28.05.2026. Четвртак: Пролазна облачност с краткотрајном кишом и локалним пљусковима са грмљавином из западне и дела централне Србије ујутро и пре подне ће се изместити на југ земље. У осталим крајевима претежно сунчано. Северозападни ветар у појачању, на истоку Србије и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 12 до 20 °С, а највиша од 25 до 29 °С. Упозорење: Локална појава грмљавинe, вероватноћа 70%. Удари ветра > 17 м/с.

29.05.2026. Петак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, средином дана и после подне местимично појачан, северни и северозападни. Најнижа температура од 6 до 13 °С, а највиша од 25 до 27 °С.

30.05.2026. Субота: Претежно сунчано и топло. Увече на северу Војводине, уз локални развој облачности, тек понегде краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб и умерен, после подне у Војводини и на истоку Србије повремено јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 5 до 14 °С, а највиша од 27 до 29 °С.

31.05.2026. Недеља: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, али и са локалном појавом краткотрајне кише или пљуска са грмљавином, углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, на истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 9 до 17 °С, а највиша од 29 до 31 °С. Упозорење: Tmax ≥ 30 °C, вероватноћа 90%.

Тужилаштво је суду предложило да обојици окривљених продужи притвор да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду. 

"Постоји оправдана сумња да су окривљени 20. новембра прошле године неовлашћено носили ручну бомбу, па су користећи рент-а-кар возило марке "тојота", дошли до породичне куће оштећеног Р. К. на општини Палилула и око 02.28 часова активирали и бацили ручну бомбу у двориште породичне куће", саопштено је из тужилаштва.

Бомба је експлодирала на простору између кућа које припадају породици оштећеног и још једној породици, а осумњичени су се трчећим кораком вратили до возила, наводе из тужилаштва.

"Tакође, они су 3. фебруара неовлашћено носили једну ручну бомбу, па су користећи такси возило, а потом тротинет дошли до породичне куће оштећеног З. Ч. на Савском венцу, где је око 4.52 часова П. С. активирао и бацио ручну бомбу у двориште породичне куће, док је Сенад М. пазио да неко не наиђе и снимао мобилним телефоном", саопштено је из тужилаштва.

Ручна бомба је експлодирала након чега су се осумњичени тронитетом удаљили са лица места.

Она се, како је раније саопштило Више јавно тужилаштво у Београду, терети за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

Сумња се да је она супругу доставила пиштољ из којег је упуцао А.Н. у ресторану, а потом са помагачима сакрио његово тело у једном бурету у близини Јарковачког језера.

"Двадесет три међудржавна споразума и 10 докумената о сарадњи у области медија и њихово спровођење били су један део предмета разговора које смо имали. Велики део наших разговора односио се на међусобну подршку у међународним организацијама, где Србија ужива принципијелну, али чврсту и конкретну, готово свакодневну подршку Народне Републике Кине овде у УН, када је реч о Косову и Метохији, о нашем територијалном интегритету и суверенитету", истакао је Ђурић.

Говорећи о тематској седници Савета безбедности УН, посвећену улози УН, Повељи УН и међународном праву, Ђурић је истакао да је кинеска страна упутила речи захвалности Србији.

"Као значајан оценили су допринос српске делегације, односно чињенице да Србија чврсто и доследно стоји на принципима неповредивости граница, поштовања Повеље УН, мирног решавања спорова и немешања унутрашње послове суверених држава", нагласио је Ђурић.

Додао је да се добар део разговора односио на економску сарадњу која, како је рекао, отвара потенцијал за будуће генерације у Србији.

"Како кроз Споразум о слободној трговини, где је Србија једина европска земља са важећим споразумом са Кином, тако и кроз изградњу инфраструктуре, односно управо потписани договор о изградњи деонице аутопута 'Вожд Карађорђе', који ће боље повезати централну и јужну Србију”, указао је Ђурић.

Како је рекао, једна од тема разговора била је и политичка сарадња две земље.

"Господин Ванг Ји је још једном изразио поштовање за пријатељство показано од стране народа и Владе Србије, али и посебно за напоре председника Вучића лично, који је као централна политичка фигура у нашој земљи дао значајан допринос томе да Србија постане стратешки партнер Кине у овом делу Европе, али и да остваримо изузетне, рекао бих чак феноменалне и економске резултате у сарадњи у претходних неколико година", поручио је Ђурић.

Ђурић је састанак са кинеским колегом оценио као свеобухватну и заокружену дискусију и да је реч о трећем сегменту недеље стратешке сарадње Србије и Кине.

На лицу места били су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице Звездара са седам ватрогасаца спасилаца и једним возилом.

Проблем је представљао неприступачан терен на делу Калемегдана који гледа на Ушће.

„Биле су нам долазиле овде на врата и куцале су. Куцале су нам, на улазна врата. Мислила је учитељица да то неко дете куца, али заправо кад изашла видела је роду“, каже ученица.

Друга додаје: „Ја сам јој дала рибицу и она је узела и појела. Неће да приђу баш близу, али прилазе“.

На питање шта значи кад дођу роде у село, њихова другарица одговара: „Па, то значи да ће да се роди нека беба, неко дете“.

А то прижељкују и мештани. Роде, кажу, доносе срећу и мир, а њихово присуство буди наду да ће и у школи бити више ђака.

Јелица Петковић, из Дедине наводи: "Кад је моја ћерка била мала, 32-33 детета је било у школи, а то је било '89 године. А сада по 8 до 10 деце највише у одељењу“. На питање - хоће ли роде променити ту слику, одговара: „Највероватније да хоће, чим имамо у комшилуку доста младих, требало би да се жене и удају да би била принова."

Роде су у Дедини постале права атракција. Са жељом да их задрже, и да им гнездо које су свиле учине безбедним од ветра и струјног удара, израђена је специјална конструкција.

"Направили смо то гнездо и изашли нам је у сусрет Електродистрибуција Крушевац, заједно смо то гнездо поставили, и постојала је бојазан да ли ће роде прихватити то. Имали смо среће нису биле ту, појавиле су се, дошле су, одмах су почеле већ да крпе, они набијају ове штапиће и грање. И ето, хвала богу, као што видите ево ту су, одомаћиле су се“, наглашава Горан Шарац, из Дедине.

Надају се приновама у гнезду и у селу. „То је радост, радост је да се што више деце рађа, да се ширимо, то је оно што је најлепше", истиче Горан.

Иако новопридошли пар - још немају младе, њихов долазак у Дедину симболично је најавио трећу принову у дому Ђорђевића, који крајем августа очекују рођење дечака.

"Свиђа ми се кад правимо папир. Цео папир, кад се направи цео папир“, каже Јована Ђорђевић, чланица Удружења грађана РИМЕ Зајечар.

На питање - који је његов посао у целом процесу, Јован Јеленковић одговара: „Прављење смесе у води“.

Управо овакав дугогодишњи рад донео је овом удружењу и ново значајно признање "Транзиција ка циркуларној економији". У Удружењу још истичу да су посебно поносни на препознатљив рад у области рециклаже папира и промоције одрживих пракси, што је данас део идентитета удружења.

Још како смо узбуђени, али је награда баш дошла некако у тренутку кад смо ми одлучили како ћемо стратешки да се развијамо. У ствари, кад да смо одлучили да ово наше Удружење буде самодрживо кроз једну јапанску технологију рециклаже папира и можда смо и једини у овој окружењу. Нас су препознали по једном пројекту који смо кренули да реализујемо, а који се зове Рециклирј предрасуде“, наводи Сузана Илић, директорка Удружења грађана РИМЕ Зајечар.

Уметница и дизајнерка која сарађује са удружењем каже да ју је управо квалитет ручно рециклираног папира и упознао са радом Удружења, након чега је постала део њихових активности.

Ирена Ружа, уметница и дизајнерка, УГ грађана РИМЕ Зајечар каже: „Прича је почела тако што сам открила риме и чланове овог Удружење и када сам први пут сликала на том папиру, ја сам била фасцинирана да је то заиста папир који чисте целовозе, што значи да не загађаје животну средину, ако се не допада, може поново да се рециклира, значи можемо поново да го употребљавамо, што у суштини јесте најлепша драж тог папира“.

Освојена награда за чланове Удружења РИМЕ представља потврду да се кроз заједнички рад, креативност и одрживе идеје могу стварати позитивне промене.

"Сумња се да је он, 23. маја ове године, у Улици краља Милана у Београду, током нарушеног јавног реда и мира након завршетка јавног окупљања, гађао кордон полиције каменицама, флашама и пиротехничким средствима", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је осумњиченом одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Она је колима хитне помоћи превезена у здравствени центар Касандрија, где је утврђена смрт.

У току је истрага о узроку и околностима смрти, услед које ће тело српске држављанке бити пребачено у Солун на обдукцију.

Иначе, полиција је почетком маја, по налогу Основног јавног тужилаштва, ухапсила две особе због сумње да су на наведени начин извршиле кривична дела превара.

Још једном апелујемо на грађане да, уколико их позову непознате особе и траже им новац, одмах обавесте Полицијску управу у Нишу или најближу полицијску испоставу на бројеве телефона 064/892-4510 и 192.

Eкипе полиције, ватрогасне службе и хитне помоћи су одмах изашле на терен, а из језера је извучено тело женске особе.

Тело ће највероватније бити упућено на Институт за судску медицину ради обдукције.

“Живео сам до скоро, сад радим у Књажевцу и дођем у госте, тако, кад је неко дешавање”, каже Никола Петровић из Књажевца.

Двадесетдеветогодишња Емина Глигоров најмлађи је стални становник Новог Корита. Остала је ту да би чувала болесну мајку, али и да би помагала другим старим мештанима и учествовањем у раду месне заједнице, како каже, давала свој допринос очувању села.

“Трудим се максимално, шта год да треба да радимо у селу, да ли је то рашчишћавање, кошење, шта год. Буквално све радим”, каже Емина Глигоров из Новог Корита.

Док млади одлазе из села, пензинери му се радо враћају.

“Ја не бих мењала Корито ни за један град, заиаста. Ко жели дивљину, природу, овде му је лепо”, наводи Љиљана Живковић из Новог Корита.

Живот у Новом Кориту није једноставан, јер у селу нема продавнице ни амбуланте. Ипак, пут до Књажевца је добар, а од скоро је мештанима доступан и сигнал мобилне телефоније. Отварање малограничног прелаза на месту Кадибогаз у близини села, о чему се говори деценијама, највише би допринео његовом оживљавању.

“Били бисмо захвални кад би се то урадило. Ја мислим да би село онда добило мало већу преспективу и да би мало више оживело. Ево понеки људи се враћају у село, обнављају своје старе куће, реновирају их, тако да ја мислим да постоји перспектива за ново корито”, наводи Миодраг Младеновић, председник МЗ Ново Корито.

Ново Корито само је једно од осамдесет и четири села у општини Књажевац у којем је данас више празних него насељених кућа. Ипак, његови мештани кажу да је најважније да људи наставе да се ту повремено окупљају јер док је тога, биће и наде да оно неће потпуно нестати.

„Уживамо подједнако и родитељи и деца, али је свакако лепше кад су ту деца, лепше за нас родитеље док радимо да и деца више цене и поштују овај паркић кад виде како се ради око тога", каже Александар Андрејевић, отац троје деце.

Ако су се у почетку по навици и играли, како је време одмицало сви малишани су дали свој допринос уређењу. Како знају и колико могу без обзира на офарбана одела, па чак и косу.

У разговору са нашим репортером Ема, Олга и Јован су рекли да се нису уморили и да је одећа коју су испрљали стара.

Жеља да се простор у коме се њихова деца свакодневно играју удружили су родитеље и васпитаче.

„Ми смо презадовољни, пресрећни што можемо да паркић за децу да направимо да буде практичан и лепши", наводи мама Дијана ел-Али Павловић.

„Ми овде радо изађемо са децом баш пуно времена проводимо у природи, лепо нам је и кад ово будемо све средили биће још лепше", додаје васпитачица Јасмина Станковић.

Вредни су данас били и у вртићу „Лане". Двориште је овде простране, али знају да користе и паркић у близини. Тако се од малена уче да дају допринос заједници и колико је важно очување животне средине. Од Нове године и ово је еколошки вртић.

"Велику подршку имамо од локалне заједнице и родитеља који свакодневно учествују у различитим активностима тако да деца уживају у раду и очувању природе”, истиче Марија Манчић, одговорни васпитач вртића „Лане".

Зелене заставице за сада имају 4 од 11 вртића Предшколске установе „Вукица Митровић". Еко патроле попут ове за њих су уобичајене.

„Деца обилазе комшилук деле промотивне флајере, затим обогаћујемо средину цвећем, садницама имамо еко представе идемо у школу данас основну „Вук Караџић" и у средњу школу”, каже Јоланда Илић из Предшколске установе „Вукица Митровић" у Лесковцу.

На крају акције молба. За старије другаре у насељу „Зеле Вељковић" да поподне и увече не уништавају тек засађено цвеће. У центру града станарима околних зграда да овде не изводе више псе, јер није здраво да се у истом песку играју деца и кућни љубимци. Од данас на снази је забрана.

“С' једне стране јесте тешко, с друге уствари није, јер ви играте истину. Ви ништа не измишљате ново, то је постајало, то постоји, то ће постојати. То су стварне трагедије, то је чудо које постоји откад је настао свет и век и чудо које ће постојати увек... Е сад питање је шта је чудо? Чудо је све, чудо је сусрет, чудо је живот”, каже Даница Љубичић, Госпава у представи.

Чудо језика ове драме, писане песничким језиком, веће је од чуда и чудотвораца које чекају њени јунаци, и ми са њима, додаје редитељка.

“Овде у Ужицу радимо његово “Чудо у Шарган”, глумцима је језик и дијалект, кад би био дијалект, познат, а овај песнички језик није и веома је, да кажем, можда било и најтеже наћи ту разилику и ту меру и моменат кад то прелази у чисту Брехтову поезију”, каже редитељка Бранислава Стефановић.

Премијеру драме „Чудо у Шаргану" прати и изложба плаката представа Ужичанина Љубомира Симовића, заправо његов полувековни живот на сцени ужичког позоришта.

У Европској унији је број просечних радних сати недељно осетно пао у односу на 36,9 сати, колико је бележено 2015. године, додаје се у извештају.

Најдужа просечна радна недеља међу чланицама Европске уније забележена је прошле године у Грчкој и износи 39,6 сати рада недељно. Следе Бугарска и Пољска са по 38,7 сати, док је у Литванији просечна радна недеља трајала 38,4 сата.

Холандија са најкраћим радним временом

Са друге стране, најкраће радно време имала је Холандија са просечно 31,9 сати недељно, као и Данска и Немачка са по 33,9 радних сати, уз Аустрију са 34 сата рада недељно.

Посматрано по занимањима, најдуже су радили запослени у пољопривреди, шумарству и рибарству, са просечно 42 сата недељно.

Менаџери су просечно радили 40,6 сати недељно, док су припадници оружаних снага бележили приближно 39,4 сата рада.

Најкраће радно време имали су радници на једноставним пословима са просечно 31,8 сати недељно, административни службеници са 34 сата и запослени у услужним и продајним делатностима са 34,5 сати рада недељно, наводи се на веб-страници Евростата.

"Да би се један засад сматрао савременим засадом, потребно је да има између осталог и антиинсект мреже, који спречавају улазак инсеката у засад. С обзиром да имамо све мањи број регистрованих препарата који могу да се користе у заштити морамо да укључимо све додатне мере како би осигурали наш род", каже Маријана Петрушић, стручњак за заштиту биља.

Произвођачи очекују принос десет посто виши од просека у оваквим годинама. Не могу га упоређивати са прошлом сезоном, када трешања практично није ни било уз цену која је достигла четвороцифрен износ у динарима.

"Ми произвођачи трешања то не волимо из једног простог разлога, ако једна групација људи може да купи трешњу онда ми нисмо срећни. Срећни смо када трешњу може да купи сваки домаћин. Оно што је важно за производњу трешања то да је цео регион је добро родио и биће доста велика понуда. Самим тим ће бити и нижа цена", наводи Богдан Мамузић, власник воћњака "БМК Аграр" Сланкаменачки Виногради.

Из Воћњак у Сланкаменачким Виноградима комплетан род ће у Немачку, предходно класификован програмима на бази вештачке интелигенције и расхлађен на два степена у погону до кога трешња са гране стигне за један сат.

"Кад је уберемо треба добро да је складиштимо, треба добро да је обрадимо у хладњачи, треба добро да је упакујемо и тек онда иде на европско тржиште. Све то захтева јако много времена, јако много знања и доста пара кошта. И онда не може та трешња да буде јефтина никад више на малопродаји. Да је трешња берзанска роба. Сваког четвртка добијамо цене трешања која је на берзи и онда сваку следећу недељу излазимо по тој цени", истиче Милутин Карас, "Агрофертикроп" Суботица.

Србија под засадима трешње има активних између пет и седам хиљада хектара. Нема података колико их производи по захтевима европског тржишта.

"Морају да буду калибра негде преко 28 милиметара и сваких наредних два милиметра је двадесет посто већа цена. Србија је максимално зарадила 2022. године негде око девет милиона долара. Ова година је тест да видимо да ли је довољно ових плантажа које смо подигли и да видимо какав ће бити интерес Европске уније", каже Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство

Најзначајније иновације у производњи приказали су стручњаци из Грчке, Италије, Немачке, Данске на "Дану трешње" у Сланкаменачким Виноградима. Овом приликом је истакнуто да се на овом месту планира подизање засада на укупно 50 хектара.

„Било је 37 тимова из европских земаља, међу којима је, наравно, наш пројекат изабран као најоригиналнији и најаутентичнији“, наводи Александра Поповић, професорка ликовне културе у Гимназији Краљево.

Наташа Воштич, матуранткиња Гимназије Краљево додаје: „Прво осећање била та изненађеност и просто одушевљење, понос за наш тим, што је показало да управо не треба одустајати и да наставите да радите чак и под притиском.

А притисак на краљевачке матуранте, који су увелико били у припремама за упис на факултете, ставило је то што су касно сазнали за конкурс и што су пропустили припремне радионице.

„Били смо на ивици одустајања због мањика времена просто за израду пројекта. Међутим, подстакла нас је наша воља и жеља за радом. Радили смо под притиском и показало се као добро“, каже Наташа Воштич, матуранткиња Гимназије Краљево.

Наташа је била задужена за распоред површина, Ленка за њихов изглед, а Лазар да све то преточи у 3Д модел.

Било јако изазовно користећи овај програм, који уопште нисмо знали рање да користимо. Нисам имао никаква искуства у програмима за 3Д моделовање. Није било лако. Осим Александре Поповић, нашег ментора, корисили смо савете и других професора из информатике и рачунарства. Поносан сам и на себе и свој тим и један леп начин се заврши школовање у Гимназији“, истиче Лазар Гвозденовић, матурант Гимназије Краљево.

Победа, која ће им бити подстрек у будућој професионалној и уметничкој каријери, краљевачкој Гимназији обезбедила је Ви-Ар наочаре, помоћу којих ће ученици моћи, бар виртуелно, да се прошетају кроз то двориште. За јаву, свесни су, мораће да се сачекају финасијски боља времена.

„Али ја мислим да би овај пројект опет требало можда да буде нека врста опомене, да се са овим гимназијским двориштем, које опет и нема толико зелених површина, има доста пасивних површина, нема своју ограду, просто многа тога недостаје. Тако да мислим да би много штошта могло из овог пројекта да се негде искористи и да се ово наше окружење заправо унапреди“, наглашава Александра Поповић, професорка ликовне цултуре у Гимназији Краљево.

Ова награда придодаје се признањима за уметничко стваралаштво ученика Гимназије Краљево. Рад Мине Томовић награђен је на конкурсу ЕУ Про Плус и већ осми пут календар тог програма краси рад једног краљевачког гимназијалца.

“Наступам по други пут на Федесу у виолини и соло певању се такмичим,сад певам песму “Гуска је гуска”.Много је лепо, дружиш се, идеш по разним местима и такмичиш се и упознајеш нове пријатеље”, каже Јелена Јовановић, ученица четвртог разред из Прокупља.

 “Свирам клавир, а волим и да се такмичим у соло певању и ове године се такмичим са песмом “Књига је за читање”. Волим Федес зато што се дружимо, лепо нам је”, наводи Данка Митровић, ученица 5. разредa из Прокупља.

“Ове године сам освојио прво место у Аустрији у Грацу на европском такмичењу из хармонике. Међутим фестивал Федес је прилика да се одмерим са мојим другарима са којима свирам скоро сваки дан”, каже Лука Ђорђевић, ученик 6. разредa из Блаца.

Да Федес расте у догађај који Топлички школарци сваки пут са нестрпљењем ишчекују, пун допринос дају публика коју махом чине вршњаци, школски другари и родитељи, као и наставници који су извођачима највећа подршка.

“Веома су ангажовани. Јако лепо радимо са њима и они уживају са нама.Дружимо се лепо овде, развијају и карактер и самопоуздање.Сваке године је све више и више интересовања и такмичара, тако да полако се ширимо”, наводи Миљана Павловић, наставница солфеђа

“Ми смо задужени да организујемо такмичење у класичној музици, да припремимо децу за дечју песму и наравно ове године је 11 песама, једанаест наших ђака изводи те песме.Ми овде имамо такмичење из хармонике, кларинета, гитаре, виолине”, каже Владимир Дробњак, директор Музичке школе у Прокупљу.

Организатори Федеса су Музичка школа и Дом културе, уз подршку Града Прокупља и Министарства културе.

Екипе радника и инжењера су на терену и раде на откопавању места где су јуче у току дана заваривали цеви.

Директор јавног предузећа “Рзав“ Матија Братуљевић каже да није дошло до новог пуцања цеви, већ да је дошло до цурења воде. Међутим, тачан узрок квара тек треба да се утврди.

Заседа Штаб за ванредне ситуације, а како РТС сазнаје, уочено је да се губи 70 литара воде у секунди.

Према најновијим информацијама, снабдевање домаћинстава техничком водом није прекинуто.

Што се тиче Чачка, где је претходних дана ситуација била најтежа, заменик градоначелника Владан Милић каже да се од јутрос водоводи пуне и да се очекује да током дана сви потрошачи добију техничку воду.

Иначе, грађани Чачка моћи ће да се и даље снабдевају пијаћом водом на мобилним цистернама, чије су локације објављене на сајту Јавног комуналног предузећа Водовод.

Такође, обезбеђена је пијаћа вода за приоритетне потрошаче - општу болницу, дом здравља, школе и вртиће.

До прекида у водоснабдевању из система "Рзав" дошло је у понедељак, када је настао квар на цевоводу у месту Горобиље. Квар је касно синоћ саниран, после чега је кренуло пуњење система.

Рано јутрос техничка вода је стигла у домаћинства, али је било проблема са притиском. У току преподнева поново је уочен проблем на систему.

Ухапшени се терете да су извршењем ових кривичних дела прибавили противправну имовинску корист од 196.948.238 динара и оштетили буџет Републике Србије и правна лица за 203.158.238 динара, наводи се у саопштењу МУП-а.

Они су ухапшени у наставку акције борбе против корупције и финансијског криминала, коју су заједнички спровели припадници МУП-а, УКП, Одељења за борбу против корупције, по налозима посебних одељења за сузбијање корупције виших јавних тужилаштава.

Уз кривичне пријаве биће приведени надлежним тужилаштвима.

Како се наводи, припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Одељења за борбу против корупције настављају даљи рад на сузбијању корупције на територији Србије.