Такмичење у калиграфији

Слово по слово, реч по реч, калиграфским пером и мастилом основци, сада окупљени у  старој црквеној школи Манастира Свети Никола из 1821. године, вешто су исписивали кратке мисли и мудрости нобеловца Иве Андрића.

"Мени је писање ових слова као сликање", каже Невена Милојковић, ученица ОШ "Бранко Радичевић" у Крушевцу. "Највише волим да исписујем слово Б."

Смиљана, ученица Основне школе "Живадин Апостоловић" у Трстенику, каже да је недавно савладала технику калиграфије: "Заволела сам је јер волим да се бавим уметношћу."

На вештину писања словима коришћених и у "Мирослављевом јеванђељу", поред доброг познавања ћириличног писма, потребан и дар за сликарство. Жеља педагога је да, у ери компјутера када се све мање пише руком, нашем писму врате лепоту која је красила старе списе.

Сликар Живорад Милосављевић каже да желе да врате краснопис на велика врата:

"Да будемо организовани на нивоу Републике како би деца из целе Србије учила калиграфију и долазила на оваква историјска места да покажу шта знају."

Ћирилицом се у свету служи око триста милиона људи, што није занемарљив податак с обзиром на то да је латиница у ери компјутера и нових технологија доминантна.

"Битно је да ми као земља православне вере сачувамо исконске изворе", сматра Жарко Станковић, дипломирани калиграф. "Јер то је оно што ми можемо да извеземо у свет и чиме можемо да се похвалимо."

"То је наше корење, то је наше стабло, то су плодоносне гране и ми не можемо знати о себи ништа тачно, истинито, ваљано, непролазно без овога писма", рекао је епископ крушевачки др Давид Перовић.

У такмичењу у калиграфији из године у годину учествује све више младих. Допринос очувању ћириличног писма и културне баштине Срба на овај начин дали су ђаци и професори дванаест основних школа из свих крајева Србије.