Трамп недељама говори о својој жељи да придобије Гренланд, територију Данске која углавном има самоуправу. Истакао је да је то кључно за националну безбедност Америке.

У Давосу је рекао да су САД после Другог светског рата "вратиле Гренланд Данској“, додајући: "Колико смо били глупи што смо то урадили?"

Ипак, чињенице су другачије. Међународни суд – претходник Међународног суда правде (МСП) – 1933. године је пресудио да Гренланд припада Данској.

Након предаје Данске Немачкој, представници САД и Данске 1941. године потписали су споразум којим је САД дозвољено да бране Гренланд како би спречили нацисте да га преузму. То је довело до изградње америчких база на острву, као и до распоређивања америчких трупа.

Међутим, споразум није укључивао пренос суверенитета, што значи да Гренланд никада није постао територија САД.

Плаћају ли САД 100 одсто одбране НАТО-а

Амерички председник је критиковао НАТО и тврдио да "Сједињене Државе плаћају практично 100 одсто НАТО-а". О нивоу доприноса земаља које су чланице војног савеза рекао је: "Нису плаћале 2 одсто, а сада плаћају 5 одсто“.

Ипак, ниједна од ових тврдњи није тачна. Последњих година, америчка потрошња на одбрану чинила је око 70 одсто укупних трошкова земаља НАТО-а.

У 2024. години то је пало на 65 одсто, а у 2025. години се процењује да је било 62 одсто, јер је требало да све чланице НАТО-а по први пут потроше најмање 2 одсто свог БДП-а на одбрану.

Амерички председник је навео ове земље да се обавежу да ће трошити више на одбрану, али 5 одсто о којима Трамп говори је дугорочни циљ – који треба постићи до 2035. године.

Тренутно, ниједна чланица НАТО-а не троши толико, јер се процењује да је чак и Пољска – земља која троши највећи део свог БДП-а на одбрану – потрошила нешто мање од 4,5 одсто у 2025. години.

Зар САД нису добиле ништа заузврат од НАТО-а

Шеф Беле куће је поручио да САД "никада ништа нису добиле“ од НАТО-а и "никада ништа нису тражиле".

На сајту НАТО-а се наводи да је "колективна одбрана најосновнији принцип НАТО-а", а Члан 5 његовог оснивачког уговора каже да ће се "оружани напад на једну чланицу НАТО-а сматрати нападом на све њих".

САД су једина чланица Алијансе која је покренула Члан 5, учинивши то након напада 11. септембра.

Земље НАТО-а су допринеле трупама и војном опремом рату у Авганистану који су предводиле САД, а који је уследио након 11. септембра.

Међу земљама које су допринеле била је Данска, која је претрпела једну од највећих стопа жртава по глави становника међу америчким савезницима. Оне су углавном биле распоређене у подручјима где су се водили жестоки конфликти заједно са британским снагама у провинцији Хелманд.

Кина нема ветроелектране?

Трамп је такође критиковао енергију ветра – познату мету за коју је рекао да је део "нове зелене преваре".

Издвојио је Кину, тврдећи да иако производи много ветротурбина, "није успео да пронађе ниједну ветроелектрану у Кини".

Кина има једну од највећих ветроелектрана на свету у Гансуу, која представља највећи светски пројекат за производњу енергије ветра и која се може видети из свемира.

Поред тога, Кина производи више енергије ветра него било која друга земља света.

Узима ли Велика Британија 92 одсто прихода од нафте из Северног мора

Амерички председник је такође издвојио Велику Британију, критикујући њену енергетску политику. Говорећи о нафти из Северног мора, Трамп је погрешно рекао: "Они (Уједињено Краљевство) онемогућавају нафтним компанијама да оду, узимају 92 одсто прихода".

Британске нафтне и гасне компаније које послују у Северном мору плаћају порез на добит од 30 одсто и додатну стопу од 10 одсто. То је више од пореза на добит од 25 одсто који плаћају друге велике компаније.

У новембру 2024. године, британска влада је повећала порез на неочекиване приходе за нафтне и гасне компаније са 35 одсто на 38 одсто.

То повећава укупан порез на нафту из Северног мора на 78 одсто, који се плаћа на профит, а не на приход.

Порез на неочекиване приходе, који су конзервативци увели 2022. године као одговор на растуће рачуне за енергију, истиче 2030. године.

Да ли је Трамп обезбедио инвестиције у вредности од 18 билиона долара за САД

Председник Трамп је такође говорио о инвестицијама које је његова администрација обезбедила за Америку. "Уложено је 18 билиона долара“, поручио је Трамп.

И раније је износио сличне тврдње – у октобру је рекао да су САД привукле инвестиције вредне 17 билиона долара, али не постоје јавно доступни докази који би поткрепили овако велике бројке.

Сајт Беле куће, последњи пут ажуриран у новембру, има за циљ праћење "нових инвестиција у америчку производњу, технологију и инфраструктуру“. На њему се наводи да инвестиције за време Трампове администрације износе укупно 9,6 билиона долара.

Студенти и грађани окупили су се вечерас око 19 часова на Ђачком тргу испред Прве крагујевачке гимназије.

Разлог је била подршка професорки Јелени Клеут, којој је уручен отказ на Филозофском факултету у Новом Саду. Окупљени су поручили "стојимо уз Јелену Клеут и у одбрану академског интегритета".

Окупљени су од Ђачког трга кренули у протестну шетњу до просторија Полицијске управе Крагујевац, прво у Улици Светозара Марковића, а потом испред бочног дела зграде Градске управе.

На тим местима окупљени су правили буку пиштаљака, вувузелама и бубњевима.

Скуп и протестна шетња су трајали око сат и по времена и протекли су мирно и без инцидената.

Група грађана се истим поводом окупила и испред Дома Народне скупштине у Београду.

"Ми смо вишеструки добитници субвенција које смо наравно искористили за развој предузећа, за модернизацију предузећа, за проширење производног простора и наравно за стварање нових радних места", рекла је Лидија Николић из компаније "СЦС плус" из Књажевца.

Програм субвенционисаних кредита је повољан и вишеструко користан за привреднике, каже директор Поштанске штедионице, преко које се реализују кредити.

"За трајна обртна средства 36 месеци где је урачунато и грејс, каматна стопа два одсто. Максимални износ кредита 15 милиона. За куповину опреме 60 месеци са шест месеци грејса два одсто каматне стопе. И можете да узмете, као што се десило у појединим примерима, и један и други кредит, са истом фиксном каматном стопом", навео је Бојан Кекић, директор Банке Поштанска штедионица.

У Министарству привреде најављују више пројеката помоћи привредницима током године и позивају их да прате конкурсе.

"Држава шаље недвосмислену поруку свим српским привредницима; поруку да добро разуме потребе микро, малих и средњих предузећа и предузетника, као и чињеницу да су управо таква предузећа кичма привреде наше земље. Програми подршке попут овога су од суштинског значаја за све оне који преузимају предузетнички ризик и отварају нова радна места за наше грађане", рекла је Адријана Месаровић, министарка привреде.

У току је конкурс Министарства привреде за доделу до 10 милиона динара бесповратних средстава за подстицај извозно оријентисаним предузећима, како би лакше отварали нова тржишта

"Већ неких месец дана долази до отказивања откупа. Покушали су у међувремену у неким мањим локалним млекарама да преузму, међутим, ниједна млекара не види разрешење овог проблема у неком наредном периоду. Повећавају залихе јер нико не жели да улази у претеране губитке – пуни су им магацини и лагери", истиче Милош Трајковић из Удружења одгајивача говеда Централне Србије.

Осим са мањим откупом, пољопривредници су суочени и са падом откупне цене сировог млека.

"Од 30 до 55 динара, али не покрива то ништа, то је срамна цена буквално. За овакву добровољну робију коју ми радимо, та цена не може да покрије ни чачкалице. Да ли су субвенције, односно премије државе, оно што даје профит – више не, јер 2023. године нам је цена била виша за 30, 40 динара", указује Дејан Трајковић из удружења "Наше млеко".

Стручњаци кажу да је доминантан разлог за поремећај српског тржишта – увоз млечних производа из Европске уније, чија је цена готово нижа од произвођачке.

"Ја бих апострофирао да су производи који су највише заступљени у увозу полутврди сиреви типа гауде, едамера и качкаваља. То је оно што прави пометњу у целој производњи и преради млека. По којој цени ми увеземо, рецимо, килограм гауде – постоје подаци да су то веома ниске цене, неких 3,2 до 3,8 евра по килограму, и то је оно што нашу производњу доста погађа", упозорава Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Гламочић: Забрана увоза није решење

Из Министарства пољопривреде саопштавају да раде системску анализу тржишта и да ће у складу са резултатима спровести мере за очување домаћих произвођача. Ипак, ресорни министар Драган Гламочић каже да рампа има две стране.

"Није решење у забрани увоза. Ако вам само кажем податак да је увоз ове године за 28 посто мањи него за претходну годину, а претходне године смо за 24 посто више извезли него што смо увезли млека и млечних производа, то говори да ми одлично у том сектору радимо. Међутим, шта нам се десило – ми смо повећали производњу млека у односу на 2023. годину за 10 посто, а истовремено нам се десио пад потрошње на домаћем тржишту од 20 посто за УХТ млеко које се највише користи", указује Гламочић.

Ипак, каже да проблем није дугорочан и да просипање млека може да се спречи солидарношћу.

Објашњава да пољопривредници могу преко исхране крава да смање њихову производњу млека за 5 до 10 одсто. Додаје да би то за неколико недеља смањило вишкове на тржишту, а млекаре би престале да отказују откуп малим фармама, које су у таквим ситуацијама прве на удару.

"Ово решење, ако се спроведе, биће одлично за Сједињене Америчке Државе и све земље НАТО-а. На основу овог договора, нећу уводити царине које су биле планиране да ступе на снагу 1. фебруара", поручио је Трамп.

Додао је да се воде и додатни разговори у вези са постављањем система противваздухопловне одбране "Златна купола" који се односе на Гренланд.

За преговоре ће, како је навео, бити одговорни потпредседник Џеј Ди Венс, државни секретар Марко Рубио и специјални изасланик Стив Виткоф.

Трамп je 17. јануара најавио увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовој намери да САД купе Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Тих осам земаља је поручило да настављају са подршком Данској и народу Гренланда упркос претњама санкцијама америчког председника Доналда Трампа, а Европска унија је почела да разматра контрамере у вредности од 93 милијарде евра или ограничења за америчке компаније на тржишту Уније.

У данашњем обраћању у Давосу, Трамп је затражио директне преговоре о куповини Гренланда и навео да неће употребити силу.

"Хоћемо да инвестирамо и у друге берзе у региону. Разговарамо са Републиком Српском, гледамо шта се дешава у Црној Гори, гледамо шта се дешава у Македонији. Ако смо доминантна економија у овом делу Западног Балкана, а јесмо у овом региону, хоћемо да будемо доминантни када је тржиште капитала у питању и да купимо ако треба и те берзе и онда да их полако консолидујемо и отварамо тржиште на прави начин", каже Синиша Мали.

Kада је у питању решење за НИС, оцењује да је највећи део посла завршен па би, како очекује, мађарски МОЛ званично могао да преузме Нафтну индустрију Србије до половине марта.

За министра, то је једна од три добре вести по којој се, каже, познаје дан по јутру. Друга вест је да је склопљен уговор са америчким ИТ гигантом "Циском" и "Експом", а трећа уговор са компанијом "Арчер" за увођење летећих таксија.

"Са поносом могу да кажем да смо прва земља у Европи са таквим уговором, да уговор имамо са највећим играчем у свету и да с обзиром на сву регулативу коју треба да прође тај нови вид авионског саобраћаја, ја очекујем да ћемо ми већ 2027. године имати бар демонстрационе летове за летећи такси овде када је 'Експо' у питању", наводи Мали.

Од када је држава постала власник Београдске берзе, стварају услови за експанзију тржишта капитала, јер ће уз нове технологије сви учесници на том тржишту боље комуницирати са инвеститорима о новим видовима улагања.

За то, кажу, имају доказе и објављиваће их део по део. Новинарима, на првој таквој конференцији у амбасади Ирана у Београду, приказан је и видео-материјал на којем се виде наоружане и насилне особе међу демонтрантима. Најављују доказе и о њиховој повезаности сa Изаелом и САД.

"Када су безбедносне снаге Ирана кренуле у потеру, део актера је ухапшен, наше службе су унутар земље, у пограничним деловима и преко интернета трагали за налогодавцима и главним актерима ових догађаја. У делу Ирана се кријумчарило оружје, па су на основу признања ухапшених кријумчара лоцирали складишта наоружања", наводи Мохамaд Садег Фазли, амбасадор Ирана у Србији.

"Пресрели смо разговоре актера у земљи са налогодавцима ван земље"

Додаје да су иранске безбедносне структуре пресреле и разговоре актера у земљи са налогодавцима ван земље.

"Поред тога смо добили информације од безбедносних структура пријатељских земаља ко, где и шта треба да уради, а због осетљивости теме те информације ће бити постепено објављиване", додаје амбасадор.

Тачан број страдалих демонстаната биће саопштен када све истражне радње буду готове. Хиљаде оних који су приведени, осумњичени су за учешће у нередима или за повезаност са терористичким елементима и биће процесуирани у складу са законима у Ирану, напомиње амбасадор те земље.

"Ако је неко недужан ухапшен – биће пуштен"

Закон ће бити примењиван и на оне који нису ефикасно спречили групе са оружјем и различитом опремом да уђу у земљу.

"Ако је неко недужан ухапшен – биће пуштен, али ако је неко имао улогу у нередима или терористичком деловању мора да буде кажњен. Правни процес у вези са тим људима биће у вези са правним поступком који важи у Ирану. Неколико сајтова је објавило да неколико стотина људи треба да буде обешено, таква прича није постојала, наши правосудни органи још нису започели поступке. У току процеса сви имају право на браниоца и породице жртава имају адвокате, чуваће се и њихова права", истиче амбасадор.

Док се чекају ирански истражни органи, на претње званичника у Техерану уперене против америчког председника, Доналд Трамп одговара у једнако оштром маниру. Уочи поласка за Давос, Трамп је поручио да је оставио упутство – у случају атентата, САД ће уништити Иран.

О важним светским темама и разговорима са бројним званичницима говорио је за РТС.

"Европа је у невољи – ваше економије гуше Брисел. Иновације су готово мртве. Компаније не расту унутар Европе. Вучић би требало да следи пут САД – не европски пут", написао је Гренел на Иксу.

Европска комесарка за проширење Марта Кос је истакла да је са председником Србије постигнут договор о интензивирању заједничког рада на енергетској безбедности, смањењу зависности и јачању сарадње у правцу, како је навела, "независне Европе".

Раније данас, председник Србије је рекао да је са европском комесарком за проширење имао врло добар разговор о актуелним темама у односима Србије и ЕУ, међу којима су у фокусу биле реформске обавезе, као и енергетска сигурност.

"Искрено, очекујемо да тај бензинац, који смо ми почели да радимо, сада буде једно од најповољнијих возила, што се цене тиче за наше тржиште", каже Иван Ристић, председник Самосталног синдиката произвођача "Фијат Крајслер аутомобили Србија".

А то је око 15.500 евра за основни модел, што је знатно нижа цена од електричне и хибридне верзије. Стубови пословања крагујевачке фабрике велика су потражња, сигуран пласман и проширење производње.

"То ће додатно упослити капацитете и побољшати и конкурентност привреде Србије и извозне перформансе одавде из Kрагујевца, а самим тим и извозне перформансе укупне националне економије", оцењује економиста проф. др Петар Веселиновић.

У 2025. години извозни колач Србије био је тежак 30 милијарди долара. Аутомобилска индустрија мотор је прерађивачког сектора, а извоз ауто-кластера око две милијарде долара. Гарант повећања те цифре је трећа смена.

"Мислим да су већ и испунили тај ниво рада као и прве две смене, и сада је у ротацији и нормално ради. Самим тим ће доћи до повећања броја возила која се производе у нашој компанији, за трећину", објашњава Иван Ристић.

Сада је, како се претпоставља, око 500 дневно. Поред три верзије "гранде панде", конкурентност крагујевачке фабрике подиже и електрични "ситроен Ц3". Производе се на истој платформи и подједнако су тражени на тржишту.

"Тек сада, са упошљавањем и треће смене и повећавањем капацитета и достизањем тих техничких и пројектних капацитета, моћи ће да се задовољи то глобално тржиште да кажем, а тенденције су да се, на неки начин сигуран сам, продаја прошири и на остале континенте, не само на Европу", истиче професор Веселиновић.

А тенденције су и да ће се породице "гранде панде" и "ситроена" проширивати новим верзијама. Најпре хибридним моделом "ситроен Ц3". Због тога су врата крагујевачке фабрике и даље отворена за нове раднике.

У саопштењу је наведено да ће Нетанјаху бити члан тела које ће чинити светски лидери, преноси Би-Би-Си.

До сада су се Одбору придружили и Бахреин, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Албанија, Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Мађарска, Казахстан, Мароко, Турска и Вијетнам.

Саудијска Арабија, Турска, Египат, Јордан, Индонезија, Пакистан и Катар су у заједничком саопштењу министара спољних послова саопштили одлуку.

Вјоса Османи је такође прихватила позив председника САД Доналда Трампа да, као оснивач, представља Приштину у Одбору за мир.

Још није познато колико је држава укупно позвано да се укључи. Канада, Русија, Турска и Велика Британија се наводе као потенцијалне чланице, али се још нису јавно изјасниле.

Позив да се придруже Одбору за мир, у коме се трајно чланство наплаћује милијарду долара, добиле су и друге земље, од којих неке још размишљају о томе да ли да пристану.

Дилеме Ватикана, Италије, Јапана и Немачке

Поглавар Римокатоличке цркве папа Лав XIV је међу светским лидерима позваним да се придруже Одбору за мир, рекао је кардинал Пјетро Паролин, највиши дипломатски званичник Ватикана.

"Папа је добио позив и разматрамо шта да радимо. Верујем да ће то бити нешто што захтева мало времена за разматрање пре него што се дâ одговор", рекао је Паролин, преноси Ројтерс.

Немачка влада је саопштила да разматра овај предлог и додала да ће одговорити у складу са тим у догледно време.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони се двоуми да ли да прихвати позив Доналда Трампа, преноси италијански дневник Коријере дела сера.

Италијански лист наводи да је Мелонијева најпре поздравила Трампов позив да буде део Одбора, али да сада покушава "да се извуче из те ситуације".

Позив је добила и јапанска премијерка Санае Такаичи, саопштило је јапанско Министарство спољних послова. Како је навео званичник министарства, Такаичијева разматра да ли ће прихватити позив за учешће.

Овај предлог изазвао је контроверзе у међународној заједници због бојазни да би мандат Одбора могао да буде проширен и на друге сукобе, као и да би могао да постане алтернатива Уједињеним нацијама, преноси Јапан тудеј.

Ко неће с Трампом у Одбор

"Шведска неће учествовати у иницијативи Одбор за мир америчког председника Доналда Трампа", изјавио је премијер те земље Улф Кристерсон.

Норвешка и Француска су, такође, саопштиле да се неће придружити Трамповом одбору.

Председник Финске Александер Стуб изјавио је да је Европа способна да се самостално одбрани од евентуалног напада и да има довољно ресурса и способности да се заштити, чак и без помоћи Сједињених Америчких Држава.

Шта је Трампов Одбор за мир

Трамп је прошле седмице најавио формирање Одбора у оквиру друге фазе америчког плана у 20 тачака за ратом разорени Појас Газе, при чему би он сам обављао функцију председавајућег тог тела.

Први састанак Одбора могао би да буде одржан током годишњег Светског економског форума у Давосу ове недеље.

Одбор је првобитно имао за циљ окончање сукоба у Гази, међутим, Трамп је рекао да ће имати много шири домет и решавати сукобе на глобалном нивоу.

Према документу који је процурио у медије, повеља Одбора за мир ступа на снагу након што три државе дају сагласност.

Чланице добијају обновљиви трогодишњи мандат, док је за стално место предвиђен допринос од милијарду долара.

Трамп ће председавати одбору и имати овлашћења да оснива, мења или распушта његова тела, као и да именује чланове Извршног одбора.

Бела кућа је већ именовала седам чланова оснивачког Извршног одбора, међу којима су амерички државни секретар Марко Рубио, специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф, Трампов зет Џаред Кушнер и бивши британски премијер Тони Блер.

"Верујем да у директној комуникацији са ансамблом, без етикетирања и кроз искрен разговор, можемо остварити први заједнички корак", истакао је Суђић у свом саопштењу.

Нагласио је да се искрено захваљује свима који су његово постављење на место в. д. директора Београдске филхармоније пропратили са срдачним честиткама, као и да то доживљава "пре свега као велику обавезу и одговорност према целокупном српском друштву и култури".

Осврнувши се на јучерашње саопштење Београдске филхармоније поводом његовог постављења, Суђић је навео да су у њему "изнете неистине које могу створити забуну у јавности".

"У мојој каријери нема ничега што би на било који начин могло да ме професионално и морално дискредитује. Напротив", рекао је Суђић.

Према његовим речима, није неочекивано да појединцима из различитих разлога смета његово постављење и да користе прилику да своје интересе штите клеветама.

"Ничег новог под капом небеском. А ја се надам да ћу одолети клеветама оних који немају друге аргументе осим – пизме и неистине", оценио је Суђић.

Представници Београдске филхармоније на конференцији за медије позвали су Бојана Суђића да се повуче са нове функције, као и да буде расписан јавни конкурс за директора Београдске филхармоније.

Милашиновићева је оценила да Иван Тасовац "није заслужило оваквог наследника", као и да у Београдској филхармонији не виде да Суђић одговара као кадровско решење и да позивају да се повуче са новопостављене дужности.

Упитана шта ће бити у случају да не буде повучена одлука о именовању и Суђић сам не одустане од функције, Милашиновићева је рекла да је "Београдска филхармонија достојанствен колектив" и да ће на исти начин водити дијалог.

"Наша позиција ће бити достојанствена у односу на било кога ко жели да претендује. Пре свега ћемо се трудити да очувамо наше интересе", навела је Милашиновићева на конференцији у седишту Београдске филхармоније, којој су присуствовали бројни чланови оркестра.

Додала је да сматрају да "Београдска филхармонија треба да свира и да је са публиком најјача у својој борби", а у томе очекују подршку јавности.

Према њеним речима, "Београдска филхармонија се у својој намери неће повући". Указала је да их је након међународног успеха, какво је било недавно гостовање у Индији, "затекла вест да је Влада Србије именовала Суђића".

Према њеним речима, "у више наврата у разговорима са доносиоцима одлуке аргументовано је речено да Суђић није кандидат кога би колектив желео за свог директора".

Kако каже, "решење је наменуто", а постављање директора "не треба бити без јавног конкурса што је Београдска филхармонија годинама тражила од представника власти".

"Суђић већ 20 година нема никакав контакт са овом институцијом"

Тромбониста Игор Ранковић поручује да су после смрти Тасовца повели борбу око статуса Београдске филхармоније и конкурса за директора. Према његовим речима, "оркестар је након успешне турнеје дошао на прву пробу и уместо похвале и честитке" добио решење против кога су апсоултно били, тражећи конкурс.

Ранковић је оценио да "Суђић већ 20 година нема никакав контакт са овом институцијом, не зна какво је стање у овој кући и треба да зна да се ни у чију кућу не долази непозван".

Према његовим речима, Суђић треба да се повуче, да се Управни одбор комплетира, са представником филхармоније, и да буде "расписан конкурс који би био фер".

"То је једино решење за кризу која је пред нама. Суђић треба да се пријави на конкурс, да оркестар чује експозе и да оркестар гласа да ли је нама прихватљиво или није", навео је Ранковић.

"Противимо се наметнутој одлуци"

Донедавни представник запослених у Управном одбору Београдске филхармоније, виолинисткиња Јелена Димитријевић је рекла да их је по повратку из Индије "сачекала бомба".

Према њеним речима, у претходном саставу Упрваног одбора било је постављено питање о евентуалном ангажману Суђића на место руководиоца Београдске филхармоније. Димитријевићева је навела да је "у име свих запослених" јасно изнела мишљење да не желе Суђића на месту руководиоца Београдске филхармоније и да желе расписивање конкурса за то место.

Оценивши да нови руководилац Београдске филхармоније пре свега мора бити менаџер који ће се бавити финасијским питањима, Димитријевићева је подсетила да су променили и услове за кандидатуру за директора.

Додала је да је раније директор Београдске филхармоније морао бити музичар, а сада су дали прилику људима који ће приложити стратегију за развој оркестра. Нагласивши да се противе "наметнутој одлуци", Димитријевићева је рекла и да им "нико није представио стратегију Београдске филхармоније" и да су се оглушили о све њихове молбе.

"Потребан нам је менаџер који ће интересе колектива ставити изнад личних"

Уредница програма Београдске филхармоније Асја Радоњић је рекла да се воде једино професионалним интересима куће, да код њих се не даје простор за стицање било каквих личних интереса, и да у том смислу са Суђићем нису на истој стратешкој линији.

Поручила је да је "најлошији избор за директора особа која потенцијано узлази у сукоб интереса", као и да је филхармонији "потребан менаџер који ће интересе колектива ставити изнад личних".

Према њеним речима, филхармонији је потребан јавни конкурс, а не в. д. статус против ког се боре годинама.

Влада Србије донела је решење о именовању Бојана Суђића за вршиоца дужности директора Београдске филхармоније, док су за чланове Управног одбора именовани Владимир Вулетић, Ана Стефановић, Јован Kолунџија и Александар Сердар.

"Истовремено, овом успешном, заједничком инвестицијом, која представља највећи железнички развојни пројекат у последњих неколико деценија, успели смо да ојачамо српско-мађарске односе", написао је Јанош.

Таква одлука претходних недеља изазвала је низ протеста и окупљања студената и грађана.

По позиву декана, полиција је данас ушла у зграду Филозофског факултета и почела да потискује студенте и грађане из хола и са улаза.

Након упозорења да се разиђу, полицијске снаге и жандармерија избациле су већи део окупљених из зграде и потиснуле их према простору око Ректората.

Током интервенције дошло је до гуркања, а окупљени су узвикивали пароле против управе факултета и тражили њену оставку.

Део демонстраната и даље је остао унутар зграде, док је полиција формирала кордон код Ректората како би спречила поновно окупљање у холу.

Ситуација се смирила, али студенти најављују наставак протеста и истичу да ће, како кажу, "блокада трајати све док се професорка Клеут не врати на посао".

Дачић: Полиција поступала професионално и у складу са законом

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да је полиција, на позив декана Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Миливоја Алановића, поступала високо професионално и у складу са законом приликом потискивања грађана, у циљу њиховог изласка из објекта тог факултета који су се оглушили о издата упозорења и наређења, а имали су намеру да бораве у просторијама факултета и врше блокаду рада.

Дачић је у саопштењу навео да је једно лице приведено због вређања полицијских службеника и пријава ће бити поднета у редовном поступку.

Навео је да је декан захтевао поступање полиције, а да је у згради Филозофског факултета затечено је око 150 грађана који су у хол факултета унели ствари намењене за боравак, "у намери да бораве у просторијама факултета и врше блокаду рада истог".

Додао је да је грађанима издато упозорење и наређење да напусте просторије факултета и омогуће нормалан рад и активности факултета, на шта су се исти оглушили и нису желели да напусте просторије факултета.

"Након оглушивања о издата упозорења и наређења, полицијски службеници су применом физичке снаге потиснули присутне грађане у циљу изласка грађана из објекта факултета, без употребе других средстава принуде, након чега су грађани напустили просторије факултета, те су изашли на улицу испред Филозофског факултета", рекао је министар и нагласио да је "полиција је поступала високо професионално и у складу са законом".

"Видимо да је Америка окупила око себе један микс. Аустралију, традиционалног савезника која има огромне рударске компаније, приступ земним минералима и ретким сировинама. Јужну Кореју, која има 'Самсунг'. Јапан, који је јак у полупроводницима. Израел, који има и новац, технологију и велику жељу да инвестира", рекао је Донић.

Донић истиче да свака држава у том пакту има јасно дефинисану улогу.

"Имамо и Сингапур, јак логистички центар, финансијска тржишта. Британија – јака финансијска тржишта и добру повезаност и две заливске земље, Катар и Уједињени Емирати, који имају огроман новац и велике енергетске ресурсе. Енергија у овој причи је екстремно важна", истакао је Донић.

Александар Мастиловић указује на позицију Европе, која је у овом савезу остала на маргини.

"Европа је у економском смислу веома конзервативна и ако погледате индустрије којима се Европа поноси, то је, на пример, ауто-индустрија, и то на врло атрактиван начин, значи углавном дизелски и бензински мотори", наводи Мастиловић.

Према његовим речима, Стари континент је пропустио прилику да предводи технолошке промене.

"Европа се није претерано форсирала да се ради на развоју. У благостању после Другог светског рата уљуљала се у хумане теме и потпуно се демилитаризовала. Европа чак ни политичке процесе није најбоље испратила", рекао је Мастиловић.

Мастиловић: Европи треба "шок-буђење"

Мастиловић наглашава да су партнери у оквиру "Пакс силике" пре свега азијске земље.

"Кад погледате ко су сталне чланице тог пакта, то су углавном азијске земље, са проширењем на неке блискоисточне, и наравно традиционалног савезника Велику Британију, која на крају крајева предводи Комонвелт. Европи треба једно 'шок-буђење', јако, које чак када се деси, мислим да ће бити потребна бар деценија да се од тог шока и политички, и индустријски, и научно, и технолошки опорави", истакао је Мастиловић.

Говорећи о даљем ширењу савеза, Петар Донић истиче да неће бити политичких уступака.

"Савез ће се ширити искључиво са земљама које имају шта да понуде. Неће бити проширења из било ког разлога који лепо изгледа или се може медијски избрендирати", објашњава Донић.

Када је реч о малим земљама, Мастиловић истиче да Србија нема луксуз изолације и да ће морати пажљиво да бира своја партнерства.

"Бојим да нам 21. век доноси један од највећих ризика да се деси јаз у развоју, јер технологије о којима говоримо директно утичу на економску и војну моћ. Можда ће земље наше величине у суштини разматрати регионална удруживања. Друге опције нећемо имати", рекао је Мастиловић.

Према његовим речима, Србија ће морати да прати глобалне процесе и сачека исход надметања великих сила.

"Ово је битка дивова. Док се прашина слегне, имамо времена да испратимо шта се дешава и ако будемо свој посао радили, ускочићемо у неки добар воз и нећемо бити ван глобалних процеса после 2030. године", закључио је Мастиловић.

“Ова награда је велико признање свом труду који се не види и сатима проведеним у лабораторији и времену уложеном у рад. Много људи око мене не разумеју шта и како радите и зашто седите до касно на факултету и зашто викендом не можете да одете негде, а ова награда је потврда да сав тај труд неко види и цени и да има смисла”, наводи Милица Мартиновић, добитница награде Лореал УНЕСКО "Жене у науци".

Ова 32-огодишња научница из Ниша награду и стипендију од 5000 евра добила је за истраживања у области савремене дермокозметике уз бригу о заштити животне средине.

“Пројекат који сам кандидовала тиче се формулације дермокозметичких препарата у којима су додате сировине природног порекла које треба да замене синтетичке сировине, и да се што више води рачуна и о примени еколошки прихватљивих метода и водјењу рачуна о заштити животне средине”, истиче Милица.

Крајњи циљ су потпуно природни препарати за негу коже и ублажавање знакова старења. Награђени пројекат није крај њених истраживања у тој области.

Фокус јој је, каже, дисертација која је у финалној фази, а након одбране дисертације следе даља истраживања природних липосома - честица које ће омогућити да активна супстанца продре дубље у кожу.

У свом раду има, додаје, велику подршку пре свега породице, затим и Медицинског факултета и менторке Иване Нешић. А престижно признање „За жене у науци“ додатни је подстрек за даља истраживања, уз љубав према науци коју гаји од детињства.

Степен повреда које је задобио за сада није познат.

Радник је превезен на Војно-медицинску академију (ВМА).

Трамп је, такође, рекао да "јако поштује грађане Гренланда и Данске", али је подсетио да свака чланица НАТО-a мора да буде у стању да се брани.

Подсетио је да је нацистичка Немачка, у Другом светском рату, сломила отпор Данаца за свега шест часова, након чега су САД послале на Гренланд војнике који су се борили да га спасу.

"После рата смо га вратили Данској. То је било веома глупо, али смо га вратили... Како су само незахвални", рекао је Трамп, наводећи да би Америка без проблема могла да силом заузме ту територију.

"Али нећемо то урадити. То је можда најзначајнији део мог говора, јер су људи мислили да ћу употребити силу. Не морам да употребим силу. Нећу да употребим силу. Све што Америка тражи је територија која се зове Гренланд", рекао је Трамп.

Трампов говор у Давосу временски се подударио са јачањем данских снага у водама око Гренланда и распоређивањем, за сада, симболичног броја војника на тој територији. Ти потези замишљени су као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава, да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

Амерички председник је, истовремено, одбацио тврдње да жели Гренланд због ретких минерала и метала, објашњавајући да се резерве тих сировина налазе испод "стотина метара дебелог леденог покривача".

У тренутку када је Трамп почео да говори о плановима за Гренланд, публика се потпуно утишала.

Према подацима ЕУ, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација тих минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Сликајући блиставу слику Америке под његовим вођством, навео је да су САД усред најбржег напретка у историји и навео да је инфлација од 1,6 одсто испод свих очекивања, док раст износи 5,4 одсто, што је боље од свих прогноза.

"САД су економски мотор планете. И ви можете, ако будете пратили наше кораке, кренути нашим путем... Волим Европу и желим да јој буде добро, али не иде у том правцу", рекао је Трамп, наводећи да су европске земље "жртве" неконтролисане имиграције и огромног увоза.

Европским лидерима је поручио да "више не препознаје бројне градове", оцењујући да Старом континенту прети "нестанак цивилизације", али да ће им Америка "помоћи да коригују постојећи правац".

"Мађари су рекли да ће до рока који је ОФАК дао, дакле до 24. марта, тај уговор бити потписан. Ја очекујем да ће то бити мало пре, рецимо половином или до половине марта", рекао је Мали новинарима након обиласка новоизграђене зграде на Прокопу у којој су почеле са радом Београдска берза, Комисија за хартије од вредности и Централни регистар хартија од вредности.

Министар је оценио да је највећи део посла, када је у питању решење за НИС, већ урађен.

"По мени је највећи део посла већ завршен, с обзиром на тај 'term sheet' који је предат и потписан између Мађара и Руса, а који садржи основне одредбе тог уговора. То је добра вест, јер се смањује неизвесност око снабдевања горивом", рекао је Мали.

Према његовим речима, Србија улази у стабилнији и мирнији период. "Можемо да се посветимо нашим инвестицијима и да потписујемо споразуме са још инвеститора, да уводимо нове технологије и отварамо нова радна места", рекао је Мали.

Ђедовић Хандановић: Србија послала писмо САД и подржала захтев НИС-а

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је Влада Србије послала писмо америчкој администрацији у којем је подржала НИС-ов захтев за продужење оперативне лиценце и могућу трансакцију између МОЛ-а и Гаспромњефта, а да се одговор из Вашингтона очекује до краја недеље.

"МОЛ је послао своје писмо синоћ око 19 часова, а ми негде око 23, то је било негде око 17 сати по радном времену у Вашингтону, значи добили су у току радног времена и сада америчка администрација има уторак, среду, четвртак, евентуално петак, да размотри захтеве", рекла је Ђедовић Хандановићева за ТВ Прва.

Како је навела, када је добијена потврда да је до договора између МОЛ-а и Гаспромњефта дошло, у недељу око 22 часа, а Србија у међувремену у току те вечери постигла договор са МОЛ-ом, кренуло се у писање писама и слања америчкој администрацији. "НИС је то урадио први. НИС је већ у току ноћи, недеља на понедељак, послао своје писмо", додала је министарка.

Ђедовић Хандановићева је истакла да се одлука америчке администрације још чека и додала да се надају да ће стићи до краја ове недеље.

Према њеним речима, за Србију је важно да је у оквиру преговора успела да добије потврду да има право да откупи додатних пет одсто акција. Ђедовић Хандановићева је појаснила да тих пет одсто иде из 56 одсто које ће узети МОЛ.

Када је реч о АДНОК-у, Ђедовић Хандановићева је навела да би требало после да уђе у заједничко предузеће са МОЛ-ом, које ће бити већински власник НИС-а, с тим што ће АДНОК у тој њиховој постави имати мањински удео.

"МОЛ ће бити одговоран за управљање компанијом, с тим што ће Србија бити и даље други највећи акционар, чије ће се право одлучивања када су одређене ствари које се тичу компаније у питању и повећати", додала је Ђедовић Хандановићева.

"Национализација нема утемељење, већ експропријација по тржишној цени"

На питање да прокоментарише то што се чини да су Руси свима другима хтели да продају свој удео у НИС-у, сем Србији, Ђедовић Хандановићева је рекла да Србија, од када су уведене санкције НИС-у, није хтела да води политику која би могла да доведе до конфликта са Русијом, већ да је хтела да одржи добре односе, да буду фер партнери.

Одговарајући на питање да прокоментарише то што се чини да Русија није веровала Србији да неће национализовати НИС, Ђедовић Хандановићева је рекла да, пре свега, национализација по закону у Србији нема утемељења.

"Оно што по нашем закону има утемељење је експропријација евентуално по фер тржишној цени. Значи, ми не можемо неком нешто да отмемо, ми можемо неком нешто да платимо и да преузмемо уколико су угрожени наши национални интереси. Међутим, то је, наравно, решење које нама није одговарало зато што би то довело у питање односе нас и Русије, односно били би бар нарушени у одређеној мери. И једноставно, нисмо хтели да водимо политику отимања", казала је Ђедовић Хандановићева.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче у Давосу да се одговор ОФАК-а по питању продужетка оперативне лиценце за наставак рада НИС-а очекује до петка и истакао да не види разлог због којег оперативна лиценца не би била продужена након 23. јануара.

Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК) издала је 31. децембра 2025. године посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године.

ОФАК је претходно издао лиценцу Нафтној индустрији Србије којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта.

Мађарска компанија МОЛ и руски Гаспромњефт договорили су се 19. јануара о основним одредбама будућег купопродајног уговора за НИС који ће разматрати амерички ОФАК.

Србија је у преговорима успела да повећа власнички удео за пет одсто.