Воз без станица

Од како је топличком пругом почео да саобраћа нови путнички воз, број путника повећао се три пута. Деоница од Прокупља до Мердара годинама није коришћена, па повећан број путника подразумева и више посла за запослене на одржавању и пружању услуга.

Прокупачка железничка станица и данас је међу најуређенијима у Србији, али на успутним стајалиштима, на топличкој прузи од Прокупља до Мердара, стање је потпуно другачије.

Некада је свако насељено место на тој деоници имало железничку станицу. Данас, осим Прокупља и Куршумлије, то су запуштена места обрасла у коров, којима путници тешко прилазе, често "најзгоднија" за формирање дивљих депонија.

У оронулој згради станице у Малој Плани нико не ради, пошто воз на тој релацији годинама није саобраћао, па путници карте купују у возу, иако су тако скупље.

Пречицом до града, пијаце или посла, мештани насеља Гарић свакодневно прелазе преко пруге, чија два од три колосека нису у функцији. Безбедност је, међутим, вишеструко угрожена и због крађе шрафова са прагова, због чега воз на поједином делу пруге мора да се креће минималном брзином.

За чистоћу станице задужени су запослени, каже Жарко Паповић, отправник возова Железничке станице Прокупље:

"Између станица, где су остала стајалишта која нису поседнута особљем као што смо ми, овде у Прокупљу, њих одржава посебна служба на железници. Они су задужени за прскање траве, корова и растиња уз пругу, како би возови неометено пролазили."

Први воз стигао је у Прокупље 27. децембра 1925. године, што је изазвало велику радост житеља. И данас се Топличани радо возе возом и са сетом сећају лепих времена, уређених станица и пуних вагона.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108