Награде "Агро биз лидер"

У оквиру Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, Клуб аграрних новинара, Друштво аграрних економиста и Привредна комора Новог Сада доделили су годишње награде "Агро биз лидер", које је ове године заслужило 13 колектива и појединаца.

Награда за ангажовано праћење пољопривредног сектора припала је Николи Божовићу, новинару редакције Дописништва РТС-а из Зрењанина. Божовић се новинарством бави 35 година, а последњих двадесетак се определио да у свом раду активно афирмише пољопривреду и село.

"Мислим да су наши пољопривредници у последњих десетак година много напредовали. Био сам у прилици да путујем са њима по Европи и упознам како раде пољопривредници у Словенији, Аустрији или Немачкој. Сада могу потврдити да су наши паори све то достигли, а недостаје им једино нешто више новчаних подстицаја, па да стигну до врхунских приноса", каже Божовић.

Добитници награде су и "Мона доза" из села Кушић за туризам и пољопривреду, "Хипо банка" за агро кредите, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада за науку, предузеће "Алмекс" из села Црепаја за пример добре приватизације у агро комплексу, предузеће "Моравица" из Ариља за заокружени процес производње.

Млекара "Лазар" из Блаца добила је награду за пројекат обновљивих извора енергије, Павле Ненадовић из села Вогањ за рекордну производњу житарица, Газдинство "Ђурић" из села Рудовци за прераду воћа, земљорадничка задруга "Мркшићеви салаши" из Српског Итебеја за развој задругарства, расадници "Топаловић" из Липолиста за допринос развоју културе становања и домаћинство Гортва Јожефа из Бечеја.

Пре доделе признања одржана је трибина о пољопривредном развоју Србије до 2020. године и приближавању Европској унији. Као најбитнији сегмент, истакнуто је да наш аграр мора бити спреман да искористи највећи део предприступних фондова, које Европска унија нуди.

Драган Марковић из Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде каже да су захтеви за предприступне фондове веома строги, али да морамо да се прилагођавамо стандардима уније који кажу да се 30 одсто средстава мора уложити у такозване, зелене мере, као што су обзбеђивање пашњака или улагање у очување заштићених подручја.

Пољопривреда у Србији је по многим показатељима најважнија привредна грана, којом се бави око 800.000 газдинстава, а половини њих је пољопривредна производња једини извор прихода.

У 2010. години аграр је извезао робу у вредности од 2,7 милијарди долара.