У подрумима Магистрата

Градски притвор у Панчеву направљен је 1833. године, у подруму тадашњег Магистрата, и ту намену је имао све до шездесетих година двадесетог века, када је премештен у другу зграду, а зграда претворена у Народни музеј.

Од тада ћелије нису диране, све је остало аутентично као у аустроугарско доба, једино што није сачуван намештај.

У почетку су ту довођени ситни криминалци, скитнице, пијанице, лопови, а касније и тежи преступници, објашњава Срђан Божовић, кустос Народног музеја. Ту су боравили током истражног поступка,  а касније су премештани на друго место.

У доба Краљевине Југославије, у притвору је било све више политичких заробљеника, а за време Другог светског рата немачке окупационе власти ту су затварале Јевреје, које су одатле одвозили у концентрационе логоре у Панчеву и Београду.

После рата, нове власти су притвору магистрата затварале народне непријатеље, локалне Немце.

"Мој ујак је био овде затворен. У једној немачкој рацији 1941. године био је ухапшен као комуниста. Провео је ту 2-3 недеље, а онда су га депортовали у концентрациони логор у Норвешку", прича Драган Бланушић. "Желео сам да видим просторије у којима је провео део заточеништва."

Посебно су занимљиви натписи по зидовима који на свој начин, у сажетим, кратким порукама причају историју Панчева: сазнајемо ко је владао, а ко је био непријатељ власти.

У архивима није остало забележено колико је људи прошло кроз градски притвор, нити да је нека угледна личност из града тамо боравила. Али, остала су урезана имена обичних људи, који су једино на тај начин могли да оставе порку породици и потомцима.