Шта је остало од Ужичке републике

Нешто више од две деценије пошто је, уз певање и играње, највећи споменик највећем сину народа и народности са Трга партизана премештен иза зграде музеја, избрисан из имена града, задржавши се само на понеком путоказу, Јосип Броз је поново међу Ужичанима.

У захтеву за рехабилитацију и враћање на старо место готово пет метара високог вајарског дела Франа Кршинића у првим редовима је СУБНОР, за неупућене Савез удружења бораца Народноослободилачког рата.

"Ми њега морамо да вратимо, не зато што ми то хоћемо већ зато што то хоће народ", рекао је Здравко Јакшић, председник СУБНОР-а Ужица. "Сваки дан ме заустављају на улици и питају кад ће бити."

Борци најављују да ће то покушати још једном обраћајући се институцијама, а ако не, следи скупљање потписа.

У прилог подршци је и у последњих двадесетак година најмасовније обележавање дана Ужичке републике, уз партизанске песме, петокраке и заставе, крај споменика врховном команданту, иза зграде његовог штаба из 1941. године.

Јавност се, истина, још спори око Титове улоге и подсећа на жртве те јесени. У недостатку значајних градских збивања, Ужичани аргументе "за" и "против" размењују на друштвеним мрежама - пред камерама су углавном сагласни.

Док је бронзани Броз сада за туристичке фотографије и повремено цвеће, а музејска поставка се реновира, Ужичка република ће изгледа боље проћи - као туристички бренд. За сада се нашла у агенцијској понуди и на сувенирима.

Прва ослобођена територија после нацистичке окупације Југославије, Ужичка република, однедавно је тема првог ужичког хостела који је већ имао стотину гостију, углавном страних, највише Немаца.

"Имали смо прве госте, брачни пар који је дошао на два-три дана а остали су цео одмор, три недеље", каже Милан Благојевић. "Брачни пар је из Немачке, госпођа је стјуардеса, а господин доктор."

"Музеј или трг?" - ужичка прича која се повремено понавља, а да би изједначио стаж на оба места,Титу треба још осам музејских година.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552