Указали су да је "узнемирујуће и политички веома опасно" то што је Пицула објавио фотографију из тог периода са оружјем.

Истовремено, група грађана и студената у блокади  протестовали су у Земуну због помиловања девојке која је аутомобилом 24. јануара ударила студенткињу Пољопривредног факултета током блокаде улице. Та група је кренула у протестну шетњу до Општинског одбора СНС-а на Новом Београду у Улици Џона Кенедија.

Првобитни план им је био да дођу до седишта СНС-а код Старог Меркатора, међутим, у међувремену су га променили и шетњу завршили испред Општинског одбора СНС-а у улици Џона Кенедија на Новом Београду. На тој локацији, такође је једна група присталица СНС-а.

У једном тренутку две групе грађана гађале су се јајима и пластичним флашама. 

Присталице СНС-а које су биле код Старог Меркатора касније вечерас дошли су до улице Џона Кенедија где је протестовала група грађана.

Кордон полиције стоји и раздваја две групе грађана.  

"Много је победа иза нас. Неопходно је да коначно поразимо непријатеља, да таоци буду на слободи и да обезбедимо да Газа више никада не представља претњу Израелу. Не одустајемо ни од једног зацртаног циља", рекао је Нетанјаху.

Преговори су поново у застоју, а Хамас је спреман да их настави када се хуманитарна ситуација у Гази побољша. За то време, Палестинци се свакодневно боре да дођу до хране. И поново, међу 90 убијених људи, највише је оних који су покушавали да добију хуманитарну помоћ.

"Камиони пролазе, али то није довољно, људи су гладни. Многи узалуд чекају, враћају се у шаторе празних руку. Пркосимо смрти. Не мислимо о тенковима, о мецима, већ о томе како да добијемо храну и преживимо", наводе неки од Палестинаца у редовима за храну.

Уједињене нације упозоравају да из ваздуха не стиже довољно помоћи и траже од Израела да дозволи и убрза пролазак камиона који чекају на граничним прелазима. Многи нису стигли до центара за расподелу хуманитарне помоћи, јер су их пресрели и опљачкали.

"Било би погрешно опустити се или бити пун хвале јер помоћ стиже. Али стиже кап по кап и није довољно. Толико је гладних, болесних, сиромашних. Некада је улазило 500 камиона дневно, сада нам је потребно најмање 1.000", наводи портпарол УНИЦЕФ-а Џејмс Елдер.

Израел тврди да ће омогућити постепен и контролисан улазак робе у Газу преко локалних трговаца. У држави је укинуто ванредно стање које је на снази од напада Хамаса 7. октобра 2023. године. Смањује се и војно особље и број редовних војника.

"Данас на ову обљетницу највеће хрватске победе не долазимо само да бисмо се присетили. Долазимо да бисмо потврдили што нам 'Олуја' значи, на шта нас обавезује и чему нас учи. Операција 'Олуја' није била само војни подвиг, била је повијесни преокрет", наводи Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

Све се окренуло, али у другом смеру за Србе, који су тог августа 1995. били у колони. Данас, недалеко од Книна, слушали су говоре хрватских званичника. 

"Сећам се 'Олује', колоне. Вратио сам се кући, али сви су отишли пре мене, остао је само деда. Звао сам га да крене са мном, али ми је рекао: 'Иди, дете'. Тако је и било", наводи Србобран Жмико, из Уздоља.

Три генерације породице Жмико, које су биле у избеглиштву у Србији, вратиле су се у родно Уздоље чим су могле, 1997. године.

Душан Жмико из Уздоља каже да размишља шта даље, али на питање да ли би могао да замисли живот негде друго, одговара одречно.

"Не могу да замислим живот било где друго. Нити бих могао да живим било где осим овде. Тешко ономе ко напусти своје огњиште. Заиста тешко", каже Душан Жмико.

Србобран Жмико из Уздоља каже да су они који су се вратили у своје родно место задовољни и срећни, те да су се навикли на услове и живот након повратка.

Навика, срећа или задовољство - у Книн се вратило око 2.500 Срба. У односу на годину пре рата, четири пута мање.

Новоформирана Комисија при Институту Винча имаће саветодавну функцију у развоју нуклеарног сектора.

"Пре свега најважнија је анализа постојећих кадрова да видимо где се ми у овом тренутку налазимо. Формирањем ове Комисије нама је циљ да све стручњаке привучемо и ставимо под капу Института Винча. Апсолутно ће бити сви аспекти покривени, што се тиче науке, технолошког развоја, што се тиче формирања стратегије ми ћемо апсолутно ићи у корак са временом", рекао је др Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке "Винча".

Проф. др Миодраг Месаровић са Академије инжењерских наука Србије каже да оно што су 35 година чекали сада се појавила могућност да се то обнови.

"Наравно без кадрова које сада морамо да школујемо. Образовање кадрова су прихватили сви технички факултети рачунајући да то спроведу кроз мастер и докторске студије", истакао је.

У Комисији су 23 наша нуклеарна стручњака призната и у свету. Радиће по експертским групама за развој нуклеарне: технологије, енергетике, безбедности, заштите животне средине и разматрати правне и економске аспекте потенцијалног уласка земље у нуклеарни програм.

"Данашња цивилазција се суочава са два велика изазова. Један од тих изазова је све већа потреба за електричном енергијом а други је смањење загађења животне средине. У том смислу нуклеарна енергија не само да је добра за Србију него је генерално добра за данашњу цивилизацију док за неколико деценија не нађемо нови извор енергије", каже проф. др Ковиљка Станковић, председница Српског нуклеарног друштва.

Отворена су питања хоће ли и када Србија ући у нуклеарни програм. Али струка је око једног сагласна  нуклеарна енергија има етикету базне што значи, доноси стабилност снабдевања чистом електричном енергијом, непрекидно и у свим временским условима.

"Повлачење овог захтева је неопходно. Апсурдно је очекивати да ће наш уставни поредак штитити особе које га, према безбедносним институцијама, угрожавају, изјавила је Османи, а преносе медији на албанском.

Османи се 22. јула обратила приштинском уставном суду са захтевом за тумачење правних последица које настају у случају да се нова Скупштина не конституише у предвиђеном року од 30 дана. Рок који је дао уставни суд за конституисање Скупштине истекао је 26. јула. Након тога, изречена је привремена судска мера која посланицима не дозвољава да предузимају било какве радње две недеље, до 8. августа.

Османи је додала да судију Лабана није она именовала, већ да је то било 2018. године, и да поступак за разрешење судије уставног суда захтева одлуку коју доносе две трећине чланова тог суда, што онемогућава било какву акцију председништва без званичног предлога самог суда.

Након 54 безуспешна покушаја конституисања скупштине, уставни суд разматра пријаве Демократске партије Косова и Демократског савеза у којима тврде да су сва досадашњна заседања представљала кршење устава.

Конституисање новог сазива скупштине почело је седницом 15 априла. На изборима одржаним 9. фебруара највише места у скупштини добио је покрет Самоопредељење – 48, затим следе Демократска партија са 24, Демократски савез са 20, Алијанса за будућност са иницијативом Нисма са осам и Српска листа са девет. Један мандат има странка “За слободу, правду и опстанак”, а десет преосталих места имају представници несрпских мањинских заједница.

Илијеску се у болници налазио још од почетка јуна, када му је откривен рак плућа. Прошле седмице, лекари те болнице саопштили су да се налази у критичном стању.

"Историја ће судити Јону Илијескуу, централној фигури транзиције деведесетих година. Наша је обавеза да, зарад чистог пута у будућност, разјаснимо тадашње догађаје", написао је председник Румуније, Никушор Дан.

Последњи пут у јавности се појавио 2017. године пред тужиоцима који су водили случај о његовој наводној улози у злочинима против човечности непосредно након пада режима Николаја Чаушескуа 1989. године.

Јон Илијеску је рођен 1930. године и био је део најужег круга Чаушескуовог режима све до почетка седамдесетих када је, као министар за омладину, био задужен за спољне послове и пропаганду. Убрзо је, пак, пао у немилост владајуће породице због идеолошких несугласица.

Суштински, Чаушеску га је сматрао ривалом, па је убрзо оптужен за "идеолошко скретање" и смењен са свих функција. Из илегале се, тврде хроничари, спремао за повратак на политичку сцену.

У жижу политичке јавности вратио се 1989. године као самопрокламовани лидер Фронта за национални спас, којим је окончана владавина Николаја Чаушескуа.

На првим слободним изборима, годину дана касније, убедљивом већином гласова изабран је за председника Румуније. Победу је потврдио две године касније, али је 1996. године поражен на изборима.

Илијеску је још једном победио на изборима 2000. године и по трећи пут постао председник Румуније. Сматра се једним од најзаслужнијих румунских политичара за пријем ове државе у НАТО и Европску унију.

Ипак, уз бившег заменика премијера Ђелу Војкана Војкулескуа и команданта ратног ваздухопловства, генерала Јосифа Руса оптужен је за злочине против човечности током револуције.

Јон Илијеску је оптужен да је као шеф државе и врховни командант "систематски доводио јавност у заблуду како би сачувао власт". Такав његов поступак, сматрали су тужиоци, изазвао је "општу психозу тероризма" и довео до серије обрачуна у којима је убијено 857, а повређено безмало 2.500 људи.

Илијеску је злочине оправдавао тезом да су "терористи отели револуцију", па је одговорност свалио на гомиле непознатих појединаца.

Румунски аналитичари, пак, тврде да је конфузију створила управо група политичара окупљена око Илијескуа, која је на тај начин желела да учврсти сопствени положај и заустави револуционарни жар, који је у то време захватио Румунију.

Друга озбиљна мрља на Илијескуовој каријери су напади рудара на демонстранте у Букурешту 1990. и 1991. године.

Рудари, наводно на позив Илијескуа, дошли су у Букурешт како би одбранили демократију од интелектуалаца и студената који су протестовали тражећи истинске реформе и поштовање грађанских слобода.

У батинању је страдало најмање шест особа, док је 1.000 повређено. Опозициони медији тврдили су да је укупно убијено око 100 људи, махом демонстраната.

Румунија је дубоко подељена око историјског значаја Јона Илијескуа - велики број га сматра архитектом демократске транзиције, док га неки виде као наставак некадашњег режима и отелотворење пресвлачења старих лидера у нову форму.

"Захвалио сам премијерки Ђорђи Мелони на принципијелној подршци Италије, нарочито када је реч о европским интеграцијама и изложби Експо 2027, где ћемо да покажемо снагу пријатељства и заједничке визије, јер потврда учешћа не значи само долазак једне државе на изложбу, она значи подршку, партнерство и поверење", навео је Вучић на Инстаграм налогу будућностсрбијеав.

Додао је да Србија изузетно цени односе са Италијом, не само као политичким партнером, већ и правим пријатељем који разуме наше вредности, традицију и тежње.

"Србија и Италија стоје раме уз раме на путу развоја и стабилности целог региона", нагласио је Вучић.

Председник Александар Вучић дочекао је раније данас на Аеродрому "Никола Тесла" премијерку Италије Ђорђу Мелони.

Вучић је навео да је ова посета порука поверења и заједничке визије будућности уједињене Европе.

"Хвала премијерки Мелони што је дошла у Београд и на тај начин још једном послала снажну поруку подршке Србији. Добро дошли у Србију, нека нас и даље вежу пријатељство, сарадња и заједнички рад за стабилност и просперитет наших народа", написао је Вучић на Инстаграму.

Претходно, шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто је поручио да је национални безбедносни интерес Мађарске "стабилност на Западном Балкану, а свака спољна интервенција која је у супротности са тим је и штетна и опасна".

"Одлуке народа Западног Балкана морају се поштовати, а њихово преиспитивање угрожава стабилност и мир у региону", објавио је Сијарто на Фејсбуку, а поделио је и фотографије сусрета са Додиком и српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић у Будимпешти.

Додик је претходно саопштио да данас борави у посети пријатељу Виктору Орбану, премијеру Мађарске, лидеру који јасно и храбро стоји уз вољу народа, демократију и суверенитет.

"Захвалан сам му на подршци Републици Српској и јасним порукама да се поштује оно што народ изабере, а не оно што неизабрани намећу. Наша борба је иста - да се зауставе злоупотребе правосуђа и самовоља дубоке државе. Крај тога је близу. У Европу се враћа снага народа, а са њом и правда. Победиће слобода, победиће демократија!", написао је Додик на платформи Икс.

Додик је уз текст објавио фотографију на којој се види да је код Орбана са српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић.

Апелационо одељење Суда БиХ потврдило је у петак првостепену пресуду председнику Републике Српске Милораду Додику.

Додик је првостепеном пресудом осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања, због непоштовања одлука Кристијана Шмита.

06.08.2025. Среда: Променљиво облачно и у већини крајева суво са дужим сунчаним интервалима, краткотрајна киша очекује се понегде на северу и западу земље, а у брдско - планинским пределима и краткотрајни пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен, у Војводини краткотрајно и јак, северозападни. Најнижа температура од 14 до 18 °С, а највиша дневна од 25 до 31 °С. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

07.08.2025. Четвртак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, северних праваца. Најнижа температура од 13 до 16 °С, у Неготинској Крајини око 19 °С, а највиша од 26 до 30 °С.

08.08.2025. Петак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 13 до 18 °С, а највиша од 28 до 33 °С. Упозорење: Tmax ≥ 32°C, вероватноћа 90%.

09.08.2025. Субота: Претежно сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 14 до 20 °С, а највиша од 33 до 37 °С. Упозорење:

Tmax ≥ 35°C, вероватноћа 90%.

Шапић изјавио је да се очекује да ће радови на Тргу републике и на Теразијама бити завршени до 1.септембра и да ће бити пуштен саобраћај.

''Остаће нам још неких 15-20 дана да се ради постамент за сат. Сат је већ стигао, оно што недостаје је камен којим треба да се тај постамент облепи, али то неће угрожавати саобраћај. Надам се да ћем бити спремни да Васину улицу, Трг републике, Теразије и пустимо у саобраћај од 1. септембра'', рекао је Шапић.

Када је реч о радовима на платоу испред Храма Светог Саве Шапић је истакао да да се они не одвијају како је било у плану и нагласио да ће због тога Град финансирати остатак пројекта око Храма и парка где се налази споменик Карађорђу.

"Планирамо да распишемо то да ли на јесен или почетком следеће године", најавио је Шапић.

Реконструкција платоа испред Филозофског факултета

Градоначелник је истакао и да је у плану потпуна реконструкција платоа испред Филозофског факултета, за шта је, како је додао, Град покренуо иницијативу још пре две године.

"Ако се сећате, пре још две и по године смо о томе говорили, па нам Министарство грађевине није давало неке дозволе, па нам је поново Завод за заштиту споменика тражио да се мења пројекат, свашта нешто су тражили и надам се да смо сада дошли до неке, хајде да кажемо, форме пројекта који је за њих прихватљив", рекао је Шапић.

Додао је да је чињеница да тај плато изгледа "срамно", али да Град није могао да реализује никакве радове без сагласности министарства и Завода за заштиту споменика.

Гаража у Скерлићевој и радови код Храма

На јесен или зиму у плану је да се распише и јавни позив за Париску улицу, најавио је Шапић.

Како је рекао, радови на гаражи у Скерлићевој улици "иду својим током".

"Није се променио рок који сам вам дао, а то је да завршавамо гараже крај 2026. године. И то се сад поклапа с овим радовима код Храма, јер оног момента када се одобри извођач за радове код Храма ти радови не би требало да трају дуже од годину, годину и по дана", навео је Шапић.

Планираном динамиком, додао је, одвијају се радови и на Влајковићевој улици.

"До краја године би требала гаража да буде готова, онда се креће у радове на парку који се изнад налази, који ће, као што сам већ рекао, да буде јединствен у овом делу Европе, где ћете моћи из парка да имате поглед на оно што је археологија нашла и то нам је драматично одложило почетак радова, али мислим да је вредело јер ће да буде заиста један, слободно могу рећи, парк-музеј", указао је Шапић.

Савска и Карађорђева улица – бољи проток саобраћаја

Што се тиче Савске и Карађорђеве улице, Шапић каже да ту да добар део радова изводи предузеће "Београд на води".

"Савска улица се дуго радила, имаћемо пробијање Карађорђеве, везаћемо то за наше радове. Мислимо да ће то значајно да растерети саобраћај у центру града. Што се тиче тог естетског аспекта свакако је много лепше, сређеније и уредније. Покушаћемо да максимало искористимо саобраћајнице које су направљене унутар Београда на води, да повежемо сва три или четири моста", навео је Шапић.

Уређење Савског приобаља и уклањање сплавова

Што се тиче санације Савског приобаља, он је рекао да су радови у току и да се очекује да се пређе на другу страну и да се очисте део код Куле Небојша и дунавски део.

"У току је завршетак пројекта уређења читавог савског приобаља. Иако је пре три године деловало да сам само ја глупо упоран у жељи да уклоним савске сплавове, данас кад њих више нема, видим да су се појавили државни органи, министарства који ту виде прилику да се среди савска обала и хвала им на томе", рекао је Шапић.

Како је додао, некада морате да истрајете у неким стварима које делују немогуће, да би се после сви прикључили и рекли да су они то од почетка мислили, само им је било глупо да кажу.

"Важно је да ми идемо у том правцу и да се Савска обала сређује, да дивљих сплавова ту више нема. Очекујем код Сајма да се ускоро уклања, а и од хотела Југославије до Ушћа такође је у току уклањање", рекао је Шапић.

Он је навео и да реконструкција зграде Хитне помоћи иде својом динамиком и да за сада нема информација да ће бити кашњења, додајући да се очекује завршетак до средине 2026. године.

Кружни ток на Новом Београду – од критика до ефикасности

Говорећи о кружном току на Новом Београду, Шапић је казао да су када је направљен сви говорили како је све упропастио и да је закочио саобраћај, а да се сад већ о њему дуже времена не говори јер је једна од најфреквентнијих саобраћајница у Београду сада никад проточнија.

"Нико више никад није споменуо Бранков мост и то вам је пракса како овде све функционише. Када се нешто ради, оцрни га, испљуј га, исфекалиши га колико год можеш, након тога прави се луд. И поновљаћу ту реченицу сваки пут кад дођем овде, иако ћете ви сви да игноришете и да се правите да нисам изговорио, јер и то је нова пракса у нашим медијима", рекао је Шапић.

Институт за трансфузију крви у Београду промовише акцију добровољног давања крви током којег је донорима омогућено коришћење посебних наочара симулације у циљу да им се одврати пажња од игле и крви, које код неких изазивају непријатност и нелагоду.

Нова кампања Института трајаће до 15. августа.

Перспектива донора

Када добровољни давалац крви користи наочаре за мешовиту реалност, он види реалан простор – салу, запослене у Институту и друге доноре – али и одабрани виртуелни оквир.

Запослени у Институту су љубазни, узбуђени због акције и оцењујем према њиховој ведрини, задовољни како се одвија.

Још један донор намештао се у столицу када и ја. Одбио је да проба наочаре, јер каже да нема потребе. Очигледно нема жељу и ту је искључиво због хуманог чина.

Ја сам дошао јер сам редовни давалац, а истовремено сам желео да пробам виртуелне игре.

Бирао сам да лева рука буде та из које ћу донирати крв јер сам деснорук. Док сам се снашао са наочарима, игла је већ била намештена – била је неприметна, а бол по обичају тренутни и минималан, тек док се намести игла.

Наочаре су згодно направљене и коришћење једноставно. Очи покрећу интерактивну игру.

Уз велико дрво, које заузима већи део "зен баште" коју само ја видим, садио сам погледом биљке чудних облика. Пошто нисам баштован и не познајем ботанику нисам сигуран да ли су то праве биљке или измишљене. Свака је имала посебну причу коју сам чуо уз пратећу опуштајућу музику.

Виртуелна игра је практична, не оптерећује и служи сврси. Ако "садња" досади, виртуелни саговорник може сам да ради, а донор само да прати.

Игра је оправдала име – зен је и потпуно умирујући. Цео десетоминутни процес је "пролетео".

На "интергалактички пут", још једну игру у понуди, кренућу за три месеца, када поново будем у могућности да дам крв.

Процес

Добровољни давалац крви мора да буде припремљен за сам процес донирања. Потребно је да доручкује и унесе довољно течности у свој организам.

Обавезно је да попуни формулар и одговори на питања којима се проверава његова способност за донирање. 

Мере се хемоглобин и крвни притисак, слушају плућа. 

Уколико је све претходно исправно, почиње сам процес донирања крви. 

Процедура обухвата и станицу за окрепљење. 

Они који се у овом хуманом чину и такмиче у донорску књижицу могу да забележе колико пута су до сада донирали крв.

Лагоднији приступ за више залиха крви

Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви објашњава за РТС да се употреба савремених технологија у процесу донирања крви већ примењује у свету, а да су донори задовољни оваквом праксом.

"До сада су Mixed Reality наочаре коришћене у Сједињеним Америчким Државама, Шведској, Аустралији, Јапану, Малезији, Филипинима, Хонгконгу, Вијетнаму, на простору Латинске Америке и  у Ирској", пише у тексту кампање Института.

Употреба виртуелне реалности у овакве сврхе већ је забележена у Заводу за трансфузију крви Војводине. Покрајински завод је 2023. године донорима омогућио да кроз виртуелни оквир посматрају планету Земљу из перспективе Међународне свемирске станице или да посете кенијске саване, о чему је писала Радио-телевизија Војводине. 

Аларм

Из београдског Института за трансфузију крви упозоравају на мањак залиха јединица крви.

Наводе да се на разне начине труде да повећају број донација крви. Једна од иницијатива била је и да се донорима поклањају карте за спортске утакмице.

Група "АБ позитивна" једина је чије су залихе у овом тренутку на одговарајућем нивоу. Има и залиха групе "АБ негативна", у нешто мањој количини, док недостају јединице свих осталих крвних група.

Донори могу да дају крв у Институту за трансфузију крви Србије сваког радног дана од 7 до 19 часова, а суботом од 8 до 15 часова. Распоред мобилних екипа може да се погледа на сајту Института. Одређене болнице имају сопствене службе за трансфузију крви.

"Када кажете да на нашим просторима има 19 банака, онда то и није тако лоше. Али када питате које банке пласирају стамбене кредите, та бројка се мањи на шест или седам. Већ имате мању конкуренцију", истакао је Васић.

Васић наводи да су грађани склони узимању новца, у виду кредита, али да често не знају шта ће конкретно са њим.

Према подацима из извештаја Кредитног бироа НБС, у марту је становништво банкама дуговало 1.642 милијарде динара, од тога 790 милијарди на име готовинских кредита.

Узелац истиче да категорија презадуживања није одређена према томе колико је неко задужен, него према способности да тај износ врати.

"Онај ко има три кредита и сва три отплаћује без проблема зато што лепо зарађује, тај нема никакав додир са овом темом. Онај ко има дозвољени минус и једва се сналази да га обнови, он је презадужен", рекао је Узелац.

Уредника портала Каматица наводи да је сва регулатива мач са две оштрице.

"Народна банка Србије има на неки начин обавезу и мандат да управља банкарским системом, али и да штити тржиште од тог истог система. Њена улога јесте на неки начин на две столице. Не може нико за ваше финансије да се бори као ви сами. Нама недостаје једна шира конкурентност", рекао је Узелац.

Да ли би ′peer-to-peer lending′ тргнуо конкуренцију

Узелац је навео пример који постоји и мимо банкарског сектора.

"Зашто не бисмо могли да направимо лични аранжман, да ја позајмим новац вама и да то постоји као званичан облик задуживања. То је у свету већ 20 година присутно, зове се ′peer-to-peer lending′. Технолошке платформе то дозвољавају. Пружају могућност да кажете ′Мени треба сто хиљада евра′, и јави се сто људи са по хиљаду евра. Аранжмани као такви се праве индивидуално, само је битно да постоји правни систем који то препознаје", навео је Узелац.

Грађани са нижим примањима, на неки начин представљају ризичну групу за банке.

"Пласирање новца је заправо мерање ризика. То да ви да добијете кредит је један моменат, а други је да имате способност да тај кредит и враћате са све каматом, главницом и каматом. Увек је та категорија која има најнижа примања под неким знаком узвика са становишта банке, јер ако имате нижа примања онда имате веће животне проблеме", рекао је Васић.

Финансијски консултант као једно од решења наводи субвенционисане кредите.

"Ако држава жели, она може, али опет на терет свих корисника буџета, да дâ неки стимуланс. Ту се ради од кредитима до око 100.000 динара. Банка може да тим људима помогне финансијском едукацијом, и да ти људи са малим примањима знају како са тим новцем да управљају и зашто им је тај новац потребан. Ако сте узели новац, упишите неки курс, на пример за прављење колача. Онда ће он имати смисла да се нађе у вашим рукама. Али ако га узмете да бисте отишли само на летовање у Сутоморе, онда новац не ради за вас, него за неког другога, а треба да ради за вас", закључио је Васић.

Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП су извршили извиђање, идентификацију и процену стања овог експлозивног остатка рата – ЕОР, а у циљу припреме за његово уклањање, транспорт и уништавање.

"Уклањање авио-бомбе ће се вршити у суботу, 9. августа 2025. године у раним јутарњим часовима и иста ће бити однесена на безбедну локацију за уништавање. Она је обезбеђена од стране припадника Полицијске управе за град Београд - ПС Савски венац", саопштено је из МУП-а.

Грађани који живе у близини биће правовремено обавештени о саветима за понашање, изјавио је Дачић.

Треба да пруже стручну подршку државним институцијама, најпре у процени да ли нам је потребна нуклерана електрана, ако се одлучимо за примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, како би изгледао наш нуклеарни програм, и коначно у реализацији. Детаље ће нам рећи директор Института "Винча" Славко Димовић.

У овој необичној уметничкој заједници ушушканој у амбијент домаћинства Вукосаве Симић у Малим Купцима крај Расине, ишчитавају се и дела италијанских писаца, везу стихови, исписују поруке добродошлице на оба језика. Постављају се инсталације, изводе перформанси, уз музику, осликавају платна и припрема укусна храна.

„Кување је за нас уметност, а паста Орекете потиче из регије Апулија одакле долазимо. Осим да се упознамо са српским специјалитетима, овде смо да у ваше јеловнике унесемо мало италијанског духа“, каже Мариела Галикио, уметница из Барија.

За дружење уметника заслужне су две даме. Љиљана пореклом из Крушевца која је радни век провела у Италијанском културном центру и Анђела Конзоли, која је излагала и у Београду. Садашња и некадашња престоница биле су и остале места окупљања и стварања.

„У Србију сам заљубљена, долазим са пријатељима сваке треће године. Порука ових сусрета је зближавање , а мој лични уметнички допринос су тањири са ликовима уметника и учесника у пројекту. Симболика је да свако једе из тањира са ликом свог пријатеља, а то је један од начина да се приближимо и заволимо једни друге“, каже Анђела Конзоли, сликарка и певачица из Барија.

„Имали су диван концерт у Легату Милића од Мачве. Публика је уживала, чак се играла тарантела, играли су и Крушевљани. Право међународно неко дружење, а у ствари сви су људи слични и све нас повезује уметност“, наводи Јелена Протић Петронијевић, књижевница из Крушевца.

„Била сам јако срећна што сам ову кућу добила у наслеђе и што је више видим као место културе. То су толико драги људи толико пуни шарма, толико су срдачни. Долазе из краја Италије који ја лично можда највише волим. Ја желим да све почне од њих а после ћемо да видимо даље“, каже Љиљана Богојевић Минесали, преводилац, иницијатор сарадње.

Италијани су кажу навикли да уживају у масеријама, које се не разликују много од наших сеоских домаћинстава. Љиљино је Крушевљанима одшкринуло „Врата Медитерана“, а обећала је да је то тек почетак.

" 31.7. приметили смо тела мртвих кокошака, белих кокошака, товних претпостављам, у речном кориту. Ми остали, који смо се затекли на плажи, извадили смо те угинуле животиње и закопали. Наравно, алармирали смо све могуће службе и инспекције да виде о чему се ради. Тела су се појављивала и у наредних неколико дана. Ми смо приметили око двадесет, што не значи да их није било више и да их нема још негде, да их је река однела. Ми се плашимо заразе и застрашује нас идеја да је неко помислио да је то уреду да тела угинулих животиња баци на градско купалиште“, каже Каћа Димитријевић из АКЦ "Гнездо".

По пријави против НН лица реаговала је најпре Kомунална полиција.

"Kомунална полиција је поступила јер је дошло до прекршаја који је дефинисан одлуком о чистоћи Града Kрушевца који каже да је забрањено одлагати и било где бацати лешеве угинулих животиња. Затим је обавештена и Ветеринарска инспекција у чијој је то надлежности. Они су изашли на терен. Узорковали су то што су затекли конкретно на терену. Можемо само да претпоставимо да потиче од неке фарме која се налази узводно уз Расину, па можда због неке евентуалне болести међу пернатом живином они су учинили прекршај који је заиста непријатан и пустили животиње низ реку“, објашњава начелница Комуналне полиције Ивана Антић.

Јуче су запослени у Зоо хигијени Јавног комуналног предузећа уклонили угинуле животиње уз помоћ активиста Алтернативног културног центра који апелују на надлежне да се позабаве и дивљим депонијама на обалама и онемогуће несавесним појединцима да отпад бацају у реку. За овакво, вишеструко кривично дело - загађење воде и ширење заразе предвиђена је прекршајна казна. За физичка лица од сто до сто педесет хиљада динара ,а за правна до милион динара.

Оптужницом, која је предата Посебном одељењу Вишег суда у Београду на одлуку о потврђивању, окривљенима се на терет стављају кривична дела из Кривичног законика - Удруживање ради вршења кривичних дела и Прање новца, као и Пореска превара у вези са порезом на додату вредност у продуженом трајању и Пореска превара у вези са порезом на додату вредност у продуженом трајању из Закона о пореском поступку и администрацији у продуженом трајању.

Имајући у виду да је током истраге утврђено да је реч о организованој криминалној групи чији је организатор био Д. Т., као и имовинску корист која прелази 200 милиона динара, у оптужници је предложено да се Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег суда у Београду огласи функционално ненадлежним, те да списе предмета достави Посебном одељењу за организовани криминал тог суда које ће спровести јединствени поступак против свих оптужених лица.

Такође је предложено да суд Д. Т. и А. Н. продужи притвор да не би у кратком временском периоду поновили кривично дело.

Предложено је и да суд Д. Т. и А. Н., као и другим окривљенима одузме имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела Прање новца, у виду новчаних износа и непокретности.

Такође је предложено да суд након завршеног главног претреса све окривљене огласи кривим и да им изрекне казне по закону.

За Д. Т. предложена је јединствена казна затвора од шест година и новачна казна од 10 милиона динара. За А. Н. предложена је јединствена казна затвора од две године и пет месеци затвора и новчана казна од два милиона динара.

За остале окривљене такође су предложене казне затвора, условне и новчане казне у одређеним износима.

Постоји оправдана сумња да је Д. Т. од 1. јануара 2020. године до 30. септембра 2024. године осмислио план за вршење кривичних дела тако што је уз пристанак осталих осумњичених, носилаца малих пољопривредних газдинстава, која нису обвезници ПДВ-а, продавао сопствене пољопривредне производе - пшеницу, кукуруз, уљани репицу, меркантилну соју и сунцокрет и тако умањио пореску обавезу ПДВ-а са 15% на 8%, уједно остварио право на повраћај ПДВ-а, те умањио пореску обавезу плаћања пореза на приход од самосталне делатности.
Д. Т. је, како се сумња, тако користио пољопривредна газдинстава, њих 61 укупно, која су ван система ПДВ и којима је фактички управљао он или чланови његовог домаћинства.

По налогу Д. Т. носиоци пољопривредних газдинастава издавали су откупне листове неистините садржине представајући своја газдинства као продавце и пољопривредне производе као своје, иако је сва роба преузимана на складиштима Д. Т. у чему им је помогла Ж. В. запослена код Д. Т, која је потписивала сваку отпремницу, свесна да ставља потпис на отпремници лажне садржине и тако помаже Д. Т. у пореском кривичном делу.

Имовину, коју су прибавили криминалним деловањем осумњичени су преносили на Д. Т, који је тако прибављену имовину држао и прослеђивао члановима своје породице, који су у намери да прикрију незаконито порекло новца извршили конверзију тог новца, тако што су куповали непокретности, улагали у инвестиционе фондове и на други начин незаконито стечени новац стављали у легалне токове.

Млађа уметница Розалија Марков била је медицинска сестра у Зрењанину, а сликањем је почела да се бави седамдесетих година прошлог века. И на њеним платнима често су деца, банатска равница, пољски радови, сеоска дворишта и живот у њима. Оно што нераскидиво повезује ове две уметнице је мотив.

“То је заједничко и једна и друга сликају највише жанр мотиве на њиховим композицијама, оне су разуђене значи и код једне и код друге сликарке видите мноштво ликова, мноштво актера који причају своју причу”, каже Јармила Ћендић, историчарка уметности.

Халупова је сликала за УНИЦЕФ, који је њену слику „Зима" 1974. године штампао као новогодишњу честитку у два милиона примерака.

Розалија је слике поклањала за хуманитарне акције и добитница је више домаћих и страних признања.

“На идеју да спојимо две сликарке јесте годишњица али и колорит, начин сликања композиција слике, а пресудно је било то што обе сликају децу, људе као децу“, наводи Марија Распир из Удружења “Наива арт култ” из Ковачице.

Изложена дела, ретко се могу видети у галеријама и музејима, стигла су у Крагујевац из приватних збирки. Љубитељи сликарства уживаће у уникатним уметничким изразима две значајне сликарке до 26. августа.

"Овим радњама, И. П. је оптужен за подстицање и продубљивање неповерења и нетолеранције према етничкој разноликости на Kосову, као и за нарушавање суживота између Срба и Албанаца", наводи се у оптужници тужилаштва.

У саопштењу се тврди да је "И. П.  признао кривицу за кривично дело које му се ставља на терет".

На основу тога, Специјално тужилаштво, поред оптужнице, поднело је и споразум о признању кривице Основном суду у Приштини.

Адвокат Делевић: Реч је о процесном механизму

Један од бранилаца Игора Поповића. Милош Делевић рекао је да ће о свим елементима случаја Игора Поповића говорити тек када се за то стекну неопходни услови, с обзиром да је поступак у току.

"Зато ово није тренутак за коментарисање различитих медијских наслова на ову тему. Чињеница је да је Игор Поповић дао изјаву која му се ставља на терет, као и да је у личном својству, по савету адвоката, поступио на начин који не треба тумачити као његово одрицање од било ког личног, политичког или историјског уверења", рекао је Делевић.

Подсећа да је слобода говора основно људско право и темељ сваког демократског друштва и то право мора бити сваком човеку загарантовано, укључујући и Игора Поповића.

"Реч је искључиво о процесном механизму у оквиру процеса који се против нашег клијента Игора Поповића води. Апелујемо на јавност и медије да свој посао обављају савесно и професионално, лишено сензационалистичких побуда које могу угрозити права нашег клијента", нагласио је Делевић.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић приведен је након што је присуствовао комеморативном скупу за настрадале Србе у Ораховцу и Великој Хочи.