Здравом храном до профита

Никица Новаков из Црепаје не брине по којој цени ће и коме продати своје производе. Он већ три године узгаја органску храну на пет хектара.

Килограм оваквог парадајза кошта 150 динара по килограму, кромпира и купуса 200, а пасуља тетовца 900 динара. Све што донесе на београдску пијацу органске хране одмах и прода.

"Од овог посла не може да се обогати, али може да се заради пристојна плата и да се од ње добро живи. Посао је тежак, ради се и по 12 сати, јер све обрађујемо ручно, не употребљавамо хемикалије, већ само стајско ђубриво и стара добра семена", каже Новаков.

Органска производња у развијеним европским земљама заузима и до 15 одсто укупне пољопривредне производње и сваке године све више се проширује. Поврће, воће и житарице произведене на овај начин купци све више траже, јер употреба здраве хране постаје нови стил живота.

Директор Института Тамиш-Панчево Владан Угреновић каже да је још пре пет година усмеравао ратаре на ову врсту производње, али да је одзив био слаб.

"Знамо навике наших пољопривредника који желе да све што произведу предају и чекају да им неко плати, по могућству добру цену. Тешко се то мења, а у органској производњи морате да имате лични маркетинг и да сами проналазите доброг купца. Ако добро радите на крају све се и исплати", каже Угреновић.

У нашој земљи због слабе куповне моћи становништва производња органске хране је на зачетку, а  на југу Србије скоро и да је нема. Зато је неопходно да што пре и држава субвенцијама помогне овим произвођачима,  који имају мањи принос производа,  чији је квалитет много бољи, јер се не третира пестицидима и хемикалијама.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342-555