Додао је да ће Каран бити подржан од свих политичких партија.

Кандидат за председника Републике Српске Синиша Каран поручио је да осећа велику част и понос што је одабран да буде кандиат коалиције на предстојећим превременим изборима.

"Подсјећам и овог часа имам велику част и понос, али тугу и сјету. Част и понос осјећам прије свега захваљујући предсједнику Додику што ми је указао повјерење да буде кандидат испред наше политичке партије. Снагу и понос осјећам и због пријатеља и коалиционих партнера који су својом подршком дали снагу", рекао је Каран.

Додик је поручио да је поносан на све странке коалиције и јединство које је показано на данашњем састанку.

"Поносан сам на коалицију, а то се показало данас да нам је требало 20 минута да усагласимо став", навео је Додик.

Навео је да је њихова политика веома доследна и да су понудили могућност заједничког деловања, кроз неколико важних процеса.

"Синиша Каран је неко кога веома цијеним због његове каријере и свега што је урадио у интересу Републике Српске", поручио је Додик.

Превремени избори за председника Републике Српске заказани су за 23. новембар, пошто је Централна изборна комисија БиХ 6. августа одузела председнички мандат Милораду Додику.

"Јасно су поновили да тај човек нема везе са оптуженим Зораном Костићем, да је било сасвим друго лице, 20 година млађе, и да је изгледао сасвим другачије", изјавио је након данашњег рочишта адвокат Предраг Миљковић, бранилац оптуженог Костића.

Костић и Миловић оптужени су за наводни ратни злочин против цивилног становништва у Вучитрну. Ухапшени су 20. септембра 2023. године, заједно са Илијом Елезовићем, који је у међувремену преминуо.

Оптужница против њих подигнута је у мају 2024, а суђење је почело у децембру прошле године.

Суђење се наставља сутра, а из тужилаштва су затражили накнадно саслушање још два нова сведока. Уочи њиховог саслушања браниоцима нису достављене њихове изјаве на српском језику дате у полицији.

"Сигурно није у интересу правде, ако закон јасно каже да за њих нисмо знали или нисмо могли да их обезбедимо до потврђивања оптужнице. Тужитељка очито сматра да има један законик у руци а ја други", рекао је Миљковић.

Нови сведоци тужилаштва саслушани су у полицији прошле године.

Остали депортовани активисти потичу из Грчке, Италије, Француске, Ирске, Шведске, Пољске, Немачке, Бугарске, Литваније, Аустрије, Луксембурга, Финске, Данске, Словачке, Швајцарске, Норвешке, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.

У саопштењу Министарства наводи се да су "сва законска права учесника у овој ПР акцији поштована и да ће се са тим наставити", и додаје да су "лажи које (учесници флотиле) шире део њихове унапред припремљене кампање лажи".

Израелско Министарство спољних послова јуче је саопштило да су тврдње о злостављању активисткиње Грете Тунберг и других чланова флотиле дрске лажи, док Итамар Бен Гвир, министар у израелској влади задужен за затворе, каже да је поносан што се према њима поступа као према терористима.

Организација за правну помоћ Адалах саопштила је да су бројни активисти пријавили злостављање, при чему су неки рекли да су им ускраћене храна и вода, док су други пријавили да су израелски органи реда грубо поступали према њима.

Сања Цонић, директор Лесковачког културног центра, каже: "Издвајања локалне самоуправе за програме културе су значајна, па је Лесковац самим тим и могао да организује бојне велике и престижне манифестације. Мислим да Лесковачки културни центар негде предњачи у томе, с обзиром на то да смо ми мултифункцијска институција са десет различитих програма."

Лесковачки Народни музеј је четири пута проглашен за најбољи у Србији. Препознатљив је по капиталним пројекима који осветљавају скривене периоде историје Лесковца, према најновијим истраживањима наших и аустријских археолога, дуге можда више од 300 000 година, и напорима да изађу ван оквира града. Признање престоница културе 2026. музеју доноси адаптацију конференцијске сале и галеријског простора.

Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу, додаје: "Изузетно је битно да имамо једну салу која ће да прими људе истраживаче, историчаре, докторе наука на прави начин, и да им обезбеди квалитетно одржавање научних скупова. Такође, налазимо се у горњој галерији која је такође планирана за реконструкцију и овде планирамо да имамо сталну поставку уметничких слика лесковачких сликара. Треба напоменути да је град у последње 4 године уложио 20 милиона динара у инфраструктурно уређење музеја и да, ево сада, са добродошлицом очекујемо и новац из министарства."

Лесковачки павиљон културе, победнички пројекат, обухвата још две инвестиције. Посвећеност, брига и улагање у културу биће награђени са 300 милиона динара. Два пута је титула измакла, трећа кандидатура била је срећна. Са 93,40 поена убедљива победа у односу на другопласирану Суботицу.

Горан Цветановић, градоначелник Лесковца, објашњава: "Укупно је пројекат вредан 300 милиона динара, 200 милиона ће финансирати Република Србија, односно Министарство културе и Влада Републике Србије, а сто милиона динара Град Лесковац. Ми се трудимо да увек око 9% издвајања за културу од укупног буџета Града Лесковца, сигурни смо да ћемо неколико ствари да урадимо, али нам је епицентар реконструкција Дома Војске који припада Граду Лесковцу, где ће бити модерна Музичка школа и модерна концертна дворана."

Лесковац ће добити и споменик краљу Милану Обреновићу, ослободиоцу јужних српских крајева, у сусрет обележавању 150 година ослобођења од Турака. У наредној години установе културе приредиће 300 дешавања.Само иду устаљеним стазама. Лесковчани се посебно радују концертној дворани, да у адекватни условима изнова уживају у виртуозима попут Стефана Миленковића, Немање Радуловића, нашег Владимира Милошевића.

За забринутост има разлога, будући да је Француска остала без трећег премијера за нешто више од годину дана. Оставка коју је Себастијан Лекорни јутрос поднео, Макрону сигурно задаје главобољу.

А политичка криза започела је у јуну прошле године и то управо Макроновом одлуком да распише превремене парламентарне изборе после пораза његове странке на изборима за Европски парламент.

То је, кажу упућени, било коцкање које га је коштало, будући да је том одлуком створио још фрагментиранији парламент.

Управо због тога за годину и по дана Француска је имала чак три премијера, од којих је Себастијан Лекорни успео да обори рекорд и да са свега 27 дана на функцији постане премијер са најкраћим мандатом у историји Француске.

Опозиција тражи ванредне изборе или Макронову оставку

У француској опозицији многи су похитали да затраже од председника Макрона да распише ванредне парламентарне изборе или поднесе оставку.

“Макрон сада мора да изабере: распуштање парламента или оставку, и то брзо!“, саопштила је крајње десничарска Национална алијанса на друштвеној мрежи Икс.

И лидер странке Непокорена Француска (ЛФИ), Жан Лик Меланшон, позвао је да се хитно размотри предлог за опозив председника Макрона.

"Након оставке Лекорнија, позивамо на хитно разматрање предлога који су поднела 104 посланика за смену Емануела Макрона", наводи се у објави Меланшона на платформи Икс.

Шефица посланичког клуба партије ЛФИ Матилда Пано изјавила је да је "одбројавање почело" и позвала Макрона да оде са функције.

"Три премијера поражена су за мање од годину дана. Одбројавање је почело. Макрон мора да оде", написала је Пано након оставке Лекорнија.

И крајња десница позвала је на ванредне парламентарне изборе.

“Ова шала траје предуго, фарса мора да се заврши“, поручила је Марин ле Пен и додала да би било “мудро“ да председник Макрон поднесе оставку.

Дејвид Лиснар из конзервативне странке Републиканци такође је био међу онима који су позвали Макрона да напусти функцију.

Дубока нестабилност

Француска је ретко пролазила кроз овако дубоку политичку кризу од оснивања Пете републике 1958. године, која представља садашњи облик државног уређења.

Устав из 1958. осмишљен је да обезбеди стабилно управљање државом, стварањем снажне и високо централизоване функције председника са чврстом већином у парламенту, како би се избегла нестабилност која је обележила периоде непосредно пре и после Другог светског рата.

Међутим, Макрон – који је доласком на власт 2017. године темељно преобликовао политички пејзаж – сада се суочава са расцепканим парламентом у којем центар више нема пресудан утицај, док крајња десница и крајња левица добијају све већу снагу.

А Француска није навикла да гради коалиције и постиже консензус.

Био сам спреман на компромис, али било је превише постављених црвених линија, рекао је Лекорни у данашњем обраћању након подношења оставке.

До црвене линије сада је стигао Макрон пред којим су три могућности: да распише нове ванредне изборе, поднесе оставку или покуша да именује још једног премијера.

Именовање четвртог премијера за годину дана тешко да би нешто решило, а у протеклих неколико месеци, Макрон, чији мандат траје до маја 2027. године, више пута је искључио прве две могућности.

Ипак, још се чека његова реакција на најновију оставку.

"Наше здравствене установе на КиМ одувек су пружале најсавременију здравствену заштиту свима без изузетка и уверен сам да ће и ново запошљавање у здравственом сектору наших сународника у јужној покрајини бити на корист свима и бити снажан ослонац нашем народу који се свакодневно суочава са бројним изазовима", навео је Лончар.

Како је истакао, српски здравствени радници у АП КиМ увек могу да рачунају на снажну и пре свега конкретну подршку своје државе, Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства здравља, а нова радна места су управо још један показатељ такве политике.

- Никад до сада нисам била у Рајковој пећини, сада ће да ми буде први пут, чула сам да има доста слепих мишева.
- Био сам први пут у тој пећини пре пар година, стварно било је тамо лепо, учили смо нешто мало, тако су нам причали у школи.

Рајкова пећина је добила име по Рајку Војводи, за кога се претпостављало да је живео у 19. веку. Дању је био механџија, а ноћу пљачкао Турске караване. Благо је скривао у пећини.

Горчило Потпара, директор Центра за културу у Мајданпеку, додаје: "Пећина је откривена у једном великом научном опсегу који је обављао Јован Цвијић. То су били почеци када се препознало њено велико богатство пећинских накита и сталактити и сталагмити."

Светлана Лазаревска, директор ТО Мајданпек, објашњава: "Ова је пећина интересантна због тога што је у два хоризонта, односно у два нивоа, имамо речни и суви. Она је једна од ретких пећина кроз коју протиче река."

Рад Јована Цвијића, седамдесетих година прошлог века наставио је др Раденко Лазаревић са групом спелеолога из Ваљева.

Маја Павловић, туристички водич у Рајковој пећини, наводи: "Сасвим случајно открили су један огромни канал много већи од овог у коме ми стојимо, налази се 12 метара изнад наших глава, десет спратова више, и онда су одлучили и договорили се да је то толико лепо место да мора цео свет да га види."

Обележавање годишњице Рајкове пећине наставља се до краја године. Идеја је да се од септембра наредне године организује манифестација под називом "Рајкови дани".

Бојана Kаралић, Средња пољопривредно - прехрамбена школа Сомбор: каже: "Данас се представљамо вином, јабуковим соком, грожђем, јабукама, парадајзом, шаргарепама, свим природним производима које је наша школа произвела."

Бела Саулић, произвођач из Бајмока, додаје: "Произвођач сам вина од вишње. Имамо наш засад вишања, плантажу. Производимо вино од вишње, ликер од вишње и ракију од вишње правимо. Са тим се породично бавимо, то нам је породични бизнис. Са тим се бавимо ја, супруга, син и ћерка, снаја, зет и унучад, сад су већ 13, 14 година."

Тимеа Ниради, произвођач из Малог Иђоша, наводи: "Програм нам је доста разноврстан. Имамо производе од коњског меса, од мангулице и од домаће свиње"

"Нека вам храна буде лек, а лек храна", порука је коју шаље Удружење за производњу органске хране "Еко енерџи" из Сомбора које по, јубиларни, двадесети пут организује овај фестивал. Сектор органске производње има стабилан раст последњих година, али је Србија још увек испод европског просека.

Јовица Kелић, Удружење за производњу органске хране „Еко енерџи" Сомбор, објашњава: "Ситуација је заиста забрињавајућа. Европска унија је планирала да до 2030. године буде негде 25% укупне површине производње у органској пољопривреди, али сами су признали да то неће бити. Недовољно се ради на томе. У Србији ми имамо негде око 22.000 хектара, а од тога око 7.000 произвођача. То је отприлике површине 2% од укупне површине која располаже обрадивом површином наше Републике. И то је жалосно. Морамо признати да држава подстиче то, имамо Националну асоцијацију Србија Органика, што је недовољно. Та подстицајна средства морају бити гарантована, морају сукцесивно бити људима исплаћена. Да имамо ту субвенцију озбиљну какву би требало, наши производи би били до 15, 20%, као што је и у Европи разлика у односу на конвенционану производњу."

Органска производња у Србији свакако је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се, пре свега, огледају у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде може значајно допринети развоју руралних подручја, а тиме и пољопривреде уопште.

Одмах по пријави, упућене су патроле ПУ у Новом Саду, граничне полиције и припадници Сектора за ванредне ситуације, а ступили су у контакт и са полицијом Хрватске, навео је МУП.

У Бачком Новом Селу је у акцији спасавања из воде извучена једна особа, кинески држављанин, код кога је констатована смрт.

Такође, до сада пронађена су још четири кинеска држављана којима је указана лекарска помоћ.

Према досадашњим информацијама, полиција Хрватске је из Дунава извукла пет држављана Кине – три мушкарца и две жене.

Полиција наставља претрагу и у сарадњи Вишим јавним тужилаштвом у Новом Саду, које је овај догађај квалификовало као кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, предузима мере и радње на утврђивању свих околности овог догађаја.

Богдан Цекић, из Инситута за сточарство, објашњава: "Ситуација је прилично забрињавајућа. На територији целе Србије имамо 300 грла пиротске праменке. Нажалост, на територији града Пирота не постоје одгајивачи који гаје пиротску праменку. Најближе су колеге из Димитровграда, на Старој планини. Пироћанци и сви около требало би да се баве на неки студиознији, озбиљнији начин. Нажалост, различити су и слојевити проблеми, због чега је то тако."

Малобројни одгајивачи у пиротском крају углавном чувају сврљишку праменку, због боље млечности.

Звонко Ристић, одгајивач из села Расница, каже: "Тренутно имам око 230 комада сврљишке праменке. Пиротску сам раније чувао али смо прешли, већ дужи низ година, на сврљишку. Лакша је за чување, тежа, бољи је радман јагњења, боља на млеко, због свега нам је боља."

Стручњаци истичу да је добро што, одгајивачи поштују одгајивачке праксе и што су успели да сачувају генетско наслеђе и различитост популације пиротске праменке у целој Србији.

Марија Танасковић,  из Инситута за биолошка истраживања, наводи: "Пиротска праменка је заиста толико отпорна и способна, захваљујући тој својој генетичкој основи, да може да живи на врху Старе планине али и у Осечини. То је оно што ми остављамо будућим генерацијама, једну здраву популацију, један добар гено фонд и потенцијал да се та популација и даље унапређује, јер је то оно што је важно да се сачува. Мени се чини да би та математика била позитивна, потребан је подстицај од државе, подстицај од регионалних, градских и општинских управа и можда веће развијање свести о томе, колико је праменка, поготову пиротска, важна."

Спасавање пиротске праменке биће мукотрпан процес, јер њено нестајање поклапа се и са гашењам села на Старој планини.

Бачулов је реаговао на изјаву председника Србије Александра Вучића на ТВ Пинк да и даље жели да верује у званичну верзију тужилаштва зашто је пала надстрешница у Новом Саду, али је поставио питање зашто су поједине структуре у држави криле снимке три сата пре пада, на којима се види и политичар Миша Бачулов.

"Не мислим да је он нешто урадио", рекао је Вучић и поставио питање како су државне институције већ 2. новембра без вештачења знале шта се догодило, односно зашто су неки изузели неке снимке са железничке станице.

Ово је првостепена пресуда на коју одбрана и тужилаштво имају право да уложе жалбу Апелационом суду у Београду.

Окривљена није присуствовала изрицању пресуде, а у казну ће јој бити урачунато и време проведено у притвору.

Судија је, образлажући пресуду, навела да, с обзиром да не постоји комбинација два основа, покушај убиства из користољубља и покушај убиства на подмукао начин, суд је као отежавајућу околност на страни окривљене имао у виду подмуклост.

Окривљена је, како је рекла судија, признала извршење кривичног дела, али је доза лекова коју је навела да је дала оштећенима знатно већа.

Судија је рекла и да су оштећени преживели стицајем околности, јер су пронађени на време.

Када је реч о олакшавајућим околностима, суд је на страни Тодоровићеве ценио њене године, док је од отежавајућих околности ценио то што је била у блиским односима са обојицом оштећених.

Душанка Тодоровић је оптужена да је у новембру 2019. године већом количином лекова тровала двојицу мушкараца из Железника да не би морала да им врати новац који је од њих раније позајмила.

Сумња се да је 1. новембра 2019. Драгиши ставила у пасуљ (храну) неколико таблета бромазепама, након чега се он онесвестио, а пронашла га је ћерка, након чега је хоспитализован.

Тодоровићева је, како се сумња, с њим била у емотивној вези и од њега је позајмила око 5.000 евра, али му дуг није враћала иако јој је то тражио.

Други покушај тешког убиства тровања Тодоровићева је извела 25. новембра 2019. године. Сумња се да је у Железнику Чедомиру ставила више таблета бромазепама у пиће. Њега је пронашао унук у бесвесном стању, после чега је хоспитализован.

Како се наводи, он се сумњичи да је јуче, током лова, из ловачке пушке нехатно устрелио четрдесетчетворогодишњег мушкарца из Пријепоља, који је преминуо од задобијених повреда.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова након чега ће уз кривичну пријаву бити приведен надлежном тужиоцу.

Саобраћај у смеру ка Новом Саду био је обустављен, док су се у супротном смеру возила кретала зауставном траком, што је изазвало гужве.

Како Танјуг сазнаје, најпре је дошло до судара камиона и аутомобила, након чега је камион пробио заштитну ограду и прешао у супротан правац.

Tужилаштво је потом предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да му се одреди притвор због опасности од бекства и могућности понављања кривичног дела у кратком временском периоду.

Сумња се да је Ф. В. 30. септембра око 15.15 неовлашћено набавио, а затим носио експлозивну материју коју је на углу Косовске и Нушићеве предао за сада непознатој особи, која је услед експлозије погинула.

Н. Н. лице је потом експлозивну направу унело у зграду у Дечанској улици где је 1. октобра, око 21.45 услед неспретног руковања, активирало експлозив, при чему је преминуло на лицу места.

Одлуком судије за истрагу, бизнисмену Александру Мијајловићу и бившем официру полиције Драгу Спичановићу одређен је притвор до 30 дана, тужитељки Андријани Настић одузете су путне исправе, а полицајцу Владану Лазовићу и бившем функционеру полиције Миловану Павићевићу одређена је мера задржавања у стану, потврдила је за РТЦГ саветница за односе са јавношћу Вишег суда Ивана Вукмировић.

Незванично, Специјално државно тужилаштво их терети да су радили против безбедносног система и стварали криминалну организацију.

Тужилаштво се поводом овог питања још није оглашавало.

На питање за шта се окривљени званично терете, адвокат Марко Радовић за РТЦГ каже да се ради о оптужбама за стварање криминалне организације.

"Окривљени се терете за кривично д‌ело стварање криминалне организације. Конкретно мој брањеник Владан Лазовић за кривично д‌ело из става 2, дакле као припадник криминалне организације и стављају му се на терет још два кривична д‌ела – одавање тајних података из члана 369 Кривичног законика. С обзиром на то да је истрага тајна, не могу вам рећи више, осим ових правних квалификација", навео је Радовић.

Предраг Бошковић је био министар одбране од 2016. до 2020. године.

Одлазећи француски премијер, у кратком обраћању јавности, рекао је да је био спреман на компромис.

"Био сам спреман на компромис, али свака политичка странка је желела да друга странка усвоји цео њен програм", поручио је Лекорни.

Истакао је да је било много постављених црвених линија.

"Морамо пронаћи излаз како би земља могла да крене напред", навео је одлазећи француски премијер.

Нагласио је и да човек "увек треба да бира своју земљу, а не своју странку".

Лекорни је заказао састанак са министрима за 13 часова.

Себастијан Лекорни је 9. септембра именован за премијера Француске, а оставком је постао премијер са најкраћим мандатом у историји земље са 27 дана на тој функцији, пише БФМ.

Оставка је уследила мање од 24 сата након што је представљена прва група министара који ће чинити нову владу, у којој су се углавном нашли бивши министри и блиски сарадници председника Макрона.

Одмах након представљања нових министара, Лекорни се суочио са критикама будући да се на листи нашло много познатих имена, а чак 11 министара требало је да се врати на позицију коју су раније обављали.

Критичари су то сматрали погрешним у тренутку када је Лекорни требало да извуче земљу из политичке кризе.

Неколико странака сада захтева распуштање скупштине и превремене изборе, док неке позивају и Макрона да поднесе оставку, преносе медији.

Политичка нестабилност у Француској пренела се и на европске берзе. Француске акције пале су истовремено за скоро два одсто, што је њихов највећи дневни пад од августа, док су приноси на француске обвезнице порасли. Највеће губитке је забележио тамошњи банкарски сектор, преноси Ројтерс.

Лекорни је прошлог месеца постао пети премијер Француске у последње две године, након што је парламент сменио Франсоа Бајруа због његових планова да наредне године спроведе буџетско смањење од 44 милијарде евра.

"Мађарска не би требало да везује чвршће своју судбину за Европску унију, а усвајање евра би била најближа могућа веза", истакао је Орбан.

Оценио је да ће до смањења каматних стопа доћи "спорије него што би се желело" јер је гувернер централне банке Михаљ Варга "опрезан човек".

"Први мандат му је обележило стабилно командовање, добри односи између Београда и Приштине, одазвао се позиву да присуствује војној вежби на Пештeри, а остварена је и одлична комуникација између нашег начелника Генералштаба и њега. Имали смо поузданог партнера", навео је Лунић.

Додаје да је управо на инсистирање генерала Улуташа мост на Ибру остао затворен за саобраћај до постизања коначног договора о нормализацији односа Београда и Приштине, уз присуство припадника КФОР-а који контролишу ситуацију.

"Наравно, Улуташ није једини – он је на једној од позиција у комплетном командном саставу КФОР-а, у ком учествују 33 државе. Највише војника тренутно има Италија, са 899 припадника, али су присутне и јединице из Мађарске, Бугарске, Немачке, Словачке. Не може да спроводи турску националну политику, већ искључиво политику НАТО-а, чији је циљ очување регионалне стабилности", истакао је Лунић.

КФОР треба посматрати као целину

Према његовим речима, српска заједница је током Улуташевог првог мандата имала поверење у КФОР, без обзира на то ко је на челу мисије.

"Можемо Улуташа волети или не, али мисију морамо посматрати као целину", нагласио је Лунић.

Лунић је подсетио да је Улуташ, приликом протеста у Звечану пре две године, одиграо кључну улогу у спречавању ескалације инцидената и могућих експлозија, инсистирајући да се све решава преко званичних канала – Брисела, Напуља и директно кроз команду КФОР-а.

На питање каква је сарадња са српском заједницом, Лунић одговара да је у принципу задовољавајућа, те да нема разлога за забринутост, јер није било значајнијих инцидената.

"И Београд и Приштина треба Улуташев повратак да посматрају као део НАТО политике према Балкану, а не као одраз турске спољне политике. И Београд и Приштина имају низ билатералних споразума са Анкаром у области одбране", објаснио је Лунић.

Закључио да ће КФОР и НАТО наставити да инсистирају на очувању стабилности и заштити српске и других заједница на КиМ, као и на јачању поверења кроз заједничке активности и наставак сарадње.

Због инцидента, неколико долазних летова је преусмерено или задржано.

Извештаји о дроновима за сада нису потврђени, а летови су у међувремену настављени, саопштиле су власти.

Аеродром у Ослу био је затворен и пре десетак дана због уочавања дрона. Сви летови били су преусмерени на оближње аеродроме, а саобраћај је обновљен после неколико сати.

Европски аеродроми су последњих недеља више пута обустављали летове због дронова, укључујући и аеродроме у Копенхагену и Минхену.