"Ни мале пумпе у сеоским подручјима, попут 'Морава гаса', коју сам обишла код Смедеревске Паланке, нису имале тешкоћа у снабдевању. Посетили смо и друге пумпе на којима није било гужви, редова нити грађана који би правили залихе, пунили канистере и канте. Нема места паници, држава је реаговала мерама и заштитила тржиште и грађане од великог раста цена", рекла је министарка.

Према њеним речима, држава ће наставити свакодневно да прати ситуацију на светском тржишту и додала да је цена горива за пољопривреднике повећана два динара и да износи 181 динар, што је значајно ниже у односу на цене на тржишту.

"Дизел би, према тржишним условима, коштао 270 динара, док грађани, захваљујући мерама Владе, на пумпама плаћају 212 динара. То смо постигли смањењем акцизе и пуштањем 40.000 тона дизела из обавезних резерви за снабдевање малих и великих пумпи, уз могућност да велетрговци наставе увоз и редовно снабдевање", навела је Ђедовић Хандановићева.

Министарка је поручила да ће држава наставити да надгледа снабдевеност тржишта и раст цена како би грађани имали сигурност, истакавши да ће донети и додатне мере, ако буде потребно, да заштите  тржиште и привреду.

Нема повређених, међутим на терен је изашла и екипа Хитне помоћи која је прегледала неколико особа које су се жалиле на гушење због дима.

Тачан узрок пожара за сада није познат, али се претпоставља да је највероватније реч о грејалици.

"Сумња се да он није поднео привредни преступ нити захтев за покретање прекршајног поступка против једног привредног субјекта у Нишу, иако је током контроле тог привредног субјекта пронашао неправилности у раду", наводи се у саопштењу МУП-а.

Додаје се да је Д. М., како се сумња, у Записник о контроли унео неистинит садржај, односно да је надзирани субјекат усклађен са прописима који регулишу загађење ваздуха, иако су мерења показала да није усклађен, док извештај није уложио у службене списе.

"Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву", истиче се у саопштењу.

У уредби из јануара је наведено да до престанка важења те уредбе, просечне велепродајне цене деривата евродизела и евро премијума БМБ 95 на територији Србије обрачунава Министарство рударства и енергетике сваког петка и најкасније до 13 часова доставља Министарству унутрашње и спољне трговине.

Потом, највише малопродајне цене деривата евродизел и евро премијум БМБ 95 утврђује Министарство унутрашње и спољне трговине и објављује их на званичној интернет страници најкасније до 15 часова, осим у случајевима када је петак државни или верски празник који се у Србији празнује нерадно и тада се просечна велепродајна цена обрачунава и највиша малопродајна цена објављује првог претходног радног дана.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да малопродајне цене деривата евродизел и евро премијум БМБ 95, које не смеју да буду више од највиших малопродајних цена утврђених од стране Министарства унутрашње и спољне трговине, примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

У уредби је наведено и да на највишу малопродајну цену ових деривата нафте, није дозвољено обрачунавати друге накнаде или друге трошкове који нису прописани овом уредбом или другим посебним прописима.

У штрајк су ступили после јучерашњег састанка са директорком предузећа и градоначелником Шапца, на којем није постигнут договор.

Претходно су, 11. марта 2026, радници одржали једночасновни протест вожњом градским улицама.

Дечак је превезен у Универзитетски клинички центар у Нишу у, како незванично сазнајемо, свесном и комуникативном стању.

Обавештено је Основно јавно тужилаштво у Нишу и утврђују се узрок и околности незгоде.

Иран и САД су у та претходна два дана, истовремено, заоштрили претње до нивоа који води у катастрофу и регион и свет. Трамп је Иранцима запретио да имају 48 сати да ослободе пролаз кроз Ормуски мореуз и омогуће поновно снабдевање света нафтом и гасом, или ће уништити њихову целокупну енергетску инфраструктуру.

Иран је претио не само енергетским постројењима суседних држава већ и њиховим фабрикама за прераду воде. У том сценарију, нити би се из блискоисточног песка више испумпавала нафта, нити би било воде за пиће.

Судећи по изјавама иранских званичника, све је то и даље могуће, јер тврде да никаквих преговора с Трампом нема. Од свега што је између Техерана и Вашингтона изречено последњих дана, остаје питање шта је вероватније: разарање које би глобалној економији донело слом или крај рата и спас за све.

Плитак залив и тешке подморнице

Никола Марковић с Института за међународну политику и привреду, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да Трамп жели да се "извуче" из сукоба који није ни планирао, тврдећи да је било преговора са Ираном, док Техеран негира разговоре са Американцима.

"Проблем Американаца, ако нападну енергетску инфраструктуру у Заливу, јесте то што њихови маринци тешко могу да маневришу, јер је реч о плитком заливу, а имају тешке подморнице. Са друге стране, Иранци имају крстареће ракете које могу да комуницирају током напада. То би била велика опекотина за америчку администрацију", указује Марковић.

Према његовим речима, последице рата биле би разнолике, пре свега по безбедност, ширење исламистичких и екстремистичких напада по западној Европи и САД, као и економске и социјалне негативне ефекте, док су многе владе крхке, попут Немачке, Француске и САД.

"Ситуација на терену показује повлачење Американаца. Тражили су да НАТО затражи од владе Ирака да се у року од 24 сата повуку у Турску и Јордан. Носач авиона 'Џералд Р. Форд' је на Криту, а 'Абрахам Линколн' се повукао, па ракете лакше пролазе до Израела", каже Марковић.

Истиче да би америчко гађање Ормуског мореуза подрило међународни углед САД као непобедиве силе и показало другим земљама да је победа против Америке могућа. Додаје да сматра да сукоб неће још дуго трајати, јер Трамп и израелска влада имају проблеме код куће.

Пакистан као место преговора

Аналитичар Блиског истока Миад Накхавали истиче да се у случају преговора не зна шта су захтеви Ирана, а шта САД, као ни локација иранског врховног вође Моџтабе Хаменеја. "Иран је одбацио да има преговора са САД, али једно је унутрашња употреба и морална подршка, а друго реалност на терену. У медијима у Ирану чуо сам да би место преговора могао бити Пакистан, али то још није потврђено", наводи Накхавали.

Напомиње и да претње Ирана треба схватити озбиљно и додаје да ако САД нападну енергетску инфраструктуру у Заливу, то је сигнал да су против целог Ирана, а не само, како су раније тврдили, режима.

"То ће имати велику цену и мислим да сви актери сукоба треба да буду суздржани. Не можемо очекивати отварање Ормуског мореуза, али ту није ни цела иранска морнарица. Ирану није циљ блокада мореуза, већ да представља опасност за бродове и танкере, односно да повећа цену проласка", каже Накхавали.

Накхавали додаје да би америчка окупација острва Харг у Ормузу значила другу фазу сукоба и довела до катастрофалне ситуације, али није сигуран да су САД спремне на то, јер следе избори у новембру.

"Иран никада није био директна претња САД и њихов фокус треба да буде Кина. Техеран више нема црвене линије у заштити власти. Претњу САД да минирају Ормуски мореуз треба озбиљно схватити", закључује Накхавали.

Професор Економског факултета Слободан Аћимовић указао је да је Србија, поред глобалних, суочена и са унутрашњим енергетским изазовима.

Истиче да нас је поред два нафтна шока, снашао и трећи - локални. "Дакле, НИС нафтни шок, посебно смо имали логистичких проблема, како да увеземо у кратком року одређене количине готових деривата када није могла да ради рафинерија", појашњава Аћимовић.

Како је нагласио, Србија на глобалне поремећаје може да одговори искључиво интерним мерама.

"Што се тиче овог проблема, заиста је екстерне природе и ми тешко да можемо да ту утичемо осим нашим интерним мерама. Једноставно, ми смо нафтно веома зависни и нема нам другог решења. Само да подсетим, у структури горива, имамо ту могућност да утичемо као држава на 55 одсто - пре него што су снижене акцизе, на 55 одсто кроз ПДВ и кроз акцизе. ПДВ је тешко спустити и не би било тако великог ефекта, акцизе су очигледно морале да послуже овог пута", наводи Аћимовић.

Буџетске последице

Говорећи о буџетским последицама, Аћимовић каже да је мало вероватно да ће мере трајати до краја године.

"Прво, не верујем да ће то ићи до краја године, то ће се вероватно смирити, тешко је предвидети, али у релативно кратком року, ако сагледамо и амерички интерес да се смири, онда ћемо схватити да је њихов интерес - најкасније до лета, јер они улазе у изборну годину, односно међуизборе у новембру и онда им свакако није у интересу да овај рат потраје неколико месеци", каже професор, одговарајући на питање докле ће ово стање да траје.

Додаје да се већ воде дипломатски напори.

"У међувремену се озбиљно преговара, наравно, не директно између Америке и Ирана, већ уз одређене посреднике, као што је Египат и онда мислим да ће то дати неки ефекат, да цене нафте и гаса падну у релативно скоријем року", сматра Аћимовић.

Када је реч о енергетској безбедности, указује на значај постојећих аранжмана.

"Једна ствар су резерве горива, а друга ствар су ефекти на буџет. Резерве горива - не верујем да ће се ту нешто мењати јер немамо неких проблема да увозимо. Добили смо поновну лиценцу ОФАК-а, што говори у прилог томе да преговори о НИС-у и МОЛ-у иду у добром правцу и самим тим се верује да ће се то завршити, ја бих рекао после мађарских избора", рекао је Аћимовић.

О гасном аранжману са Русијом, који истиче 31. маја

Говорећи о гасном аранжаму и НИС-у каже да су то биле повезане ствари.

"Надам се да ћемо у наредних најкасније месец дана имати готово решење и потписан уговор између НИС-а и МОЛ-а и самим тиме и предиспозицију да можемо да кажемо да имамо и мирну гасну конекцију са Русијом и да настављамо да набављамо, у овом тренутку најјефтинији гас по 290 долара за 1.000 кубних метара", истакао је Аћимовић.

Упозорава да би алтернативе могле бити знатно скупље.

Глобални дисбаланс без брзог решења

Коментаришући ситуацију у Европи, Аћимовић истиче да су све мере изнуђене.

"Нема ниједног озбиљног могућег одговора који може да смири ову ситуацију", рекао је Аћимовић указујући на глобални дисбаланс понуде и тражње.

"Кроз Ормуски мореуз пролази 20 одсто нафте, главни купци су Кина и Индија. Када видимо на глобалном нивоу један потпуни дисбаланс, јасна је ствар шта ће бити са ценом, она ће увек да расте", додаје професор.

Говорећи о могућим поукама, наглашава да Србија већ примењује кључне мере.

"Сви су радили по питању акциза, сви су радили по питању ограничења цена. То код нас већ функционише", закључио је Аћимовић уз упозорење да ни пад цена неће бити брз.

"Исто су учинили и у понедељак ујутро кад сам путовао за Будимпешту – био сам задржан, претресан, а службеног пса чекао сам сат времена да дође и претражи ми ствари. И тако већ пуна два месеца", написао је Станивуковић.

Тврди и да ово "није питање њега као човека и градоначелника“.

 "Ово је питање односа према Србима. У овој борби остајем миран, достојанствен и исправан. А истина ће увек пронаћи свој пут", навео је Станивуковић.

Однос граничних службеника Хрватске према Станивуковићу повезује се са његовом изјавом на свечаној академији у Градачцу, поводом Савиндана, када је помињао Републику Српску Крајину.

Због тога је кажњен новчано, а поједини хрватски политичари тражили су и да му се трајно забрани улазак у Хрватску.

Према анкетама, социјалдемократе Фредериксенове могле би да остваре најслабији резултат од Другог светског рата, пренео је Ројтерс. 

Део бирача сматра да влада није учинила довољно да заштити дански модел социјалне државе, док други указују на "замор" јавности након скоро седам година њеног вођства.

Фредериксен је расписала изборе неколико месеци пре рока, покушавајући да искористи пораст подршке након што је амерички председник Доналд Трамп почетком године поново покренуо питање контроле над Гренландом, не искључујући чак ни могућност употребе војне силе, оцењују аналитичари.

Данска премијерка је у кампањи истицала да њено "искуство и одлучно лидерство" могу да помогну земљи од око шест милиона становника да управља сложеним односима са Сједињеним Америчким Државама и да се прилагоди европском одговору на рат између Русије и Украјине.

Предвиђа се да ће владајућа коалиција изгубити већину

Фредериксен, која води Данску од 2019. године, раније је формирала широку владу која је повезала странке левог и десног центра, али се сада очекује да њена коалиција изгуби парламентарну већину. Анкете показују да би левичарски блок могао да освоји око 85 места у парламенту од укупно 179, што је мање од 90 потребних за већину. 

Ипак, Фредериксен остаје фаворит за формирање нове владе, посебно због подељености десничарског блока.

Једно од кључних питања кампање је предлог премијерке да поново уведе порез на богатство како би финансирала улагања у образовање и социјалну заштиту, чиме покушава да ојача подршку на левици.

Десничарски блок предводи министар одбране Тролс Лунд Поулсен из Либералне странке, док би коначан исход избора могао да зависи од лидера центристичких Умерењака и бившег премијера Ларса Локеа Расмусен, који тренутно обавља функцију министра спољних послова.

На изборима учествује укупно 12 странака, док по два посланичка места припадају представницима Гренланда и Фарских Острва.

Бирачка места отворена су у осам часова по локалном времену, а затварају се у 20 часова, након чега се очекују прве излазне анкете.

КУРСНА ЛИСТА БР. 53

ЗА ДЕВИЗЕ

Путници широм Сједињених Америчких Држава чекају у редовима и по неколико сати, док надлежни тврде да је реч о привременом проблему.

Председник Доналд Трамп најавио је ангажовање додатних снага, укључујући агенте имиграционе службе (ICE), како би се ублажиле гужве на најоптерећенијим аеродромима.

Према речима дописника РТС-а из Чикага, редови су и даље изузетно дуги, а путници на појединим аеродромима долазе и по пет сати раније како би стигли на лет.

Најтеже стање забележено је на аеродромима у Атланти, Хјустону и Чикагу, где су кашњења и отказивања летова све чешћа.

Главни разлог проблема је што припадници службе за безбедност саобраћаја (TSA), због блокаде финансирања, већ недељама не примају плате.

Због тога део запослених напушта посао или тражи додатне изворе прихода, што додатно успорава рад аеродрома.

Додатни притисак на систем изазвала је и несрећа на аеродрому Ла Гвардија у Њујорку, где су страдала два пилота канадске авио-компаније. Тај аеродром је привремено био затворен, а тренутно функционише са ограниченим капацитетом. 

Упркос свему, надлежни апелују на путнике за стрпљење, док се очекује да ће даљи ток ситуације зависити од политичког договора у Вашингтону.

У летелици је била укупно 121 особа, и то су углавном били припадници оружаних снага.

Према подацима колумбијских ваздухопловних снага, најмање 77 људи извучено је са места несреће са повредама, док се тачан број погинулих и даље утврђује.

Спасилачке екипе упућене су у подручје пада, које се налази око два километра од аеродрома.

На снимцима које су објавили локални медији види се густ црни дим који се диже са места несреће, док војници и локални становници покушавају да помогну повређенима и угасе пожар изазван падом авиона на пољу окруженом густом вегетацијом амазонске џунгле.

Командант колумбијског ратног ваздухопловства Карлос Фернандо Силва рекао је да узрок несреће још није познат, али да је авион пријавио проблем пре него што се срушио недалеко од писте.

Председник Колумбије Густаво Петро описао је инцидент као "страшну несрећу која никада није смела да се догоди".

У објави на друштвеним мрежама навео је да годинама покушава да модернизује војну флоту, али да је тај процес успорен бирократским препрекама.

"Ако цивилни или војни административни званичници нису дорасли овом изазову, морају да буду смењени", поручио је Петро.

Санчез је навео да је авион био технички исправан и да је посада била квалификована, додајући да је већ сада могуће да се искључи могућност да је летелица оборена или да је пад последица напада неке од бројних оружаних група које делују у земљи.

Летелице тог типа често се користе за транспорт војника и опреме у оквиру војних операција у земљи.

Шеф руског фонда за директна улагања и специјални председнички представник за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да се Европска унија налази "на крају реда" за испоруку руских енергената.

Истовремено, министар финансија САД Скот Бесант оценио је да би евентуално ублажавање америчких санкција на руску нафту Москви донело тек "мали" профит од око две милијарде долара.

Када је реч о унутрашњим мерама, руски председник је потписао закон којим се ограничава административно протеривање страних држављана и лица без држављанства која су служила по уговору у Оружаним снагама Руске Федерације и учествовала у извршавању поверених војних задатака.

С друге стране, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да би украјински сукоб могао да се оконча међународно формализованим споразумом, у виду капитулације власти у Кијеву.

Безбедносне тензије у Европи додатно су појачане након изјаве мађарског премијера Виктора Орбана, који је саопштио да је број телефона министра спољних послова Петера Сијарта дат украјинској обавештајној служби ради прислушкивања, оценивши да брисање телефонских позива члана владе представља озбиљан напад на Мађарску.

И неколико недеља након оштећења нафтовода "Дружба", Кијев још није дао зелено светло европским стручњацима да изврше инспекцијски надзор на месту оштећења.

Ветар слаб и умерен, у планинским пределима краткотрајно и јак северни и североисточни.

У Београду након облачног јутра, у деловима града и са слабом краткотрајном кишом, током дана дужи сунчани интервали. Температура око 17 степени.

Метеоролог Слободан Совиљ наводи да нас до 26. марта очекује умерено пролећно време. Како каже, "до 26. марта променљиво облачно време са сунчаним интервалима у току дана", док ће киша бити ретка и изолована углавном присутна на западу и југу Србије.

"На неки начин, са слабим изговором, то је био начин да се наметне политичка воља, у то време Сједињених Држава које су фаворизовале све те неравноправне услове. Наравно, након тога, када је Србија одбила неколико ултиматума представљени су изговори. Посебно на ранијим конференцијама када су САД захтевале да НАТО има потпун приступ и контролу над територијом", каже Куња.

Преговори у Рамбујеу као фарса

Додаје да у том светлу треба посматрати и фијаско преговора у Рамбујеу од 6. фебруара до 23. фебруара 1999. године.

"Рамбује. Да, то је била фарса. Оно што су желели био је изговор, и поставили су тај услов да реше питање Косова, тако да би ако Србија одбије, могли да делују. Али, пошто није било резолуције Савета безбедности која би дозволила оно што се десило, по мом мишљењу, то је било незаконито", сматра Куња.

Додаје да је рат окончан Резолуцијом 1244. Савета безбедности УН у којој је признат суверенитет Србије, али да је НАТО са овом операцијом погазио своје оснивачке принципе.

"То је значило да је НАТО први пут напустио принципе на којима је основан. НАТО је требало да буде одбрамбена организација, а употребљен је да нападне суверенитет једне земље потпуно против принципа који су важили", наглашава Куња.

Одговорност за Мартовски погром

Као неко ко је био инволвиран у рад међународних институција на КиМ, и КФОР и УНМИК, генерал Куња тврди да су за догађаје током Мартовског погрома 2004. најодговорнији припадници КФОР-а зато што се нису понашали у складу са повереним мандатом из Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

"И то је био разлог који је омогућио да се такве ствари догоде. Посебно француске снаге, Италијани и Немци су највише одговорни. Било је невероватно како је било могуће да су људи који су вршили погром могли да марширају испред њихових штабова, крећући се чак ка споменицима које су требали да бране. У случају Немаца био је застрашујућ начин на који су манастири уништени, а требали су да штите то подручје. Они су се једноставно забарикадирали у својим штабовима и пустили да се све догоди. За мене је понашање неких снага КФОР-а било одвратно", каже генерал Куња.

Додаје да се након 17. марта 2004. разматрало "питање правила ангажовања", али да је то суштински био "слаб изговор" за све оно што се тада догодило.

"Дакле, КФОР је потпуно крив, а УНМИК је, на неки начин, радио шта је могао у то време. Али, такође, представник генералног секретара, шеф мисије, није био, да кажемо, најбоља опција у то време. И на неки начин, он је требало да буде чвршћи и требало је да тражи од КФОР-а, или је требало да одреди много јачу позицију међународних власти која није била донета", наглашава Куња.

Најбоља решење за КиМ - широка аутономија 

Португалски генерал аутор је књиге "Косово, нечувено отимање независности" која је своје српско издање имала 2024. године.

Није променио мишљење које је у наслову ове студије и сматра да је најбоље решење питања јужне српске покрајине - широка аутономија у оквиру Србије.

"Увек сам мислио да је добра опција оно што је било понуђено од стране Србије, а то је аутономија, велика аутономија. На пример, та понуда је иста као предлог који је био понуђен, али никада није спроведен у Украјини. Ако погледамо, Мински споразуми су нудили загарантовану аутономију покрајинама Донбаса, републикама Донбаса. И пошто то није у потпуности спроведено, дошло је до рата. У случају Србије и Косова, огромна аутономија било би логично и најбоље решење", сматра Куња.

Такав облик самоуправе на КиМ био би, истиче, много више у складу са међународним правом, али и историјским правима Србије.

"Шта (КиМ) значи за Србију је толико важно да ми је тешко да замислим да Србија уопште може да прихвати ту независност. Наравно, ако би то био случај моје земље, ја то не бих прихватио. И разумем такву позицију. Аутономија је била потпуно исправна, и то је оно што сам увек фаворизовао. Чак сам рекао да нема никаквог смисла да постане независна држава. Ако је требало да постане део Албаније, па понекад морамо да се приклонимо таквој опцији, али, да буде независно као друга држава, то не могу да прихватим и са тим се уопште не слажем. То је моје мишљење", истиче португалски генерал у пензији Раул Куња.

Председник иранског парламента Мохамед Багер Калибаф негирао је те тврдње, оцењујући их као "лажне вести" чији је циљ манипулација финансијским и нафтним тржиштима.

На супротстављене изјаве реаговао је и Кремљ, наводећи да прати бројне опречне тврдње у вези са наводним преговорима између САД и Ирана и изражавајући наду у брзи прелазак са војне ескалације на дипломатско решење.

Упркос најавама о могућим разговорима, борбе се настављају. Израелска војска саопштила је да изводи нове ударе на Техеран, док је Корпус чувара исламске револуције покренуо нови талас узвратних напада на америчке и израелске војне циљеве у региону.

Додатну забринутост изазивају изјаве израелских званичника о могућем ширењу војних операција. Председник Израела Исак Херцог нагласио је потребу успостављања "стратешке дубине" у Либану, док је министар финансија Безалел Смотрич предложио померање границе до реке Литани.

Истовремено, упркос напетостима у региону, два танкера са течним нафтним гасом прошла су кроз Ормуски мореуз, који остаје кључна тачка глобалног енергетског саобраћаја.

Кларк је касније у књизи "Модерно ратовање" написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

ГО СУБНОР-а у Крагуујевцу, случај је пријавио полицији и осталим  надлежним органима.

У тој организацији најоштрије осуђују скрнављење историјског споменика који је подигнут 1970. године  надомак Крагујевца, у месту Опорница,у  знак сећања на руске војнике Црвене армије, који су дали животе у ослобађању Крагујевца.

За Крагујевчане то су света места, која се чувају од заборава, а "срамним" чин скрнављења, оцењују, скрнави се и углед Крагујевца, града страдалника у Другом светском рату.

Подсећају, да то није први пут да се споменик нађе на мети вандала.

Посебно забрињава,истичу у тој организацији, што се то догодило пред годишњицу обележавања НАТО агресије на нашу земљу.

Припадала су добротворном друштву Хацола (Спас), које од 1979. године у Британији обезбеђује бесплатан превоз у болницу и снабдевање лековима грађанима јеврејске, али и других националности.

За сада нико није ухапшен, док су грађани привремено евакуисани из околних зграда после експлозије, а околине улице биле су затворене за саобраћај до касног поподнева. Полиција позива грађане да пријаве било какву информацију о нападу и потврђује да је анонимност свих дојава загарантована.

Четврти Голдерс Грин иначе даноноћно патролирају возила приватне јеврејске организације, која чува оближње гробље, синагоге, школе, обданишта, али и безбедност грађана.

Тиме је напад на епицентар јеврејске заједнице у Лондону озбиљнији и изузетно узнемирава грађане.

Детектив Лук Вилијамс, који води истрагу, објашњава да сам напад још није класификован као терористички, али и истиче да је истрага у раној фази. "Свесни смо да су се на друштвеним мрежама појавиле тврдње да је једна група преузела одговорност за напад. Потврђивање аутентичности и тачности тих навода је један од приоритета истраге, али у тренутно ништа не можемо да потврдимо", истиче детектив Вилијамс.

Та изјава односи се на наводе да би за напад могла да буде одговорна новооснована организација Ашаб ал Јамин (Праведници), која је преузела одговорност за сличне акције у Белгији и Холандији, а за коју се сумња да је повезана са Ираном.

Детектив Вилијамс тврди да лондонска Метрополитен полиција појачава подршку јеврејској заједници као одговор на најновији напад.

"Већ смо разговарали са локалном заједницом и њеним верским вођама. Разрађујемо план надзора кључних локација за јеврејску заједницу и наставићемо да пружамо подршку у данима пред Пасху почетком априла. Овај напад догађа се у тренутку када страховања расту с обзиром на глобални развој догађаја и недавне нападе на јеврејске заједнице у другим деловима Европе", наглашава Вилијамс уз тврдњу да полиција има "нулту-толеранцију" за злочине из мржње.

Врховни рабин Ефрем Мирвис сматра да је "посебно болесно" то што је мета напада добротворна медицинска служба.

"То није само напад на јеврејску заједницу, већ и на вредности, које сви делимо у друштву. Хацола возила хитне помоћи су у служби грађана били они Јевреји или не, у циљу да се спасе живот. У служби раде волонтери", објашњава рабин Мирвис.

"Хацола је мета људи, посвећених тероризму, мржњи и обезвређивању светости људског живота и на болан начин илуструје борбу оних који живот сматрају светим даром и оних, који желе да га униште", наглашава један од вођа јеврејске заједнице.

Према тврдњама Труста за безбедност заједнице, добровољне организације која бележи антисемитске нападе у Британији, напади на ту заједницу су достигли историјски рекорд у Британији.

После терористичког напада на вернике у синагоги у Манчестеру 11. фебруара, забележена су четрдесет четири напада на Јевреје, њихову имовину, предузећа, возила и организације у само једном дану.

Прошле године, та организација документовала је око три хиљаде седамсто антисемитских напада што је скок од четири одсто у односу на претходну годину. Највећи број напада на јеврејску заједницу – њих чак четири стотине шеснаест - догодио се у недељи после напада Хамаса на Јевреје у Израелу 7. октобра 2023. године. У октобру прошле године тридесет пет одсто Јевреја у Британији није се осећало безбедним.