"Глобални механизми имају незаменљиву улогу и морају бити засновани на јасно дефинисаним универзалним правилима и њиховом доследном поштовању", рекао је Мацут на панелу "Улога регионалног власништва у условима трансформације савременог света".

Он је нагласио да се недостаци у функционисању глобалних механизама не могу у потпуности надоместити другим механизмима, али да је важно да актери на регионалном нивоу уложе максималне напоре у унапређење сарадње.

"Србија је снажно посвећена јачању регионалне сарадње, која доприноси изградњи поверења, процесу помирења и укупном развоју на нашем путу ка пуноправном чланству у Европској унији", истакао је Мацут.

Говорећи о предностима регионалних платформи, навео је да су регионални актери најпозванији да одговоре на политичке, економске и хуманитарне изазове.

"Регионални актери најбоље разумеју специфичности изазова са којима се суочавају и имају капацитете да понуде адекватне одговоре", рекао је он, наводећи мигрантску кризу као пример где је регионална сарадња дала конкретне резултате.

Мацут је оценио да бројна питања имају пре свега регионални карактер и да их партнери из региона најефикасније решавају кроз заједничко деловање, укључујући развој инфраструктуре, трговине, транспорта, образовања и сарадње младих.

Мацут: Морамо да се фокусирамо на оно што нас повезује

У мултиполарном свету, како је навео, кључно је фокусирати се на области у којима постоји сагласност.

"Морамо да се фокусирамо на оно што нас повезује, а не на оно што нас дели, јер се кроз сарадњу гради поверење и стварају услови за решавање и сложенијих питања“, указао је Мацут.

Говорећи о регионалној институционализацији, навео је да земље Западног Балкана теже пуноправном чланству у Европској унији и да регионалне иницијативе у великој мери почивају на усвајању европских стандарда и правних тековина ЕУ.

Као пример успешне сарадње навео је ЦЕФТА споразум, који је, како је истакао, значајно олакшао трговину и допринео економском расту свих учесника.

Премијер Мацут је додао да су регионалне иницијативе у југоисточној Европи имале кључну улогу у обнови веза и јачању поверења након деведесетих година.

"Искуства нашег региона могу послужити као модел за друге делове света у превазилажењу разлика и јачању сарадње“, нагласио је Мацут.

Председник Владе предводи делегацију Србије на дипломатском форуму у Анталији, а на панелу лидера, осим Мацута, учествовали су и председник Демократске Републике Конго Феликс Антоан Чисекеди Чиломбо, председник Републике Бурунди Еварист Ндајишимије, потпредседник Републике Турске Џевдет Јилмаз, потпредседник Републике Салвадор Феликс Улоа, као и помоћник председника и шеф Одељења за спољнополитичке послове Администрације председника Републике Азербејџан Хикмет Хаџијев.

Према наводима извора, иницијативу је покренуо Раул Родригес Кастро, унук бившег кубанског лидера Раула Кастра, који је ангажовао кубанског предузетника Роберта Карлоса Чамиза Гонсалеса да лично достави писмо Белој кући.

Курира су, међутим, зауставиле америчке граничне службе на аеродрому у Мајамију, након чега му је писмо одузето, а он враћен у Хавану, чиме је покушај комуникације прекинут.

Према оцени аналитичара, Куба је покушала да заобиђе америчког државног секретара Марка Рубија и директно се обрати Трампу, у тренутку када се земља суочава са тешком економском кризом.

Наводи се да би Трамп могао да буде склонији постизању економског договора са Кубом без промене власти.

У међувремену, амерички и кубански званичници воде разговоре, док је председник Кубе Мигел Дијаз-Канел поручио да неће преговарати о политичком систему земље.

Кубанска економија, према наводима њујоршког листа, налази се под снажним притиском дугогодишњих санкција САД и унутрашњих проблема, док су додатне тешкоће настале након губитка савезника у Венецуели, односно хапшења венецуеланског председника Николаса Мадура.

"ЕУ очекује да и Косово и Србија у потпуности поштују и спроводе све своје обавезе из дијалога, укључујуцћи Бриселски споразум из 2013. године, који је ратификован двотрећинском већином у косовској скупштини. У члану седам Охридског споразума из 2023. године, Косово се обавезало да ће успоставити конкретне аранжмане и гаранције како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову. ЕУ очекује да Косово предузме прве кораке у том правцу", рекао је портпарол ЕУ.

Додао је да оснивање Заједнице општина са већинским српским становништвом представља континуирани захтев ЕУ, поновивши да се ради о преузетим обавезама.

Газета експрес подсећа да је формирање заједнице услов Приштини за чланство  у Савету Европе.

Повређених нема, аутомобил је оштећен, а увиђај је у току.

Случај је предат надлежном тужилаштву, наводе из полиције.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Анализа названа "Реформисање Европе под притиском", коју је припремио директор ММФ-а за Европу Алфред Камер, упозорава да се Европа поново налази на "познатој раскрсници", пошто се опет суочава са споријим растом, слабијим инвестицијама и потрошњом, као и ризиком од погоршања финансијских услова.

У неповољнијем сценарију, који укључује дуготрајан поремећај у снабдевању енергијом и заоштравање финансијских услова због рата на Блиском истоку, Европска унија би могла да се приближи рецесији, уз инфлацију која иде ка пет одсто.
Такав развој догађаја не би заобишао ниједну европску економију, укључујући и земље Западног Балкана.

Кључни одговор, према ММФ-у, мора да буде комбинација дисциплиноване фискалне и монетарне политике.
Централне банке треба да остану фокусиране на стабилизацију инфлационих очекивања, уз пажљиво праћење секундарних ефеката раста цена.

У Еврозони постоји простор за опрезан приступ, па се очекује кумулативно повећање каматних стопа од око 50 базних поена до краја године, док би у Великој Британији рестриктивна политика требало да остане на снази због повишених инфлаторних ризика.

Фискална политика, с друге стране, мора остати у оквирима расположивог простора, поручује Камер у извештају.
Високо задужене земље немају могућност повећања дефицита, док чак и фискално стабилније економије трпе притиске због раста издвајања за одбрану, старење становништва и енергетску транзицију.

Раст приноса на државне обвезнице већ указује на осетљивост тржишта на фискалну дисциплину, напомиње се у анализи.
ММФ посебно упозорава на неефикасност широких мера помоћи попут ограничења цена, универзалних субвенција или смањења пореза на гориво.

Током енергетске кризе 2022. године, европске владе су у просеку издвојиле 2,5 одсто БДП-а за помоћ, при чему више од две трећине није било циљано.

Такве широке мере, осим што оптерећују буџете, нарушавају тржишне сигнале који подстичу штедњу енергије и инвестиције у алтернативне изворе.

Анализа показује да би за заштиту најсиромашнијих 40 одсто домаћинстава било довољно свега 0,9 одсто БДП-а. Као пример ефикаснијег приступа наводи се Немачка, која је ублажила удар поскупљења без потпуног гушења ценовних сигнала.

Шта је у фокусу препорука

У фокусу препорука је циљано и временски ограничено помагање најугроженијих, уз јасно дефинисане рокове трајања мера како би се избегло дугорочно оптерећење јавних финансија и потискивање инвестиција у енергетску инфраструктуру.
Дугорочно гледано, кључ лежи у јачању отпорности европске економије, поручује Међународни монетарни фонд.

Индустријске цене енергије у Европској унији и даље су око два пута више него пре 2022. године и знатно изнад нивоа у Сједињеним Америчким Државама, што представља структурни недостатак повезан са зависношћу од увоза и фрагментираним енергетским тржиштем.

Више од 50 одсто производње електричне енергије у Европској унији већ долази из нискоугљеничних извора, што смањује изложеност ценовним шоковима нафте, напомиње Камер у анализи.

Даља интеграција енергетског тржишта, развој прекограничне инфраструктуре и очување система трговине емисијама виде се као кључни кораци ка стабилнијим и нижим ценама енергије.

Одлагање реформи ризикује спорији раст

Према проценама ММФ-а, затварање структурних јазова и дубља интеграција тржишта рада и производа могли би да повећа продуктивност Европе за 20 одсто и генерише до 800 милијарди евра додатних приватних инвестиција у наредној деценији, уз раст производње по становнику за чак 35 процентних поена.

"Постоји притисак да се одлажу тешки избори када дођу кризе. Европа је већ подлегла том искушењу. Одлагањем реформи ризикује спорији раст, већи дуг и смањену способност деловања када дође следећи шок", поручује се у извештају.

Како се наводи, Европа мора да настави са трансформацијом енергетског сектора, да повећа удео обновљивих извора енергије и да интегрише енергетски сектор широм Старог континента.

"Европа мора да се реформише под притиском. Тренутни шок није аргумент за одлагање. То је још један разлог да се настави са реформском агендом", закључује се у анализи објављеној на веб страници Фонда.

"Колико имам информацију, то ће бити поново на месец дана. Најпре да сачекамо да добијемо потврду ОФАК-а", каже Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике дневног листа Политика.

Истиче да оваква пракса представља озбиљан проблем.

"То на месец дана – то је мучење и за Нафтну индустрију Србије и за Србију генерално и за возаче. НИС не може да планира никаква дугорочна пословања, не може да купује нафту дугорочно. Све то повећава и трошкове и компликује пословање", наводи Петровић Стојановићева.

Додаје да би повољније решење било дуже продужење.

"Било би идеално да добијемо бар као 'Лукоил' до краја октобра, али наравно све је на ОФАК-у", указује Петровић Стојановићева.

Преговори са МОЛ-ом и рок до 22. маја

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић каже да се нада ће овог пута ОФАК имати обзира према Србији, будући да лиценца НИС-у за разговоре у вези са потенцијалним изменама власничке структуре компаније истиче 22. маја.

"Ако већ имамо лиценцу, то јест НИС има лиценцу до 22. маја, онда би био ред да нам дају на два месеца да се заврше ти преговори са МОЛ-ом, јер већ смо чули и са мађарске и са српске стране да је мање више то све договорено и да је још преостало да се неки детаљи финиширају", поручује Путниковићева.

Ипак, ни евентуално потписивање не значи коначно решење.

"Све и да се тај споразум потпише, он никако није дефинитиван. То је само један од корака ка коначном споразуму. Тако да остаје да видимо и да ли је АДНОК, који се последња два месеца нешто много није појављивао, наравно због свих дешавања на Блиском истоку, да ли је он даље заинтересован за целу ту причу и да ли ћемо дефинитивно постати или ћемо и даље чекати и продужавати споразум са ОФАК-ом", наглашава Петровић Стојановићева.

Геополитика и интереси великих сила

Поручују и да исход не зависи само од економских фактора.

"Американцима никако није стало као нама да се та прича што пре заврши", каже Путниковићева и додаје да јавност нема увид у кључне услове: "Нисмо добили никакво објашњење – ни грађани ни привреда, у принципу зависимо од воље Американаца".

Када је реч о преговорима са МОЛ-ом, министар финансија Синиша Мали је најавио да ће доћи делегација мађарске компаније у Србију.

"Што се тиче односа Србије и Мађарске, то јест МОЛ-а и НИС-а, оно што наша страна треба да инсистира у међусобним преговорима је да Рафинерија у Панчеву ради. Мислим да је најбољи начин да се то реши да не буде грађен продуктовод између Мађарске и Србије, јер ако га изграде, онда ће МОЛ једноставно кроз неко време моћи да затвори Рафинерију, а то би за Србију било лоше", додаје Путниковићева.

Утиче ли промена власти у Мађарској на коначно решење за НИС

Подељена су мишљења колико промена власти у Мађарској може да утиче на решавање судбине НИС-а.

"Првог дана пошто је Орбан изгубио на изборима, било је да ће се цела та прича стопирати, али не зато што више МОЛ не жели да купи НИС, него зато што Руси, који су јавно рекли да је Мађарска непријатељска земља, не желе више да преговарају, нити желе да Мађарска буде нови власник НИС-а. Са друге стране, победник избора Петер Мађар је рекао да се ништа неће у том смислу променити, да он неће затварати врата Русији, без обзира што постоје условљавања Брисела и Европске уније да се потпуно прекине сарадња са руским енергентима. Тако да остаје да видимо", наводи Петровић Стојановићева.

Истиче да ако се пита МОЛ, он би добио одличну компанију.

"Добио би велико тржиште, добио би Рафинерију. Оно у шта ја сумњам када МОЛ буде купио, и ако купи НИС, јесте што у том тренутку нећемо више имати ово што НИС сада ради, чиме покрива тржиште апсолутно у овим најтежим ситуацијама и то са велепродајном ценом која ни код једне друге компаније није до те мере ниска као што је код НИС-а", објашњава Петровић Стојановићева.

Раст цена нафте и последице по тржиште

Цена нафте последњих дана бележи раст и приближава се граници од 100 долара по барелу. Ипак, кретања на тржишту су непредвидива.

"То су спекулације које трају од 28. фебруара када је кренуо сукоб на Блиском истоку. Било је да ће бити и 150 и 200 долара по барелу, она није прешла 120 долара. Од јутрос је нешто виша, али трејдери кажу да више не реагује баш на сваки потез Трампа. Дакле, онда када они очекују да ће скочити, она или мирује или падне", објашњава Петровић Стојановићева.

Истиче да је тренутно најважније обезбедити стабилно снабдевање.

"Оно што је најважније за нас јесте да имамо горива и да је држава смањила додатно акцизе, што сада опет неки критикују, али мислим да је то права мера у овом тренутку, јер би дизел коштао 225 динара", додаје Петровић Стојановићева.

Упркос кризи, Путниковићева сматра да не постоји ризик од несташица.

"Ми ћемо свакако моћи да купујемо нафту чак и ако се рат у Ирану настави, ако на светском тржишту буде недостајала та петина сирове нафте, јер куповаће се нека друга, уговараће се неке количине. Битно је да НИС има лиценцу за рад и да може да увози сирову нафту, јер је то опет много јефтиније него да купујемо готове деривате", каже Путниковићева.

Подсећа да имамо резерве за два до три месеца, што значи да је то довољно времена да се заврши рат и да се ипак колико-толико нормализује тржиште.

"Видећемо да ли ће Зеленски остати при свом обећању да до краја априла пусти 'Дружбу', што би наравно у великој мери значило снабдевање нафтом", закључује Петровић Стојановићева.

 Политиколог Огњен Гогић који се налази у Северној Митровици разговарао је са мештанима који кажу да су навикли на “перформансе албанских политичара“, који последњих година често без позива и најаве долазе у општине на северу КиМ. Међутим, становнике Северне Митровице више брину текући проблеми који директно утичу на њихов живот – делови града били су без струје и воде, а ту је и питање примене закона о странцима.

Такође, хапшења Срба, који деценијама живе у енклавама у оквиру општина које су већински албанске доводе до узнемирења јавности, нарочито зато што не постоји поверење у судске поступке.

Већински српске општине након прошлогодишњих локалних избора опет имају српске власти. Међутим, они се суочавају са новим проблемима – затекли су особље које нису сами запослили, а сада постоје перипетије око тога кога могу отпустити и могу ли запослити нове кадрове, истиче Гогић. Присутно је и мешање централне власти у рад локалне управе.

"Инспекција је затварала објекте, али у питању је инспекција из Приштине. Показало се што се и очекивало, да ће централна власт да виси над главама локалне самоуправе", наводи Гогић.

Локални буџети смањени, Приштина улаже само у полицијске станице

Куртијева влада у овогодишњи буџет није уврстила ни пару за било који капитални пројекат у већински српским општинама. Притом, буџет општина за ову годину је смањен, између осталог и јер није спроведен попис, према којем мање људи живи у тим општинама него што је заиста случај.

“За капиталне пројекте задужене су централне власти, а локални буџети служе за редовно функционисање и одржавање. Упркос амандманима Српске листе, буџет је усвајан на пречац, тек у фебруару за ову годину. Ово је била импровизација, али влада у Приштини усмерава средства тамо где има гласаче – на албанске средине, али и тамо где је опозиција јача, и они су били ускраћени за нека средства“, објашњава Огњен Гогић.

С друге стране, Приштина улаже у изградњу станица тзв. косовске полиције.

“Влада није показала интересовање да побољша услове живота, уместо тога интенција је да се влада води чврстом руком. Оснажују се станице, пунктови, базе, да буде што више присутна у српским срединама. Показује се однос неповерења и потребе надзора“, рекао је Гогић.

Надметање у национализму

Две амбуланте из система Републике Србије, у већински српским селима Суво Грло и Бање, албанске власти општине Србица су затвориле.

Огњен Гогић сматра да јеч о надметању опозиционих партија са Куртијевим Самоопредељењу у национализму.

“Курти је у више наврата подвукао да неће прекидати услуге на драстичан начин, али овде је градоначелник Србице из опозиционе Тачијеве ДПК то иницирао. Позвао је инспекцију из Приштине да спроведе надзор над радом установа што је довело до затварања амбуланти и отварања под новим амблемима. Сами Љуштаку је хтео да изазове Куртија и да уђе на његов терен, да покаже да и он може да затвара српске установе чиме му је бацио рукавицу у лице“, објаснио је Гогић.

Како тече примена закона о странцима

Када је реч о примени закона о странцима и олакшицама које су дате Србима који бораве на КиМ, Гогић каже да постоје проблеми у пракси, али да досад нико није депортован.

Он је морао да се пријави као странац – отишао је у полицијску станицу, покренуо апликацију и пријавио се како не би имао проблема са полицијом.

„Почела је примена и тога се придржавају грађани централне Србије, али и странци. Али ту је и примена олакшица за Србе који живе на КиМ, а које им омогућавају косовске исправе, док онима који бораве на КиМ треба да набаве боравишне дозволе“, појашњава Гогић.

Додаје да је реализација примене олакшица касно почела, да неки грађани нису обухваћени олакшицама, али да се на њих примњују стари прописи. Тада се траже неки документи за које се мислило да неће бити потребни.

“Према мојим сазнањима, нико није имао проблем због овог закона, не примењује се строго према онима који још нису решили свој статус“, навео је Гогић.

Постоји и проблем примене закона о возилима. На Јарињу постоји дивљи паркинг где људи морају да оставе возила јер не могу да уђу на КиМ.

КУРСНА ЛИСТА БР. 69

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 17.4.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

"И то је сјајна прилика, ако узмете у обзир глобалну кризу, све неизвесности - да се цео свет коначно окупи после толико година и на неки начин покаже нови почетак, нову атмосферу, нови замах за раст, за развој, за сарадњу, за јединство. И ту видим Експо у Београду. Ту видим прилику за све вас", поручио је Мали синоћ обраћајући се пред више од 250 одабраних званица.
Међу њима је било више од 30 амбасадора, а присуствовали су и високи званичници америчке администрације, Стејт департмента, Конгреса и Сената, као и америчког Министарства трговине и Министарства финансија.

Пријему су присуствовали представници највећих компанија као што су Епл, Мета, Гугл, Оракл, глобалног произвођача полупроводника Тексас Инструментс, једне од највећих светских енергетских компанија Ексон мобајл, Шнајдер електрик, међународне компаније за велике инфраструктурне и енергетске пројекте широм света Флуор, НАСА, једне од водећих глобалних актера у области аеронаутике, свемирских технологија и напредних система Локид Мартин.

Такође, присуствовали су и предстаници пионира комерцијалних свемирских мисија и развоја нове генерације свемирске инфраструктуре Аксиом Спејс, водеће компаније у области медицинских технологија и иновација у здравственом сектору Бостон Сајентифик, Баyер, једне од најзначајнијих биотехнолошких компанија на свету Амген, компаније Федекс, Гудјир, глобалне иновационе компаније 3М, Мериот интернешенел, Мекдоналдс, Кока-кола, Букинг холдингс.

Министар Мали је истакао да ће управо компанија Арчер из Калифорније реализовати летеће демо таксије у Београду следеће године на Експо изложби, као и да је фирма Циско други највећи спонзор тог догађаја.

"И мислим да то много говори о сарадњи са америчком администрацијом", истакао је Мали, који борави у Вашингтону поводом учешћа на Пролећном заседању ММФ и Светске банке.

Истакао је да је своје учешће на изложби Експо 2027 потврдило до сада 137 земаља, као и да ће то бити највећи специјализовани Експо икада у историји специјализованих сајмова.

Вакс: Осигураћемо да овај догађај постигне велики успех

Комесар САД за Експо 2027 у Београду Гавин Вакс, који је и шеф кабинета подсекретара за јавну дипломатију Саре Роџерс, захвалио је министру Малом на свему што ради на јачању билатералних односа две земље.

"Надгледам напоре за координацију и планирање учешћа САД на овим изложбама и сматрамо да су ови догађаји великих размера један од најбољих начина да поделимо наше снаге и достигнућа са глобалном публиком. За почетак, желим званично да честитам Србији на домаћинству изложбе Експо 2027. САД ће бити посвећене снажном присуству и радују се што ће осигурати да овај догађај постигне велики успех. Управо сам се вратио са путовања у Париз, где сам учествовао на састанку Извршног комитета Међународног бироа за изложбе на коме је Србија представила досадашње припреме", навео је Вакс.

Нагласио је да је веома импресиониран значајном посвећеношћу и напретком у организацији изложбе Експо који је показала Влада Србије.

"Наш државни подсекретар ускоро ће отпутовати у Београд да потпише споразум о учешћу, чиме ће се нагласити наша заједничка посвећеност томе да Експо буде успешан за обе земље. Али, као што сам раније разговарао са министром, то потписивање је само почетак. Ово је обнова односа и снаге тог односа између наше две земље. И очекујемо учешће америчких компанија које ће приказати иновације", навео је он и истакао да ће једна од њих бити и компанија Арчер.
“Иницијативе попут ове истичу снагу партнерства између САД и Србије и улогу коју америчка предузећа имају за Експо 2027", навео је он.

Амбасадор Србије у Вашингтону Драган Шутановац је истакао да ће Експо 2027 бити највећа изложба у Србији, али и у југоисточној Европи и изразио очекивање да ће многи од присутних на пријему доћи у Београд.

Саветник за Експо 2027 Душан Боровчанин је рекао да то није само догађај већ платформа за мобилизацију капитала, а такође и за повећање сарадње са регионом Западног Балкана, Србијом и целим светом.

Међународна агенција за енергију упозорава да европске залихе керозина могу да потрају још "можда шест недеља", ако не дође до озбиљније замене увоза из Персијског залива.

То би значило да би први озбиљнији поремећаји могли да се осете већ у јуну, усред припрема за летњу сезону.

Кључни проблем је Ормуски мореуз, један од најважнијих светских праваца за транспорт нафте и деривата, кроз који у Европу стиже велики део млазног горива.

Пошто је снабдевање тим путем озбиљно поремећено, цене су нагло скочиле, а авио-компаније већ трпе велике додатне трошкове.

Њујорк тајмс наводи да је Европа посебно осетљива, јер је током последњих деценија затворен велики број рафинерија, па је континент постао зависан од увоза.

Према подацима које цитира овај лист, око 41 одсто свих европских увоза млазног горива долази преко Ормуског мореуза.

Због тога сваки дужи застој у том коридору одмах прети да се прелије на редовност летова и цене превоза.

Чак и ако део испорука буде замењен горивом из Сједињених Америчких Држава, Африке и других тржишта, стручњаци упозоравају да то можда неће бити довољно да се избегну поремећаји током летње сезоне.

Мировни преговори се и даље воде, али без јасног пробоја, па неизвесност на тржишту остаје велика. Ако не дође до брзе стабилизације, први удар могли би да осете путници кроз више цене карата, ређе поласке и све неизвеснији летњи ред летења.

Држава пружа значајну подршку – од регресиране нафте до подстицаја по хектару и грлу, али произвођачи траже јасне рокове, стабилне услове и дугорочну стратегију.

Министарство пољопривреде расписало је јавни позив за подношење захтева за премије за млеко за први квартал 2026. године. 

Министар пољопривреде Драган Гламочић рекао је да млекари могу да поднесу захтеве од 15. априла до 15. маја и да је обезбеђено четири милијарде динара.

Истакао је да се у Србији повећала производња млека и да је све више млека у легалним токовима, односно да се све више млека налази у млекарама.

О протесту млекара

Осврнуо се и на протест млекара, каже да је ситуација стабилнија сада него што је била, али напомиње да је у целом свету тешка ситуација у млекарској производњи.

"Наши млекари су незадовољни јер су очекивали да ће бити као раније. Међутим, наши млекари имају подстицаје највеће на свету. Код нас је 500 евра по крави, док је у Чешкој, примера ради, 100 евра по грлу. Прешли смо на тржишну економију. Србија има довољно хране, свуда је тешко, али бићемо за корак испред свих", истакао је министар.

Подсетио је шта је све урађено у претходном периоду у млекарству. Посебно је истакао да је смањен увоз и да смо за последња три месеца увезли 20 посто мање млека, као и да је уведена ознака 100 одсто из Србије, што омогућава грађанима да знају да пију млеко из наше земље. Ипак, упозорио је да квалитет земље у Србији још није на нивоу европских држава.

Још једном је подвукао да Србија има највеће подстицаје по грлу и да би волео да се 10 посто буџета издваја за пољопривреду, али да то тренутно није реално јер би се онда морало узети од других.

Јавни позив за приплодна грла

Објавио је јавни позив за приплодна грла, за који је намењено 24 милијарде динара, а додаје да је позив сличан као што је био за биљну производњу.

"Пољопривредници су добили паре на време за пролећну сетву, а МПК ђубрива има довољно да задовољи производњу, упркос кризи на светском тржишту. Ми смо на време увезли довољно азотног ђубрива, није било разлога за повећање цена. Наредне количине ђубрива ће бити потребне тек у јануару-фебруару следеће године, а надам се да ће се до тада смирити ситуација у свету", рекао је Гламочић.

Каже да је се за приплодне краве на пример добити 55.000 динара, а оно што је другачије у односу на јавни позив за пољопривреднике је што сточари неће морати да правдају рачунима где је новац потрошен.

"У ратарству остаје правдање рачунима. Овде неће бити правдања рачунима ове године. Код земље је било доста злоупотреба. Сад чекамо предају рачуна па да идемо у контролу, морамо се понашати одговорно", рекао је Гламочић и додао да кад се уђе у контролу онда ће се открити нелогичности и они који су злоупотребили средства мораће да врате уз камату.

Последњих дана министар Гламочић боравио је у Италији и Чешкој где је разменио искуства са колегама из области пољопривреде.

"Чешка има развијану пољопривредну производњу, поготово товно говедарство. Та говеда не служе за производњу млека", каже министар и додаје да и ми морамо развијати системе где смо конкурентни. 

Коментаришући појаву афричке куге, каже да нема места паници. 

Разговор са министром Гламочићем погледајте у видеу на почетку текста.

“Ми смо претходне три године имали велике проблеме са касним пролећним мразевима и снегом који је падао док је шљива била у цвету, тако да смо имали стопостотну штету на засаду шљиве. Ове године, за сад, је све у реду. Била је температура минус један. Срећом, оштећења нисмо имали“, каже овај воћар из села Радаљево код Ивањице.

Тошовић под шљивом има један хектар. Воћке су прецветале и формирају се плодови. Готово свакодневно овај домаћин је у воћњаку.

"Пратимо прогнозу за наредни период. Не би ваљало да буде неких мразева. Још петнаестак дана постоји ризик, не можемо мирно да спавамо. Шљиву смо у цвету прскали против монилије, када се оплоди 80 посто цветова иде заштита од осе. Ту су и међуредна обрада и тарупирање“, објашњава Тошовић.

Осим шљиве овај воћар гаји и малину на око 30 ари.

"Засади малине су у коректном стању, јер сам претходне године имао системе за наводњавање. Изданци су лепо израсли. У малињацима радимо одржавање, иду третирања. Следи прво скидање изданака“, каже.

У наредном периоду воћке треба заштитити од гљивичних обољења

И стручњаци потврђују да је ова година до сада много повољнија за воћаре од претходних када су оyбиљне производне површине због лоших временских услова остајале без рода. Иако постоји велики родни потенцијал, у одређеним регионима било је штете, пре свега, на кајсији, брескви и раним сортама шљиве. Ипак, ако не буде мраза у наредном периоду треба се надати доброј родној години.

"Будући да су током дужег дела цветања кајсије, брескве и шљиве били присутни велика количина падавина, ниже температуре и висока влажност, произвођачи посебну пажњу морају да посвете заштити, пре свега, од гљивичних обољења, као што је монилинија, која није специфична само за шљиву, већ и за друго воће“, каже Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.

Заштита се, упозорава, мора радити у складу са добром произвођачком праксом.

"Морају се примењивати препарати који у себи садрже дозвољене активне материје, да нам се не би дешавало, као што је било раније случајева, да се у нашем воћу које је извожено идентификују активне материје које нису дозвољене за примену“, наводи.

Малина, купина и боровница се добро развијају

Засади јагодичастог воћа су у веома добром стању.

"Малине и купине су у одличној кондицији упркос хлорози на листовима због недовољно светлости и температуре. И засади боровнице, у чијој производњи смо за кратко време постали озбиљна сила у Европи, не само по количини, већ и по квалитету, су веома лепи, тако да произвођачи могу да очекују успешну сезону“, каже Лепосавић.

Ако изостану мразеви до краја априла треба очекивати добар род воћа

Професор Зоран Кесеровић подсећа да смо почетком зиме, први пут у протеклих 10-ак година, имали довољно падавина и снега. Фактори који су до сада највише утицали на смањење приноса код воћа били су ниске температуре, позни пролећни мразеви, град, суша и олујни ветрови.

"Ове године реално велика претња је био мраз који смо имали, али, срећом, он није нанео значајније штете. На неким локалитетима се спуштао до минус три степена. Једино је у Суботичко-хоргошкој пешчари дошло до делимичног измрзавања кајсије, црвеног делишеса и вишања“, објашњава професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Сматра да је главна опасност за воће прошла.

"Од свих фактора који утичу на принос, сигурно 60 до 70 одсто отпада на позне пролећне мразеве. Наравно, дешава се и да у трећој декади априла буде мразева, али на основу прогноза мислим да нећемо имати ту опасност ове сезоне“, наводи.

Лепо време ће измамити пчеле које треба да опраше јабучасте воћне врсте

Воћке су се, каже, добро припремиле за ову сезону, јер је прошле године била мала родност. Произведено је око 1.050.000 тона свих врста воћа, што је за преко 400.000 тона мање у односу на вишегодишњи просек.

"Тамо где је било лета пчела у време цветања кајсије, било је велико заметање. Код јабуке која је сада у пуном цветању је проблем то што на неким локалитетима, због ниских темпеартура, нема лета пчела, а произвођачи немају навику да уносе бумбаре. Добро је што је мало угрејало, па то цветова што је остало код јабуке, вишње и крушке може да се добро опраши и оплоди. Некада је доволно једно поподне да се опрашивање уради добро“, објашњава Кесеровић.

Воћари морају да се труде да произведу воће екстра квалитета

Код кајсије, трешње и шљиве сада је тешко радити проређивање плодова, јер се то ради у цвету.

"Код јабуке следи проређивање у фази цветања и прецветавања, јер се мора ићи на квалитет. Због целокупне ситуације на Блиском истоку и Украјини мало је продаја јабуке стала. Произвођачи морају да буду свесни да им је у оваквим условима потребан екстра квалитет плодова“, каже Keсеровић.

Професор Кесеровић очекује да ће ове године добру цену имати боровница и вишња, јер је потражња велика, а смрзнуте робе нема довољно. Такође, и код ораха и крушке очекује више цене. За остале воћне врсте сматра да би цена могла бити нижа него лане. Због тога саветује прерађивачке куће да се добро припреме и да откупе што више тог воћа, како помогле домаћим воћарима.

"Мислим да је то ужасно", изјавио је амерички председник Доналд Трамп.

Руска војска је 100 пута напала положаје бранилаца Украјине, од којих 26 у Покровском правцу.  

Генералштаб украјинских оружаних снага потврдио је да је нападнута рафинерија нафте Туапсе у Краснодарској Покрајини у Русији.

Одбрамбене снаге уништиле су руске возове са горивом код Луганска, потврдила је Служба безбедности Украјине.

Војска саопштава да руске трупе већ десет дана покушавају да заузму насеља на граници са Сумском облашћу, чији су становници већ евакуисани.

Руске снаге уништиле су неколико ловаца Ф-16 и "Мираж" у Кировоградској области на аеродрому Долгинчево, потврдио је координатор проруске подземне мреже у Николајеву Сергеј Лебедев. Навео је да су у нападу погинули и страни пилоти.

Руско Министарство одбране објавило је списак наводних адреса у Европи где се налазе предузећа за производњу беспилотних летелица заједно са Украјином, наговештавајући "одмаздне мере". 

Листа садржи адресе у Уједињеном Краљевству, Немачкој, Холандији, Данској, Летонији, Литванији, Пољској, Чешкој Републици, Шпанији, Италији, Турској и Израелу, као и имена компанија и компоненти које се наводно тамо производе. 

Либански председник Џозеф Аун поздравио је овај споразум, док га је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху назвао "историјском" приликом за мир.

Хезболах, који подржава Иран и који каже да ће се придржавати споразума, размењивао је ударе са израелским снагама уочи прекида ватре.

ИДФ је саопштио да је и даље "у стању високе приправности" и да се током примирја неће повлачити са својих положаја на југу Либана.

У протеклом дану ИДФ је погодио више од 380 мета Хезболаха. Међу метама су били оперативци Хезболаха, командни центри и неколико ракетних бацача који се користе у нападима на Израел.

Трамп је рекао и да можда неће морати да продужи примирје са Ираном које истиче следеће недеље.

“Добро нам иде, могу вам рећи“, рекао је амерички председник новинарима у Белој кући додавши да “није сигуран да је потребно продужење.“

Тврди да Иран жели да постигне споразум и да је спреман да “уради ствари које није био спреман да уради пре два месеца“.

Највиши војни званичници САД упозорили су иранске лидере да ће се економски притисци и блокада лука наставити све док Техеран не промени свој курс деловања.

Министар одбране Пит Хегсет поручио је да су САД спремне да гађају иранску енергетску инфраструктуру уколико дође до ескалације, истичући да Иран тренутно није у стању да обнови своје војне капацитете.

Турски министар унутрашњих послова Мустафа Чифтчи саопштио је синоћ да је преминуо ученик Јусуг Тарик.

Тарик је десета жртва масакра 15. априла на југоистику Турске за који је окривљен ученик ове школе, 14-годишњи Иса Арас М.

Према досадашњим сазнањима он је у среду, око 13.30 часова ушетао у двориште средње школе "Ајсер Чалик" у округу Оникишубат наоружан са пет пиштоља и седам оквира. Одмах је почео да пуца.

У две учионице је убио девет ученика петог разреда, а ранио још 20 особа, након чега се убио.

Наставница математике Ајла Кара је, према писању медија убијена након што је покушала да телом заштити своје ученике.

Тужиоци који воде истрагу изјавили су да је напад био планиран.

Полиција је открила да је тинејџер на свом Вотцап профилу користио слику која се односи на Елиота Роџера, који је 2014. у близини Универзитета Калифорнија у Санта Барбари убио шесторо људи.

Мајка и отац осумњиченог су притворени, а медији су навели да је реч о бившем полицијском инспектору.

Само дан раније, бивши ученик средње школе "Ахмет Којунџу" у ​​округу Сиверек у Шанлијурфи на југоистоку Турске, наоружан сачмаром отворио је ватру и ранио 16 људи, а потом је извршио самоубиство.  

У нападу је ранио десет ученика, четири наставника, полицајаца и радника мензе, саопштило је Министарство унутрашњих послова Турске.

Након ова два догађаја председник Тајип Реџеп Ердоган и влада Турске обећали су хитне реформе у области контроле оружја и јачање психолошке подршке у школама, а турска штампа увелико спекулише да су ови младићи били повезани као чланови исте Телеграм групе и да су играли исту онлајн игрицу.

Одговорност друштвених мрежа и видео игрица

За дечјег психолога из Подгорице Радмилу Ступар Ђуришић повезаност преко друштвених мрежа или истих игрица код тинејџера није пресудан "окидач" за извршење овако стравичних злочина

"Нова времена су само донела нове начине извршења кривичних дела. Све што деца раде данас на другачије начине уочавања су радила и пре. Увек је било деце са којима неко није поступао на начин на који је требало и онда су таква деца реаговала друштвено неприхватљиво", наглашава Ступар Ђуришић.

Отуда, тврди, овакве трагедије су само последица непримећивања да млади људи имају проблем.

"За психологију овакви догађаји нису у рангу 'десило се', већ је реч о темпераменту који није одгајан на прави начин или је у питању трауматично искуство које се десило током раста и развоја тог детета, а на које родитељ или средина нису обратили пажњу на прави начин", тврди Ђуришић.

"Предодређеност" за злочин?

Објашњава да у овом, али и у свим другим случајевима масовних убистава где су починиоци малолетници сасвим погрешно тврдити да су тинејџери из неког разлога били "предодређени" да изврше злочин.

"Не постоје деца која су рођена зла или су рођена као 'убице'.  Постоје темпераменти који су специфични и тешки. Постоје деца која пролазе кроз нека трауматична искуства и постоје деца која имају специфичан развој - начин на који родитељи са њима живе и раде. То прави трауматична искуства и поремећаје", истиче Ступар Ђуришић.

Објашњава да су родитељи ти који морају да уоче неправилности у развоју свог детета.

"Родитељи морају да примете да ли њихово дете нема емпатију, да ли има осећај саосећања, да ли је мало више темпераментно или са нешто снажније израженим егом. У том случају, кроз вежбе са психотерапеутима или радом са психолозима и педагозима, код такве деце се развија емпатија и осећај за друге људе, односно лечи траума или поремећај личности које дете има", наглашава Ђуришић.

Србија ће за петнаестак дана да се присети стравичних догађаја 3. и 4. маја 2023. године када је у два напада убијено 18 особа, махом деце.

У ОШ "Владислав Рибника" у строгом центру Београда 13-годишњи Коста К. је из очевог пиштоља убио деветоро школских другова и чувара школе, а шесторо ученика ранио.

Дан касније, у крвавом пиру у селима Мало Орашје и Дубона, Урош Блажић (тада је имао 20 година) из аутоматске пушке убио је осморо људи, а 15 ранио.

Првостепеном пресудом осуђен је на 20 година затвора, а предмет се тренутно налази у жалбеном поступку пред Апелационим судом.

У случају "Рибникар, након укидања првостепене пресуде, почетком ове године покренут је поновни поступак.

Међу тачкама које је поднела Влада Србије је сет трговинских закона, међу којима су Предлог закона о заштити потрошача, Предлог закона о изменама и допунама Закона о трговини, Предлог закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.

Предложено је да на дневном реду буде и Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, Предлог закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, Предлог закона о измени и допуни Закона о накнадама за коришћење јавних добара.

Пред посланицима ће се наћи и Предлог закона о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе, Предлог закона о изменама и допунама Закона о царинској служби, Предлог закона о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају.

Такође, пред посланицима ће се наћи и неколико одлука из области културе, као и Предлог одлуке о изменама Одлуке о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије и Предлог стратегије управљања минералним и другим геолошким ресурсима Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године.

Међу тачкама је и више предлога закона о потврђивању међудржавних споразума и уговора, као и више предлога одлука које се тичу састава радних тела Народне скупштине.

Средином дана и после подне биће услова за краткотрајну кишу или локални пљусак, тек понегде праћен грмљавином у југозападним, јужним, централним и источним пределима Србије.

У Београду претежно сунчано, уз малу и умерену облачност и топло време за овај период године, слаб и умерен, северни и северозападни ветар и највишу дневну температуру до 23 степена.

Од уторка се очекује мањи пад температуре, променљиво и нестабилније време, местимично са кишом и краткотрајним пљусковима са грмљавином. 

Међународни монетарни фонд упозорава да су изгледи за раст светске економије ослабили, а да би продужени сукоб на Блиском истоку и високе цене нафте могли додатно да подигну инфлацију и цене хране.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков сматра да тренутна ситуација захтева опрез.

"Сада смо у новој нормалности, где трошкови камата постају већи од војних издатака и на то морамо да се спремимо“, каже Алтипармаков.

Саво Јаковљевић из Народне банке Србије истиче да је тешко у потпуности сагледати последице.

"Идемо из кризе у кризу, а све се одразило на енергенте. Разна сценарија постоје и још је тешко проценити укупне ефекте, али се надамо да ће цена нафте пасти испод 100 долара по барелу“, наводи Јаковљевић.

Цена нафте и ограничен домет мера

Професор Економског факултета Велимир Лукић указује да тржиште нафте остаје осетљиво на политичке догађаје.

Када је рат почео, цена је нагло скочила, а тржишта реагују и на објаве на друштвеним мрежама. Чак и када би рат стао, цена се не би бар до јуна стабилизовала“, објашњава Лукић.

Додаје да су мере држава углавном и предвиђене да буду краткорочне.

У Италији су орочене на 20 дана, у Шпанији до 30. јуна, док се у Француској највећа нафтна компанија 'Тотал' обавезала да не подиже цене. То нису дугорочна решења“, истиче Лукић.

Алтипармаков упозорава да смањење акциза на дривате може имати негативне последице по буџет.

"То је краткорочна мера – ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. Ако приходи падну, то ће се одразити на животни стандард“, упозорава Алтипармаков.

Инфлација и животни стандард под притиском

Према пројекцијама ММФ-а, инфлација би могла да достигне око 5,2 одсто, што је, како сматрају економисти, висок ниво.

“Наша процена је била 3,2 одсто у марту, а нова пројекција ће тек бити објављена. Процене ММФ-а су често засноване на универзалним параметрима који не морају да одражавају локалну ситуацију“, каже Јаковљевић.

Алтипармаков указује и на високе цене хране у Србији.

“Цене хране су на 97,5 одсто нивоа у ЕУ, што није уобичајено за земљу са нижим животним стандардом од земаља Уније“, наглашава Алтипармаков.

Инвестиције успоравају, потребан нови модел раста

Гости РТС-а указују да је уочљиво успоравање страних директних инвестиција, што је последица глобалне неизвесности.

Инвестиције су са са 5,2 милијарде евра 2024. пале на 3,5 милијарди 2025. године, што је тренд присутан у целом региону. Пословна неизвесност утиче на инвеститоре, а нова криза могла би додатно да их одврати“, наводи Јаковљевић.

Алтипармаков додаје да структура инвестиција није довољно повољна.

“Мање од 30 одсто инвестиција иде у високотехнолошке секторе, а раст у рударству не доноси значајну додату вредност за побољшање животног стандарда“, каже Алтипармаков.

Лукић истиче да је Србији и даље потребан приступ већем тржишту.

"То нам и дају страни инвеститори, али у условима кризе инверстиције се стављају на паузу, велика је неизвесност какво ће стање после свега бити“, упозорава Лукић.

Пут ка ЕУ и улагања у енергетику и ИКТ

Стручњаци се слажу да је кључ дугорочног раста у приближавању Европској унији и развоју високотехнолошких сектора.

“Бугарска и Румунија су пре 25 година имале сличан ниво животног стандарда као Србија, а данас имају за трећину, односно половину више. Пољска је достигла стандард Јапана. Кључно је питање како ћемо стићи до чланства у ЕУ. И Црна Гора је почела да нас оставља иза“, указује Алтипармаков.

Јаковљевић наводи да је ИКТ сектор већ значајан део економије. “Учешће ИКТ-а у БДП-у је скоро 10 одсто, а извоз је достигао 4,5 милијарде евра“, истиче Јаковљевић.

Лукић закључује да ће улагања у енергетику, нарочито обновљиве изтворе енергије и нове технологије бити кључна.

“Потребно је инвестирати у чисте изворе енергије и пратити трендове ЕУ која припрема смањење пореза на инвестиције у обновљиве изворе. Пошто градимо дата центре који су велики потрошачи струје то управо захтева улагања у чисте енергије“, каже Лукић.

Полиција је осумњичене ухапсила у једном тржном центру у Београду, у тренутку примопредаје новца у износу од 1.000 евра, који су претходно од оштећеног тражили, уз претње по његов и живот и тело чланова његове породице, наводи МУП.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Првом основном јавном тужилаштву Београду.