Јасика Станислава Биничког

Концертом ретро музике у дворишту сеоске школе у Јасики код Крушевца завршена је манифестација "Станислав Бинички", којом је обележен четвороструки јубилеј: 180 година постојања школе, 140. годишњица рођења Станислава Биничког, деценија летње манифестације и 40 година хора који носи његово име.

Да није челичног моста преко Западне Мораве, село Јасика би временом постало предграђе Крушевца. Овако је, кажу његови житељи, задржало аутономност, али не и све специфичности.

Јасика по којој је село добило име овде је данас ретко дрво, а нема ни плаже која је до краја осамдесетих била стециште Крушевљана.

Од људи није могла да се види река, присећа се Милорад Весић: "Све глава до главе од купача била је у води. Тада смо имали и кајакшки клуб и на обали камп кућице."

Плаже нема, али је Западна Морава остала инспирација завичајним уметницима који одавде воде порекло. Мало ко зна да се у згради основне школе, тадашњој касарни, родио композитор Станислав Бинички, да је проходао у порти сеоске цркве, у којој је и крштен.

"Често се враћао Јасики, свом родном месту", каже Лидија Ужаревић. "Постоји занимљива прича о томе како је у овдашњој кафани чуо један сватовац од локалних свирача који му је послужио да направи Марш на Дрину."

Оснивача симфонијског оркестра, прве српске музичке школе и Београдске филхармоније, највише памте у завичају, мада је овде најкраће живео. До своје треће године.

Име Станислава Биничког носе школа, главна улица, Културно-уметничко друштво и летња манифестација.

Захваљући њој, овде се слушају дела класичне музике али и завичајних композитора. Промовишу се тематске књиге и дочекују добро познати гости - чланови Уметничког ансамбла Министарства одбране "Станислав Бинички".