Вучић ће током Самита учествовати на округлом столу на тему очувања безбедности Европе и јачања демократске стабилности, најављено је из кабинета председника Србије.

Планиран је и низ сусрета Вучића са европским званичницима, међу којима су председник Владе Велике Британије Кир Стармер, савезни канцелар Аустрије Кристијан Штокер и генерални секретар Савета Европе Алан Берсе.

Најављено је да ће Вучић присуствовати и вечери коју за учеснике Самита из региона Западног Балкана и премијера Пољске Доналда Туска приређује председник Европског савета Антонио Кошта са званичницима Европске уније, председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и високом представницом за спољну политику и безбедност и Кајом Калас.

М.Д. је ухапшен по налогу специјалне тужитељке Фљорије Саљиху-Шамолија "након вишемесечне истраге у сарадњи са истражиоцима ратних злочина", наводи се у саопштењу.

Према истрази, М. Д. је осумњичен да је учествовао "у убиствима, депортацијама, пљачкама, мучењу и пребијању албанских цивила у својству команданта Полицијске јединице у овом региону, у оквиру МУП-а, током 1998/1999. године".

"Сумња се да је током априла 1999. године, окривљени М.Д., заједно са српским снагама организованим у структурне формације, укључујући Војску Југославије и Полицију Републике Србије, учествовао у операцији у селу Жажа, где је убијено седам цивила", тврди се у саопштењу приштинског тужилаштва.

Наводи се да су тела албанских цивила пронађена након завршетка рата на гробљу у селу Суви До, у општини Митровица.

Тужилаштво ће поднети Основном суду у Приштини захтев да се ухапшеном одреди притвор.

Припадници тзв. косовске полиције упали су 13. маја и у просторије ЈКП "Водовод Ибар" у северном делу Косовске Митровице, које функционише у систему Владе Србије, а запосленима је наређено да напусте просторије.

Српска листа саопштила је да је упадом Приштине у ЈКП "Водовод Ибар" угрожено не само цивилно становништво, већ водоснабдевање свих важних објеката.

Инспектори тзв. косовске полиције упали су у среду и у зграду где се налази Установа за спорт, омладину и специјализоване услуге у северном делу Косовске Митровице, а која је у систему Владе Србије.

Како су навели на друштвеним мрежама, окупили су се због притисака претњи и уцена над грађанима, и покретања кривичних и прекршајних поступака против оних који учествују у борби против режима и функционера чије оставке народ тражи.

Међу захтевима учесника данашњег скупа је и хитан састанак са министрима пољопривреде и трговине, као и са директорима Управа за аграрна плаћања и Управа за ветерину.

Скуп су организовала удружења "Наше млеко" и "Удружење за спас и опстанак сточара Западне Србије".

Саслушање је у међувремену, одложено, јер се представници општине нису појавили.

Велики део професора Пете београдске гимназије данас неће држати наставу у знак протеста због непродужавања уговора двема колегиницама.

"Наше колегинице су добиле отказ, а очекивали смо да ће им у овом контексту бити продужен уговор о раду с обзиром на то да су од 5. маја као и сви радиле у настави, иако им је уговор претходно истекао. Захтевамо хитан повратак колегиница на посао! Ово није нормализација наставе, а све смо предузели да до исте дође", навели су наставници Пете гимназије који су били у блокади на Инстаграм налогу. 

Опозиција тврди да председник Скупштине није позвао обезбеђење да реагује и избаци одборнике и питају ко је дозволио приватном обезбеђењу да уђе у скyпштинску салу током десетоминутне паузе.

Инцидент током седнице Скупштине општине Краљево је почео пошто су опозициони одборници тражили да градоначелник Предраг Терзић напусти скупштинску салу јер, како су рекли, "вређа достојанство локалног парламента".

Како јавља дописник РТС, неколико одборника опозиције је лакше повређено, а одборнику Локалног фронта Предрагу Воштинићу указана је и медицинска помоћ.

Након инцидента и једночасовног прекида, настављена је седница скупштине.

Шеф одборничке групе Локалног фронта је изнео захтев да се одмах прекине седница и позове полиција да се испитају околности инциндента и штете која је нанета одборницима и у скупштинској сали. Опозиција која захтева и смену градоначелника, напустила је скупштинско заседање, а рад су наставили одборници владајуће већине.

"Имали смо ванредну контролу у Дому здравља у Великој Хочи, што је отприлике тест за могуће акције у наредним данима", каже Мијачић.

Док се настављају упади тзв. косовске полиције у српске институције, Драгиша Мијачић упозорава да су Срби на Косову и Метохији остали без политичког гласа и институционалне заштите.

Истраживање "Анализа трендова 2024" показује дубоко неповерење и осећање напуштености, док, према Мијачићевим речима, поверење у КФОР достиже историјски максимум од 1999. године.

"Никад Српска заједница није имала толико велико поверење у њих. Сада, ваљда због ових безбедносних изазова, подаци који показују поверење у КФОР, али ја бих рекао и у Европску унију, су у порасту у односу на други параметар". 

Мијачић сматра да су упади у институције на КиМ значајан, али не и финалан ударац.

"Али свакако постоји у овом политичком вакууму косовских институција притисак на институције и установе које се финансира Република Србија", рекао је Мијатовић.

Како каже, алтернатива институцијама које финансира Србија не постоји, што српску заједницу доводи у безнадежан положај.

"Када причамо о централним институцијама, морамо рећи да Срби не учествују у политичком и друштвеном животу Косова. Срби имају и сада представнике, али ти се политички представници не боре се за права Срба у институцијама система, тамо где су изабрани, или у неким другим форумима", објаснио је Мијачић.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку.

Пољопривредник из Арадца Дејан Ракић рекао је да су биљке добиле доста влаге, а земља омекшала. У својим парцелама види да сунокрет који је сејан око Ускрса лепо ниче. Просушена земља знак је да се уђе у њиве са прскалицама.

"Пшеница је већ почела да цвета и прави је моменат да је заштитимо од болести. Има доста инсеката, па ће морати и инсектициди да се користе. Леме је јако много, то је буба која једе лист", објашњава Ракић.

Око Ускрса у Арадцу је пало око сто литара кише, па је проблема било на нижим теренима где је вода стајала неко време. Ипак, свака кап кише у пролеће, поготово у мају је злата вредна за ратаре.

"Ми кажемо ако у риту не стоји вода, у атару неће родити. То што ће вода да подави у депресијама није толико страшно, јер је већа корист од кише, него што је та штета", рекао је Ракић.

Добри усеви у Перлезу и Новим Црњанима

У атару Перлеза пшеница, кукуруз и сунцокрет лепо напредују, а напредују и корови.

Пољопривредник Војислав Малбашки наводи да је најезда траве, а када расте усев расте и коров, и то мора да се прска.

"Проблем је мало на нижим земљишта, где је било водолежишта, па су усеви подављени. Лично, нисам имао проблем, али знам људе који јесу и који те парцеле пресејавају. Ипак, то је у нашем атарау мала површина. За сада усеви имају све што је потребно, само да не буде неког невремена. Видели смо шта је било око Смедеревске Паланке, то је велика штета и губитак за произвођаче", истакао је Малбашки.

И пољопривредници из Нове Црње задовољни су стањем усева на њивама.

Саша Томас, пољопривредник из Нове Црње, подсећа да су у том региону имали у два наврата кишу од по 30 литара.

"Пшеница чека други третман за болести и инсекте. Кукуруз и сунцокрет су у добром стању. Усеви су мали, имају довољно влаге и сунца за развој. Уљана репица је фантастична, полако завршава вегетацију. Једино што нас у овом тренутку брине су цене, које су и даље поражавајуће. За пшеницу се очекује 20-ак динара у жетви, што је јако лоше", објашњава Томас.

Заштита пшенице након падавина

Савет стручњака је да се након падавина обавезно заштите клас и лист пшенице. Прегледом усева уочени су симптоми болести прозрокованих гљивама на листовима изнад другог коленца у различитом интензитету. Присутне су и ларве житне пијавице и лисне ваши.

Снежана Парађеновић из Прогнозно–извештајне службе заштите биља Зрењанин, наводи да ће у усеву у наредном периоду бити присутна висока релативна влажност и да ће температуре ваздуха у најдужем делу дана допринети даљем ширењу инфекције, јер су у питању биљне болести које имају експанзију према вишим листовима

Од здравственог стања три листа испод класа, истиче Парађеновић, зависи принос пшенице, па је веома важно наставити њихову даљу заштиту упоредо са заштитом самог класа.

"Истраживања показују да трећи лист испод класа учествује у стварању приноса са седам одсто, други са 23, док заставичар учествује у стварању приноса са 43 одсто. Сам клас доприноси приносу 22 одсто. Поред доприноса приносу заштита класа је неопходна због спречавања појаве микотоксина", рекла је Парађеновићева.

Код уљане репице у току је наливање махуна па падавине одговарају овом усеву. Проблема је током развоја било са репичиним пипама, пре свега, због развученог периода изласка и дугих периода исхране и кише. Такође, бележила се и интензивна појава сјајника на пупољку.

Сузбијање корова у кукурузиштима

У зависности од рока сетве кукуруз се налази у фази три до шест листова.

Из Прогнозно–извештајне службе заштите биља наводе да последица пада температуре јесте промена боје листова од светло зелене до појаве црвено-плаве познатија као антоцијана.

"У претходном периоду било је проблема са кукурузном пипом, а сада је изузетно важно пратити број листова и прилагодити примену хербицида како би се сузбили корови", саветује Парађеновићева.

Третмани који су обављени после сетве, а пре ницања показали су се веома ефикасним, јер је било довољно падавина за њихову активацију. Истраживања показују да они уједно имају и најмањи утицај на смањење приноса кукуруза, док су следећи по реду хербицидни третмани који се обављају у фази између три и пет листова.

"Највише на смањење приноса утичу касни третмани после седам, осам листова и то не због негативног деловања хербицида него због конкуренције корова који гајеној биљци одузимају храну и воду. У условима високих температура ово је веома битно", рекла је Парађеновић.

Приликом заштитних третмана важно је поштовати упутства произвођача

На њивама у Средњем Банату сунцокрет је у фази два до три пара листова, осим код каснијих сетви где се појавио тек први пар.

Снежана Парађеновић наглашава да овај усев сваке године нападају кукурузна пипа, пешчар, попац.

"Инсектицидни третмани на семену су дали добре резултате против жичара, али на поменуте штеточине се морао радити инсектицид и контактно. Тренутно се раде хербицидни третмани, а како на терену има доста хибрида сунцокрета из различитих група толерантности према различитим хербицидима важно је поштовати упутство о фазама њихове примене", упозорава Парађеновићева.

Годинама шећерна репа у овом региону заузима веома мале површине.

"Касни априлски мраз проузроковао је пропадање котиледона, па су значајне површине пресејане, такође, шећерном репом која је сада у фази четири до шест листова. На парцелама које нису пресејане усев има осам и више листова. Јачу појаву репине пипе зауставиле су падавине и нешто ниже температуре, па су произвођачи успели да заштите своје усеве", каже Парађеновићева.

На овим парцелама у току је сузбијање корова, а у наредном периоду може се очекивати појава црне ваши и ларви совица гаме.

Интересантно је, наводе стручњаци, да се ове године у Средњем Банату повећало интересовање пољопривредника за гајење сирка за зрно. У питању је мало захтевна култура коју, такође, напада кукурузна пипа.

Сузбијање широколисних корова у овом усеву је слично као и у кукурузу. Сирак можда мало боље подноси високе температуре у односу на кукуруз, али свакако пун потенцијал даје у оптималним условима тј. кад има довољно падавина.

"Најбоља вест је и да се ипак крећемо у разговоре о неком окончању рата и о неком миру" оценио је Миливојевић.

Миливојевић наводи да судећи по саставу делегације и ставовима обе стране, нови сусрет у Истанбулу представља наставак преговора из 2022. године, што, како каже, одговара званичној Москви.

"Владимир Медински је најближи сарадник Владимира Путина и очигледно човек задужен за украјинску тему" истакао је Миливојевић.

Он сматра да се данашњи разговори надовезују на истанбулске преговоре из 2022. године и да је присуство Владимира Мединског у делегацији Москве јасан сигнал да Русија наступа са истим позицијама.

"Руска страна неће одустати од црвене линије, а то је оно што је укључена у руски устав, да буде заокружено и на терену, то су оне четири области", истакао је Миливојевић.

Истакао је да ће се још видети услови Кијева али и да је дошло до промене става Запада, прво уверење да се не може добити рат против Руске федерације, а друго промена америчког става, као и предмет нормализације на релацији Вашингтон-Москва и прихватање фактичког стања и у глобалним односима, а и кад је реч о рату у Украјини.

Немачко наоружавање и повратак старих страхова

Док трају дипломатски маневри у Турској, председник САД Доналд Трамп борави у Катару. Према Миливојевићу, у овом тренутку питање у региону је од суштинског значаја за америчку стратегију јер су изгубили позицију, у претходној администрацији, у Заливу.

"За америчку политику и за америчку стратегију на Блиском истоку је јако важно да поврати утицај у заливу и из политичких, а рекао бих из финансијских разлога" објаснио је Миливојевић.

Говорећи о најави канцелара Мерца да Немачка мора изградити најјачу конвенционалну војску у Европи, Миливојевић је упозорио на могуће елементе реваншизма.

"Увек имам у виду период између два рата, то наоружање и до чега је то довело. Бојим се елемената реваншизма", упозорио је он.

Победа Београда у Савету Европе, опомена из Подгорице

На питање о одлуци Савета Европе да не уврсти пријем тзв. Косова у дневни ред, Миливојевић истиче да је реч о "важној вести за Београд" и ефекти разочарања Запада у политици Аљбина Куртија.

"Притисак је на Приштини да има у виду и Заједнице српских општина. Друга ствар је геополитика. Европа је схватила да не може да се прави држава без унутрашњих и спољашњих услова", рекао је.

Ипак, подршка Подгорице Приштини представља, према његовим речима, то је покушај Подгорице да се приближи што више ЕУ, али и утицај у самој власти.

"Покушај Подгорице да на сваки начин обезбеди свој приступ Европској унији, излазећи у сусрет ономе што су интереси Западних сила, и на овај начин, од признања Косова, па да и на овај начин потврде  државност", оценио је Миливојевић.

На крају, он је поручио да Београд мора имати на уму.

"Неће став Црне Горе утицати, али је то нама опомена да имамо у виду у нашим будућим односима и ту чињеницу како је расположење и како је конструкција власти да она ипак утиче и на неке елементе који се тичу и наших будућих односа. И нема ту изненађења.", закључио је Миливојевић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 88

Окупљени су носили транспаренте са именима активиста који су већ два месеца у притвору и банере својих факултета.

Саобраћај није био блокиран, а студенти су се налазили на платоу испред Палате правде.

Протести и блокаде испред Вишег суда у Новом Саду

У Новом Саду студенти у блокади, присталице опозиције и група грађана блокирају од јутрос од 7 часова, све улазе у суд и тужилаштво. Захтевају да се шест активиста опозиционог Покрета слободних грађана и организације Став у Новом Саду, који су окривљени за покушај рушења уставног поретка Србије, пусте из притвора и да им се омогући да се бране са слободе.

Испред суда су распоређени припадници жандармерије и полиције у опреми за разбијање демонстрација, а око згаде су постављене ограде.

Током протеста на бочним улазима у зграду дошло је до гурања са полицијом, која је у једном тренутку употребила бибер спреј.

Део запослених, који је ушао у суд и тужилаштво пре блокада је током јутра напустио зграду, тако да тренутно у њој нема запослених.

Окупљени најављују да ће блокада бити настављена све док се не испуни њихов захтев.

"У суду се у овом тренутку не ради, што је била основна идеја ове блокада. Да се на овај начин скрене пажња на оно што је најважније, а то је захтев да сви притвореници, свих шесторо људи који су тренутно политички затвореници, пар екселанс једни у Европи, буду пуштени да се у даљем току поступка бране са слободе. Марија Васић штрајкује не само глађу него и жеђу и то је оно што је сада најкритичније. Информација коју имам од њених сабораца из Покрета слободних грађана је да она од јутрос не може да стане на ноге“, рекла је раније јутрос Марија Срдић из Грађанског покрета „Браво.

Професорка Змај Јовине гимназије Марија Васић, која више од 48 сати штрајкује глађу и жеђу, пребачена је у болницу у Београд.

Завршена блокада у Нишу

Студенти у Нишу завршили су блокаду зграде Основног и Вишег суда и Тужилаштва, која је почела синоћ око 22 сата. 

Они су захтевали ослобађање активиста из Новог Сада.

Испред зграде суда око 7 сати стигли су припадници Жандармерије и обезбедили зграду, после краћег гурања са протестанима. Приведен је ратни ветеран, због чега је протест пребачен испред зграде полицијске управе у Нишу.

После ослобађања ветерана, протест је завршен. Испред зграде суда, која ради, су и даље припадници полиције.

Подршка студентским захтевима из Крагујевца и Шапца

Студенти у блокади и грађани Крагујевца, окупили су се испред Палате правде у знак подршке ухапшеним активистима у Новом Саду и  професорки  Марији Васић која штрајкује глађу и жеђу.

Траже ослобађање шесторо активиста и студената  који су притвору два месеца.

Окупљени су ћутањем одали пошту настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду.

Ученици Шабачке гимназије и данас су, са вршњацима из других школа, наставницима и грађанима, организовали, у знак подршке студентским протестима, блокаду центра Шапца где су шеснаестоминутном тишином одали пошту настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду.

Током преговора, руску страну, између осталих, представљаће и заменик министра спољних послова Михаил Галузин, начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Игор Костјуков и заменик министра одбране Александар Фомин, преноси Тас.

Претходно је помоћник руског председника Јуриј Ушаков навео је да ће делегација те земље у Истанбулу разговарати и о политичким и о техничким питањима и да ће састав бити одређен у складу са њима. Комерсант пише да у руској делегацији неће бити шефа диплматије Сергеја Лаворва.

У случају личног сусрета са Путином, Зеленски је најавио да ће покренути питање потпуног прекида ватре и размене свих затвореника.

Напоменуо је да ни Руси неће веровати Украјинцима, нити да ће Украјинци веровати Русима, и да зато само спољни посредници могу гарантовати поштовање споразума између страна.

Још се не зна тачна локација на којој би преговори могли да се одрже а као једна од локација спомиње се палата Долмабахче, резиденција последњег турског султана, где су и 2022. вођени преговори.

Шеф Беле куће Доналд Трамп наговестио да је мало вероватно да ће доћи у град на Босфору будући да има "густ распоред", али да га то неће спречити да се састане са Путином ради "спасавања живота".

Домаћини су потврдили да се данас не очекује долазак америчког председника у Истанбул, али не искључују могућност да би то могло да се догоди у наредна два дана.

Трампов изасланк Стив Виткоф рекао је да ће са државним секретаром Марком Рубиом у Истанбул стићи у петак.

Падавинска зона ће се увече и у току ноћи ка петку, уз захлађење, премештати ка централним и јужним крајевима.

Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни, на северу краткотрајно и јак, од средине дана у Војводини, а увече и у осталим крајевима у скретању на умерен, краткотрајно и јак северни и северозападни. 

Најнижа температура од 3 до 9 степени, највиша од 22 до 25 степени, увече и током ноћи ка петку у осетном паду.

Наредних дана облачно и хладније, а метеоролози прогнозирају само повремене локалне пљускове.

Из Секретаријата за јавни превоз кажу да су спорно возило "Ниш експреса" одмах искључили из саобраћаја и да је свим превозницима који учествују у јавном превозу у Београду наложено да провере сва обавештења у возилима.

Тврде да у возилима јавног превоза постоји искључиво видео-надзор, а да аудио-снимање није дозвољено, нити се примењује.

Из "Ниш експреса", чија возила саобраћају овом линијом, тврде да не поседују уређаје за аудио-снимање, већ само видео-надзор и да је поменута налепница грешком залепљена.

Покреће се поступак ванредне инспекције

Емина Ковачевић из Канцеларије повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности каже за РТС да се поставља питање колико таквих аутобуса "Ниш експреса" саобраћа, не само у Београду, него и у другим градовима Србије, међуградском и ванлинијском превозу, наглашавајући да ће та институција покренути поступак ванредне инспекције.

Како напомиње, било је случајева где су се фирма, предузеће или орган позивали на "легитимни интерес", али је то у пракси јако тешко доказати, док се "аудио-надзор ни у једном закону не спомиње".

"Није довољно да се ви само позовете на легитимни интерес, као такав. Морате да докажете равнотежу, то јест, да интереси предузећа претежу над правима и слободама грађана, што је у пракси јако тешко доказати", наглашава Ковачевићева.

Аудио-надзор није предвиђен законом

Поред тога што аудио-надзор као такав у нашој земљи није предвиђен ниједним законом, Ковачевићава истиче да Србија нема ни посебан закон о видео-надзору, него се та област помиње у Закону о приватном обезбеђењу у виду техничких мера.

Да ли је реч само о налепницама, како наводе у "Ниш експресу", Ковачевићева каже да ће утврдити инспекција.

"Канцеларија повереника контактираће градске власти и Секретаријат за саобраћај да бисмо видели шта стоји у уговорима са тим приватним превозницим и који су услови испуњени", наводи Ковачевићева.

Сматра да је тешко поверовати да је налепница грешком залепљена, али да би баш зато требало да се прегледа и утврди стање у свим аутобусима "Ниш експреса".

Правила и процедуре

Камере су свуда око нас – у мобилним телефонима, као део система обезбеђења, контроле саобраћаја.

Закон о приватном обезбеђењу регулише технички надзор или техничко обезбеђење на које имају право и приватна и пословна лица, али они морају да направе уговор са посебним лицима, која имају овлашћења да се баве пословима приватног обезбеђења.

Притом, на видљивом месту мора бити истакнуто обавештење да се, на пример, одређена јавну површина снима, да би свако био упозорен.

Лиценцирана предузећа постављају камере и уговором са власником регулишу све детаље. Снимци се обавезно чувају 30 дана и одмах се, на захтев полиције, показују без посебне судске процедуре.

Уколико је реч о правном лицу, запослени морају бити обавештени да се унутрашње просторије снимају и морају да дају сагласност за то.

Напредне камере за видео надзор су ефикасне у борби против криминала. Међутим, увек се поставља питање могућности злоупотребе.

Могућност злоупотребе

Емина Ковачевић напомиње да је важно да је регулисано ко има приступ видео подацима, како се чувају, после колико се бришу, у коју сврху се користе.

"Ако се према Закону о заштити података испуне све норме, ми никад не можемо да искључимо (ризик од злоупотребе) баш 100 одсто. Увек имате тај људски фактор на који не можете да утичете. Али, ако се спроведу кадровске и техничке мере, тај ризик се смањује", објашњава Ковачевићева.

Видео-снимцима, према Закону, не може да има приступ било ко, већ подаци морају да буду заштићени криптозаштитом, односно, посебним програмима, а свако ко приступа подацима мора да има засебне параметре за логовање.

"Софтвер као такав мора да прати да ли сам се ја улоговала или сте се ви улоговали, и онда се смањује ризик. Систем и процедуре су једини начин заштите", закључује Ковачевићева.

Цело гостовање Емине Ковачевић можете погледати у видеу на почетку текста

Јавни тужилац за организовани криминал ће сутра одлучити о предлогу за притвор.

Васић, који је јуче ухапшен, осумњичен је да је, прекорачењем службеног овлашћења, фалсификовао Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра за зграде Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране у Београду, у Улици кнеза Милоша.

Потом је, како се сумња, фалсификовани Предлог, сачињен без учешћа стручних лица конзерваторске струке Републичког завода за заштиту споменика културе, упутио Влади Републике Србије преко ресорног Министарства културе.

Ваздушни напади су били концентрисани на северне делове Газе, одакле су у уторак лансиране две ракете на Израел.

Израелска војска је издала нове наредбе за евакуацију насеља Римал у граду Гази, тврдећи да Хамас користи тамошње школе и здравствене установе.

Нови напади дошли су током посете америчког председника Доналда Трампа Блиском истоку и након кратке паузе како би се омогућило Хамасу да ослободи 21-годишњег израелско-америчког таоца Едана Александера.

Израел је запретио да ће покренути нову масовну офанзиву како би "освојио“ Газу ако Хамас не ослободи 58 талаца које и даље држи и не направи друге уступке.

"Поздрављам рад на дијалогу Београда и Приштине. Као што знате, такође је од виталног значаја постићи стварни и опипљив напредак у овом дијалогу и нормализовати односе између Косова и Србије. То би било у интересу вашег европског пута и, на крају крајева, за животе грађана Косова. Косово је у европској породици, али захтева да испуните ваше обавезе“, рекао је Коста медијима после састанка са Вјосом Османи.

О укидању мера ЕУ према Приштини, за које се данас заузела и Османијева навео је да су повезане са потребом за деескалацијом тензија у региону и на северу КиМ.

"А оно што желим јесте да деескалацију имамо што је пре могуће, а затим можемо да кренемо напред и укинемо ове мере. Надам се да најновији догађаји не представљају нови тренд, већ су изузетак који потврђује правило да сте потпуно посвећени овом европском путу ка деескалацији", навео је европски дипломата на заједничкој конференцији.

Османи је нагласила да захтев Приштине за чланство у ЕУ не би требало да остане "архивирани документ", већ да се претвори у активан процес ка пуној интеграцији у европску породицу.

"Пружили смо објашњење, рекли да немамо чега да се стидимо, немамо шта да кријемо и наратив који Вучић има у Бриселу је наратив који има и у Москви и у Београду и на сваком другом месту. Знамо шта је наш домаћи задатак што се тиче европских интеграција и парламент ће учинити све да убрза реформе у области владавине права, а са њихове стране очекујемо да промене свој став по питању отварања Кластера 3 и да коначно ту имамо један позитиван сигнал из ЕУ", навела је Брнабићева.

Лакши и конкретнији били су разговори са холандским привредницима. Велики део холандских инвеститора дошао је у Србију са првим таласом директних страних инвестиција после 2000. године. Сада Холанђани осим капитала доносе и савремене технологије. Прошле године је из Холандије у Србију стигло око милијарду евра инвестиција, чиме је Холандија постала друга држава на листи улагача, одмах иза Кине.

Сарадња са Холандијом – погледи у будућност

Међу инвеститорима све је више оних из ИТ сектора. Планове за улагања има и једна од највећих грађевинских и инжењерских компанија. Представник холандске компаније Фарук Хакимов истиче да његова фирма већ четири године има канцеларије у Београду.

"Пажљиво пратимо пројекте у инфраструктури – вода и енергија су у нашем фокусу и ту можемо да помогнемо српској влади. Такође, нудимо техничко знање за спровођење сложених пројеката. Пружамо подршку потенцијалним клијентима кроз повољне зајмове јер блиско сарађујемо са кредитним агенцијама", наводи Хакимов.

Бранбићева истиче да је добра вест што следеће недеље 35 компанија из Холандије долази у истражну мисију у Србију.

"Очекујемо нове инвестиције. Такође, једна ИТ компанија која запошљава 700 инжењера у Србији најавила је додатне инвестиције и улагање у напредне технологије, отварање центара за иновације и развој", каже Брнабићева.

Две земље бележе добре резултате и у трговини. Размена Србије и Холандије прошле године износила је више од 800 милиона евра.

Током састанака у Министарству правде разматране су актуелне теме из области правосуђа и могућности за унапређење независности судства и самосталности јавног тужилаштва.

Било је речи и о могућностима за побољшање материјалног положаја судија и тужилаца, унапређењу људских ресурса, као и о питањима у вези са судијским и тужилачким помоћницима.

Састанку са министром, у име Друштва судија Србије, присуствовале су председница тог струковног удружења Снежана Бјелогрлић, њена заменица Рената Павешковић и председница Управног одбора (УО) Нада Ђорђевић, а Удружења судија и тужилаца Србије заступале су председница УО Ивана Јосифовић, заменица председнице Јелена Дуњић, председница Програмског савета Јелена Гајић и секретарка удружења Марица Арсеновић.

На састанку са представницима Удружења тужилаца Србије министар је разговарао са председницом Председништва Лидијом Комлен Николић, председницом УО Светланом Ненадић и почасним председником Гораном Илићем.

Испред Форума судија Србије, у разговору са министром учествовали су председник УО Небојша Ђуричић и чланови УО Ивана Миловановић и Дејан Петковић.

"На неки начин, што би клинци рекли, ми смо обрнули игрицу. Ја се сећам, пре двадесетак година, када је почео наш пут према ЕУ, стално је био условљаван различитом врстом захтева. Почели су са главним захтевом – ако испоручите Милошевића, ви сте на корак од пријема у ЕУ. Затим, испоручите Младића и Караџића, па смо онда дошли до тога, промените устав, то је главна препрека да бисте остварили главни корак према ЕУ", навео је Тркља.

Додао је да су и пре двадесетак година тадашњи европски званичници као захтеве испостављали и доношење нових закона у сфери медија.

"Тада је промењен сет закона, али наше искуство са променом тих медијских закона, по свему судећи, када гледамо из ове перспективе, било је потпуно погрешно. Ми смо били принуђени да донесемо две медијске стратегије. Прва је подразумевала да се држава протера из медија што је директно условило гашење више од 1.000 локалних медија у Србији. То је паралисало медијску слику Србије", навео је Тркља.

Говорећи о формирању новог Савета РЕМ-а, Тркља је оценио да ће се процедура формално спровести, али да је то осуђено на неуспех и пре него што је почело.

"Зато што је суштина промењена. Оно за шта је основан РЕМ и начин на који би требало да ради, то је сад доведено у супротност у односу на оно што би требало да буде", рекао је Никола Тркља.

Професорка Крстић: РЕМ мора да буде независан у свом деловању

Професорка Факултета политичких наука Александра Крстић навела је да РЕМ као институција мора да буде независан у свом деловању.

"Ја бих само подсетила, не само зато што су ту европски званичници који су то поменули, они су и прошли пут били укључени на свој начин, чини ми се, недовољно, рецимо у мониторингу оног претходног процеса који је спроведен од новембра до краја јануара, већ и у томе зато што сада постоје назнаке да ће ова, јако важна, прилика када се заправо бира свих девет чланова Савета РЕМ-а и они се једино бирају када се доносе нови медијски закони", навела је професорка Крстић.

Како је рекла, то се догађало само још 2003. године када је формирана тадашња Републичка радиодифузна агенција и 2014. када је први пут формиран РЕМ.

"Нови Закон о електронским медијима је донесен крајем 2023. године и он предвиђа много строже услове и за кандидате и за предлагаче. Прошли пут је процедура била прекршена у неколико различитих нивоа. Закон је био прекршен на тај начин што су одређени овлашћени предлагачи предлагали документацију и види се да нису испуњавали услове или неки кандидати који су били у сукобу интереса или нису испуњавали одређене формалне услове који су по закону предвиђени. Тако да читава процедура је прошли пут отишла испод радара због свега што нам се у овом друштвено-политичком, јако осетљивом, тренутку дешавало", рекла је Александра Крстић.

Истакла је да и сада долазе сигнали из Европске уније о важности формирања новог сазива Савета РЕМ-а.

"Оно што сада долази као сигнал из ЕУ да је то важно, не само због отварања кластера и отчепљивања око 150 милиона евра те прве транше коју ће Србија добити, него је важно да би се заправо коначно успоставио један независан функционалан систем који ће сада променити неке ствари у односу на претходно искуство претходног сазива Савета РЕМ-а који није радио свој посао", истакла је професорка Крстић.

Иако је била међу кандидатима током претходног јавног позива за чланове Савета РЕМ-а, Александра Крстић је навела да сада неће бити кандидат, иако је добила позиве од организација за заштиту деце и Универзитета у Београду.

"Моја позиција није иста као пре шест месеци. У међувремену сам именована за продеканку за научноистраживачку делатност на Факултету политичких наука у изузетном тиму професорке Маје Ковачевић и заједно са својим колегама који чине тај декански тим, мислим да је моје место тренутно важније да останем на Универзитету, с обзиром на то шта се све на Универзитету у Београду дешава, какве све притиске трпи. Тако да мислим да је важније да останем и да пробам да се изборим за очување кључне функције Универзитета, а то је образовање и да пробамо да решимо ову екстремну кризу у којој се Универзитет налази", навела је професорка Крстић.

Напоменула је да ће пратити избор чланова новог Савета РЕМ-а и да верује да ће овлашћени предлагачи имати сјајне независне кандидате који ће бити спремни да по именовању крену да раде свој посао.

Емисију Око у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.