Истакао је да Србија придаје велики значај партнерствима са афричким државама, са којима жели да гради стабилне и дугорочне односе засноване на међусобном поверењу, поштовању међународног права и солидарности народа.

Адвокат Лука Мишетић је изнео став да тужилаштво није доказало своје тврдње и да суд треба да донесе ослобађајућу пресуду јер, како је навео, тужилаштво није испунило критеријуме терета доказивања.

Позвао се на изјаве сведока одбране, између осталих Веслија Кларка и Џејмса Рубина, да Тачи није имао овлашћења у тзв. ОВК да сам доноси одлуке.

Мишетић такође тврди да нема доказа да је Тачи лично учествовао у извршењу злочина нити да је допринео извршењу кривичних дела.

Сматра и да нема доказа за тезу тужилаштва да је главни штаб тзв. ОВК издавао наређења командантима зона и тврди да саопштења главног штаба нису садржала позиве на спровођење насиља.

Након што Тачијева одбрана изнесе завршну реч, касније данас изношење завршне речи треба да почне одбрана Кадрија Весељија.

Предвиђено је да 12, 13. и 16. фебруара завршне речи изнесу тимови одбране Реџепа Селимија и Јакупа Краснићија, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Пресуда треба да буде донета у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

У уторак је изношење завршне речи окончало Специјализовано тужилаштво, које је затражило казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Главна тужитељка Ким Вест је истакла да тужилаштво тражи на основу доказа да оптужени одговарају и да им се изрекне одговарајућа пресуда.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

Тужилаштво је навело да је Тачи био један од оснивача тзв. ОВК, да је несумњиво допринео извршењу кривичних дела и директно се залагао за остваривање заједничког злочиначког подухвата.

Завршну реч у уторак је изнео и заступник жртава Сајмон Лоз, који је рекао да суђење представља прилику да жртве након 25 година добију правду и да свет чује о томе колико бол су претрпеле. Лоз је навео да 155 жртава учествује у поступку, међу њима Албанци, Срби, Роми.

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији. Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

"Имају кол центар који је унапређен. Овакве службе морају бити централизоване, мора да буде координисана акција и ту се превазилазе све баријере око дезорганизације'', рекао је Мацут новинарима након обиласка Сектора за ванредне ситуације.

Премијер је одао признање припадницима Сектора на свему што су урадили од почетка мандата актуелне владе.

''Како смо ушли у кабинет, имали смо већ проблем везан за сушу, а онда и са непогодама везаним за снег и проблеме који су настали почетком ове године, и још једном захваљујем министру унутрашњих послова на сарадњи у целом овом периоду'', рекао је Мацут.

Истакао је да Сектор поседује читав спектар опреме за интервенције у случају пожара, али и тешких саобраћајних несрећа.

''Чуо сам да су били у помоћи у Турској када су помоћу ових ендоскопа, односно апарата за мониторинг успели да извуку људе из рушевина. Србија има капацитете и као земља је доминантно посвећена сарадњи у региону. Врло су оперативни. Поседују велики број јединица за хитну помоћ и по питању струје и то је добро за домаћинства на локалу, у мањим селима или засеоцима'', рекао је Мацут.

"Кише ће највише бити у петак и суботу поподне, као и у недељу већи део дана, када ће доћи до захлађења за скоро десет степени, па ће снега бити и у нижим пределима", истиче Тодоровић.

Додаје да ће у недељу, 15. фебруара, за празник Сретење дувати и јак северозападни ветар, односно биће хладан дан са просечном температуром од четири до пет степени, док ће ујутру бити слаб мраз, са температуром око нула степени.

У Србији данас топлије, али у кошавском подручју и даље ветровито. Најнижа температура биће минус два степена, а највиша до 16 степени.

Током претреса код ухапшених, полиција је пронашла два килограма експлозива, неколико бомби, снајпер, неколико ротација, микрокамере и дрон.

Осумњиченима је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, одређено задржавање до 48 сати.

"Светска банка је заинтересована за шири програм подршке гасном сектору, у оквиру којег би у фазама могли да обезбедимо финансирање за изградњу гасних интерконекција, јачање постојеће гасне инфраструкутуре унутар земље, као и изградњу нових складишних капацитета. Осим финансирања, разговарали смо и о техничкој подршци за развој пројеката који су у припремној фази. Гас сматрамо дугорочним прелазним горивом на путу ка декарбонизацији, јер је базна енергија и неопходно је да градимо инфраструктуру како бисмо испунили циљеве које смо дефинисали стратешким документима", рекла је Ђедовић Хандановић.

Ресорна министарка је навела да су приоритетни инфраструктурни пројекти у енергетици одређени ажурираним Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила претходне године.

"Наш фокус у сектору гаса сада је изградња гасне интерконекције са Северном Македонијом, за коју имамо израђену студију изводљивости, која је и за нашу и македонску деоницу финансирана ЕУ средствима. Изградњом ове интерконекције, отварамо још један алтернативни правац за снабдевање гасом", навела је Ђедовић Хандановић.

Нагласила је да је Србија има намеру да настави пројекат "Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане", који се, како наводи, успешно реализује са Светском банком и у оквиру којег се субвенционишу мере енергетске ефикасности за домаћинства.

"До краја 2027. ћемо доделити субвенције за око 50.000 домаћинстава и циљ нам је да наставимо са овим програмом. Повећањем енергетске ефикасности смањујемо потрошњу и емисије штетних гасова, а и уштеде у кућним буџетима грађана који енергетски унапреде своја домаћинства уз помоћ државе су осетне. Осим за наставак овог програма, Светска банка је заинтересована и за финансирање енергетске санације јавних зграда, попут школа, вртића, болница, што би осим уштеда у енергији које могу ићи и до 50 одсто, креирало и нова радна места", закључила је Ђедовић Хандановић.

До недеље у поноћ, када је истекао рок за упис права својине на непокретностима, односно бесправних објеката, по основу закона “Свој на своме”, укупно је послато готово 2,5 милиона пријава.

Министрка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић каже за РТС да следи фаза приговора, да ће приоритет имати уредни и неспорни предмети и да држава уводи континуирани надзор над новом градњом.

Према њеним речима, прва фаза поступка успешно је завршена. "Број од два и по милиона поднетих пријава говори сам за себе. У тај број нису ушли објекти у јавној својини, а процена је да их има између милион и милион и по, чиме се приближавамо цифри од четири милиона евидентираних објеката који су предмет уписа по овом закону“, навела је Софронијевићева.

Следи фаза приговора – рок 30 дана

Од понедељка је започела друга фаза поступка – могућност подношења приговора на пријаве.

"Приговор могу упутити сва лица која сматрају да им је неко право оштећено или одузето. Они ће одмах бити разматрани, а Агениција наставља поступак у зависности од тога да ли су основани“, објаснила је  министрка.

Истовремено, како је навела, и у првој и у другој фази закон омогућава да се за неспорне случајеве издају потврде.

Поступак се, додаје, спроводи уз подршку Републичког геодетског завода, уз класификацију предмета по намени, површини и другим критеријумима, а у анализи пријава коришћена је и вештачка интелигенција.

Ко први стиже до катастра

На питање ко ће први бити уписан у катастар, Софронијевићева истиче да је основни критеријум – редослед подношења пријава.

"Први до уписа стиже по временском редоследу пријављивања, али под условом да предмет испуњава све законом прописане услове. Ако не испуњава, иде се на следећи“, рекла је она.

Према досадашњој анализи, 74 одсто свих пријава односи се на породичне стамбене објекте, као и помоћне и економске објекте.

"То је категорија где ће прве неспорне потврде изаћи из Агенције и бити прослеђене Републичком геодетском заводу на упис права својине“, нагласила је.

"Ово је крај хаоса, а не његов почетак“

На оцене појединих адвоката да би поступак могао довести до "правног хаоса“, Софронијевићева одговара да је управо супротно.

"Овим законом решава се хаос који је постојао више од 30 година. Када имате милионе неуписаних објеката и људе који своју непокретност не могу да продају, наследе, дограде или ставе под хипотеку, онда је јасно да је било неопходно системско решење“, истакла је.

Додаје да велики број поднетих пријава показује поверење грађана у процес.

"Процес је направљен да буде једноставан, централизован и дигитализован. Ту нема ни лажи ни преваре", поручила је гошћа Дневника.

Шта ако документација није потпуна

У случају неуредне пријаве, Агенција обавештава подносиоца и оставља рок од 30 дана за допуну документације.

"Свима смо желели да дамо једнаке шансе. Ако недостаје доказ, странка добија обавештење за допуну, а након тога се поступак наставља@, навела је Софронијевићева.

Међутим, постоје и објекти који не могу бити предмет уписа – они у заштићеним природним и културним зонама.

"Такви објекти ће добити обавештење да не могу бити предмет уписа и биће донето решење о уклањању или упису права својине у корист Републике Србије“, објаснила је Софронијевићева.

Процена: до пола милиона уписа за шест месеци

Министарство процењује да ће у првих шест месеци примене закона бити уписано између 300.000 и 500.000 објеката.

"Од првог Закона о легализацији из 1997. године донето је укупно 320.000 решења. Ако остваримо ову процену, то ће бити изузетно значајан резултат, пре свега за грађане“, рекла је Софронијевићева.

Шта ако објекат није пријављен

У случају да власник не пријави објекат, Агенција ће најпре решавати поднете пријаве, а затим ће сачинити списак непријављених објеката и доставити га Републичком геодетском заводу.

"Не уписује се аутоматски Република Србија, већ власник земљишта на коме је објекат изграђен. То је примена начела superficies solo cedit,односно јединства непокретности“, објаснила је министарка.

Нулта толеранција на нову дивљу градњу

Држава уводи, како каже, нулту толеранцију на нову бесправну градњу.

Контрола ће се спроводити кроз годишње снимање целе територије Србије, континуирани рад грађевинских инспекција, али и употребу савремених технологија.

"Набављени су дронови који ће у реалном времену достављати податке о свим променама на терену. По први пут успоставља се континуирани мониторинг на целој територији Србије“, нагласила је она.

За објекте изграђене без дозволе предвиђена је предбележба у катастру, уз упис права у корист Републике Србије, а исход може бити уклањање или, одлуком Владе, коришћење у јавне сврхе.

"Ко треба да се плаши? Сви они који граде без дозволе. Нема награде, нема накнадне легализације“, поручила је Софронијевићева, подсећајући да је бесправна градња кривично дело још од 2002. године.

Нова шанса до 24. октобра

За грађане који из оправданих разлога нису стигли да поднесу пријаву, остављен је додатни рок до 24. октобра.

"То су разлози објективне природе – болест, смрт члана уже породице, виша сила. Тај институт већ постоји у управним и судским поступцима", навела је министарка Софринијевић.

"Није свима профит једини интерес, разговарамо са великим бројем компанија и трговаца који имају здраве пословне моделе и битан им је промет. Пратимо примере добре праксе у свету, где се трговци боре да снизе цене и да повећавају промет. То смо приметили током Уредбе", истиче министарка.

Према њеним речима, намера Уредбе није била да имамо "инстант" појефтињења и није била популистичка мера.

"Стабилизовали смо цене, обуздали инфлацију, а Уредба нам је била основ и кључна у писању Закона о непоштеним трговачким праксама, који је прошао јавну расправу и који ће бити европски, са нашим решењима", каже Лазаревићева.

Нема магичне формуле

Напомиње, такође, да неће бити простора између завршетка важења краткорочне Уредбе и доношења закона, јер ће одмах бити реакције државе.

"Не постоји магична формула, јер је реч о проблему који траје годинама под утицајем слободног тржишта. Чињеница је да је ситуација ескалирала после короне и са инфлацијом. Време је за системско решење", наводи Лазаревићева.

Министарка истиче да ће држава приступити крајње озбиљно тужби "Делеза" која је поднета Међународном центру за решавање инвестиционих спорова, као и да ће процес арбитраже трајати, јер се односи на меру која је имала за циљ добробит свих грађана. Додаје и да није реч о класичном инвестиционом спору, јер држава мора да води стабилну економску политику.

"Закон погађа све, од примарног пољопривредног произвођача, најслабије карике, до трговца. Постојаће начин да се врши притисак на цене надоле. Биће загарантовано да нико неће моћи да намеће издатке, а за онога ко буде 'дивљао' постоје новчане казне. Пратићемо цене и реаговати у року од неколико дана", обећава министарка трговине.

Комисија има петогодишњи мандат, али већ сада се поставља питање – колико тога може да се уради пре наредних избора и да ли ће њени налази имати стварни ефекат.

Емилија Орестијевић из Цесида, чланица Комисије за ревизију бирачког списка, рекла је за РТС да је стручно тело састављено од представника опозиције, власти и представника цивилног сектора.

"Комисија ће имати више од 30 овлашћења. Очекивања јавности треба да буду велика гледајући закон. Комисија има право да анализира сва документа – све уписе и брисања из бирачког списка, да прави систематичну процену и да даје предлоге", навела је Орестијевићева.

Указала је да би надлежне институције требало да поступају по предлогу Комисије, али да не зна како ће то деловати у пракси. Истиче да Комисија за ревизију бирачког списка нема могућност изрицања казни и санкција.

Петогодишњи мандат Комисије

Напоменула је да је пет година, на колико је Комисија добила мандат, дугачак процес.

"Бирачки списак генерише неповерење грађана, ми јединствен бирачки списак имамо 15 година, постоје препоруке за мењање и 15 година ништа није рађено", истакла је чланица Комисије и додала да ће се институције отворити за предлоге који буду упућени.

"Комисија се састала два пута, комуникација на седници је била конструктивна, коректна атмосфера. Међутим, каква ће бити сарадња, остаје да се види. Имамо огромну прилику да нешто урадимо", навела је Орестијевићева.

Као приоритет истакла је да мора да се реши неповерење грађана у бирачки списак јер се не може очекивати да грађани учествују на изборима ако је тај документ, односно бирачки списак, нетачан.

Додала је да је међу проблемима у протеклом периоду било налажење дуплих бирачких спискова, затим присуство лица која не би требало да буду уписана на одређеним адресама...

Прилика да се промене раде по закону

Према њеним речима, Комисија може да налаже прекршајне поступке, као и да је одсуство санкција проблем, али напомиње да ће Комисија инсистирати да се то реши.

"Коначно постоји законски оквир да се то реши, до сада су били покушаји преко радних група, сада имамо прилику да се промене раде по закону", истакла је Орестијевићева.

"Очекивања од Комисије спустити на реалан ниво"

Напоменула је да до наредних избора очекивања од Комисије треба спустити на реални ниво јер за 10 месеци неће моћи да уради системску ревизију. "Не постоји шанса да истражи све поступке до избора, али може да направи приоритете", каже чланица Комисије.

Од грађана очекује да узму учешће у целом процесу и да све сумње пријаве Комисији јер се, без тога, тешко може доћи до свих података.

Емилија Орестијевић из Цесида се нада да рад Комисије за ревизију бирачког списка неће бити само козметички, а обећава да ће цивилно друштво пружити експертску подршку.

КУРСНА ЛИСТА БР. 26

ЗА ДЕВИЗЕ

Према извештајима, Нетанјаху је 27. септембра истакао да се ради на "ограничавању и смањењу ескалације, користећи ограничену и контролисану силу", док је предложио и повећање хуманитарне помоћи за раднике из Газе као додатну меру.

Искази су наводно противречни његовом ранијем приказу догађаја, у којем је истицао да је позивао на оштре акције против Хамаса, док су безбедносни званичници наводно покушавали да их ограниче.

Пренети су и наводи бившег шефа Шин Бета, Ронена Бара, који је рекао да је у раним јутарњим сатима 7. октобра издао наређење да се Нетанјаху пробуди како би био обавештен о кретању Хамаса у Гази.

Бар је тврдио да је наредбу поновио у шест часова, док је Нетањаху касније тврдио да га нико није пробудио пре напада и оптужио је Бара за покушај "преузимања контроле" над премијерском функцијом и "кампању заташкавања" истраге.

Високи званичник одбране је, према Каналу 13, рекао да Нетанјаху "проглашава отворену сезону лова на Бара" како би се осветио за истрагу "Катаргејта", додатно продубљујући напетости између политичког и безбедносног врха.

Како је раније објављено, Нетанјаху је добио и обавештајне извештаје израелске војске (ИДФ) о плановима Хамаса за инвазију на југ Израела још у априлу 2018. године, објавио је израелски портал Јинет, позивајући се на поверљива документа и сведочења високих званичника.

Према извештају, Хамас је у периоду од 2018. до 2022. развио свеобухватан оперативни план за координисани напад на више фронтова на израелске војне базе и цивилне заједнице на југу земље. 

План, касније познат под називом "Зидине Јерихона", предвиђао је пробијање границе Појаса Газе на десетине тачака и ангажовање хиљада бораца.

Наводи се да је Нетанјаху током више година добијао обавештајне податке о тим плановима, упркос његовим јавним тврдњама да пре напада 7. октобра 2023. није имао сазнања о документу "Зидине Јерихона".

Најраније познато преношење тог плана израелском политичком и безбедносном врху догодило се у априлу 2018. године, када је Истраживачко одељење Војне обавештајне управе дистрибуирало посебан извештај највишим званичницима, укључујући војне секретаре премијера и министра одбране, Савет за националну безбедност, као и челнике Шин Бета, Мосада и Генералштаба ИДФ-а.

Полиција верује да су два смртна случаја из те куће повезана са инцидентом у школи. Особа која је пуцала такође је пронађена мртва, а полиција верује да је сама себи нанела смртоносне повреде.

Начелник полиције Кен Флојд је рекао да је 25 људи задобило лакше повреде, а две особе тешке.

У безбедносном упозорењу послатом током напада, осумњичена особа је иденитфикована као "женска особа у хаљини са смеђом косом".

Званичници кажу да знају идентитет нападача, али до сада нису објавили име нити пол.

Полиција још није идентификовала врсту оружја које је коришћено у нападу, као ни старост жртава. Канадски премијер Дејвид Еби је на конференцији за медије рекао да је полиција стигла на место напада два минута након позива, чиме је спречено да ова стравична трагедија постане још већа.

У школском комплексу се налазе основна и средња школа, из којих је око 1.000 ученика и наставника евакуисано. Град Тамблер Риџ, где живи око 2.400 људи, удаљен је од Ванкувера око 1.200 километара и налази се близу границе са Албертом. 

Познат је по рудницима угља, водопадима и по музеју диносауруса.

Руси су извели  67 ваздушних удара, бацивши 192 вођене бомбе. Нападнуте су Доњецка, Дњепропетровска, Херсонска, Запорошка и Одеска област.

Одбрамбене снаге напале су Курску и Белгородску област. Због удара  украјинске војске искључен је један од два далековода који снабдевају нуклеарку у Запорожју, саопштено је из те електране.

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је реструктурирање противваздушне одбране у одређеним регионима и нове одлуке за  јачање Оружаних снага.

Русија ће завршити процес враћања традиционалних руских земаља "у њихову родну луку", поручује шеф дипломатије Сергеј Лавров. Подсећа да су становници Крима, Донбаса и Новорусије већ на референдумима изразили своју вољу да буду део Русије.

Кремљ је потврдио обнављање техничких контаката са Јелисејском палатом, што би, уколико се жели и затреба, могло помоћи у брзом успостављању дијалога између председника Русије и Француске.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да ће предложити листу уступака које би Европа требало да захтева од Русије као део мирног решења у Украјини.

Одговорила јој је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

"За сада нећемо откривати шта ћемо са њеном листом захтева. Хусари, ћутите", поручила је Захарова.

После подне постепено наоблачење са запада које ће увече и током ноћи понегде у Војводини, али и на југу земље, условити слабу кишу.

Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 12 до 16 степени.

У Тимочкој Крајини облачно, хладно и тмурно, уз највишу дневну температуру око 1 степен.

У Београду температура до 15 степени, десет више него јуче.

Епицентар земљотреса био је на дубини од пет километара и удаљености од шест километара од места Теарце, преноси портал македонијаденес.

Како се наводи, потрес се осетио у Скопљу и Тетову, али и деловима Албаније и Србије.

У региону Призрена, 20 километара југо-источно од града, у 22.05 часова по локалном времену регистрован је земљотрес јачине 4,7 степени Рихтерове скале, саопштио је Републички сеизмолошки завод.

Теоријски интензитет у епицентру процењен је на VI-VII степена Меркалијеве скале, што може изазвати умерена оштећења на објектима у епицентралној области.

За сада нема извештаја о материјалној штети. 

Ванредни професор Факултета безбедности Владимир Ајзенхамер оцењује да могућност америчког напада на Иран постоји, али да није извесна. Коначна одлука, како истиче, зависиће пре свега од исхода преговора који се воде у Оману, али и од политичких притисака који долазе из Израела, нарочито уочи посете израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа Вашингтону.

Према Ајзенхамеровим речима, амерички председник Доналд Трамп налази се између две супротстављене опције. Са једне стране, Иран шаље помирљиве сигнале Сједињеним Државама и показује спремност за разговоре. Са друге стране, Израел инсистира да преговори морају да обухвате и ирански балистички програм, а не само нуклеарно питање.

"Између ова два пола Трамп треба да одлучи каква ће бити његова заливска политика", додаје Ајзенхамер. 

Иако тренутно постоји простор за наставак дијалога, Ајзенхамер упозорава да искуства из блиске прошлости не уливају потпуно поверење. Подсећа да је и прошлог лета деловало да преговори напредују, али је ситуација убрзо ескалирала у сукоб између Израела и Ирана, уз укључивање Сједињених Држава. Тај период, како наводи, показао је да је привидна спремност на компромис била више политичка представа него искрена намера.

"Налазимо се у ситуацији у којој преговори могу успети и спречити ескалацију, али је такође могуће да ситуација врло лако исклизне у праву кризу", оцењује Ајзенхамер.

Он истиче да су разговори у Оману започети у релативно доброј атмосфери, али без конкретних резултата. Ипак, позитивним знаком сматра то што су Сједињене Америчке Државе прихватиле измештање из Истанбула у Оман, као и озбиљност састава делегација са обе стране.

Са америчке стране учествовали су специјални изасланик САД за Блиски исток Стив Виткоф и Џаред Кушнер, зет председника Доналда Трампа, док је Иран послао високе представнике блиске врху власти и безбедносним структурама, међу којима је био и саветник врховног верског лидера, Али Лариџани.

"Састав преговарачких тимова показује да је реч о тврдим и искусним преговарачима. Џаред Кушнер је познат као неко ко уме да приведе договоре крају, док је Стив Виткоф тврд према Ирану, али не заговара војну интервенцију. Са иранске стране у Оману је био министар спољних послова, а убрзо је стигао и Али Лариџани, човек веома близак круговима Револуционарне гарде, саветник врховног вође Алија Хамнеија и генерални секретар Савета за националну безбедност. То јасно говори о озбиљности делегација и начину на који су преговори структурирани", објашњава Ајзенхамер.

Указује да је управо Али Лариџани током администрације Барака Обаме играо кључну улогу у постизању нуклеарног споразума са Ираном. То, како објашњава, шаље јасну поруку да су обе стране спремне за преговоре, али и да не одустају од својих тврдих позиција, па је и даље могуће постићи договор.

Ајзенхамер подсећа да је Али Лариџани и током администрације Барака Обаме имао значајну улогу у постизању нуклеарног споразума са Ираном, што указује на континуитет и озбиљност иранског приступа.

Према његовим речима, избор преговарача са обе стране показује да постоји спремност за дијалог, али и истрајавање на чврстим позицијама, због чега простор за договор и даље постоји.

Ајзенхамер оцењује да су и преговори и ескалација подједнако могући сценарији, те да ће наредни потези кључних актера одредити да ли ће доћи до компромиса или до нове кризе.

Пеовић: Амерички напад на Иран не би био изненађење

Истраживач-сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић објашњава да је избор Омана као места преговора важан пре свега због иранске жеље да се избегне укључивање трећих страна.

Према његовим речима, Иран настоји да избегне формат преговора у којем би посредници, попут Турске или других регионалних актера, могли да делују као полуга утицаја Сједињених Држава.

"Жеља Ирана је да нема овакве треће стране која би могла да служи као полуга Сједињеним Државама и да се пре свега избегне посредовање Турске. Иако Техеран има коректне односе са Анкаром, не жели трећу страну која би могла да утиче на ток и исход разговора, због чега је Оман прихватљивија и неутралнија опција", истиче Пеовић.

Говорећи о могућности америчког напада на Иран, Пеовић оцењује да такав сценарио не би био изненађење, јер ниједна страна не одустаје од својих кључних позиција. Иран је, како каже, спреман да преговара о нуклеарном програму и евентуалном повратку на ниво обогаћивања уранијума од 3,67 одсто, али не и о балистичком програму који Техеран сматра основом своје стратегије одвраћања, нити о подршци парадржавним структурама као што су Хезболах и Хути.

Са друге стране, управо на тим питањима инсистирају Сједињене Државе, што отвара дилему да ли би евентуални споразум који их изостави био прихватљив за Израел, који балистички програм Ирана и деловање ових група доживљава као директну безбедносну претњу.

Осврћући се на протесте у Ирану, Пеовић сматра да они више не представљају релевантан фактор у америчкој политици према Техерану. Протести су, како наводи, брзо угушени, а демонстранти су се нашли између избора између сопственог режима и спољних актера попут Сједињених Држава и Израела.

"Велики је проблем за демонстранте што су стављени на избор између са једне стране режима власти и са друге стране између Сједињених Држава и Израела, који су у Ирану омражени", наглашава Пеовић.

Радић: Могућа интервенција САД у Иран – ограничена, прецизна и са јасним циљевима

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници у овом тренутку у потпуности припремљени за евентуалну војну операцију против Ирана. Она би, уколико до ње дође, била временски ограничена и усмерена на пажљиво одабране циљеве.

Према његовим речима, распоређени ресурси на терену указују на способност за брзу и контролисану интервенцију, а не на дуготрајни рат.

Радић истиче да су америчке базе у заливским земљама значајно ојачане, посебно у сегменту противваздушне и противракетне одбране, као и да су кључну улогу добиле базе у Јордану и нова инфраструктура у Саудијској Арабији, ближе Црвеном мору. У региону се, како наводи, налази и борбена група носача авиона "Абрахам Линколн", док свакодневно пристижу додатна појачања, укључујући специјализоване авионе за електронско извиђање и ометање, као и стратешке бомбардере.

Према Радићевој оцени, анализа кретања војних средстава последњих недеља указује на припреме за операцију већих размера, али са јасно ограниченим трајањем и обимом. Он наглашава да Сједињене Државе, имајући у виду искуства из Ирака и Авганистана, нису у позицији нити имају интерес да уђу у дуготрајан рат без јасне политичке визије и дефинисаног крајњег циља.

Говорећи о могућим циљевима удара, Радић сматра да би се евентуална интервенција могла ослонити на прошлогодишњи модел израелских напада на Иран – прецизне ударе на објекте повезане са нуклеарним програмом, пре свега ради политичког оправдања операције пред међународном јавношћу. Он додаје да је Иран свестан таквог сценарија и да већ предузима мере заштите инфраструктуре.

Међутим, Радић упозорава да би далеко озбиљнији сигнал била евентуална дејства усмерена на конкретне личности из врха иранског војног и политичког система. Подсећа да је Израел у претходним операцијама за кратко време елиминисао 30 високих иранских генерала, што указује на модел који би могао да се понови. У том контексту, истиче да би такви удари указивали на много шири политички циљ – промену власти у Ирану.

Осврћући се на поређење са ратом у Украјини, Радић наглашава да би евентуална акција против Ирана, са војно-стручног становишта, представљала инвазију, али без употребе копнених снага. За разлику од руског приступа у Украјини, сценарио на Блиском истоку подразумевао би дејства из ваздушног простора, са великих дистанци, у условима у којима је иранска противваздушна одбрана већ знатно ослабљена.

Према његовим речима, управо та околност даје нападачкој страни значајну маневарску предност и могућност да операцију спроведе уз минималне губитке. Кључно питање, међутим, остаје избор циљева.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

"У бројним западним друштвима, у први план избили су лидери који деструкцију претпостављају суштинским променама... Иронично, председник САД – земље која је више него било која друга држава обликовала послератни поредак – сада представља најистакнутијег разбијача. Као резултат тога, после 80 година изградње, поратни поредак се разграђује", наводи се у извештају Минхенске конференције.

Готово истовремено, сличну оцену је изнео и француски председник Емануел Макрон, који је упозорио да би Европа, какву познајемо, могла нестати у наредних пет година, уколико из улоге посматрача не постане учесник светских догађаја.

Макрон: Ћутање је увод у крај Европе

"Ако желимо да будемо посматрачи, онда то води ка срећној покорности. Никоме не сметамо, трудимо се да будемо љубазни према Американцима, а са Кинезима настављамо као и пре. Кажем вам, ако ништа не урадимо, Европа ће бити збрисана за пет година", рекао је Макрон Зидојче цајтунгу.

Оба упозорења уследила су свега неколико дана пред почетак Минхенске безбедносне конференције, која се, као и прошле године, суочава са проблемима насталим због рата у Украјини, хаоса на Блиском истоку и сасвим новим изазовима изазваним агресивном политиком Трампове администрације према Гренланду.

"Под Доналдом Трампом, Сједињене Државе су у највећој мери одустале од улоге лидера слободног света", наводи се у извештају Минхенске конференције, на који се, одмах, обрушио амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер.

"Ја не видим да се свет распада... Трампова администрација не покушава да растури НАТО, већ жели снажнију Европу", рекао је Витакер.

"Када су деца мала, зависна су од вас, али на концу очекујете да порасту и пронађу посао. О томе се ради", објаснио је амерички амбасадор.

Стручњаци Минхенске конференције су, уз извештај, приложили и истраживање јавног мњења о јединству Запада, према којем готово половина испитаника сматра да је овај регион разједињенији него што је био пре десет година, при чему је вера у јединство најмања у Америци и Канади.

Кључни амерички савезници у послератној ери, попут Канаде, Велике Британије, Француске и Немачке, сматрају да је Трампова политика лоша по њихове државе, што варира од 77 одсто противника приступа Беле куће у Канади, до 54 одсто у Британији.

Ипак, ништа без Америке

Али велика већина испитаника у тим државама сматра да се ниједна већа светска криза, укључујући ратове и глобално загревање, не може решити без снажног ангажмана Вашингтона.

Западни аналитичари сматрају да је Трамп занемарио неке од кључних принципа на којима је био заснован свет од Другог светског рата наовамо, укључујући територијални интегритет и претње употребе силе против других држава.

Чини се да постоји озбиљан број држава чији се званичници не би сложили са оваквим ставовима стручњака Минхенске конференције, док у самој Америци постоје озбиљне стрепње да ће на предстојећим изборима демократе успети да зауставе тренд који је Трамп покренуо.

Критичари Доналда Трампа, али и Минхенске конференције, сматрају да ставови америчког председника не треба да представљају никакво изненађење, јер је кључне правце нове политике најавио још током инаугурационог говора јануара прошле године.

Све је било јасно од првог дана

"Мој недавни избор представља мандат да у потпуности и тотално преокренем ужасну издају и све остале бројне издаје и људима повратим веру, богатство, демократију и на концу слободу. Од овог тренутка, силазна путања САД је окончана", рекао је Трамп пре него што је ушао у Белу кућу.

Најважнији експоненти Трампове спољне политике, попут државног секретара Марка Рубија, одмах затим су упозорили да је послератни светски поредак "не само превазиђен већ и уперен против Америке".

"Још једном, позвани смо да из хаоса створимо слободни свет и то неће бити лако", рекао је Рубио.

Нова америчка политика је, у почетку, сматрана аномалијом коју ће већ наредна администрација на неки начин "испеглати", па у будућности неће представљати претерано велики проблем.

Ствари су се драматично промениле када је, почетком децембра, објављена нова национална стратегија САД којом је Европа упозорена да јој прети цивилизацијски пад ако не промени своју досадашњу политику.

Праћена најавама заузимања Гренланда "милом или силом", ова стратегија је навела европске престонице да под знак питања доведу добре намере Америке, мада се свега неколицина лидера осмелила да то јавно каже.

"Владе у Европи али и широм света почеле су полако да схватају да нада не представља ваљану стратегију. Уколико наставе да буду неми посматрачи, могле би се наћи у милости политике велике силе и не би требало да буду изненађене уколико се распрши поредак који су толико тетошиле", наводи се у извештају Минхенске конференције.

Већ у петак, ставове о стању Трамповог новог света укрстиће француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц са државним секретаром Марком Рубиом. Одмах затим, Рубио путује у Мађарску и Словачку, чији су лидери нови миљеници америчке спољне политике.

Повод ваше посете је следећи састанак за планирање учешћа на специјализованој изложби следеће године?

Као што знате, за мање од месец очекује нас други АЈПИЕМ, међународни састанак за планирање учешћа, друго окупљање представника земаља учесница специјализоване изложбе Експо 2027 Београд, и веома је важно да будемо добро припремљени и да имамо одговоре на сва питања и сумње које земље имају. Морамо да имамо припремљене све информације које ће им бити потребне како би постали заиста активни. Јутрос сам посетио Експо градилиште и био сам изненађен када сам видео колико је напредовала изградња.

Да ли сте задовољни напретком?

Веома задовољан. Искрено, није ми било у плану да идем на градилиште, али сам замолио да одем, видео сам неке слике пре, и хтео сам да се уверим лично. Невероватно напредује. Када сам видео главну зграду за међународне учеснике, мислим да ће у марту, земље које дођу бити одушевљене да виде напредак. Све се ради на време, завршава се можда и пре рока.

Више од 130 земаља до сада је потврдило учешће на изложби, шта вам то говори?

Пре свега нам говори колику подршку желе да пруже Србији, показује жељу да буду присутни овде. Желе да помогну Србији да иде напред, да подигну ниво међународне свести о Србији и прихвате платформу коју нуди. Самим тим расте интерес да буду присутни на Експо изложби. Прошле године смо затворили Експо у Осаки и сада је веома важан тренутак да се уради следећи корак. Ситуација у свету је веома компликована, видимо да се геополитички ствари мењају. Земље које су биле савезници више то нису, оне које то нису биле, сада се зближавају, а Експо управо даје ту платформу која на неки начин гаси ту буку у свету и концентрише се на једну ствар, окупљајући све земље да буду заједно.

Да ли смо као земља домаћин, урадили до сада све што је планирано и потребно, као што сте рекли, остало је мало времена до маја 2027. године?

Мислим да је Србија успела до сада да испуни свако дато обећање, мислим да је, у односу на све регионе и земље у свету, Србија заиста све оно што је обећала током кандидатуре и материјализовала. Зато и имате толико пријављених земља за учешће, јер да те земље нису осетиле подршку, да нису виделе сигурност у платформи коју је Србија понудила, не би се ни одазвале позиву. Да није тако, не би имале потребу да дођу на Експо, могле би да чекају неки следећи, да не учествују, али чињеница да долазе, и да видимо толико јаких учесника, могу да кажем јачих него на многим досадашњим изложбама на којима сам радио, то показује да је Србија испунила сва обећања и остала доследна.

У марту је следећи састанак за планирање учешћа као што сте рекли, искуствено на шта се треба сада највише фокусирати?

Први састанак је био више теоријски, шта се очекује и како да се развије тема, да се прича о врсти и типовима павиљона.Овај састанак је више оперативан и сада земље долазе са реалнијим питањима, траже одговоре и опције на то како ће заиста бити присутне физички, где ће живети, како ће градити павиљоне, које су компаније у Србији доступне за сарадњу и градњу, који је то садржај који ће понудити како ће одговорити на тему, како су је разумели, који део теме желе више да истакну. Мислим да Експо није осмишљен да сви одговоре на тему једнако, већ управо да те различитости буду приказане на једном месту, и да се нађе једнак и јединствен тренд како бисмо ишли даље и гледали у будућност.

Најмање четири полицајца су повређена у нередима, док је запаљено и возило телевизије АБЦ.

Уз повике "Рама, одлази", демонстранти су се окупили у центру Тиране захтевајући оставку премијера Едија Раме и његове заменице, министарке инфраструктуре Белинде Балуку, коју је Специјално тело за борбу против корупције и организованог криминала недавно оптужило за корупцију и злоупотребу службеног положаја.

"Револт је једини пут ка смени Едија Раме, који је Албанце оставио без лекова, док је грађане Драча препустио судбини после апокалиптичних поплава", рекао је један од лидера опозиције и некадашњи премијер Саљи Бериша.

Бериши је одговорио шеф посланичке групе владајућих социјалиста у парламенту Таулант Баља, који је рекао да је "крв полицајаца крв државе".

"Ко год дигне руку на припаднике полиције, подигао је руку против државе", рекао је Баља.

Албанска полиција је у центар Тиране упутила око 1.400 полицајаца.

Опозиција је најавила да ће протести против Раме, који се на власти налази од 2013. године, бити настављени све док не буде пронађено политичко решење кризе у тој држави.

Четворогодишња девојчица из околине Чачка је након операције крајника у чачанској болници, због компликација, хитно упућена у Београд, где је преминула.

Њена породица очекује одговоре на питања шта се тачно догодило и због чега се операција завршила смртним исходом. Испред болнице, где су се окупили грађани, изашао је директор.

"Дете је у Београд отишло без икакве документације из Чачка, мени Маричић шаље отпусну листу на Вибер. Је л' вас, као директора, срамота кога сте запослили?", упитала је Сања Марковић, мајка преминуле девојчице, директора чачанске болнице Дејана Дабића.

Из чачанске болнице истичу да се утврђује да ли је било пропуста у лечењу, уз предузимање свих мера како би се утврдио узрок тог трагичног догађаја. Наложена је интерна провера квалитета стручног рада.

"Образујући комисију од три лекара педијатра, оториноларинголога и анестезиолога, у преподневним часовима је дошла и инспекторка Министарства здравља, која је тражила сву документацију историје болести на увид, при чему након анализе те документације није нашла неке пропусте у вођењу медицинске документације", рекао је др Дејан Дабић, директор Опште болнице у Чачку.

"У наставку поступка наложен је и спољашњи стручни надзор, који оцењује квалитет стручног рада, односно поступање лекара. По добијању свих извештаја, Министарство здравља предузеће све законом предвиђене мере", навели су из Министарства здравља.

Заштитник грађана је покренуо испитни поступак оцене законитости и правилности рада чачанске Опште болнице, а Више јавно тужилаштво наложило је да се, уз обдукцију тела преминуле девојчице, изврше токсиколошке анализе, као и да се предузму и друге мере и радње ради утврђивања свих околности у вези с тим догађајем.