петак, 28.06.2024, 05:28 -> 11:54
Трамп и Бајден на Си-Ен-Ену – дебата којом нико не може да буде задовољан
Оштре речи, али без скандала, много питања, а мало одговора, конфузан формат, укратко оба кандидата су „преживела“, питање је шта су од овога имали бирачи и посматрачи.
У једној реченици – Џо Бајден није се „заледио“ и изгубио, како су неки предвиђали, Доналд Трамп није деловао надмоћно како су се неки надали, јавност је добила веома мало конкретних одговора и много међусобних увреда, често врло личних и директних.
Они који дуго прате дебате обраћају много пажње на говор тела кандидата и њихово понашање на сцени, а нарочито је важно да ли се рукују пре и после дебате, што је знак да је дебата у оквиру нормалног политичког дијалога.
Тај обичај готово је нестао откако се на дебатну сцену пење Доналд Трамп, руковања је једва било са Хилари Клинтон 2016, као и са Бајденом четири године касније (тада је и ковид послужио као оправдање), а вечерас се чинило да ниједан кандидат нема ни најмању жељу да противника уважи на било какав начин, напротив.
Од ступања кандидата на сцену било је јасно да се ради о два неспојива света и то није променила ни чињеница да су говорнице биле прилично близу једна другој, највероватније због кадрирања.
Сам формат дебате био је веома неуобичајен. Питања су постављана директно једном од кандидата који је имао два минута да одговори, да би затим противкандидат имао минут да реагује на тај одговор.
После тога би онај коме је постављено питање имао додатни минут да одговори на одговор, да би онда модератори одлучивали да ли ће другом кандидату дати још један минут за реакцију.
Резултат је да су оба кандидата често остајала недоречена у мери да су одговоре настављали после следећег питања, игноришући оно што им је постављено и у томе је нарочито предњачио Трамп.
Очекивање да ће Бајден да се „спотакне“, а можда и „стрмоглави“ у овој дебати трајало је тек неколико почетних минута где је он деловао несигурно, глас му је био веома храпав, промукао, концентрација упитна.
Како је дебата одмицала Бајден је постао сигурнији (ако се пореди са почетком дебате), нарочито када је Трампу упућивао увредљиве коментаре.
Трампова тактика била је да омаловажава Бајдена и његове резултате називајући га „најгорим председником до сада“, али је истовремено и веома често преузимао иницијативу у односу на модераторе, избегавајући да одговори на постављено питање док не разјасни оно што није стигао претходно.
То говори да је формат био „неудобан“ за ову двојицу кандидата, као и да су питања била превише општа за два минута одговора и минут реакције.
С друге стране, прецизнија и конкретнија питања неминовно би водила оптужбама за наклоњеност модератора и организатора.
А ако се око нечега сви можемо сложити то је да су модератори били готово неприметни током дебате, нису изрекли ниједну опомену када су се кандидати међусобно вређали називајући један другог „лоповом“ или „криминалцем“, само су настојали да их врате на питање ако не би добили одговор, а времена за одговарање би остало.
Си-Ен-Ен је готово 90 одсто времена на екрану имао оба кандидата, како бисмо гледали реакције на оно што се говори, што је можда занимљиво за публику, али је веома лоше за кандидата који говори.
Такозвани „сплит скрин“ није обичај у дебатама које организује надстраначка Комисија за председничке дебате и то је била примедба неких аналитичара.
Утисак после дебате, али и гласине које се шире, јесте да су демократе далеко незадовољније, готово успаничене.
Тачно је да Џо Бајден није направио неки драматичан гаф, али је деловао далеко од човека коме треба поверити САД наредне четири године.
Упућени кажу да многе утицајне демократе и партијски финансијери очајнички траже друго решење за кандидата, за шта није остало много времена.
С друге стране, Трамп није деловао надмоћно у мери у којој су се његове присталице (широм света) надале.
Био је уобичајено самохвалисав, оно што је говорио најчешће није било сасвим утемељено у подацима, што за Трампа није необично, али бирачима шаље поруку да ће гласати за истог Трампа за кога су гласали претходна два пута, а не за некога ко је четири године изван Беле куће искористио за лични развој како би их боље служио. А наилазе никада тежа времена.
Онима који су се већ определили ова дебата послужиће да се још дубље ушанче у својим позицијама.
Умерени и неопредељени бирачи после дебате су схватили да им се нуде два лоша избора и да је на њима да препознају који је мање лош.
На највећој муци су новинари који из ове дебате треба да извуку неку вест односно да истакну неку нову и свежу политичку поруку коју су кандидати чували за ову прилику јер је интересовање за дебату било огромно.
Такве поруке, једноставно, није било ни на једној страни.
Поновљено је оно што смо много пута чули до сада, а ако се буду бројале најчешће изговорене речи у дебати, реч „лажов“ биће, сасвим сигурно, високо пласирана.
Ово је најранија председничка дебата икада одржана у САД, пре партијских конвенција на којима се доноси коначна одлука о томе ко ће бити кандидати на изборима у новембру.
Следећу дебату организује ТВ мрежа Еј-Би-Си десетог септембра, а до тада су могућа различита изненађења почев од тога ко би све могао да се нађе на бини.
По том питању Трамп стоји неупоредиво боље. Али питање је да ли му то што је био сигурнији у вечерашњој дебати иде наруку односно да ли би одржао своју тренутну предност у анкетама уколико би демократе изненада промениле кандидата.
А то ће бити главна тема наредних дана.
Што се саме дебате тиче, вест је да је прошла.