала.

Не крије да је у завичај у коме је провела детињство и прве године младости дошла са великом тремом.

"Један господин се појавио вечерас овде и донео ми је фотографију мог деде Лава Ленголда. Обрадовала сам се.То је стара слика не којој је мој деда још увек млад и леп. Кад човек стари онда се све више враћа неким својим стазама из младости. Имам утисак да ће и пут сада мене чешће доводити овамо. Једно време сам заиста била очајна што смо продали нашу кућу и што више немам то место порекла. Зато и нисам долазила јер ме је та чињеница болела, али сада некако мислим да бих могла поново да долазим овде", каже књижевница.

Јелена је написала осам књига поезије и прозе. За збирку кратких прича "Вашарски мађионичар" добила је Европску награду за књижевност. Сензуалне и шармантне, духовите у урбане приче, објавила је једна од најпробирљивијих издавачких кућа у Лондону.

"У јануару ћу имати промоцију у Лондону, а у октобру одосно за неколико дана идем у Италију, јер је књига преведена на италијански. Ето, не верујем да ми се све то догадја", додаје Јелена.

Слободан Баштанин један од крушевљана који су присуствовали промоцији књиге каже да му је изузетно драго што има корене овде и да мисли да је Јелена, не само као женски писац, него и убедљиво, ван сваке конкуренције, најбољи српски приповедач.

Ана Бербаков, млад крушевачки писац каже да Јелена Ленголд у поезији и прози има нечег емотивног, али не свакодневног, већ нечег магичног.

После 20 година вратила се писању поезије, јер, како каже, неке емоције се никада не могу изразити кроз прозу. Као што су оне што је везују за детињство проведено у Крушевцу, а које је описала у песми "Сенке и санке":

"Ускоро кад не буде постојао нико
ко ме је познавао кад сам била дете,
пустићу све то да оде као поподневни сан
и сешћу да гледам лишће како се ваља преко улице.

Јер опет је јесен, по ко зна који пут,
и кажу да ће ноћас пасти снег,
а на свету ускоро неће постојати нико
који ће се сећати мојих малих зелених санки,
што су остале у подруму."

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707