На питање поводом написа у појединим медијима да рок за регистарске таблице истиче у поноћ, из прес службе у одговору Танјугу наводе да споразум о регистарским таблицама од 23. новембра нема рок, нити рок важења.

УНС и СИНОС подсећају да најзначајније међународне организације попут Амнести интернешенела сматрају да је бомбардовање РТС-а од стране НАТО-а озбиљно кршење закона рата и да је убиство 16 медијских радника РТС-а ратни злочин.

УНС и СИНОС позивају на поштовање жртава и њихових породица и очекују да колеге и медији праве јасну разлику између слободе говора, мишљења, закључивања и чињеница које потврђују овај, па и сваки други ратни злочин.

УНС и СИНОС истичу да грешке које се у медијима дешавају попут РТС-овог нетачног навођења назива операције бомбардовања Савезне републике Југославије Милосрдним анђелом не могу бити разлог за поистовећивање уређивачке политике РТС-а некад и сад и из тога извођења закључака да би и данас Јавни сервис могао да буде легитимна мета.

Недуго после напада, ирански медији објавили су да је у Сирији погинуо војни саветник Милад Хејдари, најављујући "осветнички одговор" Техерана.

Сиријска агенција Сана, претходно, јавила је да је противваздушна одбрана оборила неколико непријатељских пројектила, али је су "агресори" успели да произрокују извесну материјалну штету.

Према другим изворима, израелски авиони гађали су складиште оружја које користе милиције блиске иранској Револуционарној гарди.

Био је то други напад израелског ратног ваздухопловства за свега 24 часа. Дан раније, два припадника сиријске војске рањена су у експлозијама у Дамску и то недуго пошто је сада већ бивши израелски министар одбране, Јоев Галант упозорио на "комплексну безбедносну ситуацију у Сирији".

Галант се са највишим израелским безбедносним званичницима састао у седишту обавештајне службе Шин Бет, те упозорио да би разбуктавање сукоба у било којем од региона могло довести до озбиљне ескалације ситуације.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је сменио Галанта пошто је министар одбране пошто је подржао протесте против најављених правосудних реформи.

Израел је од почетка месеца у шест наврата гађао објекте у којима је, наводно, смештено оружје допремљено из Ирана, укључујући два складишта у Алепу и подземни комплекс недалеко од војног аеродрома Најраб.

Израел против Ирана, седам тајних напада

Израелско ратно ваздухопловство је, у последње две године, у најмање седам наврата гађало циљеве у Сирији који се повезују са растућом мрежом иранског утицаја у тој држави. На мети су били Палмира, Тартус, Латакија, Алеп, Дамаск и Хомс. Техеран, наводно, покушава да ојача сиријску протвваздушну одбрану. Израелци увежбавају "одлучни" напад на мете повезане са иранским нуклеарним програмом.

Серија експлозија затресла је, крајем октобра, добро чуване хангаре аеродрома Димас у Сирији. Уништени су писта, аеродромски радар и магацини у којима су чуване компоненте беспилотних летелица које су, наводно, у сиријску престоницу допремљенe из Ирана.

Сиријске власти саопштиле су да није било жртава, док су западни обавештајци упозорили да је серија напада на складишта иранског оружја натерала власти у Техерану да драматично промене стратегију у Сирији, па су са пуког наоружавања снага лојалних Башару ел Асаду, прешли на модернизацију тамошње противваздушне одбране.

Серија експлозија затресла је, крајем октобра, добро чуване хангаре аеродрома Димас у Сирији. Уништени су писта, аеродромски радар и магацини у којима су чуване компоненте беспилотних летелица које су, наводно, у сиријску престоницу допремљенe из Ирана.

Сиријске власти саопштиле су да није било жртава, док су западни обавештајци упозорили да је серија напада на складишта иранског оружја натерала власти у Техерану да драматично промене стратегију у Сирији, па су са пуког наоружавања снага лојалних Башару ел Асаду, прешли на модернизацију тамошње противваздушне одбране.

Последице напада у Дамаску

Цена нове иранске стратегије у Сирији процењује се на неколико десетина милиона долара, усмерених углавном на оспособљавање сиријских снага да се супротставе ваздушним нападима Израелаца.

Израел у великој већини случајева не коментарише овакве нападе, али су највиши званичници власти те државе, укључујући и премијера Бењамина Нетанјахуа, повремено похваљивали припаднике оружаних снага, признајући индиректно одговорност за нападе, пише Њузвик.

Како би смањили штету од оваквих напада, Иранци су покренули озбиљну операцију модернизације сиријске протвваздушне одбране, укључујући пројектиле земља–ваздух "сајад 4Б" и "бавар 373".

Сарадња Ирана и Сирије озваничена је средином 2020. године, када су две државе потписале споразум о војној сарадњи, који је командант Револуционарне гарде, генерал Мохамад Багери описао као "развој сиријских противваздушних снага".

Напади у Сирији и најава освете

У серији тајних напада, осим сиријских војника и цивила, убијено је и најмање десет припадника иранске Револуционаарне гарде, укључујући и двојицу пуковника – Мортезу Саеднежада и Ехсана Карбалаипура, чију су смрт потврдиле и власти у Техерану.

"Израел ће платити за овај злочин", саопштило је у марту прошле године иранско министарство одбране, док је сиријска новинска агенција Сана објавила фотографије објеката уништених у израелском нападу, наводећи да су обе жртве биле цивили.

Крајем новембра, убијен је пуковник Давуд Џафари, кога израелске обавештајне службе описују као главног координатора развоја сиријске противваздушне одбране, али и сложене заједничке мреже припадника Хезболаха, Револуционарне гарде и сиријских снага.

Како наводе западне обавештајне службе, већина објеката које су гађали Израелци припадају Хезболаху, односно јединици 4400, одговорној за пребацивање војне опреме из арсенала иранске Револуционарне гарде.

"Шверцерска јединица", како је Мосад назвао Хезболахово одељење 4400, постала је од посредника у примопредаји оружја, веома значајан део проиранских снага у Либану, јер се осим отварања канала за испоруке наоружања претворио у стратешки важан део заједничких операција Револуционарне гарде и Хезболаха.

Сиријски део операције, наводе обавештајци, вуче корене још из доба ирачко-иранског рата, када су припадници Револуционарне гарде у Сирији обучавани како да користе совјетске пројектиле, које им је поклонио тадашњи либијски лидер Моамер ел Гадафи.

Осим сиријских и иранских противваздушних система, у Сирији су се донедавно налазиле и 24 руске батерије система С-300. Руски пројектили су, судећи према сателитским снимцима, махом повучени са положаја око града Масјаф, који је последњих година постао центар за производњу и дистрибуцију пројектила Хезболаху и осталим шиитским милицијама у региону. Одмах након одласка Руса, бомбардован је подземни комплекс у околини тог града.

То је био први озбиљан напад на тај комплекс у претходне две године, односно од тренутка када је ка израелским авионима лансиран противавионски пројектил, што је Тел Авив протумачио као "могућу промену руског става због израелске подршке Украјини".

Израелске оружане снаге, које ретко објављују информације о оваквим догађајима, навеле су да је руска ракета испаљена након што је авион испустио пројектиле, те да ниједног тренутка није представљао стварну опасност по пилота и летелицу, већ да се највероватније радило о упозорењу.

Новац за прве радове обезбеђен је из буџета, а за градњу читавог комплекса потребна је помоћ државе.

"Планирамо да до лета имамо лепо уређену плажу. Потом, даља фаза је изградња пешачко-бициклистичке стазе око читавог језера као и шеталиште дуж плаже које ће доћо до бране, такође и брану сређујемо, а поред тога биће изграђен прелеп споменик посвећен српској породици", објашњава Александра Ћирић, председница општине Рума.

Потребне измене детаљног плана регулације

За велики инфраструктурни пројекат који везује Руму са општином Ириг, потребне су и измене детаљног плана регулације, све у складу са условима водног земљишта.

"План предвиђа потпуно уређење обале са плажом, планира се изградња кеја око језера. Језеро је само предвиђено као купалиште и за спорт на води", истиче в. д. директорка ЈП "Урбанизам и изградња" из Руме Владислава Повић.

Упоредо, почели су радови и на Борковачком каналу где ће бити пешачко-бициклистичка стаза која ће другом трасом спојити центар Руме са овим излетиштем. Колико ће то унапредити туризам говори податак да се у Руми бележи 30.000 ноћења годишње, а дневне посете гостију су далеко веће.

У евиденцији удружења БХ новинари је 81 убијени и нестали новинар, а њихова имена ће бити достављена тужилаштву Босне и Херцеговине, рекла је Бјелица.

Хрватско новинарско друштво има забележена 22 случаја убијених и несталих новинара, Удружење новинара Црне Горе и Синдикат медија Црне Горе један случај, Друштво новинара Словеније два, док у Северној Мекедонији нема ниједног забележеног случаја, навела је Бјелица.

Она је рекла да је УНС евидентирао 38 случајева нестанака, убиства и киднаповања новинара који су махом радили за редакције на српском језику и осам оних који су радили за косовске медије на албанском језику.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да је на Косову и Метохији забележено 18 случајева убиства, отмица и нестанака новинара и истакао да се на малом простору као што је Косово заправо све зна и да је "савршен злочин онај у коме се све зна, а правде нема".

Оценио је да су колеге које су убијене, отете и нестале, а о којима се "не зна ништа или се зна све" настрадале пре свега због тога што су били новинари.

Додао је да је некима од њих припадност новинарском еснафу била "мала слобода са којом су се кретали" и за коју су веровали да им даје "корак више" у односу на већину грађана.

Највише новинара на КиМ страдало после 1999. године

Ракочевић је указао да је највише новинара на Косову страдало након 1999. године и додао да су "на другом нивоу" страдали због припадности народу, одсносно зато што су били Срби.

Додао је да су "на другом нивоу" многи новинари страдали због припадности некој политичкој опцији или због тога што су били препознати као припадници неке политичке опције, "што је најчешће случај када су у питању Албанци" и указао да новинарска удружења због тога имају резерву да осуде такве злочине.

Ракочевић је навео да се срспки новинари са КиМ сваке године окупљају код спомен-плоче посвећену отетим новинарима Радио Приштине Ђуру Славују и Ранку Перанићу, која је постављена код Ораховца и која се непрекидно уништава, "али нема никакве званичне осуде Удружења новинара Косова које сачињавају Албанци".

Он је истакао да су сва убиства новинара усмерена ка томе да сваки новинар за себе помисли да је следећи.

"Проблем је онај тренутак када у нашим животима помислимо ту страшну реченицу, паралишућу за сав живот - ја сам следећи", закључио је Ракочевић.

Лекције из суђења за убиство Славка Ћурувије

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је пример убиства Славка Ћурувије показао колико је важно да дође до доказног поступка који без сумње доказује убиство и улогу оптужених.

Он је навео да оптужени за Ћурувијино убиство све време суђења нису показали "ни трунку кајања или емпатије", већ да се могло чути управо обрнуто, коментари који су "исти као и они из деведесетих година и 1999. године" на основу којих је Ћурувија убијен.

Матић је указао да се током суђења новински наслов "Ћурувија дочекао бомбе" појављивало у различитим облицима и додао је да је и он лично, у финишу суђења, "лоциран као мета".

Матић је рекао да је првооптужени Радомир Марковић у случају убиства Ћурувије изјавио да је "Ћурувија дочекао бомбе, а Веран Матић суђењем настоји да оправда НАТО бомбардовање".

Матић је рекао да су такве оптужбе против њега, будући да је он председник Владине комисије, упућене и против Владе и против председника Србије Александра Вучића који је такође учествовао у оснивању Комисије за истраживање убистава новинара.

"Сматрам да тиме Радомир Марковић оптужује директно и председника да жели да се прикрије истина о НАТО бомбардовању", рекао је Матић.

У селу Павлица обишао је сеоско туристичко домаћинство "Топлина душе".

Вучић ће посетити и Краљево, где ће се у Спортском центру "Ибар" обратити грађанима.

Председник је раније најавио да ће кренути у обилазак Србије и да ће до краја године обићи свих 25 округа, а до сада је обишао Пчињски и Сремски округ.

Мада је рекао да нема ништа да пријави, цариници су у његовој торби пронашли разне непријављене драгоцености, међу којима и кутијицу са 10 белих и три црна дијаманта.

Поред тога, међу гардеробом је пронађено и шест златника од којих су четири са почетка ХХ века из 1913. и 1915. године, као и једна златна плочица.

"Подсећамо путнике да је приликом преласка границе најсигурније да пријаве све драгоцености које носе са собом и да тако избегну потенцијални ризик да им оне буду привремено или трајно одузете. То се односи како на лични накит који путници носе на себи или у пртљагу, тако и на инвестиционо злато у облику плочица, полуга и новчића", закључује се у саопштењу Управе царина.

Авион је типа Virus SW fir Pipistrel, који се производи у Словенији и Италији.

На лицу места су екипе Хитне медицинске помоћи и ватрогасаца.

Аеродром у Пули саопштио је да је истрага у току и да ће јавност бити обавештена о новим информацијама чим оне буду доступне. 

Отказани летови на аеродрому

Сви летови на пулском аеродрому до даљег су отказани.

"Нешто иза 12.25 срушио се мали авион поред узлетно-слетне стазе. Очекујемо више информација од колега с терена. Агенција за истраживање несрећа у зракопловном промету је надлежна за истрагу око узрока несреће те очекујемо њихов долазак у најкраћем року", навела је Нина Војнић Жагар, директорка пулског аеродрома.

Додала је и да је ово прва авионска несрећа на пулском аеродрому.

"Јер смо презадоволни од гостопримство и услуга и од јело", каже Љупчо Митковски из Скопља.

Најчешће се наручује роштиљ, али угоститељ Ивица Цветковић каже да су традиционална јела много укуснија. Од брашна, воде и соде бикарбоне меси се тепана погача.

"Ја се увек шалим да се утепамо од месење. Из тог разлога се зове тепана, јер потребна је мало већа енергија и око тога да би она била укусна на крају. Да кажем сиротињска јела, јер наш народ није био раније толико богат да смо могли да имамо нека јела, каква су имала у неким већим, имућнијим градовима", наводи Ивица Цветковић угоститељ из Врања.

Тепана погача се једе док је врућа у комбинацији са сиром, ајваром или трљаницом или неком другом салатом.

"Туристи лети углавном када дођу они су за ова наша јела, за тарану, за буткицу, за самсу, баницу, мућкалицу, за та традиционална јела”, каже Јована Јанковић куварица из Врања.

Много је младих који су из Врања отишли за бољим животом, а Јовану је задржала љубав према традиционалној кухињи. Упркос једноставним састојцима, јела су углавном калоријски јака, али зато десерт није.

"Црвенци. Он само има пар састојака брашно, вода, шећер и ораси. То је то, иначе дијетално је", наводи Јована Јанковић куварица из Врања.

Мерак је потпун ако се у храни ужива уз музику.

Туристи - уз знаменитости, кухињу и музику - откривају да Врање одише пре свега јужњачком топлином, којом зраче гостољубиви домаћини.

Машине - за шивење, обраду дрвета, паковање, заваривање. То је традиција, и реалност у врањској привреди. У граду је активно око 1100 привредних друштава и 2500 предузетника.
"Већином фирме стабилно раде, значи није као раније, пре 10-ак година када су многе затваране фирме, отваране нове, била је преквалификација много чешћа. Сад је то доста стабилно, немамо те случајеве да масовно долази до затварања фирме, до отпуштања радника”, наводи Бранислав Поповић, из Регионалне приведне коморе Јабланичког и Пчињског округа.
Мала и микро предузећа су најбројнија - произвођачи намештаја, обуће, фирме у текстилној, прехрамбеној индустрији, угоститељству, а има и новорегистрованих у информационим технологијама. Просечна зарада у граду је око 65 хиљада динара, у привреди је и мања.
"Наравно, ми као радници бисмо волели да увек имамо мало већу плату, то је у свакој фирми, мислим, али с обзиром на то какво је стање у свету, држави и свугде око нас, ја сам задовољна", каже Слађана Митровић, радница.
"Све је у реду, и услови рада, и плате. Како свуда, тако и овде. Послодавац на време исплаћује плате", истиче радница Радица Анђелковић.
И већи и мањи послодавци су због, како истичу, поремећених односа на тржишту и инфлације много изгубили у претходне три године.
"Поједине сировине су поскупеле од 40 до 140, 210% што се одразило и на повећање цена производње, а самим тим и на саме продајне цене. И то опет утуче на то да потрошачи, купци не могу да купе у оним количинама или обиму да је све нормално", сматра Слађан Дисић, генерални директор компаније "Симпо".
"Тренутно имамо сасвим довољно посла, чак и за више радника него што имамо. Међутим, проблем су цене. У прошлој години смо једва успели да подигнемо цене према иностранству 15-17%, а мислим да је требало да идемо 20-22%”, истиче Радован Станковић, власник фирме "Микромодели".
Елфиде Олгун, менаџерка у "Теклас аутомотив"-у каже да је велика предност да могу да раде и да криза није утицала.
Турски произвођач ауто-делова најновији је већи улагач, запошљава 200 радника. Погон је у насељу Бунушевац где се налази и Слободна зона.
Слободна зона Врање постоји као привредно друштво од 2013. године, заузима површину од 124 хектара. Посебним елаборатом о економској оправданости пре две године проширена је и на територију Ниша. За сада, једини корисник Слободне зоне је кинеска фирма која послује у том граду.
"Интереси града на чијој територији се проширује слободна зона уопште нису у сукобу са интересима Слободне зоне Врање. Само се поједностављује, односно излази се у сусрет привредницима”, наводи Бранислав Стојковић, директор "Слободне зоне Врање".
Тржишту рада недостају ткачи, возачи, професори биологије и доктори, док је највише незапослених прехрамбених, правних техничара, конструктора.
"Видно је смањен број незапослених лица, за подручје града Врања. То би се могло образложити као резултат што директног посредовања Националне службе за запошљавање по пријављеним потребама послодаваца, и наравно укључивањем лица у активне мере запошљавања", објашњава Весна Станојковић, портпаролка НСЗ-филијале у Врању.
Готово 6 хиљада Врањанаца је незапослено, у односу на пре 10 година - три и по хиљаде мање. То је резултат и миграције становништва. Најчешћи разлог за дуготрајни одлазак младих из града је посао.

“Врање је покренуло и потврђен је урабнистички пројекат за изградњу старог градског комплекса „Борин град". То је пројекат покренут из разлога што Врање нема неко очувано језгро, које подсећа на оно старо Борино Врање и које подсећа на градску целину, која датира с краја 19. века, када је Врање било занатско-трговачка варош”, каже Изабела Савић, градска већница за културу.

Једино су у Врањској бањи две спрске династије Оберновићи и Карађорђевићи у сагласју. Спојила их је лековита вода.

“Овде долазе на опоравак и људи после операције кичме, уградње вештачког кука, људи са политраумама, после прелома и заиста могу да кажем да лечи широку палету болести”, наводи др Слађана Стошић, директорка Врањске бање.

Изнад Врањске бање, успиње се планина Бесна кобила. На њеним врховима сте потпуно мирни.

“Овде је преко 700 врста жбунастих, зељастих, лековитих биљака. Када говоримо о лековитом биљу, овде на овим просторима можемо наћи кичицу, оман, хајдучку траву, кантарион, мајчину душицу, камилицу, а понајвише има боровнице”, наводи Небојша Ристић из ТО Врање.

Бисер пчињског краја је Власинско језеро. Фабрика црвених крвних зрнаца, станиште плутајућих тресетних острва.

“На овом ресетном острву расте преко 200 биљних врста, које су карактеристичне за тресетишта. Посебно је најпознатија росуља, биљка мухоловка, месождерка, која недостатак азота и фосфора из земље надокнађује, што хвата ситне инсекте”, каже Новица Стојановић, управник заштићеног подручја Власине.

“Власину морамо да чувамо, али Власину морамо и да градимо. Власину морамо да искористимо, али у складу са свим оним што нам дефинише закон и наша уредба, Шта нам је највећи проблем? Највећи проблем су нам смештајни капацитети. Искрено верујемо да ће ускоро да крене изградња канализационог прстена”, каже Биљана Николић, директорка ТО Сурдулица.

Ово је најавеће станиште белих бреза у Европи, после Сибира. Једна занимљива прича каже - ове беле брезе увек иду у пару, ако нису у пару оне плачу.

Кажу да су сузе беле брезе са Власине лековите. Можда оне лече карасевдах или га само претварају у мерак, тек врањанске приче за душу још увек одјекују баба Златином улицом.

Надзорни одбор надзире и рад директора, Статут се бави управљањем, а права радника дефинишу се колективним уговором, рекла је Ђедовићева за телевизију Пинк и подсетила да је одлука о промени правне форме ЕПС-а донета још 2014. године.

Казала је да та одлука мора да се спроведе, као и да ЕПС треба да постане Акционарско друштво затвореног типа у 100 одсто власништву државе.

Оног дана када то постане, неће више бити ограничавања броја запослених, нити ограничавања зарада, навела је она. Држава је ту и наставиће да разговара са представницима синдиката свих енергетских предузећа, додала је Ђедовићева.

"Промена правне форме је један од начина да поправљамо управљање, морамо да идемо корак по корак. Надзорни одбор треба да добије већа овлашћења, да одлучује о управљачкој структури, да се сагледа производња, инвестиције. Морамо да решимо проблем спровођења инвестиција, јер сви пројекти касне годинама, деценијама. Дакле, морамо да радимо на улагањима, јер смо свесни да морамо преко 30 милијарди евра да уложимо како би се опоравио систем", нагласила је министарка.

Ђедовићева је подсетила да се у енергетској кризи видело колико је важно да енергетска предузећа буду стабилна и јака и поручила да је Влада одлучна да спроведе реформе предузећа, чији је дуг нарастао на стотине милиона евра не би била више на терету државе, односно грађана.

Екипа Хитне помоћи одмах је превезла тешко повређену радницу у Ургентни центар Клиничког центра Србије.

Државни секретар Немања Старовић разговарао је са лекарима те установе, а начелница јединице интензивног лечења Биљана Дамњановић рекла је да је реч о животно угроженом пацијенту са тешким телесним повредама.

Пацијенткиња је, каже, довезена у тешком општем стању, без свести, немерљивог притиска, убрзаног пулса, без диурезе.

"Одмах је интубирана и стављена на машину за вештачко дисање, предузете су одмах интензивне мере реанимације и по успостављању основних виталних параметара упућена је на дијагностику'', рекла је докторка Дамњановић и додала да је од дијагностичких процедура урађен скенер главе, рентген и скенер грудног коша, ултразвук и скенер абдомена, скенер целе кичме и скенер карлице са оба кука.

Према њеним речима, по пристизању резултата прегледана је од стране неурохирурга, хирурга, ортопеда, грудног хирурга, васкуларног хирурга и кардиохирурга..

''Ради се о тешким телесним повредама, пацијенткиња је иницијално збринута у реанимацији. Даље њено лечење се наставља у “шоку Б” Ургентног центра са мултидисциплинарним приступом'', рекла је докторка Дамњановић.

Немања Старовић је рекао да су надлежни органи извршили увиђај на самом месту несреће.

"Оно што је сада заиста најбитније, то је да се сви молимо за опоравак наше колегинице и да имамо велику веру у стручност и посвећеност лекара Ургентног центра за које сам сигуран да ће учинити све што је у њиховој моћи да сачувају њен живот'', рекао је Старовић, а саопштава Министарство одбране.

"Један од битнијих експоната који се налази на средини ове просторије је ова Борина столица, донешена иначе из Београда. Његове три кћери су је поклониле на отварању Музеја ‘67. године. Затим имамо оригиналне рукописе, покушај драматизације ”Нечисте крви”‚ разна издања, прво издање “Нечисте крви” из 1910. године. Бора је кренуо са писањем “Нечисте крви” која је првобитно била замишљена као приповетка, 1902. изашла су два наставка у нишком часопису “Градина”, 1907. још 4 наставка у београдском часопису “Дело” , то је прекидано из разноразних разлога , најчешће тих материјалних, да би најзад издао роман “Нечисту крв” 1910. године и то је тада био први прави модеран роман са почетка 20. века и управо то прво издање се налази овде у Бориној радној соби. У овом средишњем делу куће, где је у оно време, док је малени Бора живео са својом баба Златом некада било огњиште, сада се налазе породични оригинали. Ту је ова тапија из 1898. године, писана управо Борином руком, две године након баба Златине смрти. Бора је малтене био принуђен да прода ову кућу, јер је студирао у Београду, у почетку нико није желео да објављује његове приповетке, тако да је срећна околност да кућа није мењала власнике”, објашњава Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Боре Станковића.

У чувеној баба Златиној соби је њен разбој на коме је ткала.

“Баба Злата је била његова вечита инспирација, пре свега зато што је јако утицала на његово одрастање, на његов живот”, наводи Лидија Илић.

Баба Злата је имала велики утица и на Борин приповедачки дар: “Да, да управо то, она је знала јако много прича, док је још био малени, док није био афирмисни писац, и касније је тако говорио, он је умео да је слуша, док она заврши све послове, умела је да га узме у крило и да дубоко у ноћ прича разне приче о тим старим врањским породицама, људима, догађајима.”, каже Лидија Илић.

Гостинска соба отварала се само по потреби, када су славе прославе.

“Да да, није то није била дневна соба, она је седела тако намештена, сређена, укуткана, како кажу Врањанци”, објашњава Лидија Илић и додаје: „Кућа је грађена у том балканско- оријенталном стилу, обично су куће у богатијих породица биле на спрат или на бој, ово је једна приземна кућа, ту где се ви сада налазите то је био трем или ајет како Врањанци знају да кажу, у оно време се мела ова калдрма, поготову у летњем периоду, износили су се јоргани, душеци, јер су Врањанци знали да спавају под месечином.”

Борина кућа је најпознатија кућа у Врању, адреса је Баба Златина 9.

"Без обзира на то што су некретнине поскупеле у последње три године у Солуну, и даље може да се купи стан од 50 квадратних метара за 50.000 евра. Највећа потражња наших грађана су за некретнинама близу мора. Некретнине у Грчкој се не продају по метрима квадратним, као што је у Србији, већ у зависности колико је стара зграда, колико је удаљена од мора, спратност, да ли је потребно реновирање или не", каже Милка Савић, из агенције за некретнине "Liberty Real Estete" у Солуну.

Последњих година у Србији се све више граде луксузне некретнине, што поскупљује и остале станове.

"Раст цена на тржишту онемогућио је просечног грађанина са значајно нижим примањима у односу на цене непокретности да себи приушти стан из првог разлога што су станове углавном куповали богати људи са вишковима новца, наши грађани који живе у дијаспори, као и грађани који живе овде, а имају значајна средства за куповину некретнина", наводи економиста Душко Бодрожа са Института економских наука.

"Дошли смо до тога да за неки износ од 70.000, 80.000 и 100.000 не можете баш да купите стан у неким већим градовима. Зато су људи одлучили да гледају земље у окружењу. Када гледамо Трст – није толико дестинација где ћете да проводите одмор, он је више за некретнину коју ћете да купите као инвестицију", додаје Никола Ђогатовић из Агенције за некретнине "Новастон", Београд.

Власништво над некретнином у страној земљи могуће је на основу билатералних споразума које је Србија потписала са готово 70 држава.

"Средства која се трансферишу из једне у другу државу не могу бити и не смеју бити средства која подлежу било каквим проверама, односно сумњама рецимо на прање новца које произлази од тероризма, организованог криминала", истиче Иван Симић из адвокатске канцеларије "Симић".

Турска такође спада у дестинације где су цене приступачније него у нашем региону. На огласима се могу пронаћи једнособни станови поред мора, са гарантованом боравишном дозволом и ценом од само 49.000 евра. То може бити идеално место за летовање, али и прилика за приход од издавања.

“Велики број Врањанаца живи у Нишу, од тога је добар број на тим видним функцијама у граду, индустрији, просвети, медицини, тако да - свако је нашао себе у тој науци да се искаже и ту је остао и наравно град је препознао те људе, прихватио их. Нишлије и Врањанци се изузетно лепо разумеју и по говору и по понашању, по обичајима, традицији једноставно ја се нисам осећао туђинцем у Нишу”, наводи Аца Станојевић, публициста.
На том путу је Емилија Стојилковић која се после факултета запослила у ај-ти компанији. Тек 7 година живи у Нишу.
“Сматрала сам да ћу у Нишу наћи тај осећај припадности с обзиром на то да је ето и југ Србије, близу је мог родног града. У Врању ми је дом, у Врању ми је породица, тамо је место где сам одрасла, али у Нишу сам ја”, истиче Емилија Стојилковић, маркетинг менаџерка.
Иако и у Врању може да се студира, све је више нових смерова на факултетима и вишим школама, многи се одлучују за универзитетске центре. Ипак, кажу, има и оних који се враћају.
“Знам неке људе који су завршили у Нишу, Новом Саду, а сада су тренутно у Врању раде онлајн, раде за поједине фирме. Локална самоуправа се труди да приушти оно што има и у свим већим градовима”, каже Лука Трајковић, из Канцеларије за младе града Врања.
Није се вратио у Врање, али упркос понудама није отишао ни из Ниша. Један од познатијих Врањанаца Бранислав Тиодоровић - признати српски стручњак, човек који воли Ниш, али о Врању говори са посебним усхићењем.
“Увек сам мојој деци говорио да нису имали срећу да буду рођени у једном дивном мањем граду од Ниша, али дивном за живот поготову за децу. Тамо се знало кад је празник, не треба да гледаш на календар, силази Горња чаршија у доњу чаршију, свира на све стране, играју на све стране и зна се да је празник”, подсећа проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог.
Новинарка запослена у невладином сектору Милица Бранковић каже да се и раније, а и сада, најчешће због факултета, одлазило из Врања. Свој разлог да се не врати у Врање објашњава кроз смех.
“Тек када сам дошла у Ниш од многих људи сам чула да Врањанке, тако бисмо ми из Врања рекли, а исправно је рећи Врањанке у Ниш заправо долазе на студије, да би нашле мужа и да би се удале. То је нешто што ми је у почетку било смешно, али се испоставило да сам испоштовала традицију и да сам и ја ето пронашла мужа и остала да живим у Нишу између осталог и због тога”, објашњава Милица Бранковић, новинарка.
Лако је бити Врањанац или Врањанка у Нишу, вероватно то није тешко бити ни у другим срединама, јер они са собом носе - ведрину, духовитост, отвореност - дух Врања којег се никад не одричу.

Наводно, неколико нападача који су били наоружани и носили хируршке маске, упали су у један од објеката у "Скопљанки".

Најмање пет возила, са неколико десетина полицајаца из јединица за специјалне интервенције, са аутоматским оружјем и панцирима, налази се испред тржног центра.

За сада нема информација да ли је било повређених.

Премијер Ковачевски је нагласио да између Србије и Северне Македоније више нема отворених питања и да је партнерство двеју држава пример за регион. Такође је рекао да ће три документа, која се потписују током његове посете Београду, дати додатни импулс снажењу сарадње.

Председник Вучић је додао да је Србија опредељена да у односима у региону промовише позитивну агенду, оријентисану ка будућности, што се види и кроз активну улогу у иницијативи Отворени Балкан, те је са премијером Ковачевским разговарао о сарадњи у оквиру те иницијативе и додатним користима за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније.

Петковић пита: "Ко је Курти да одређује и даје дозволе за посете покрајини председнику Вучићу када постоје потписани споразуми који ово питање јасно регулишу?"

Према Петковићевим речима, "у Охриду је јасно договорено спровођење свих претходно прописаних споразума, па самим тим и Споразума о званичним посетама, по коме Приштина може само да прими к знању посету званичника Београда простору КиМ, а не да је одобрава или пак забрањује".

Овакве изјаве Аљбина Куртија најбоље показују са каквим реметилачким фактором се све време суочава Београд у дијалогу, навео је Петковић.

"Јасно је да Курти не жели дијалог и на све начине покушава да избегне формирање Заједнице српских општина, али те своје трикове Курти може да прода можда на пијаци и нигде више", саопштио је директор Канцеларије за КиМ.

Петковић каже да је јасно да се Курти "плаши Вучићеве посете јер зна колико би она значила српском народу на Косову и Метохији, а Курти у српске средине иде кришом и на превару и враћа се обешеног носа и необављеног посла".

Курти је синоћ за ТВ Кљан изјавио да није добио захтев за посету Вучића Косову и Метохији и да "с обзиром на околности у којима се налазимо, он не би био пожељан на Косову".

"Ако је то особа која каже да је масакр у Рачку измишљотина и никада није променила став, мислим да не треба да долази на Косово. Наравно да нећу дати дозволу", рекао је Курти.