Почетак сукоба и нестабилност Крајине

Присећајући се почетка сукоба из 1990. године и атмосфере уочи формирања Крајине, Саво Штрбац, тадашњи судија из Бенковца, истакао је да је југословенско друштво у то време било дубоко мешано, али да су догађаји попут посете Фрање Туђмана Бенковцу у марту 1990. године и каснији политички расплети убрзали тензије.

"Код нас је било мешано становништво. Ко ће то сада да руши Југославију, тврђаву коју - сви смо мислили, нико не може срушити", наводи Штрбац, препричавајући тензије и инциденте који су пратили тај период.

Наташа Дракулић, која је у време стварања Крајине била дете, истиче да су те дане обележили шок и сазнање о сопственом идентитету, али и дубоки страх старијих генерација које су носиле сећања на Други светски рат.

"Први шок је што сазнајем да сам Српкиња. Ето, то је оно, то је та трагедија нашег народа јер нама, деци, својим потомцима нико није причао о оном ужасу који су прошли током Другог светског рата... И све после што ће ићи, а почело је деведесете године, од августа месеца па до оног 31. марта на Плитвицама, када су мени ухапсили оца и тукли га, јучерашњи комшије и пријатељи", сведочи Наташа Дракулић.

Територија и околности током рата

Говорећи о територијалном обухвату и функционисању Републике Српске Крајине, Саво Штрбац наглашава да она никада није имала званичан попис становништва у мирнодопским условима, али да је војска 1993. године пописала око 430.000 људи на целом простору који се састојао од три одвојена физичка дела – Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Западне Славоније, као и Источне Славоније, Барање и Западног Срема.

Штрбац наглашава да Република Српска Крајина није имала своју професионалну војску, већ је одбрана почивала на наоружаном народу који је бранио сопствена села и прагове. С друге стране, како наводи, операције хрватских снага одвијале су се по систему који је остављао разорне последице.

"Они су те акције изводили по систему спржене земље. То значи да не остаје ништа, ни људи, ни животиња, ни кућа, ни цркава, све што указује на то да су ту живели вековима Срби, то треба уништити", истиче Штрбац, подсећајући на низ претходних акција од Миљевачког платоа и Медачког џепа до западнославонског "Бљеска".

План "З 4" и пад Крајине

Као један од покушаја да се сукоби зауставе поменут је и мировни план "З 4", који су израдиле четири стране – Сједињене Америчке Државе, Русија, Европска унија и Уједињене нације. План је предвиђао решења за будућност, међутим, околности на терену убрзо су довеле до ескалације.

Након операције "Лето '95" и заузимања Грахова и Гламоча крајем јула 1995. године, прекинута је једина комуникација која је повезивала Далмацију и Лику са Србијом, што је, уз потписивање Сплитског споразума, створило услове за завршне операције.

"Заробљено је девет Далматинаца и побијени су 26. јула, на Меденом брду. Тек после три-четири године, кад је тај дио Динаре био опожарен, ловци хрватски су виђели доле у долини ове кости разбацане, то је ратни злочин, а наравно, пошто су Срби у питању, ником није пало на памет да некога гони", наводи Штрбац.

Говорећи о последњим данима пред "Олују", Наташа Дракулић закључује да се губитак територија и опстанка наслућивао месецима раније, нарочито након страдања у Западној Славонији у мају 1995. године.

"Од тог маја више није било наде, али – кажем, ти остајеш ту где јеси, јер као некако увек гледаш у комшију, ако је он ту, онда ћемо и ми, као, немогуће да је такав свет нестане... Верујте ми, требало је мање од два сата да се све сручи", сећа се Дракулићева.

Почетак "Олује" и егзодус: Сећања која трају три деценије

Почетком августа 1995. године отпочео је напад хрватских снага на Книн и тадашњу Републику Српску Крајину. Присећајући се дана уочи операције, Саво Штрбац је посведочио да је још 3. августа предводио делегацију у Личком Петровом Селу на састанку са представницима из Бихаћа, не очекујући да ће територија већ сутрадан пасти.

Ипак, вести са терена и наговештаји сукоба постали су реалност у раним јутарњим часовима 4. августа.

"Ујутро у 5 сати, гранате су ме пробудиле, летио сам из оног кревета метар горе, како су гранате падале", присетио се Штрбац тренутка када је почела операција.

Говорећи о политичкој позадини и плановима уочи акције, Штрбац се осврнуо и на раније одбијање плана "3 4" крајем јануара 1995. године, као и на то да је хрватска страна имала јасне циљеве подржане од међународних фактора, нарочито након дешавања у Сребреници.

"Они су желели териториј без Срба... Хрвати су већ имали тај састанак са војском, полицијом, политичарима својима, на Брионски, чувени Брионски састанак, 31. јула, где је Туђман њима рекао: 'Одите и глумите тамо као да нешто разговарате, договарате'", истакао је Штрбац.

Тренутци одлуке и пут ка Србији

Наташа Дракулић се присетила тренутака када је паника обузела становништво и када су почеле да се формирају избегличке колоне. Одлука о напуштању вековних огњишта дешавала се у условима општег потпуног прекида комуникација и гранатирања.

"Када вас пробуди гранатирање, које никад до тог тренутка није било јаче, када у тим подрумима... чујете Туђмана који фино каже 'Останите кућама', па ово, па оно, и ту почиње паника... или ћеш се паковати, или ћеш глумити и остати код куће да се ништа не дешава, наравно да ту постоји паника", сведочи Дракулићева.

Пут ка Србији био је обележен страхом, неизвесношћу и губицима у колонама, али и каснијим прихватањем у новој средини. Иако су први повратци старијих генерација уследили годинама касније, данашња ситуација и друштвене прилике у Хрватској, према речима саговорника, не остављају много простора за оптимизам повратницима.

Значај културе сећања и памћења

Осврћући се на вишедеценијски рад Документационо-информационог центра "Веритас" и ауторски рад Наташе Дракулић на очувању историјске свести кроз књижевност и филм, наглашено је да култура памћења мора да постоји свакодневно, а не само у данима обележавања годишњица.

"Ми се сјећамо, и Наташа се сјећа, онога што смо доживјели и проживјели. Наташа ради за културу памћења правећи ове филмове своје, и ја исто тако правим културу памћења пишући те књиге, своје колумне, ми заправо кроз ту културу памћења преносимо цијелом народу, колективу, Србима, свима, гђе год да су, да треба да се сјећају шта се нама десило како нам се историја не би понављала", закључио је Штрбац у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

28.07.2026. Уторак: Претежно сунчано и топло, понегде уз променљиву облачност. Ретка појава краткотрајне кише очекује се у планинским пределима. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак, северозападни, крајем дана у слабљењу и скретању на јужни и југозападни. Најнижа температура од 15 до 21, а највиша од 29 до 33 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

29.07.2026. Среда: Сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у брдско-планинским пределима североисточни. Најнижа температура од 14 до 20, а највиша од 31 до 35 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 95%.

30.07.2026. Четвртак: Сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 14 до 21, а највиша од 33 до 37 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 95%.

31.07.2026. Петак: Сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 15 до 23, а највиша од 35 до 38 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 95%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 01.08.2026. до 05.08.2026.)
Сунчано и веома топло са максималном температуром од 35 до 38, локално и око 40 степени.

"За овим лицем је Интерпол Подгорица расписао три међународне потернице по наредби Вишег суда у Подгорици, ради обезбеђења његовог присуства у кривичном поступку који се против њега води због постојања основане сумње да је извршио кривична дела стварање криминалне организације, тешко убиство и убиство у покушају", наводи се у саопштењу.

Килибарда се сумњичи да је 28. јуна 2018. године у Македонском насељу у Бару починио тешко убиство В. Д.

Специјално државно тужилаштво га терети и да је, као члан криминалне организације на чијем се челу налази међународно тражени Р. З., учествовао у тешком убиству Д. Х. и А. С. у месту Стањевића Рупа у Спужу 14. октобра 2020. године, као и у отмици М. Р.

Осим тога, сумњичи се да је 26. јануара 2020. године покушао да убије М. Н. тако што је, према наводима полиције, пришао његовом возилу и из аутоматске пушке испалио више хитаца у његовом правцу.

Из Управе полиције подсећају да је Килибарда лоциран и ухапшен у Београду у јулу прошле године, у заједничкој акцији са Министарством унутрашњих послова Србије.ж

"Осумњичени је у јулу 2025. године, у заједничкој активности са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, заједно са лицем А. П., лоциран и лишен слободе у Београду, на основу међународне потернице расписане од стране Интерпола Подгорица", саопштено је из полиције.

Након преузимања на граничном прелазу Добраково, Килибарда је, уз примену прописаних мера безбедности, спроведен пред кривично веће Вишег суда у Подгорици ради даљег поступања.

Важни повериоци желе да издвоје пословање са познатим кућним батеријама из концерна, навели су у саопштењу.

Разлог је тешка финансијска ситуација компаније. Преостала два пословна подручја због тога би могла да заврше у стечају.

Према сопственим подацима, компанија запошљава око 3.260 људи, од којих многи раде у Елвангену. Последњи објављени подаци из 2024. показују да је Варта тада, уз приход већи од 790 милиона евра, остварила губитак од око 64,5 милиона евра.

Осим познатих кућних батерија, компанија производи микро-батерије, на пример за слушне апарате, као и системе за складиштење енергије за домаћинства и индустрију.

Фабрика у баварском Нердлингену, која запошљава око 350 радника, требало би да буде затворена још ове јесени. Како је објављено у мају, Епл је одустао од могуће куповине. Нови велики купци нису пронађени.

Варта тамо до новембра још производи дугмасте батерије за бежичне слушалице америчког концерна, али ће се оне убудуће, највероватније, набављати из Азије.

Превише зависни од Епла

Главни узроци кризе су знатно погоршани тржишни услови, слабија потражња, неповољни курсни ефекти, као и недавна одлука тог кључног купца да прекине сарадњу, саопштила је Варта.

Према подацима компаније, захтев за покретање стечајног поступка не односи се само на Варта АГ, као матичну компанију са седиштем у Елвангену, већ и на оперативне јединице Varta Microbattery GmbH, Varta Micro Production GmbH и Varta Storage GmbH.

Најважнији повериоци, међу којима су Дојче банк и инвестициони фондови РБЦ Блубеј, Блантајр и Вајтбокс, више не виде одрживо свеобухватно решење.

Они желе да издвоје пословање са кућним батеријама и за њега успоставе нову власничку структуру.

"Упркос интензивним разговорима са свим заинтересованим странама, ниједна страна није пристала да обезбеди потребна додатна финансијска средства“, изјавио је портпарол групе.

Мрачна прошлост познате компаније

Почеци Варте – чије је име акроним за "продаја, пуњење и поправка преносивих акумулатора" – сежу у 1887. годину. Већ је истраживач Фритјоф Нансен на својој поларној експедицији користио Вартине батерије.

Али овај произвођач има и веома мрачну прошлост: почетком двадесетих година прошлог века, у "непријатељском" преузимању акција компаније која се тада још звала АФА, власник постаје Гинтер Квант.

Породица Квант, данас позната пре свега као власник БМВ-а, заправо је почела у текстилној индустрији, али је огромно богатство добрим делом стекла у време нацистичке Немачке. Свакако је помогло и то што је прва супруга Кванта, Магда, касније постала супруга Јозефа Гебелса.

У АФА и под управу Кванта тако су долазиле практично све модерније фабрике акумулатора у освојеним земљама Европе, јер је војсци било потребно мноштво акумулатора – између осталог за флоту подморница коју је опремала још у Првом светском рату.

У тим фабрикама масовно су радили логораши и заробљеници, који су морали да рукују киселинама, оловом и опасним материјама практично без икакве заштите.

Упркос томе, Гинтер Квант је после рата у денацификацији прошао прилично глатко, иако је пословање преузео његов син Херберт Квант. Тек 2000. године породица је почела да продаје своје акције, јер је постало очигледно да су потребне велике инвестиције. Варта је већ деведесетих запала у кризу, била подељена и постепено распродата.

Батерије су све потребније

Аустријанац Михаел Тојнер ушао је у компанију 2007. године. Купио је одељење за микро-батерије и десет година касније га извео на берзу. Чинило се да је Тојнер погодио прави тренутак: излазак на берзу сматран је успешним.

Развој је пре свега подстакла нагло растућа потражња за литијум-јонским батеријама, на пример за бежичне слушалице и сатове. Године 2019. Варта је поново купила и одељење за кућне батерије.

За само неколико година концерн је готово учетворостручио приходе. Како би проширио производњу, уложени су милиони евра, али су преузети и нови дугови. У том периоду компанија је ушла и у развој батеријских ћелија за електричне аутомобиле.

Прве пукотине појавиле су се 2022. године. Показало се да је Варта постала превише зависна од једног од својих главних купаца – Епла.

Након тога се и светски привредни раст успорио, осетила се и инфлација, што је био додатни ударац тржишту потрошачке електронике. Потражња за малим батеријама је ослабила. Варти су додатне проблеме стварали конкуренција са Далеког истока и потешкоће у ланцима снабдевања.

Поврх тога, Вартина батерија за електричне аутомобиле остала је производ само за један мањи сегмент. Намењена је хибридним возилима и може да ускладишти релативно малу количину енергије. Управа Варте више пута је тврдила да постоји много заинтересованих купаца, али је једини познати купац тада био Порше.

Будућности има, али је (пре)скупа...

Оперативне тешкоће, високи дугови и огромни губици додатно су погоршали ситуацију, па је Варта све дубље тонула у кризу. Запослени су најпре завршили на скраћеном радном времену, а касније су укинуте стотине радних места.

Представници радника и акционара за лоше стање првенствено криве грешке менаџмента. И Тојнер, који је председник Надзорног одбора Варте, недавно је у разговору за Франкфуртер алгемајне цајтунг признао:

"Поставили смо циљеве превисоко. Покренули смо различите пројекте, много улагали и проширили производњу".

Према његовим речима, превише новца уложено је олако.

Према оцени познавалаца индустрије, Варта и даље има потенцијал. Компанија, између осталог, ради на натријум-јонским батеријама, које се сматрају технологијом будућности. На тој основи могли би да се развију велики и одрживији системи за складиштење енергије у Европи.

Али управо та будућност захтева новац. Према подацима поверилаца, Варти је хитно потребно неколико десетина милиона евра како би одржала редовно пословање. Уз то долазе и велика улагања која ће бити потребна током наредних година .

У марту ове године Влада је на место главног преговарача у преговорима о приступању Србије Европској унији поставила амбасадора Србије при ЕУ, Данијела Апостоловића.

Мештани су збуњени, јер се до сада нису сусретали са овом болешћу. Надају се да се зара неће ширити.

Претходни случајеви регистровани су током септембра и октобра 2025. године, када су забележена укупно три изолована жаришта у два Рашчанска села: Беоцима и Брвеници. Тада је еутаназирано 49 животиња. Пре епидемије из септембра 2025. године, богиње оваца и коза сматрале су се искорењеном болешћу у Србији, а последњи званично забележени случајеви у бившој Југославији датирају из 1955. године. Болест се манифестују у неколико фаза, а први симптоми се уочавају након инкубације која траје до 14 дана. Болест најтеже погађа јагњад и јарад.

"Истог дана у циљу установљавања раширености болести спровели смо епидемилошка истраживања на терену у зони наричито угроженог подручја око зараженог жаришта, са неких петнаестак газдинстава где смо практично пописали 500 животиња. Све ветеринарске станице су у контакту са власницима животиња, држаоцима оваца и коза на терену. Човек не може да оболи, то није болест, која је значајна у патологији“, наглашава Зоран Дебељак из Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву.

Министар Гламочић потврдио је да за сада нема нових сумњи на нова жаришта у околини, али да се активно посматрају газдинства која су потенцијално била у контакту са зараженим стадом.

"Да спречимо да се ова болест раши, да не направи већу економску штету. Ми смо ово имали пре годину дана иста, брзом акцијом и синхронизацијом где смо укључили и војску и полицију да надзиру те илегалне прелазе, да нам се не деси још који илегални траснспорт, јер може да угрози извоз јагњади и оваца, који смо отворили после дуго времена и према Алжиру, Либији и Израелу и управо се припремају нове туре јагњади за извоз крајем септембра. Верујем да ћемо се до тада решити овог вируса“, истиче министар.

Министарство и надлежни упутили су оштар апел свим сточарима да буду савесни, да не купују и не премештају стоку без одобрења ветеринара, као и да одмах пријаве сваку сумњиву промену на животињама.

Видео-снимак, чију је аутентичност потврдио Ројтерс и који је емитован на друштвеној платформи Икс, приказује мушкарца дуге црне косе, обученог у беж тренерку, како у рукама држи по један велики нож и убада младу жену.

Снимак затим приказује како је онеспособљен на земљи, окружен групом људи који су га зауставили.

Нунез је рекао да је мушкарца ухапсио полицајац који није био на дужности. "Одајем му признање, то је био храбар чин", додао је министар.

Мотив напада остаје непознат, изјавио је Нунез, додавши да полиција није могла да потврди идентитет нападача, чије су изјаве, приликом хапшења, биле "неповезане".

Француски тужилац задужен за случајеве тероризма "у фази је процењивања" да ли ће покренути истрагу.

Сања Живков, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да се хигијенски радови, попут кречења, замене керамике и столарије, не пријављују, али да је пожељно обавестити комшије ако ће бити буке или ако ће се уносити и износити грађевински материјал.

"Станари треба да буду обавештени о радовима како би знали шта се дешава у згради, али и да би се, по завршетку радова, евентуално организовало хигијенско чишћење заједничких просторија. Из мог искуства, већина станара има Вајбер групу преко које се обавештавају о радовима, али лично инсистирам и на објављивању обавештења на огласној табли", наводи Живков.

Бука, управник и непријатности

Када је реч о сложенијим радовима, Живков истиче да се, уколико се током реконструкције измештају канализационе, електро или водоводне инсталације, односно ако радови могу да утичу на безбедност станара, морају поштовати техничка документација, пројекат и прописане процедуре.

"Станари који желе да реконструишу стан, уклањају или мењају конструктивне зидове или мењају распоред просторија, најпре треба да се обрате управнику да их упозна са законским прописима које морају да испоштују. Након тога потребно је ангажовати лиценцираног пројектанта, који ће утврдити шта је могуће, а шта није дозвољено радити унутар стана", указује Живков.

Према њеним речима, ако су радови уредно пријављени и станари благовремено обавештени, лакше ће се организовати и припремити за буку и друге непријатности. Пожељно је и да буду обавештени о томе колико ће радови трајати.

Пријава грађевинској инспекцији

Живков додаје да, ако станар не пријави радове, професионални управник најпре ступа у контакт с њим како би утврдио о каквим је радовима реч и, у зависности од тога, упутио га шта је потребно да предузме, макар и накнадно.

"Ако, међутим, постоје радови који могу да угрозе безбедност објекта, а станар се оглуши о упозорење професионалног управника, управник га може пријавити грађевинској инспекцији, након чега је даље поступање у њеној надлежности", истиче Живков.

Напомиње и да управник мора да сарађује са станарима како би се дошло до најбољег решења у појединим ситуацијама, али и да су станари дужни да сарађују међусобно.

"Станари морају да издвајају одређена средства како би зграда била очувана и редовно одржавана, реконструисана и поправљана, а по потреби и уређена, посебно ако је реч о старијим зградама. За то је потребно уложити доста труда и енергије", закључује професионална управница Сања Живков.

„Видите, свака заразна болест је озбиљна и опасна. Оно што је добро, и што желим да похвалим – то је комплетна ветеринарска служба, они су заиста реаговали брзо и ефикасно. Одмах је лоцирано газдинство, и домаћин је исто јавио на време, кад је уочио неке симптоме“, изјавио је министар.

Надлежни ветеринарски институт у Краљеву је хитно урадио анализу, после ње су послате екипе које су извршиле еутаназију животиња како би се спречило даље ширење болести која, иначе, прави велике економске штете.

Министар је прецизирао да је еутаназирано 67 оваца и 60 јагњади у селу Носољин код Рашке, док су домаћинства која су била у контакту са овим газдинством стављена под надзор.

Гламочић је истакао важност брзе реакције с обзиром на то да су ове године отворена извозна тржишта за овце и јагњад у Алжир, уз припрему испорука за Израел и Либију.

Афричка куга свиња и биосигурносне мере

Афричку кугу свиња, министар је означио као један од најопаснијих вируса у свету - за популацију животиња и људи, који је у Србију стигао 2019. године и са којим ће се живети све док се не измисли вакцина. Вирус је присутан у преко 85 земаља света и 17 земаља Европе, а специфичан је по томе што опстаје у популацији дивљих свиња.

„Србија је богата ловиштима са дивљим свињама које не можете лако да решите, значи једноставно немогуће је. Могу се свести на неку мању меру, али не можете уништити дивље свиње, нити је то би требало да се ради. То вирус, међутим, човек шири јер се не придржава мера биосигурности, али и неодговорношћу, нагласио је Гламочић.

Министар је навео да се вирус шири преко обуће, одеће и транспортних средстава, као и да неодговорност грађана, попут одласка у шуму по огрев или пуштања свиња на пашу у шуму, доприноси ширењу заразе. Тренутно је вирус највише присутан на граници Сремског, Мачванског округа и дела града Београда (Обреновац), а у општини Жабаљ заражено је 13 газдинстава. Додатни изазов представљају и ниски водостаји и историјски минимум водостаја Дунава, због чега дивље свиње могу лакше да пређу границу.

Новине у Нацрту закона о добробити животиња

Јавна расправа о нацрту закона о добробити животиња траје до 10. августа. Министар је истакао да је закон усклађен са најновијим директивама Европе, Европском конвенцијом и Светском конвенцијом о добробити животиња са циљем побољшања добробити животиња.

Међу најважнијим новинама су обавеза сваке кланице да има запослено лице одговорно за добробит животиња и третирање животиња на линији клања, увођење регистра свих лица која транспортују животиње, чиме се транспорт уређује строжим условима уређивање услова држања, простора и површине којом животиње морају да располажу, али и обавеза да сви власници који врше репродукцију животиња за даљи приплод морају бити уведени у регистар, односно обавеза локалних самоуправа да имају додатна прихватилишта за смештај животиња.

Министар је коментарисао дезинформације које су се појавиле у јавности, нагласивши да се одредбе о огледним животињама заснивају на такозваном Р принципу смањења броја животиња на најмању могућу меру, као и да одредбе о депопулацији служе искључиво за случај појаве озбиљних зараза уз одлуку надлежног министарства и стручних тимова, а не за уништавање паса и мачака.

Током е-консултација пристигло је 389 примедби, од којих је прихваћена 71, а министар је позвао грађане да учествују у предстојећим јавним расправама о Нацрту закона у петак у Палати Србије и на Ветеринарском факултету у Београду.

Жетва пшенице и утицај временских прилика

Жетва пшенице и јечма у највећем делу Србије је завршена, а род је оцењен као изванредан. Очекује се око 4 милиона тона пшенице, од чега ће преко 2 милиона тона (конкретно 2,2 милиона тона) бити намењено за извоз. Гламочић је напоменуо да би проблем у извозу могао да представља низак водостај Дунава.

Оцењујући временске прилике, министар је изјавио:

„Заиста, ево, 58 година имам, ја не памтим годину да су све културе родиле, па све до кајсије, што ја кажем, која најчешће страда од мразева. Неће пољопривредници никада бити задовољни, зато што увек ће неко да страда... Али гледано просечно, година је стварно била изванредна.“

Ипак, министар је опрезан када је реч о роду кукуруза и соје до краја лета, зависно од евентуалних великих врућина и топлих ноћи.

Исплата подстицаја и мере подршке

Говорећи о подстицајима из националног буџета, министар Гламочић је изразио задовољство истакавши да је исплаћено преко 82 милијарде динара, што чини преко 80% буџета, уз доследно поштовање календара јавних позива.

„Ми смо прошле године у ово време исплатили негде око 56 милијарди. Значи, видите колико је више, 82 и 56 је велика разлика. Више смо исплатили новца ове године, управо пољопривреди да добије у оном моменту када је најпотребније“, поручио је министар.

Министар је, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, подсетио на повољне кредитне линије са каматним стопама од 1% за младе испод 40 година и становништво у отежаним условима, као и фиксну каматну стопу од 3% за остале. Он је поновио свој став у вези са куповином механизације:

„Тракторе купите од ваших пара. Ми ћемо вам дати за све друго. Зашто ово говорим? И људи воле код нас тракторе. И онда купе понекад тракторе и кад им не треба... А у пољопривреди увек дође тешка година.“

На јесен се очекује расписивање нових јавних позива по календару за механизацију у сточарству, биљној производњи, повртарству, воћарству и расхладним системима.

Неовлашћено кретање по оваквим подручјима, као и непоштовање прописаних ограничења, представља озбиљно угрожавање спровођења мера за сузбијање болести и може да угрози напоре ветеринарских служби, ловачких организација и свих надлежних институција које учествују у борби против афричке куге свиња, додаје се у саопштењу.

Према расположивим информацијама, сва тројица осумњичених припадају ловачким удружењима са територије Града Београда и градске општине Обреновац.

Против свих лица биће покренути поступци пред надлежним органима у складу са законом.

Из министарства пољопривреде истичу да је у условима појаве афричке куге свиња поштовање свих прописаних мера обавеза сваког појединца.

Борба против ове заразне болести не зависи само од рада ветеринарских служби, већ и од одговорног понашања свих учесника у систему, укључујући кориснике ловишта и ловце, наведено је у саопштењу.

Министарство ће, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, Управом за ветерину, корисницима ловишта и другим надлежним институцијама, наставити са појачаним контролама и доследним спровођењем мера, јер је очување здравља популације дивљих и домаћих свиња, као и заштита ловишта и природних ресурса, од заједничког интереса.

Из министарства пољопривреде још једном апелују на све грађане и ловце да поштују ограничења и мере које су на снази у зараженим и угроженим подручјима, јер сваки неодговоран поступак може имати озбиљне последице по сузбијање афричке куге свиња и по домаћу сточарску производњу.

"Тражили смо допуну поступка у смислу да се обезбеде сви докази које је она дала у преткривичном поступку, што тужилаштво није успело да обезбеди, а ни судско веће током овог претреса. Након анализе свих доказа и након анализе наше завршне речи судско веће је нашло за сходно да поново отвори главни претрес, да се поново тражи допуна доказног поступка, што сматрамо да је за одбрану позитивна ствар и да ће на крају, надамо се, одлука бити праведна", рекао је Арсић.

О датуму поновног саслушања суд ће накнадно одлучити.

Други бранилац адвокат Дејан Васић каже да је одлука већа преседан, да се први пут до сада неко судско веће одважило и рекло да је потребно пронаћи све изјаве које су одређени сведоци давали током свих ових година.

"Скретао сам пажњу да суђења за ратне злочине и истраге ратних злочина нису почели оснивањем Специјалног тужилаштва, већ су оне вођене и пре, у време док је постојала мисија Еулекса, и док је постојала мисија УНМИК-а, и да би и у овим поступцима морале бити узети у обзир изјаве које су поједини сведоци давали током постојања тих правосудних мисија", рекао је Васић и нагласио да се то данас догодило.

"Данас смо у томе коначно успели и судско веће је поново отворило главни претрес на коме ће се пронаћи раније изјаве једне од веома важних сведокиња у поступку против Милорада Ђоковића и након тога проценити да ли је потребно ту сведокињу саслушати поново, с обзиром на то какве су околности које ће се – ја се надам – појавити. Ово је, као што је колега Василије Арсић рекао, један позитиван сигнал за одбрану и очекујемо да ће се у поново отвореном главном претресу утврдити неке чињенице које су непобитне, да ће се утврдити једна истина којој се, надам се, сви који у поступку учествујемо, тежимо", навео је Васић.

Милорад Ђоковић ухапшен је 27. јуна 2022. године због сумње да је 1999. године наводно учествовао у ратном злочину. На почетку процеса се изјаснио да није крив.

Ђоковић је радио као матичар у селу Гораждевац и никада није напуштао пећку општину, а био је једини Србин који је живео у Витомирици. Са локалним Албанцима и администрацијом у Пећи водио је спор око права поседа над својим имањем у Витомирици.

Неколико десетина Срба је тренутно у затворима на Косову и Метохији, што у статусу осуђеника за наводно почињене ратне злочине, што у статусу особа којима се суди или чекају да против њих буду покренути судски поступци.

“Не кувамо рибљу чорбу, јер немамо рибу, али наша Крка долази овде у ваш Дунав. Тако да кувамо чорбу, али немамо традицију, сад смо дошли да се научимо, а следеће године ћемо звати вас у Словенију, па ћемо решити ко је бољи”, каже Марјан Новка.

Зоран Лазић како тврди, никада не долази с намером да победи, већ да се дружи, али више пута је освајао прва места. Како правила налажу, риба мора да буде из Дунава. Он ставља четири врсте: сома, шарана, мрену и деверику.

"Мора да буде риба квалитетна и свежа, то је најважније, да се ускладе зачини, вода и риба, количине, да се не претера са ничим”, открива Зоран.

Риболов у Голупцу темељ је живота већ 10.000 година. Дуго је Госпођин Вир у Ђердапу посебном повељом Кнеза Лазара био уступан Дубровчанима, како би ловили моруну која је баш ту долазила из Јадрана да се мрести. Изградњом Ђердапа све се променило, али сва та историја која је протекла Дунавом и даље се може осетити у Голубачком котлићу.

"Први голубачки котлић, капетанске игре, манифестација националног карактера, тркање чамаца до пецања на пловак и кување рибље чорбе. Победник добијао награду златни голубачки котлић”, подсећа директор Музеја „Голубац“ Марја ђокић.

Захвалност реци од које живе и уз коју уживају, Голупчани показују већ осамнаест година Сајмом Дунава. Ове године, први пут је одржана Џет ски Клоуз курс - трка националног шампионата као показна вежба за међународне шампионате чију организацију такође планирају на најширем делу Дунава.

"Ширина Дунава је 7,5 километара, што нама одговара и ми мислимо да поред једрења које је овде заживело доведемо такмичаре из целе Србије, али и Грчке, Италије, Немачке, Турске Мађарске и Бугарске које су нам важне у промоцији Србије”, каже Вељко Шукало.

На обали се учврстио и један средњовековни логор. Посетиоци су могли да виде како су изгледале борбе, ковање оружја, кухиња, крчма, како је звучала музика, и плес са ватром и мачем.

На саслушању се бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану.

Такође, осумњичени М. Ф. из Шапца, саслушан је због постојања основа сумње да је на друштвеној мрежи Фејсбук поставио објаву са снимком претеће садржине која се односи на лице блиско уреднику и новинару Драгану Ј. Вучићевићу.

Осумњичени М. Ф. је на саслушању изнео своју одбрану.

Тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченом М .Ф. одреди притвор.

Зеленски долази у Уједињено Краљевство само недељу дана пошто је улица Даунинг број 10 добила новог становника – седмог у последњој деценији.

Премијер Барнам и председник Зеленски обилазе припаднике британске морнарице и око две стотине украјинских војника, који у последње три недеље учествују у здруженој поморској војној вежби, фокусираној на уклањање мина из мора.

Вежба "Морски поветарац" има за циљ да унапреди могућност украјинске војске да контролише свој део Црног мора.

Пред долазак украјинског председника, медијима је, из безбедносних разлога, откривено само да ће двојица лидера "посетити једну базу британске краљевске морнарице", али њена локација за сада није потврђена, мада аустралијски медији објављују да је реч о бази недалеко од Портланда у Дорсету.

"Камени огртач" уступљен Украјини

Британско Министарство одбране најављује да ће украјинским снагама уступити интелектуална права на електронски систем "Камени огртач".

Реч је о систему ометања откривања дронова, величине просечног таблета.
До сада је Лондон у Украјину послао хиљаде комада тог система како би поспешио дронски борбени капацитет те земље, али ће Кијев од сада моћи и сам да их производи.

"Камени огртач" је део пројекта "Кочница" британске армије чији циљ је да се нови систем за ометање угради не само у дронове већ и у све пројектиле дугог домета, укључујући и јефтине крстареће ракете нове генерације.

"Камени огртач" представља врхунац домаће иновације, која се доказала на ратишту и кључна је за безбедност обе земље", оценио је Барнам пред долазак Зеленског.
Нови британски премијер наглашава да ће наставити тамо где је стао његов претходник сер Кир Стармер.

Стармер је последњи дан на премијерском положају провео у Кијеву где је награђен украјинском Медаљом слободе, али је обећао нову траншу подршке борби Украјине против Русије, вредну двеста педесет пет милиона фунти.

Посета Зеленског Британији долази у тренутку када се украјински председник суочава са масовним протестима код куће због одлуке, донете 15. јула, да смени министра одбране Михајла Федорова и првог човека армије.

Федоров, који има репутацију младог иноватора у борби са Русијом, одбио је друга понуђена места у украјинској влади, оценивши да су места министра одбране, главнокомандујућег војском и председника државе, једина која омогућавају "довољну моћ да би се нешто заиста урадило".

Зеленски посећује Британију само дан пошто су снаге Кијева напале руски брод, који је Каспијским морем превозио оружје за Иран.

Техеран је потврдио да је у том нападу погинуо један ирански држављанин.

“Ове године нам је 50 година бављења спортом. Мој син је бољи од мене, а на срећу нашу, почео је и његов син, трећа генерација врло успешна, биће и он бољи од свог оца”, напомиње Милун Веснић.

Променило се штошта за то време.

“У моје време правили су се кечеви и југићи. Кад направиш ауто да има сто коња, ми пресрећни. Сад они праве ауто од 500 коња,то је огромна разлика”, истиче Милун.

И Микица и Ђорђе одрасли су уз аутомобиле и трке па за избор, упркос опасностима, ризицима и трошковима није било дилеме. Ђорђе је и пилот, али су гени пресудили, а такође и породично искуство.

“Одувек сам маштао о томе и постала је стварност. Четири трке сам за сада завршио, све је прошло како треба и боље од тога. Наравно, увек се од искуснијих научи много, а од кога ћу него од својих, кога искуснијег имам испред себе”, каже Ђорђе.

Прва Ђорђева трка зато није могла да прође незапажено међу аутомобилистима.

“Могу да кажем да су са великим одушевљењем дочекали Ђорђево присуство. Чак сам се изненадио да је добио један леп поклон из Светске федерције када су видели да су три генерације једне фамилије у аутомобилизму”, наглашава Милован.

Најмлађи од Веснића такмичара сада је на првом месту и када су породични планови у питању..

“Надам се да ће Ђорђе наставити овим темпом. Сигурно ћемо све уперити ка њему и као што сам се ја преклопио са својим оцем, мислим да ће бити иста ситуација и сада”, истиче Милован.

А за све је, кажу, ипак пресудна цела породица, која у сваком тренутку стоји иза њих и стрепи, ма ко се нашао на стази.

“Временски услови су отежавали гашење и у појединим тренуцима ветар је појачао дување и подигао је круну и имали смо потребу за налетом хеликоптера, који је био ангажован од 18 часова. Имао је 12 налета и помогао је да се пожар локализује и спусти на земљу”, истиче Предраг Аничић, заменик команданта Спасилачко ватрогасне бригаде Панчево.

Борба између пожара и ватрогасаца и даље траје, али је сада много лакше, јер је ризично место окружено дежурним екипама и спречено је његово ширење. У шуми нема отвореног пламена, али пожар и даље тиња и има дима. У гашењу ватрогасцима из Панчева, Вршца, Ковина и Беле Цркве помагали су и чланови добровољно ватрогасних друштава из околних села. Киша, која је ноћас падала на овом подручју помогла је у гашењу пожара, али посао још увек није завршен и дежурне екипе ватрогасаца и запослених у Јавном предузећу “Војводина шуме” требало би на овом месту да остану у наредних месец дана.

“Борба је, као и увек у овим условима тешка. Песак и Делиблатска пешчара су специфичан еко систем, велика је површина и физички је јако напорно и захтевно. У овим условима је увек незгодно рећи кад је пожар локализован, зато што променом правца ветра може много тога да се промени и ми не журимо са тим саопштењима, али се надамо да је пожар локализован и радимо на његовој ликвидацији”, наглашава Аничић.

Данас је, на пожаром захваћено подручје, довезен и тежак булдожер, који ће прокрчити и проширити противпожарне путеве које и у наредном периоду треба одржавати проходним.

Како су казали, доласком на лице места затечено је беживотно тело, које је идентификовано као тридесетогодишњи држављанин Србије.

Увиђај је у току, а о свему је обавештен државни тужилац у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, који ће руководити увиђајем.

До сада банка и фондација су уложиле више од милион евра за подршку образовању кроз различите пројекте у Србији.

У свету у којем се промене дешавају брже него икада раније, улагање у знање постаје кључни фактор конкурентности. Друштва која континуирано улажу у образовање и развој вештина стварају одлучујућу предност и граде одрживе моделе развоја.

Улагање у образовање и људски капитал је један од најважнијих стратешких приоритета. Управо зато Уникредит банка верује да банке данас имају много ширу улогу од финансијске. Посебно је важно да нико не буде искључен из прилика за образовање, развој и напредак, без обзира на то из ког дела земље долази или какве су његове почетне околности.

Уникредит фондација и Уникредит банка већ годинама подржавају програме који младим људима омогућавају да развијају своје идеје, предузетничке вештине и самопоуздање кроз конкретна искуства и повезивање са пословном заједницом.

Један од таквих програма је и програм Ученичка компанија организације Достигнућа младих у Србији, који из године у годину развија нове генерације младих људи спремних да своје идеје претворе у одрживе и друштвено одговорне пословне подухвате.

Овогодишњи резултат компаније Moneta Works представља најбољу потврду вредности оваквих програма.

Тим који чине Анђела Божић, Мијат Радовановић, Маша Kопреновић и Наталија Kундачина освојио је чак седам европских награда и признања на фестивалу Gen-E 2026 одржаном у Риги у конкуренцији најбољих ученичких компанија из 38 европских земаља.

Посебно место међу признањима заузима награда Re-Power Your Future", коју додељује Уникредит фондација, а која препознаје пројекте са највећим друштвеним утицајем и потенцијалом да покрену позитивне промене у заједници.

Њихова едукативна друштвена игра Budget Boss, намењена развоју финансијске писмености кроз заједничку игру родитеља и деце, показала је да млади људи не размишљају само иновативно, већ и одговорно, препознајући потребе друштва и нудећи конкретна решења за изазове са којима се друштво суочава.

Поред тога, тим из Србије освојио је признања за најбољу сценску презентацију и најбољи кратки pitch, док је Наталија Kундачина добила и престижну индивидуалну награду Alumni Leadership Award, као једна од свега шест награђених ученика међу готово две стотине учесника из целе Европе.

Поред успеха компаније Moneta Works, Србија је на овогодишњем Gen-E фестивалу остварила још једно велико признање – Средња школа Житорађа проглашена је једном од најпредузимљивијих школа Европе, потврђујући да предузетничко образовање у нашој земљи добија све снажније темеље и резултате.

За Уникредит Банку овакви резултати представљају разлог за понос, али и додатну мотивацију да настави да подржава образовне програме, менторства и иницијативе које младима омогућавају да развијају своје потенцијале.

Тим поводом, Никола Вулетић, председник Извршног одбора Уникредит Банк Србија, изјавио је: "Успех младих из Србије на европској сцени показује да таленат, знање и предузетнички дух не познају границе када добију праву прилику и подршку. У времену брзих технолошких промена и развоја вештачке интелигенције, управо ће способност људи да уче, стварају и прилагођавају се бити најважнији фактор конкурентности сваке економије".

"Зато у Уникредит Банци верујемо да улагање у образовање, развој вештина и подршку младим талентима није само друштвена одговорност већ једна од најважнијих инвестиција у будућност наше привреде и друштва. Посебно нас радује што смо кроз Уникредит фондацију имали прилику да подржимо иницијативе које младим људима омогућавају да своје идеје развијају, тестирају и представе на међународној сцени. Верујемо да друштва која улажу у знање и људе стварају темеље за одрживи развој и дугорочну конкурентност. Зато ћемо наставити да подржавамо програме који младима отварају нове прилике и оснажују их да постану лидери будућности."

Силвија Kапелини, директорка Уникредит фондације, изјавила је: "У Уникредит фондацији верујемо да образовање представља најважнији покретач друштвеног напретка и да сваки млади човек заслужује прилику да развије свој потенцијал, без обзира на околности из којих долази. Управо зато подржавамо иницијативе које младима омогућавају да стичу практична знања, развијају предузетнички начин размишљања и граде вештине које ће обликовати њихову будућност. Посебно нас радује што је награда Re-Power Your Future ове године отишла тиму из Србије. Moneta Works је показао да иновације имају највећу вредност када одговарају на стварне потребе друштва и доприносе позитивним променама у заједници. Њихов успех потврђује да улагање у образовање и младе таленте доноси резултате који превазилазе националне границе и инспиришу целу Европу."

У том процесу посебну улогу имају наставници и ментори. Они не преносе само информације и знања, већ обликују начин на који млади људи размишљају, решавају проблеме и разумеју свет око себе.

Наставници су често први који код ученика препознају таленат, подстичу их да буду храбри и дају им самопоуздање да своје идеје претворе у стварност. Уверење банке је да друштво мора додатно да оснажује и подржава управо оне који стварају нове генерације иноватора, предузетника и лидера.

Kроз партнерства, програме менторства и размену искустава, Уникредит банка жели да настави да доприноси развоју вештина и знања код младих људи и њиховом бољем повезивању са пословном заједницом.

Уникредит фондација и Уникредит банка посебно су захвалне свим партнерима који заједно доприносе развоју предузетничког образовања и оснаживању младих генерација – организацији Достигнућа младих у Србији, Нордеус фондацији, NCR Voyix фондацији, Министарству просвете Републике Србије, иницијативи BOOST Balkans коју спроводи АЛДА уз подршку АФД-а, као и бројним менторима, наставницима, компанијама и представницима пословне заједнице који своје знање, искуство и време улажу у развој младих људи и њихових потенцијала.

“Кад смо брали 2021. године цена је била 350 динара, а сада је 80 и 100 динара. Имам 70 ари под купином , очекујем 15 тона, а немам рачуницу да плаћам раднике“ каже Верољуб Станић из Суводање.

“Можда бисмо били задовољни да је цена 150 или 200 динара, а овако на 70 - тешко. Радна снага смо само нас двоје“, истиче Јордан Пантелић из Станина.

О роду и ценама говорило се и на већ традиционалној манифестацији „Дани купине.“ Била је то још једна прилика да се промовише квалитетна производња и укаже на проблеме и предлоге воћара.

"Квалитет је ту, међутим, цена ове године лошија, сматрам да би око 150 динара била реална цена. Да сваке године буде тако ми бисмо били задовољни”, напомиње Милош Грујић из Беомужевића.

Слободан Петровић из Месне заједнице “Ставе“ каже да пољопривредна стручна служба Ваљева обилази произвођаче малина, купина, шљива, такође и сточаре и да месна заједница и мештани имају добру сарадњу.

Пољопривредни стручњаци сматрају да прозводња купине, упркос променљивој цени, има перспективу ако се изаберу оптималне површине и примене све агротехничке мере, које се, пре свега односе на наводњавање и заштитне мреже. Површине под купињацима у ваљевском крају се, иако све теже, одржавају упркос проблемима на које указују воћари.