Читај ми!

Подршка заједнице спречила би трагедију?

Када би социјални систем у Србији био боље организован, трагедија која се догодила у Нишу, када је отац убио болесну ћерку, а потом починио самоубиство, могла је бити избегнута, кажу у Удружењу родитеља деце са сметњама у развоју.

Тело које је у петак пронађено у Нишави идентификовала је супруга Стојана Ђурића, а прве анализе потврђују да је Ђурић извршио самоубиство. Он је осумњичен да је прошле недеље, са три хица из пиштоља, убио своју 35-годишњу ћерку, тешко ометену у развоју.

Случај који је потресао грађане Ниша и Србије поново је актуелизовао проблем подршке заједнице особама с инвалидитетом, деци са сметњама у развоју и њиховим породицама.

После свега остало је питање - да ли је та породична трагедија могла да се спречи?

У Удружењу родитеља деце са сметњама у развоју кажу да се трагедија могла избећи да је социјални систем у нашој земљи боље организован. Биолошки родитељи који одлуче да сами брину о деци, кажу да су препуштени сами себи.

"Када потражимо помоћ, кажу нам није донета уредба, или није донет Закон, и као да наилазите на зид са друге стране. То се врло често догађа", наглашава  Јован Богдановић из Удружења "МИ" у Нишу.

У Нишу, за децу са сметњама у развоју постоји Дневни боравак и програм "Предах родитељству" али, како кажу родитељи, то није довољно.

У породици у којој постоји особа с инвалидитетом требало да ради бар један родитељ, сматра Лелица Богдановић. "То јесте важно јер су трошкови за лекове велики и то доноси већу социјалну сигурност и мир породици", навела је Бограновићева.

Центар за социјални рад породице помаже новчано, преко такозване увећане неге, али не и саветима неуропсихијатара.

"Оно што ми радимо јесте саветовалиште за родитеље у коме могу да добију потребну помоћ. У оквиру Саветовалишта за брак и породицу постоје системски породични терапеути који могу да евентуално пружају савете и психо-социјалну подршку родитељима и деци", каже Зоран Јовић, директор Центра за социјални рад.

Родитељи деце са сметњама у развоју очекују да локална заједница поведе више рачуна о породицама и, како кажу, самим инвалидима, јер постоји страх да догађај који је пре неколико дана потресао Ниш неће бити усамљен случај.

Према незваничним подацима, у Нишу живи око двадесет хиљада особа са инвалидитетом, од тог броја 3-5 одсто су деца са сметњама у развоју.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи