На лице места упућени су ватрогасци-спасиоци из Руме и Шапца, који су угасили ватру.

Сви путници из аутобуса благовремено су евакуисани, док је Служба хитне помоћи из Шапца три повређене особе превезла у Ургентни центар.

Према сазнањима Радио-телевизије Србије, повређени нису животно угрожени.

Саобраћај на тој деоници пута био је обустављен и преусмераван на ауто-пут "Рума–Шабац".

Увиђај је завршен, а у току је уклањање оштећених возила.

Једна експлозивна направа била је постављена у канти за смеће, док је друга била у возилу у близини хотела "Четири годишња доба".

Снимци агенције Ројтерс приказују пламен и густ дим након експлозија, док су припадници хитних служби радили на гашењу пожара и обезбеђивању места догађаја.

Друга експлозија догодила се у близини амбулантног возила, где се окупило више људи.

Макрон није чуо детонације

Француски председник у тренутку експлозија није био на месту догађаја.

Из Јелисејске палате саопштено је да Макрон није чуо детонације, да је безбедан и здрав и да наставља посету Сирији.

Макрон је први лидер једне од водећих земаља Европске уније који је посетио Сирију након пада власти Башара ел Асада.

У Дамаску је требало да се састане са сиријским председником Ахмедом ел Шаром.

Према последњим информацијама, ситуација у Дамаску је мирна.

Како је истакао, посебна пажња посвећена је унапређењу размене информација, борби против сајбер криминала, финансијског криминала, трговине људима и кријумчарења наркотика, као и јачању капацитета наших институција кроз међународну полицијску сарадњу.

"Поносан на резултате које наши безбедносни органи остварују у међународној полицијској сарадњи. Посебно ме радује што постоји значајна подршка великог броја држава да Србија постане седиште регионалног бироа Интерпола. То би било важно признање за нашу земљу и потврда наше улоге у очувању регионалне и међународне безбедности", нагласио је Вучић у објави.

"Верујем да ћемо заједничким радом додатно да унапредимо сарадњу Србије и Интерпола на добробит наших грађана и заједничке безбедности", закључио је председник.

Уркизо је понедељак разговарао са премијером Ђуром Мацутом и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем.

Он је, после састанка са Дачићем, рекао да је Србија драгоцен партнер Интерпола и да је претходних година показала посвећеност међународној полицијској сарадњи кроз активно оперативно учешће и размену кључних информација.

Председник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић каже да је постигнути договор резултат политичког компромиса и да је "поново занемарио интересе српског народа".

"Пропустили смо велику прилику да српски језик, након пописа становништва, нормирамо као службени – равноправан са црногорским, који је у овом тренутку мањински. То није само питање права Срба, већ равноправности свих грађана Црне Горе", истиче Кнежевић.

Говорећи о одлуци да његова странка почетком године напусти извршну власт, напомиње да је тим потезом желела да укаже на недостатак политичке воље да се отворе питања која се тичу положаја српског народа.

"Да су српски министри и посланици поручили да нема уставних промена без српског језика, премијер (Црне Горе Милојко Спајић) не би могао да уђе у овај процес. Уместо тога, прихваћено је да се о најважнијим идентитетским питањима поново не разговара", поручује лидер Демократске народне партије.

Историчар Богдан Живковић сматра да питање уставних промена није могуће свести на европске интеграције или правна решења, већ да је истовремено и политичко и идентитетско питање.

"До црногорске независности постојала је свест да, без обзира на национално изјашњавање, сви говоримо српским језиком. Управо је преименовање језика у црногорски било једна од главних политичких идеја власти Мила Ђукановића, кроз коју је грађен нови идентитет и дистанца према Србији", указује Живковић.

Црногорски језик као службени у ЕУ

Осврћући се на различите приступе српских политичких странака у Црној Гори, Живковић тврди да је у средишту спора дилема да ли је делотворније учествовати у власти и правити компромисе или остати ван извршне власти како би се сачувале кључне идентитетске позиције.

"Не мислим да би Европска унија имала проблем са изменом Устава у том делу који се тиче службеног језика. Реч је пре свега о унутрашњим политичким трвењима. Ако садашње решење остане на снази, црногорски језик неће бити само уставна категорија у Црној Гори, већ ће постати и службени језик Европске уније", оцењује Живковић.

Кнежевић наводи да ДНП није тражила измену устава која би подразумевала референдум, већ допуну којом би српски језик, уз црногорски, добио статус службеног. Појашњава да је то било могуће обезбедити двотрећинском већином у парламенту, али да за такав договор није било политичке воље.

"Када смо тражили разговор о српском језику, речено нам је да то није питање за владу, већ за парламент. Двадесет дана касније, управо је влада покренула уставне промене које се тичу правосуђа. Зато сматрам да је изневерена изборна воља грађана који су нас подржали", подвлачи саговорник Јутарњег програма.

Најављује да његова странка неће подржати предложене уставне измене и да ће наставити институционалну борбу за питања која сматра кључним за српски народ у Црној Гори, укључујући статус српског језика, држављанство, заставу и химну.

"Бићемо једина странка која неће гласати за ове уставне промене јер у њима нема српског језика. Наставићемо институционални притисак, а после избора 2027. године, ако будемо у прилици да учествујемо у формирању власти, то ће бити један од наших кључних услова", закључује Кнежевић.

Тензије у односима Београда и Подгорице

Осврћући се на односе Београда и Подгорице, Живковић верује да су последње мере забране уласка појединим новинарима само наставак кризе у односима две државе.

"Веома је важно да дође до извесног јединства српских политичких представника у Црној Гори, јер би то допринело и заштити српских националних интереса и релаксацији односа Београда и Подгорице. Истовремено, забрана уласка новинарима, без обзира на то шта неко мисли о њиховом раду, представља нарушавање слободе говора и слободе кретања", упозорава Живковић.

Кнежевић одговара да се ограничења не односе само на поједине новинаре, већ и на медије из Србије, што, према његовим речима, додатно оптерећује односе две државе.

"Такве мере нису новост, јер су и раније српским држављанима, интелектуалцима и јавним личностима забрањивани улазак или јавни наступи. Због тога сматрам да је Црна Гора постала један од инструмената хибридног рата против Србије", каже Кнежевић.

Гостовање Милана Кнежевића и Богдана Живковића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Према незваничним информацијама, малолетник је испао из возила, које се преврнуло.

У тренутку несреће у аутомобилу су биле још три особе, од којих је једна задобила теже повреде, сазнаје РТС.

Узрок несреће још није познат. У њој је учествовало само возило у којем се налазио страдали малолетник.

Полиција и ватрогасци-спасиоци још увек су на терену. Увиђај је у току.

Манифестација "Са Голије коло се вије" отказана је због трагичног догађаја.

"У среду са Бојаном Билбијом" емитује се од 17 часова на Радио Београду 1.

"У среду са Бојаном Билбијом" је ауторски пројекат који се бави најважнијим политичким, геополитичким и друштвеним темама које обликују свакодневни живот грађана Србије, али и глобалне процесе који утичу на цео свет.

Реч је о мултимедијалном формату Радио Београда који публика може не само да слуша, већ и да гледа путем дигиталних платформи. Кроз динамичне разговоре са релевантним саговорницима из света политике, дипломатије, науке, економије, медија и јавног живота, емисија ће понудити више од дневних вести, отвориће простор за дијалог и анализу тема које одређују нашу садашњост и будућност.

Емисију можете погледајти одложено на Јутјуб каналу Радио Београд или слушати на апликацијама РТС Звук и РТС Планета.

У разговору за РТС навео је да се у оквиру нове фазе анализирају Пријепоље, Кладово, Бајина Башта и још једна топлана у Новом Пазару, пре свега због добрих потенцијала за коришћење дрвне сечке.

"Друга фаза практично значи повећање броја топлана које прелазе са коришћења фосилних горива на коришћење обновљивих извора енергије", рекао је Илијевски.

Додао је да друга фаза доноси и нови искорак кроз коришћење соларне енергије, па, како је навео, Бор, Пирот и Београд имају потенцијал да обновљиве изворе укључе и у системе даљинског грејања.

Од мазута и угља до чистијих енергената

Говорећи о досадашњим енергентима, Илијевски је подсетио да су топлане углавном користиле мазут, угаљ и гас.

"Већина тих топлана користила је јако загађујућа фосилна горива и ово је, у ствари, тај циљ — да оне са таквих фосилних горива пређу на много боље и климатски неутралније енергенте", истакао је он.

Осврћући се на резултате прве фазе пројекта, која је трајала од 2018. до 2024. године, навео је да су четири топлане – у Новом Пазару, Мајданпеку, Прибоју и Малом Зворнику – прешле на дрвну биомасу.

Према његовим речима, тиме су значајно смањене емисије штетних гасова.

"Када се пређе на дрвну биомасу, онда нема више сумпор-диоксида. Дрво не садржи сумпор. То је врло мала количина. И они гасови с ефектом стаклене баште, као што је угљен-диоксид, такође су смањени осамдесет, деведесет одсто", нагласио је Илијевски.

Објаснио је да биомаса не подразумева само дрвну сечку, већ и пољопривредне остатке, остатке из дрвне индустрије, биоразградив отпад, као и огревно дрво.

Говорећи о искуствима Европске уније, навео је да биомаса има највећи удео међу обновљивим изворима енергије.

"Око педесет пет до шездесет одсто енергије из обновљивих извора добија се из биомасе", рекао је Илијевски, додајући да у томе предњаче Шведска, Данска, Финска и Немачка.

Топлане будућности користиће више извора енергије

Истакао је и да савремени системи могу истовремено да производе топлотну и електричну енергију, као и да Европска унија подржава развој флексибилних система грејања који комбинују више извора енергије.

Као пример издвојио је пројекат соларно-термалне топлане у Новом Саду.

"Инвестиција је негде око сто тридесет милиона евра и ту ће Европска унија такође да дâ једно двадесет одсто бесповратних средстава, али то ће бити стварно фасцинантни пројекат у Србији", навео је Илијевски.

Додао је да ће у оквиру тог пројекта бити изграђен резервоар за складиштење топлотне енергије који ће, како је рекао, бити највећи у Европи.

Прелазак на биомасу јача локалну економију

Говорећи о напретку Србије, оценио је да су постављени добри темељи, али да има простора за додатно унапређење.

Посебно је нагласио економске користи од преласка на биомасу.

"Ви када са фосилних горива са мазута пређете на дрвну биомасу, ви практично не извозите новац из локалне самоуправе. Она остаје на локалу, даје се шумовласницима за дрво, а онда они опет плаћају порезе локалне тако да новац циркулише на локалу", рекао је Илијевски.

Када је реч о енергетској ефикасности, указао је да је интересовање донатора и финансијских институција велико, али да би програме требало проширити и на индустрију и стамбене заједнице како би се постигли већи ефекти у уштеди енергије.

ЕУ до 2050. године циља климатску неутралност

Говорећи о европским циљевима, Илијевски је подсетио да Европска унија тежи климатској неутралности до 2050. године.

"Практично план, циљ Европске уније је да буде климатски неутрална", поручио је.

Навео је и да су због тога европске директиве све амбициозније, па је циљ да јавне зграде до 2028. године достигну нулте емисије, а да се исти стандард примени на целокупан фонд зграда до 2030. године.

Илијевски је закључио да успех у достизању тих циљева зависи од економске снаге сваке државе, али и да је улога Европске уније да помогне државама да спроведу своје планове у области обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности.

Жетва пшенице је у пуном јеку, а резултати се разликују од региона до региона због различитих временских услова и квалитета земљишта, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић, гостујући у Јутарњем програму.

"Пољопривреда је фабрика под ведрим небом. Киша не пада свуда исто, није ни исти квалитет земљишта. Имамо произвођаче који остварују приносе од десет, једанаест или дванаест тона по хектару, али и оне код којих је род свега три и по тоне“, навео је Гламочић.

Према његовим речима, Банат је ове године међу подручјима која су имала слабије приносе због мањка падавина, али је укупна слика повољнија.

"Када се све сабере, ово је једна од роднијих година. Груба процена је око шест тона по хектару, што је веома добар резултат“, рекао је министар.

Откупну цену одређује тржиште

Говорећи о откупној цени пшенице, која се тренутно креће између 19 и 20 динара по килограму, Гламочић је рекао да држава нема могућност да административно одређује цену берзанских производа.

"Пшеница, кукуруз и јечам су берзанска роба. Њихову цену одређују глобална тржишта и велики произвођачи попут Русије, Украјине, земаља Северне и Јужне Америке. Ми на то не можемо да утичемо“, рекао је министар Гламочић.

Додао је да произвођачи имају могућност да робу складиште у силосима уколико процене да ће цена касније бити повољнија.

Истакао је и да Србија повећава удео производа са додатом вредношћу у извозу.

"У последњих пет година повећали смо извоз прерађених прехрамбених производа са 28 на 42 одсто, што је велики напредак. Наставићемо да улажемо у прехрамбену индустрију, јер се тако дугорочно јача положај произвођача“, рекао је Гламочић.

Једна од најроднијих сезона у производњи воћа

Министар очекује да ће овогодишња производња воћа бити међу најбољима у последњих десет година.

"Не сећам се године да су готово све воћне врсте родиле овако добро, укључујући и кајсију, која често подбаци. И јабука је у одличној кондицији“, рекао је Гламочић.

Како је навео, проблем у годинама високих приноса није недостатак складишних капацитета, већ велика понуда која неминовно утиче на пад цена.

"Не може истовремено да буде и рекордан род и рекордно висока цена. То једноставно не иде заједно“, рекао је министар.

Указао је да би део вишкова могао да буде прерађен у џемове, сокове, ракију и друге производе, уз подсећање да држава управо за такве инвестиције обезбеђује подстицаје.

Малина остаје изазов

Говорећи о малини, Гламочић је рекао да Министарство одржава континуиран дијалог са произвођачима и да је комуникација боља него претходних година.

"Малинари не очекују од државе да одређује цену, јер знају да се она формира на тржишту, али очекују уређене односе и поштовање правила“, рекао је министар.

Додао је да је откупна цена тренутно између 400 и 450 динара по килограму, што је, према његовим речима, међу вишим ценама у региону.

"Наша малина јесте квалитетнија и зато постиже вишу цену, али не можемо потпуно да се издвојимо од тржишних кретања у свету“, рекао је Гламочић.

Најавио је наставак подршке произвођачима кроз субвенције за противградне мреже и поновно увођење мера за финансирање бушења дубинских бунара.

Контрола евиденције засада

Говорећи о мониторингу засада малине, министар је рекао да су у појединим подручјима утврђена значајна одступања између пријављених и стварних површина.

Позвао је произвођаче да у наредним недељама сами ажурирају податке у Регистру пољопривредних газдинстава.

"После тога ће инспекције излазити на терен. Они који не ускладе податке ризикују прелазак у пасиван статус и губитак права на подстицаје“, упозорио је Гламочић.

Више од 77 милијарди динара исплаћених подстицаја

Министар је рекао да је ове године значајно убрзана исплата субвенција.

"На исти датум прошле године било је исплаћено 49 милијарди динара, а ове године више од 77 милијарди. То је повећање од око 58 одсто“, рекао је Гламочић. Додао је да Министарство поштује календар исплата и да су тренутно у току исплате за товна грла, док се припремају нови јавни позиви за инвестиционе мере.

Пољопривреда важна за прехрамбену сигурност

Говорећи о учешћу пољопривреде у економији Србије, Гламочић је рекао да њен релативни удео опада због развоја других привредних грана, али да производња наставља да расте.

"Србија је једна од ретких земаља која остварује суфицит у спољнотрговинској размени

пољопривредно-прехрамбених производа. То значи да имамо прехрамбену сигурност и да можемо да обезбедимо довољно хране за своје становништво“, рекао је министар.

Додао је да ће држава наставити да улаже у очување села, развој сточарства, воћарства, повртарства и прехрамбене индустрије.

Потребно више улагати у прераду

Говорећи о дугорочној стратегији развоја, Гламочић је рекао да је циљ постепени прелазак са директних подстицаја на инвестиције које доносе већу додатну вредност.

"Највећи потенцијал имају воћарство, повртарство, сточарство и прехрамбена индустрија. Желимо више улагања у прераду, нове погоне и производе који могу да остваре већу цену на страном тржишту", закључио је министар Гламочић.

Према наводима тужилаштва, постоји оправдана сумња да је Папић од директора фирме "Сирб кар" из Аранђеловца, окривљеног С. Б, преузео девет луксузних аутомобила које је затим лично и преко посредника продао трећим лицима.

С. Б. је више путничких возила стекао криминалном делатношћу, а што – како се наводи – произилази из правоснажне пресуде Вишег суда у Београду.

Реч је о моделима аутомобила "бентли", "мерцедес", "ауди", "порше" и "БМВ".

КУРСНА ЛИСТА БР. 125

ЗА ДЕВИЗЕ

Лидери Алијансе настојаће да пошаљу поруку јединства, али самит прати и изражена политичка нервоза, јер је у фокусу питање финансирања европске безбедности, односно ко ће сносити највећи део трошкова.

Трамп са Зеленским и Ердоганом

Председника САД Доналда Трампа дочекаће турски председник Реџеп Тајип Ердоган, са којим ће разговарати о безбедности црноморског региона, али и о могућности да Турска добије борбене авионе Ф-35.

Трамп ће, такође, разговарати и са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте уочи самита изјавио је да ће Алијанси бити потребно више снага, више ресурса и знатно јача индустријска база, додајући да се после година недовољног улагања сада стварају стварне одбрамбене способности.

Према његовим речима, европски савезници и Канада на путу су да изједначе своја издвајања за одбрану са Сједињеним Америчким Државама.

"И не само то, преузимају већу улогу у командној и контролној структури НАТО-а. Појачавају конвенционалну одбрану, напоре за јачање одвраћања и одбране дуж целог источног крила, у балтичком региону и на Арктику. И предводе подршку Украјини. Све је то доказ стварне промене начина размишљања: јача Европа у јачем НАТО-у", навео је Руте.

Како је речено у Хитној помоћи Н. Н. особа је задобила тешке повреде опасне по живот и она је превезена у Ургентни центар на реанимацију.

Екипе Хитне помоћи протекле ноћи су интервенисале укупно 103 пута, од тога је 29 интервенција обављено на јавним местима. Највише позива било је због хроничних кардиоваскуларних болесника, али јављали су се у већем броју психијатријски болесници и астматичари.

Неколико особа у алкохолисаном стању је вожено на детоксикацију у одељење токсикологије ВМА.

Дуваће слаб и умерен ветар, на истоку Србије повремено и јак, западни и северозападни, крајем дана у скретању на југозападни. 

Најнижа температура кретаће се од 12 до 20, а највиша од 28 до 32 степена. 

У Београду ће бити мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Дуваће слаб и умерен, западни ветар, а највиша дневна температура достићи ће 31 степен.

Наредних недељу дана задржаће се температуре од 27 до 33 степена.

Такође, расправља се и о Предлогу закона о оружју и муницији, изменама и допунама Кривичног законика, Предлогу закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и о Предлогу закона о правном положају међународних спортских савеза.

На дневном реду је и Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Предлог закона о допунама Закона о Уставном суду.

Током претходног дана предлагачи су образложили предлоге закона који су на дневном реду, а председници надлежних скупштинских одбора позвали су посланике да усвоје предложена законска решења. 

Посланици владајуће коалиције и опозиције изнели су различите ставове о предложеним законима, осим када је реч о предлогу закона о родитељу неговатељу, којем су подршку најавиле и посланичке групе опозиционих странака.

Логорски чувари су их остављали на отвореној хладноћи, с обзиром да се град Маутхаузен налази недалеко од Дунава, приморававали их на исцрпљујући физички рад, а због нехигијенских услова јавио се и смртоносни тифус.

„Забележено је у неким књигама да је неко од заробљеника и страдалника имао жељу да, када их више не буде, место бар буде обележено крсним знамењем“, каже протојереј-ставрофор Драган Мићић из Епархије аустријске за РТС.

У монографији о капели у Маутхаузену наводи се да је у логору постојала барака у којој су се логораши молили, због чега се на данашњи храм на гробљу се гледа као на обнављање тог првобитног. Иконостас је био дрвени, али је 7. јула 2022. у Спомен-капели српских новомученика у Маутхаузену одлуком Њ.П. епископа Андреја замењен каменим иконостасом, "који више одговара природи и намени спомен-храма", како пише на сајту СПЦ у Линцу.

Сведочанство ужаса: ко су били новомученици

У спомен-капели, која чува сећање на жртве, са јужне стране, осликани су Свети српски новомученици. Фреска сведочи о животу у логору и рађена је према фотографијама заробљеника.

Из записника логорске управе се зна  да су уз војнике, насликане у униформама, у логору боравили и сељаци, радници и неколико свештеника. Лопата и чекић, које носе у рукама, симболизују свакодневни живот, јер су радили у оближњем каменолому или градили путеве, док срп приказује сеоско порекло појединих логораша.

На средини малог храма постављена је јединствена икона Српских новомученика.

"Прелепа је и у потпуности задовољава опис страдања тих људи. Показује зашто су ти мученици уопште били тамо и зашто су страдали", каже отац Драган.

Неочекивана помоћ тадашњег бискупа Линца

На северном зиду капеле, приказан је оболели српски војник којег негују логорски лекар др Фридрих Кох и римокатолички духовник, бискуп Рудолф Хитмајер.

"Иако је то био логор који су држали Аустроугари, ипак је било и оних који су помагали. Тако је, на пример, тадашњи бискуп града Линца редовно одлазио тамо; тамо се заразио и умро. Био је свестан ризика и чињенице да су људи болесни, али је ипак долазио", говори отац Драган.

Бискуп је био модерни, западноевропски Самарићанин, сматрају српски духовници. Иако је прво подржао рат против Србије, када је видео ситуацију у којој су затвореници, Хитмајер се преобратио. Није правио разлику између свог и туђег народа и чинио је милосрђе „непријатељу“.

У логору су преминула три лекара покушавајући да се изборе са тифусом. Породица доктора Фридриха Коха живи у околини Линца и често посећује војно гробље, наводи се у монографији о спомен-капели коју је објавила Епархија.

Живопис спомен-капеле

Задатак да спомен на ове српске новомученике, пренесе на зидове капеле у духу православног живописа, поверен је сликару, ђакону Николи Лубардићу.

„Ђакон Лубардић је изузетан уметник. Мало сам се нервирао док је радио. Дођем тамо, а он спава. Кажем му: ’Како спаваш, човече Божји?’, а он одговара: ’Оче, овде је врло тешко радити.’ И ја сада заиста увиђам да му је било тешко, јер су нечисте силе и те како радиле против тога и нису се радовале свему овоме“, прича отац Драган.

Отац Драган подсећа и да су хиљаде костију мученика закопане на том месту, али да је, иако је осликавање унутрашњости капеле дуго трајало, фрескописац то радио са огромном љубављу.

Васкрсла затвореничка црква

Чекало се 100 година да почне градња спомен-обележја – Капеле Светих српских новомученика.

Спомен-капела данас представља поклоничко место на једној од многих Голгота српског народа и споменик жртвама. Сваке године га посећују потомци логораша и поштоваоци жртава који су пострадали за слободу.

Москва је саопштила да је извела нападе као одговор на украјинске и да је гађала одбрамбену индустрију и енергетска предузећа.

Зеленски је потврдио да је након удара дошло до секундарне детонације експлозива у војном објекту у Вишневу у Кијевској области. Ситуација у том граду је веома тешка, а председник је затражио од Службе безбедности хитну истрагу.

За само 24 часа руска ПВО је оборила више од 800 дронова.

Генералштаб Украјине потврдио је да су дронови прешли 2.500 километра и да су погодили једну од највећих руских рафинерија у Омску. Губернатор те области је потврдио да су беспилотне летилице напале рафинерију, али није изнео детаље, осим да је ПВО уништила већину дронова и да нема повређених.

Москва саопштава да неће прекинути контакте са Вашингтоном и ако се промени став САД о Украјини. Заменик министра спољних послова Сергеј Рјапков то потврђује и истиче да контакти нису прекинути и да су у току на свим нивоима.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп поручио је да је окончање ратa и ближе него што људи мисле и најавио да ће се о Украјини разговарати на дводневном самит НАТО-а у Анкари.

Зеленски каже да ће "небо одредити исход рата". У интервјуу Фајненшел тајмсу, истакао је, да се, иако је Русија географски већа и има већу популацију, рат већ преселио у ваздушни простор, где је Украјина "већ конкурентна".

Шеф иранске Организације за ванредне ситуације Џафар Мидфар, такође, изјавио је да је више од 34.000 људи добило медицинску помоћ током погребне церемоније Алију Хамнеију, као и да досад није забележен ниједан смртни случај међу учесницима.

Након Техерана, комеморација врховном верском вођу Ирана ајатолаху Алију Хамнеију се наставља у Кому, његовом родном граду, где су пребачени његови посмртни остаци.

У међувремену, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да ће САД или постићи споразум са Ираном или "завршити посао", поново запретивши војном акцијом.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, истовремено, изјавио је да САД не би требало да продају Турској борбене авионе Ф-35, нити моторе за њене борбене летелице, оценивши да би такав потез нарушио однос снага на Блиском истоку.

За то време, палестинска милитантна група Хамас саопштила је да распушта тело које је готово две деценије управљало Појасом Газе.

Хамас наводи да је одлука донета у интересу палестинског народа, уз образложење да је, услед наставка рата, блокаде, одлагања обнове и одбијања Израела да се повуче са територије, потребно омогућити ново административно решење.

Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обележава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.

Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.

Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.

У народу познат као "девојачки празник" 

Ивањдан је у народу познат и као "девојачки празник" због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду.

Венци од ивањског цвећа, песма девојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.

Понегде је обичај и да се кроз венце од уплетене јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају децу, а желе их. 

У неким деловима Србије постоји веровање и да девојке које нису удате, треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.

Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме, у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.

Брање лековитих трава и плетење венца 

У низу живописних обичаја посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.

У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.

Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград. 

Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси. 

"Европске компаније имале су 20 година прилагођавања и значајна средства која се финансирају из тих такси за модернизацију и смањење угљеничног отиска. Ми, који то нисмо имали, од 2023. године заправо смо сазнали да треба да плаћамо додатне таксе на увезене производе у ЕУ", објашњава Павић.

Разговори са Бриселом: Тражење решења за српске извознике

Америчка привредна комора у Србији већ скоро две године разговара са Европском комисијом, пре свега са Генералним директоратом за порезе и царинску унију, о практичној примени CBAM-а и његовим ефектима на привреду Србије и Западног Балкана.

Фокус разговора је на проналажењу тумачења у оквиру постојећих правила која највише одговарају домаћим извозницима, са циљем да се препознају и награде досадашњи напори у озелењавању производње. Наведено се пре свега односи на:

Признавање енергетског микса: До пре седам месеци подразумеване вредности за електричну енергију могле су да се смање само под условом да се угасе термоелектране. После аргумената из Србије да је повећан удео обновљивих извора енергије, Европска комисија је у децембру прошле године изнела предлог да се у обзир узима цео електроенергетски микс, што представља одређени помак, иако предлог још није званично усвојен.

Осим тога, Европска комисија не оспорава да зелена енергија не треба да се опорезује као она из необновљивих извора, али се појављује проблем техничког праћења и доказивања. AmCham је предложио јасне смернице и методолошка упутства како би се кроз уговоре између купаца и продаваца, енергетски систем и царинске органе обезбедила папиролошка следљивост и спречиле малверзације.

Парадокс еколошке таксе – пад трговине за четвртину

Иако је предлог Европске комисије, који препознаје специфичности извоза зелене електричне енергије, објављен у децембру прошле године, он још није ступио на снагу. Недостатак званичних методолошких упутстава довео је до озбиљних последица почетком ове године.

"Трговина је опала отприлике за једну четвртину између ЕУ и Западног Балкана. Значајна средства изгубљена су у првом кварталу због тога што смо имали веома добру хидрологију, односно производили смо веома много обновљиве енергије на целом Западном Балкану", наглашава Амалија Павић.

Због неизвесности око коначног износа CBAM таксе, трговци су се уздржали од куповине, што је оборило цене по јединици произведене енергије из обновљивих извора. Тако је дошло до парадоксалне ситуације да CBAM, уместо да подстиче, тренутно саплиће продају и извоз обновљиве енергије.

Регионалне разлике и финансијски терет за индустрију

Говорећи о положају региона, Павић наводи да је ситуација у Србији слична оној у Босни и Херцеговини, која има нешто већи карбонски отисак, и Северној Македонији, са нешто мањим отиском. С друге стране, Албанија се потпуно разликује јер њен електроенергетски систем скоро у потпуности почива на обновљивим изворима, пре свега хидроенергији, па за њу овај механизам не представља проблем.

Прошлогодишњим поједностављењем правила мали извозници изузети су из CBAM-а, тако да су њиме погођени искључиво већи произвођачи и трговци из циљаних индустрија.

Према подацима Фискалног савета, почетак примене CBAM-а донеће нове финансијске обавезе домаћој индустрији. Највећи терет поднеће сектори челика, алуминијума и ђубрива, док се цемент мање извози из Србије у ЕУ.

Цена по тони CO₂ у првом кварталу ове године износила је око 75 евра. Укупан трошак зависиће од сваке појединачне фирме и количине фосилних горива коју користи у производњи.

Перспектива: Убрзана транзиција као једини излаз

Србија је увела сопствени еквивалент овог пореза, са стопом од четири евра по тони емитованог угљен-диоксида. Кључни корак у наредном периоду јесте да се та средства усмере директно у озелењавање производње.

Европски савет је прошлог месеца усвојио препоруке за нова правила, а сада се чека потврда Европског парламента. У AmCham-у изражавају наду да ће специфична правила убрзо бити усвојена и да ће негативне последице из прве половине године постати прошлост.

"Оно што је Европска унија радила већ двадесетак година, ми сада морамо убрзано да урадимо за веома кратко време", прецизирала је у емисији Првог програма Радио Београда У средишту пажње Амалија Павић и додала да и саме компаније инсистирају на овим променама јер ослушкују захтеве купаца на европском тржишту.

На Топчидеру је одмах по дочеку отпочео састанак српске и италијанске делегације, који је у току. Салвини борави дводневној званичној посети Београду до 7. јула, а циљ посете је, како је раније саопштила Влада Италије, даље јачање сарадње између две земље, са посебним фокусом на области инфраструктуре, саобраћаја и економског развоја.

Вучић и Салвини претходно су се на највишем нивоу састали у мају 2019. године у Риму, када је Салвини био министар унутрашњих послова и потврдио подршку Италије пријему Србије у Европску унију.

Председник Србије угостио је прошле године у августу и премијерку Италије Ђорђу Мелони, а током те радне посете одржана је вечера на којој се разговарало о билатералним односима и процесу европских интеграција Србије.