Дивља ружа у тегли

Дивља ружа или пасја ружа, познатија као шипак и шипурак, природни је резерват витамина Це и минерала, чији се плодови, цвет и лист од давнина се користе за припрему пекмеза и чаја.

Распрострањена је у готово свим срединама, расте уз шикаре и по обронцима шума. Да шипак може да се и организовано узгаја, потврдила је породица Достанић из Салаша Ноћајског, која прва у Мачви и међу реткима у Србији има плантажу шипка.

"За заснивање једног хектара шипурка не треба више од 2.000 евра, са садницама и ђубривом, а производња траје 30 година", објашњава Драган Достанић. "Одржавање је јефтино, што значи да треба уложити само рад."

Улагање се, каже инжењер пољопривреде, исплатило четвороструко након првог рода. Са хектара ове године имаће 8 тона шипка.

Берба је почела крајем августа и до краја октобра биће посла и за њих и за сезонске раднике.

Драгица Бајагић из Мачванске Митровице каже да дневно може да се заради до две хиљаде динара, али не увек, и да се дневно један радник може убрати 90 килограма шипка.

Сав род са плантаже Достанићи прерађују. Шипак се најпре самеље, потом цеди и као сируп за пекмез или сокове испоручује на локално тржиште. Литар сировинске базе добије се од килограма плода.

Илијана Достанић објаснила је да се све ради "на хладно", како би се у потпуности сачували ватамини.

Иако су регистровано домаћинство, Достанићи не могу да рачунају на субвенције за засаде, јер плантажни узгој шипка, за сада, није озваничен.

"Сад покушавамо да направимо удружење са људима из околине Ваљева и с југа Србије који су плантаже подигли три године после мене", каже Драган Достанић, који се нада да ће и држава стати иза произвођача.

Интересовања великих прерађивача и из наше земље и из иностраства постоје, али су за сарадњу потребне и веће количине. Шипак не тражи заливање, отпоран је и може да се узгаја у готово свим крајевима Србије.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269