„Рударе јесте велико село, али полако постаје све мање и мање, ако немате нормалне услоиве за рад, за живот, онда се то полако осипа, тако да све то утиче на будућност нас свих овде", наводи Саша Цветановић, мештанин Рудара код Лесковца.

Радови на изградњи канализације, коју чекају деценијама, трајали су од пролећа до лета 2024. Готово две године кроз село се једва пролази. Од Рудара до посла,школе, продавница тешко се стиже. Потписали су мештани петицију, састајали се са надлежнима, добијали обећања и још увек ништа, а кажу асфалтне базе су покренуте.

„Они су нам дали обећање да ће радови кренуту са почетком лепог времена. Ми смо ушли, загазили у пролеће, али од тог обећања ништа, нажалост немамо ни адекватно одржавање док чекамо, пут је небезбедан, непроходан поготово кад су лоши временски услови", каже Миодраг Јовановић, члан радне групе села Рударе.

Нешто мало радова било је ка цркви Свете Петке, додуше само кпљење и то неквалитетно, кажу мештани. Слика иста и на улазу у село Мрштане. И овде дуже од годину дана чекају на радове који подразумевају асфалтирање у пуном профили.

„Асфалт је стављен буквално много танко и за непуних две недеље се видело да то није урађено како треба. Урађен је само тај улаз... на првој киши су се отвориле рупе, ударне рупе", рекао нам је Милан Стевановић, Мрштана код Лесковца.

Обећањима као да краја нема, а и многобројни Мрштанци ломе аутомобиле и страхују од падавина.

„Одавде надаље немамо услова за пролазак аутомобилима поготово кад киша пада, ми децу у школу не можемо да пошаљемо без аутомобила, деца нам иду мокра до колена", истиче Стевица Васиљковић, мештанин Мрштана код Лесковца.

Истовремено у Власу, где су канализационе цеви постављане летос и јесенас, асфалт стиже и у улице које га никад нису имале. Када ће на ред доћи Рударе, Мрштане, Свирце, Братмиловце надлежни одговор немају.

„Ту информацију не могу никако да вам дам јер тренутно ни ја не знам кад ћемо наставити радове", рекла је Санела Станковић, вођа ОРИО пројекта.

Изградња канализационе мреже у 16 лесковачких села део је ОРИО пројекта вредног 22 милиона евра који финансирају Краљевина Холандија, Министарство заштите животне средине и Град лесковац. Проблема има у 4 села јер један од изводјача не испуњава уговорне обавезе.

„То је највећи пројекат на територији Републике Србије по питању изградње канализационе мреже. Имамо проблема са једним од изводјача који ради и друге пројекте у граду и сходно томе Град Лесковац на челу са др Гораном Цветановићем није позитивно оценио квалитет радова на другим пројектима и због тога није потписана ситуација на другим пројектима“, наглашава Санела Станковић, вођа ОРИО пројекта.

Орио пројекат је трећа, завршна фаза изградње Централног постројења за пречишћавање отпадних вода, иза којег стоји Европска унија. Тек са новим корисницима на сеоском подручју постројење ће радити пуним капацитетом. А када ће се то десити, за сада је тешко рећи.

Референтни сценарио за Србију укључује економске политике важеће закључно са 10. мартом и предвиђа раст цена након укидања ограничења маржи и цена хране и основних потрепштина у фебруару ове године.

У међувремену су, међутим, цене енергената значајно осцилирале, док су власти у Србији смањиле акцизе на гориво, што додатно утиче на инфлаторне токове, тако да цене могу да порасту мање него што се првобитно очекивало.

ММФ ипак упозорава да неизвесност остаје висока, посебно због спољног окружења и геополитичких ризика.

Најављено је и да ће мисија Фонда боравити у Београду од 23. априла до 5. маја, током трећег прегледа аранжмана у оквиру Инструмента за координацију политика (ПЦИ), када ће бити објављене ажуриране макроекономске пројекције.

Фонд је у пролећној пројекцији смањио прогнозу економског раста Србије са три на 2,8 одсто у 2026, уз раст инфлације на 5,2 одсто, што је изнад циљаног опсега Народне банке Србије (НБС) од три одсто с дозвољеним одступањем од ± 1,5 одсто.

Пројекције за Србију и остатак света објављене су у извештају Светски економски изгледи и засноване су на претпоставци да ће рат на Блиском истоку имати ограничено трајање и да ће поремећаји на тржиштима почети да јењавају до средине 2026, наводи се на веб страници Фонда.

ММФ наглашава да се не ради о стандардном базном сценарију, већ о техничкој референтној пројекцији, која не представља нужно највероватнији исход, већ служи као оквир заснован на конкретним претпоставкама.

Том приликом, председник Пупин иницијативе Вук Велебит представио је Годишњи извештај о односима Србије и САД за 2025. годину, који – како се наводи – пружа свеобухватну анализу кључних трендова, изазова и стратешких прилика у билатералним односима.

У оквиру брифинга истакнуто је да се односи Србије и САД све више развијају кроз конкретну сарадњу у областима безбедности, економије, технологије и енергетике, те да је у току постепена трансформација односа ка већем степену стратешке усклађености.

Посебно је наглашено да овај брифинг представља први корак ка систематичнијем и институционализованом дијалогу са америчким законодавним телом, што је, истиче се, од кључног значаја за дугорочно јачање билатералних односа.

"Ово није само још један догађај, већ важан институционални искорак. По први пут, односи Србије и САД су представљени директно у оквиру Конгреса, уз фокус на конкретне резултате и будуће правце сарадње", изјавио је Велебит.

Пупин иницијатива наглашава да ће наставити да ради на продубљивању стратешког дијалога између Београда и Вашингтона, са циљем јачања економске и енергетске сарадње, као и безбедносног партнерства.

„До 2030. године изградићемо или унапредити регионалне центре од севера до југа Србије. Уз већ оперативне Регионалне центре имаћемо модерне системе за управљање отпадом и у Сомбору, Новом Саду, Инђији, Сремској Митровици, овде на Убу, Новој Вароши и Пироту. До исте 2030. године више од 3,7 милиона становника у чак 80 градова и општина ће имати решен систем управљања отпадом који ће третирати 1,4 милиона тона отпада годишње. Шта то значи, да би грађани боље разумели, данас радимо да би до 2030. године сваки други килограм комуналног отпада био безбедно одложен на санитарну депонију“, наглашава Сара Павков, министарка заштите животне средине.

Регионални центар у Каленићу изгарђен је из кредитних средстава Европске банке за обнову и развој и Француске развојне агенције. Поред средстава у развоју зелене инфраструктуре у Србији коришћени су и стручна подршка и примери добре праксе партнера на пројекту.

„Кроз финансирање путем кредитне линије од 300 милиона еура која је обезбеђена пре неколико година, током које се вредно радило на припреми и инплементацији пројеката. Програм обухвата седам регионалних центара који покривају 47 јединица локалне самоуправе од којих је овај којим поводом смо се окупили данас, највећи и заиста ми је задовољство да је први који је достигао конкретне резултате у инплементацији”, каже Јелена Чеперковић, заменица директора Европска банка за обнову и развој.

„Пројекат показује како наша сарадња доноси заиста стварне и опипљиве користи за грађане данас и у будућности. Животну средину која је чистија, боље јавно здарвље и унапређен квалитет живота. Такође, представља важан корак у процесу усклађивања Србије са стандардима ЕУ у оквиру поглавља 27 и зелене агенде ако програмом управљања чврстим отпадом у Србији који подржавају АФД и ЕБРД“, истиче Флоранс Ферари амбасадорка Француске у Србији.

У Регионалном центру у Каленићу предстоји пробни рад, а прве ефекте више од пола милиона грађана у 15 локалних самоуправа у Колубарском, Мачванском округу и три београдске општине осетиће у јулу, када би требало да почне допремање првих количина отпада. Планирано је да се годишње одлаже 165 хиљада тона отпада по највишим стандардима.

"Ова акција резултирала је хапшењем дванаест осумњичених (четири у Немачкој), укључујући и мету високе вредности у Црној Гори", наводи се у саопштењу.

Истрага, коју су подржале и власти у Аустрији и Шпанији, била је усмерена на криминалну мрежу умешану у међународну трговину дрогом (кокаином и канабисом) великих размера.

Верује се да су осумњичени, који су боравили у Црној Гори и Немачкој, имали различите улоге унутар криминалне организације – од финансијера до координатора и логистичара.

Заплене кокаина и канабиса

Правосудни органи у Црној Гори подигли су оптужнице против већег броја осумњичених због умешаности у шверц 2,7 тона кокаина и 1,5 тона канабиса у периоду од октобра 2024. до априла 2026. године.

Дрога је заплењена у 12 различитих претходних операција у неколико земаља Европске уније и Јужне Америке, наводи Европол.

Верује се да је мрежа користила поморске и ваздушне руте за кријумчарење, користећи бродарске контејнере и друге тајне методе за транспорт илегалних супстанци.

Криминална мрежа је такође осумњичена за кријумчарење канабиса у Европску унију из земаља попут Албаније, Тајланда и Сједињених Америчких Држава, као и преко њих.

Подршка Европола националним истражитељима

У обе земље је било ангажовано око 100 полицајаца како би извршили хапшења и претресе.

"Европол је омогућио сталну координацију, размену информација и пружао континуирану аналитичку подршку током целе истраге. Прикупљени обавештајни подаци открили су добро скривену мрежу која делује на више континената и у више земаља. Европол је такође пружио финансијску подршку, која је искоришћена за набавку специјалне опреме и друге оперативне потребе", наводи се у саопштењу.

У акцији су учествовале полиције Аустрије, Немачке, Црне Горе и Шпаније.

Реаговао је поводом организованог одласка групе младих Албанаца из јужног дела у северни део града, предвођених Пецијем, који је окупљање у Бошњачкој махали иницирао поводом сећања на нестале Албанце.

Радојевић истиче "да истовремено остају бројна питања на која јавност с правом очекује одговоре".

"Шта је са хиљадама протераних Срба из јужног дела града? Шта је са оскрнављеним православним гробљем у јужном делу града? Како је могуће да се систематски брише сваки траг да је до 1999. године у том делу града живело на хиљаде Срба", запитао се Радојевић.

Нагласио је да иако многа питања и даље остају без одговора, намере које стоје иза оваквих активности више су него јасне – гашење посебне општине Северна Митровица и пресликавање наводне мултиетничности са југа на север.

"Једини резултат оваквих активности јесте сејање мржње међу младима, што додатно гаси сваку шансу за суживот и помирење", оценио је Радојевић.

Поставио је питање представницима међународне заједнице – да ли ће и даље немо посматрати овај процес и уништавање једине истински мултиетничке урбане средине?

Подвукао је да очекује хитну и недвосмислену реакцију надлежних институција, као и представника међународне заједнице, у циљу заштите законитости, институционалног поретка и права свих грађана.

„Један подстрек за даљи рад и напредак. Надам се да ћу својим истраживањима моћи да допринесем бољем разумевању загађења подземних вода и уколико се установи да су загађене, посебно јер је то главни извор пијаће воде у Србији, надам се неком пречишћавању”, објашњава Јелена Весковић, истраживач сарадник са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Међу девет истакнутих ученика, студената, професора и установа је и основна школа „8.октобар” у Власотинцу.

„Јако значајно за нашу школу, за мој тим колектив и мене лично јер сам испред те школе. Препоручило нас много тога, целоживотно учење ове године 24/25 школа је добила статус модел установе за инклузију, дигитализација и учешће у многим пројектима”, објашњава Светлана Коцић, директорка ОШ „8. октобар” Власотинце.

Министар Станковић је повељу „Доситеј Обрадовић“ уручио: ученицима из Ниша – Јовани Глиџић из Гимназије „Бора Станковић“  и Јанку Јеленићу из ОШ „Мирослав Антић“, Урошу Младеновићу студенту Хемијског факултета у Београду, професорки разредне наставе Биљани Ристић, као и Братиславу Филиповићу, оснивачу и директору „Академије Филиповић“ из Јагодине. Награђени су и Фармацеутско-физиотерапеутска школа из Београда и Академија струковних студија из Лесковца.

Министар Станковић истакао је том приликом да је у Србији неопходан нови инвестициони циклус у образовању када је у питању инфраструктура и унапређење планова и програма учења и рада у образовним институцијама.

„Али пре свега, неопходно нам је знање, улагање у људе који радају просвети, један систем не може бити успешан без тога да њега предводе они који су истински лидери, а то само могу бити посвећени и просвећени учитељи, баш одакви какве их је замишљао и какав је био Доситео Обрадовић”, наглашава проф. др Дејан Вук Станковић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Од ове године, домаћини доделе повеље Доситеј Обрадовић биће школе које носе његово име, а којих има 30 у Србији. Школа у Пожаревцу је међу најстаријима у земљи. Основана је пре 293. године, а данас броји више од 900 ученика и 105 запослених.

„Свакако је незаобилазно поменути – вишегодишњи најбољи резултати наших ученика 8. разреда, остварени на завршном испиту  у Браничевском округу су изнад републичког просека. Препознати смо као прва школа у Србији, која је увела одлагање мобилних телефона  током боравка ученика у школи, изузев за потребе наставе уз надзор наставника, што се показало као пример добре праксе и заштита дигиталног насиља и утицаја непожељних садржаја интернета”, истиче Ивана Јоксимовић, директорка ОШ „Доситеј Обрадовић”.

Свечана академија доделе повеље „Доситеј Обрадовић” одржана је под слоганом његовог цитата „Идућ` учи, у векове гледа”.

"Генерал је био пребачен у болницу, па су га истог дана вратили у притворску јединицу. Највероватније је имао лакши мождани удар. Обећали су нам да ће нам послати те документе. Осим усменог разговора са лекаром, нисмо добили ништа. Чекамо да нам пошаљу те налазе, које су радили исти дан, али још нисмо добили ништа", навео је Дарко Младић.

Према његовим речима Младић је у јако тешком стању и више не може да седне ни у колица и да слабо комуницира.

Како наводи агенција Ратко Младић је имао више можданих удара, а има и озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима.

Више пута је био хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози. Од 2024. године се налази у притворској болници у Хагу.

“Планирана рута је између 300 км до 330 км, то све зависи од терена и од нашег пута и временских услова. Мало смо променили наше типове тренинга на основу нашег планираног ходочашћа. Радили смо висинске припреме, трчали смо маратоне, полумаратоне, редовне вежбе истезања“, каже Владимир Вранешевић из Ариља.

Магистралним путевима, уз планиране паузе у манастирима пешачиће све до Острога. Циљ им је да подигну свест о тешкој борби коју воде оболели од булозне епидермолизе.

“Пријатељи су већ путовали ка Светом месту Хиландар и они су скупљали новац за „децу лептире“. Ја кад сам чуо ту причу колико је њима живот тежак и колико им је потребно средстава да се лече, јер је сама болест, булозна епидермолиза, која је неизлечива још увек. Сами лекови, сами производи који су потребни за то лечење су јако скупи и онда смо решили да то буде без размишљања за њих”, објашњава Драган Вуковић из Ариља.

“За основну негу потребно је јако пуно средстава. Све је скупо, доста ствари је недоступно овде код нас у Србији, па набављамо доста из иностранства, али сналазимо се. Тако да нам стварно пуно значи било каква помоћ”, каже Татјана Обрадовић, потпредседница Удружење „Дебра“ из Чачака.

Сви они који желе да пруже могу то учинити тако што пошаљу 1 на број 3808 или уплатом на текући рачун „Дебра“ Србија 160-6000002397324-45.

Продајем километре Београдског маратона - објава је на друштвеним мрежама специјалисте опште хирургије, докторке Јелена Ђенадић, из Шапца, која је пробудила јавност. Осим као борац за људске животе у операционој сали, докторка Ђенадић позната је и као велики хуманитарац, а нову идеју да помогне оболелима од мултипле склерозе реализоваће у суботу, учешћем на Београдском маратону, заједно са колегом, гинекологом Жељком Павловићем из Лознице.

Припремили: Гордана Мањенчић и Алаксандар Павловић

Хероина у операционој сали и на атлетској стази! Борац за живот и људска права, светски путник, Јелена Ђенадић и са повредом ће трчати на Београдском маратону, са жељом да помогне Удружењу оболелих од мултипле склерозе из Шапца.

Могу да трчим, могу да ходам, за разлику од неких других, и довољно сам гласна, имам прилику да се тај мој глас чује и много је битније од скупљеног новца, да се обрати пажња на људе са инвалидитетом из наше околине којима се неке активости, које се нама подразумевају, за њих су недоступне. др Јелена Ђенадић, специјалиста опште хирургије из Шапца

Објава на друштвеним мрежама о овој хуманој мисији у којој ће јој се придружити колега из Лознице, Жељко Павловић , већ је победа, каже Јелена, јер је покренула позитивна размишљања и коментаре. Велика захвалност стиже из Удружењу оболелих од мултипле склерозе у Шапцу које активно помаже око стотину оболелих.

Значе пуно, првенствено зато што постајемо видљивији. Људи чују и виде и шта је мултипле склероза и да ми постојимо на овом свету , да нисмо само тамо нека статистика и неки број а новчано, наравно да нам помаже да можемо да нашим члановима обезбедимо основне потребе које не могу себи да приуште. Маријана Мандић, председница МС Удружења Шабац

Докторка Ђенадић одрасла је у спортској породици. У слободно време трчи, плива, рони и путује . Учествовала је у полумаратонима, трејл тркама и пливачком маратону Јарак-Шабац, али су јој резултати у медицини, тврди, најважнији.

У операционој сали су највећи рекорди кад човек учи , кад сам била специјализант, ја сад не знам више колико је то сати , сатисфакција је када се сретну после неког времена ти пацијенти који су оперисани, који су сада добро, нешто што испуњава и даје ми снагу без обзира на стрес и да настави да се бави тим послом.др Јелена Ђенадић, специјалиста опште хирургије из Шапца

Јелена подсећа да у Србији има још много институција које немају приступ за инвалиде и да мали кораци доброте сваког дана оплемењују и немају цену, као ни њени километри на маратону, зато је свака уплата дородошла.

Ово су упутства за уплату. Прималац Удружење оболелих од мултипле склерозе МС Сабац, сврха продаја километара. Рачун

00000000095936-98 Халк банка.

"Могу да трчим, могу да ходам, за разлику од неких других, и довољно сам гласна, имам прилику да се тај мој глас чује и много је битније од скупљеног новца, да се обрати пажња на људе са инвалидитетом из наше околине којима се неке активости, које се нама подразумевају, за њих су недоступне", објашњава др Јелена Ђенадић, специјалиста опште хирургије из Шапца.

Објава на друштвеним мрежама о овој хуманој мисији у којој ће јој се придружити колега из Лознице, Жељко Павловић, већ је победа, каже Јелена, јер је покренула позитивна размишљања и коментаре. Велика захвалност стиже из Удружењу оболелих од мултипле склерозе у Шапцу које активно помаже око стотину оболелих.

"Значе пуно, првенствено зато што постајемо видљивији. Људи чују и виде и шта је мултипле склероза и да ми постојимо на овом свету, да нисмо само тамо нека статистика и неки број, а новчано, наравно да нам помаже да можемо да нашим члановима обезбедимо основне потребе које не могу себи да приуште", каже Маријана Мандић, председница МС Удружења Шабац.

Докторка Ђенадић одрасла је у спортској породици. У слободно време трчи, плива, рони и путује. Учествовала је у полумаратонима, трејл тркама и пливачком маратону Јарак - Шабац, али су јој резултати у медицини, тврди, најважнији.

"У операционој сали су највећи рекорди кад човек учи. Кад сам била специјализант, ја сад не знам више колико је то сати, сатисфакција је када се сретну после неког времена ти пацијенти који су оперисани, који су сада добро, нешто што испуњава и даје ми снагу без обзира на стрес и да настави да се бави тим послом", наглашава др Јелена Ђенадић, специјалиста опште хирургије из Шапца.

Јелена подсећа да у Србији има још много институција које немају приступ за инвалиде и да мали кораци доброте сваког дана оплемењују и немају цену, као ни њени километри на маратону, зато је свака уплата добродошла.

Ово су упутства за уплату. Прималац Удружење оболелих од мултипле склерозе МС Шабац, сврха продаја километара. Рачун 00000000095936-98 Халк банка.

Инцидент се догодио у подне у средњој школи "Ајсер Чалик" у насељу Хајдарбеј у централном округу Оникишубат. Четрнаестогодишњи ученик осмог разреда ушао у школу са сачмарицом и почео насумично да пуца.

Гуверенер покрајине Kахраманмарас рекао је раније да је ученик сакрио очеве пиштоље у ранцу како би извршио напад.

"Дошао је у школу наоружан оружјем за које се верује да припада његовом оцу, пензионисаном полицајцу", навео је Мукерем Унлуер и додао да је носио пет комада ватреног оружја и седам оквира.

Није јасно да ли је нападача убила полиција или је извршио самоубиство.

Према речима Мустафе Чифтчија, реч је о "лично мотивисаном инциденту", а околности пуцњаве се испитују.

Државни емитер ТРТ идентификовао је нападача као Ису Араса Мерсинлија и додао да је његов отац приведен на испитивање.

Министар правде Акин Гурлек изјавио је да власти спроводе истрагу о мотивима напада, док су повређени пребачени у болнице у региону. Он је навео да је седам тужилаца ангажовано у истрази о оружаном нападу и да је издата забрана објављивања информација о инциденту.

Истиче да је Србија добила и похвале поводом организације међународног састанка претходног месеца у Београду, а којем је присуствовала 141 земља и више од 450 делегата.

"Тај међународни састанак је заправо био једна оперативна прекретница за све земље. Прошли смо са њима многе детаље што се тиче изградње њиховог павиљона, што се тиче њиховог програма павиљона, шта је то што ће приказати, шта је то што можемо да видимо", рекао је Јеринић.

До сада је учешће потврдило 137 земаља и неколико међународних организација. "Данас потписујемо уговор са Саудијском Арабијом. Врло брзо потписујемо уговор и са Аустријом. Италија је такође врло близу датума да одредимо када потписујемо уговор", навео је Јеринић.

Позитивни ефекти Експа 2027

Јеринић очекује много позитивних ефеката изложбе –  од туризма, преко брендирања земље до економије.

"Позитивне ефекте имамо пре свега у туризму, где ћемо привући између милион и по и два милиона странаца, где наш туризам може да напредује, да коначно подигнемо број ноћења како у Београду, тако и у Србији. С друге стране, ту брендирамо земљу, поправљамо утисак о нашој земљи, где ће доћи неки нови људи, где ће сазнати нешто о нашој култури, нешто о нашој традицији. Све оно што нас заправо чини да смо добри домаћини, да дочекујемо људе раширених руку", рекао је директор Експа 2027.

Када је реч о економији, указује да све земље учеснице са собом воде привредне делегације које ће имати прилику да се састану са нашим фирмама. "На тај начин правимо ту конекцију где се размењују идеје, где се стварају нови контакти и отварају неки нови послови, нека нова радна места", навео је Јеринић додајући да ће се на тај начин вратити улагање од 1,2 милијарде.

Скреће пажњу и на то да ћемо после Експа имати и нови београдски Сајам:

"Сајам добија један потпуно нови, модеран, технолошки опремљен простор, унапређен и у логистичком и у саобраћајном смислу и у просторном смислу. И заиста мислим да је то важно да искористимо у наредном периоду зато што је Сајам као Сајам покретач индустрије и економије", рекао је Јеринић.

Измене прописа не иду на рачун безбедности

Због организације Експа и друге земље су морале да мењају законе и прописе.

"Немогуће је да се ми прилагодимо свим земљама које долазе, то су различите културе, различити идентитети, закони, правилници и слично. Онда је на вама као земљи да припремите један законски оквир, да им помогнете да лакше организују своје учешће", навео је Јеринић.

Када је реч о изградњи објеката, истиче да су врло јасно дефинисани системи безбедности у изградњи – ту су техничка контрола, ревизиона комисија, стручни надзор, комисија за технички пријем. На крају се аплицира за употребну дозволу.

"Све ови кораци остају и за Експо и објекте који се граде. Комисија за технички пријем потврдиће валидност пројекта и да су подобни за употребу. Значи, ништа није релаксирано. Не умањује се ниво квалитета у материјалима у извођењу. То је све исто као за било који други објекат у Србији. Кад се заврши Експо, све оно што је привремена структура се заправо руши и остаје београдски Сајам. И након тога, наравно, идемо на употребну дозволу", објаснио је директор Експа 2027.

Кампања за волонтере од маја

Многе светске изложбе и специјализоване изложбе имале су од пет до тридесет хиљада волонтера. Јеринић истиче да ће у Београду бити ангажовано око 20.000 волонтера и позива их да се пријаве.

"Ићи ћемо по Србији, ићи ћемо по студентским организацијама, студентским догађајима. Комуницираћемо, наравно, и путем свих канала који су нам доступни. Имаћемо продају карата од петнаестог септембра где такође желимо да с људима искомуницирамо да је Експо њихов, да дођу на Експо и да смо сви заједно домаћини", рекао је директор Експа.

Колико је озбиљан пројекат потврђује и ангажовање Балич Вондер студија који ће бити задужен за церемонију отварања.

"У питању је компанија из Италије која је у претходним годинама радила највеће светске церемоније од Олимпијских игара, европска, светска првенства, Експо у Милану, Експо у Дубаију", закључио је Јеринић.

"Важна тема нашег разговора била је и економска сарадња између наше две земље, и ја желим да подвучем чињеницу да је између наше две земље ниво економске размене достигао око милијарду и по евра у прошлој години по нашим проценама.

У том смислу изразили смо спремност да наставимо са даљим развојем економске сарадње и идентификовали низ области у којима можемо да унапредимо нашу сарадњу, попут пољопривредно-прехрамбеног сектора, енергетике, заштите животне средине, металопрерађивачког сектора и ИТ сектора", рекао је министар.

Он је додао да је Превоа упознао и са ситуацијом и изазовима са којима се суочава српска заједница на простору АП Косово и Метохија.

"Уваженог колегу господина Превоа упознао сам и са дешавањима на Косову и Метохији, са изазовима са којима се српска заједница суочава у светлу једностраних и некоординисаних потеза које је повлачила Куртијева администрација у претходном периоду, али и упознао наше госте са чињеницом да је Србија посвећена дијалогу, посвећена очувању стабилности и мира у нашем региону", објаснио је Ђурић.

Према његовим речима, тема разговора су биле и реформе које Србија спроводи да би испунила формално-правне и политичке претпоставке за чланство у Европској унији.

"Наша расправа је била врло искрена, отворена, и могу да кажем да Србија у данима и недељама који су пред нама намерава да уложи додатни напор да би до краја ове године у потпуности спровела реформску агенду и спровела неопходне измене законодавног процеса већ у данима и недељама пред нама како би створила претпоставке за убрзање процеса учлањења Србије у Европску унију", рекао је министар.

Додао је да је изузетно значајно да напори Србије када је реч о европској агенди буду одговарајуће валоризовани и да је важно да у наредним месецима буду отворени нови кластери јер је, како је истакао, то најбољи начин да се спречи опадање подршке чланству у ЕУ.

Обележавање 140 година дипломатских односа

Ђурић је подсетио да Србија и Белгија ове године обележавају 140 година међусобних дипломатских односа који имају историју пријатељских односа и нагласио да је посета белгијског министра важан корак ка додатном унапређењу тих односа.

Потпредседник Владе и министар иностраних послова, европских послова и развојне сарадње Белгије Максим Прево истакао је да су белгијске компаније присутне на тлу Србије и додао да се важност окружења које гарантује транспарентност и правну сигурност не може довољно нагласити.

"Управо зато сам јуче посетио 'Метех' у Смедереву, који представља конкретан пример белгијског економског присуства и наше дугорочне посвећености развоју Србије", рекао је Прево.

Он је нагласио да су врата ЕУ отворена за Србију и да ће она остати таква, али да је неопходно да даљи напредак Србије мора да буде заснован на кредибилним и конкретним реформама.

"То подразумева владавину права, независност правосуђа, слободу медија и академске заједнице, борбу против корупције, транспарентне изборе и заштиту основних права и цивилног друштва. Све су то кључни стубови сваке успешне демократије и од пресудног су значаја за процес приступања", објаснио је белгијски министар.

Према његовим речима, раније данас је са представницима цивилног друштва разговарао о реформама које Србија планира да предузме у наредним данима, али и истакао да је у изазовним геополитичким околностима важно да се земље кандидати ускладе са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

„Ове године као и до сада увек Радарски центар Ужице на време обезбеди довољан број ракета и ми смо спремни, до 15. октобра смо задужени за да одбранимо село и околна села од временских неприлика“, наводи Милан Јевремовић противградни стрелац из Чачка.

Обезбеђене су довољне количине противградних ракета, док је Град Чачак у овогодишњем буџету определио три милиона динара за евентуалну додатну набавку. Сви стрелци прошли су неопходне здравствене прегледе.

Владимир Гојгић, начелник Градске управе за локални економски развој у Чачку каже да је обезбеђено 6 милиона за награду за противградне стрелце, као и сваке године. „То је прошле године било око 101.000 нето односно 120.000 динара са порезом бруто по једном стрелцу и планирамо у мају и јуну да противградним стрелцима обезбедимо гориво за њихов долазак на станице“, истиче Гојгић.

На подручју које покрива Радарски центар Ваљево више нема људских посада на лансирним станицама, јер је читав процес у потпуности аутоматизован. Овакав начин рада показао се као веома ефикасан у пракси.

„Пре више од седам година нама је било потребно око 15 - 20 минута да раније позовемо те људе који раде на лансирним рампама да стигну на само лице лансирне станице данас захваљујући овим аутоматским системима ми буквално за два-три минута смо спремни за дејство дакле од тренутка када радар оператер уочи потенцијално градоносна облачност до испаљивања првих ракета“, наглашава Никола Вујичић, шеф Радарског центра Ваљево.

Прошле сезоне из Радарског центра Ваљево испаљено је 999 ракета, што је знатно мање у односу на раније године и испод вишегодишњег просека.

„Целокупна површина брањене територије износи негде око 600.000 хектара од чега је половина обрадиво коришћено пољопривредно земљиште. Дакле територија коју покривамо обухвата 14 локалних самоуправа целокупан Мачвански округ, добар део Колубарског округа и део града Београда, тачније општину Обреновац“, објашњава Никола Вујичић, шеф Радарског центра Ваљево.

За бољу заштиту од градоносних облака и додатно унапређење ефикасности одбране у Србији, у плану је аутоматизација радарског центра Ужице, као и завршетак аутоматизације система на Букуљи.

Према њиховим наводима, оружани сукоб у Бањској био је "директан напад на полицију Косова, уз употребу тешког наоружања и на координисан начин, са широким и дестабилизационим потенцијалом, не само на подручје на којем се догодио, већ и на Косово у целини".

Адвокат Аријанит Коци, заступник оштећених, сматра да то што се тројица оптужених Срба нису дистанцирали од напада и убиства полицајца Африма Буњакуа представља отежавајућу околност, као и да је "циљ био отцепљење једног дела територије Косова".

Завршне речи одбране 20. априла

Одбрана оптужених ће завршне речи изнети 20. априла, а бранилац Благоја Спасојевића, адвокат Љубомир Пантовић, изјавио је по завршетку рочишта да по закону о кривичном поступку пуномоћници оптужених немају право да у завршној речи говоре о казни, док, како је рекао, само тужилац има то право.

"Предложио је то што је предложио, међутим, потпуно је изгубио из вида неке важне елементе код одмеравања казне који су прописани законом, али о томе ћемо више говорити у понедељак", навео је Пантовић.

Истакао је да када тужилац на "драматичан" начин чита оптужницу, уз снимке и фотографије из Бањске, то може да створи утисак да је све што говори тачно.

"Није тачно, овај случај, бар када је реч о ова три оптужена, има сасвим другу димензију на коју ћемо ми у понедељак указати. Верујем да ће утисак бити потпуно другачији након завршне речи одбране", рекао је Пантовић новинарима.

Пресуда неколико дана након завршних речи

Бранилац Владимира Толића, Милош Дeлевић, указао је да се ни после две и по године од догађаја у Бањској не зна какву је конкретну улогу имао његов брањеник.

"Чули смо да се тражи доживотна казна затвора, али без конкретног доказа шта је Владимир Толић урадио и коју је улогу имао тог дана. Верујем да то код суда неће проћи. Позивам вас да дођете у понедељак и чујете завршну реч одбране, након чега ће пресуда бити објављена неколико дана касније", рекао је Дeлевић.

У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до оружаног сукоба групе Срба и полиције, у којем су убијени полицајац и тројица Срба.

Током акције у Бањској полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића, који се од тада налазе у притвору.

Оптужница против њих и још 42 особе српске националности подигнута је у Приштини у септембру 2024. године због сумње да су учествовали у сукобу у Бањској. Суд у Приштини је одбио захтев да се осталима суди у одсуству.

Како незванично сазнајемо, он је пао с висине од око 25 метара.

Тужилац је на лицу места.

“Очекивања су највиша. Нисмо се пласирале у финале да би се предали Црвеној звезди, то није ни била опција. Играћемо на највишем могућем нивоу, спремамо тактику и очекујемо победу”, наводи Невена Вучковић, кошаркашица УЖКК „Студент".

Надежда Недељков, кошаркашица УЖКК „Студент" додаје: „Целе сезоне смо вредно радили и труд се исплатио на крају. Јако сам срећна што смо стигле до финала. Очекивања су највиша, знамо да нас очекује јако тешка утакмица”.

Успеси клуба поново су вратили публику на трибине хале Чаир, али омогућиле и квалитетнију селекцију у млађим категоријама.

“Негде је сад много битно или чак понекад битније од кошаркашког знања када се оствари једна добра хемија у екипи, да играчице верују једна другој, да верују да смо добра екипа и да сазревамо сваком утакмицом у том правцу”, каже Александар Јовановић, тренер УЖКК „Студент".

Студент је најуспешнији спортски колектив Ниша у прошлој години. Вратиле су се и на европску сцену и учествовале и на ФИБИ-ном Еврокупу.

“Ова генерација Студента је успела да изједначи успех оне чувене генарација 80-их која је играла Куп Лилијане Ронкети и генерације 93-е која је освојила једини трофеј и играла финале првенства”, истиче Драган Панајотовић, тим менаџер УЖКК „Студент".

Финална серија игра се на три добијене утакмице, наизменично у Београду и Нишу.

Председник је до сада обавио консултације са представницима Покрета социјалиста, Савеза војвођанских Мађара, Странке правде и помирења, Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије - Солидарност и правда (ПУПС) и Ми - глас из народа.

Вучић је одржао консултације и са представницима Социјалдемократске патрије Србије, Социјалистичке партије Србије, Демократског савеза Хрвата у Војводини, са представницима Српске напредне странке и Удружених синдиката Србије Слога, као и са представницима Руске странке, Јединствене Србије и странке Зелени Србије.

Председник је најавио да ће наставити разговоре и са другим, различитим групама. Теме консултација су ванредни парламентарни избори и поступање Србије у сложеним међународним околностима на безбедносном и енергетском плану.

Пуна истина откривена је тек 1998. године, током Јововићеве прве и последње посете домовини.

Благоје Јововић се тада исповедио митрополиту Амфилохију у манастиру Острог. Његова ћерка се присећа тог тренутка: "Тада је отворио своје срце, па смо мајка и ја, после Бога, сазнале шта је урадио. Све сам први пут чула близу Острога".

Живот у Аргентини и припрема атентата

Јововић је у Аргентину стигао као имигрант 27. септембра 1947. године. У почетку је живео у Мар дел Плати, где је отворио хотел, не знајући да се Павелић крије у истој земљи.

Када је из новина сазнао да Павелић живи у близини Буенос Ајреса, продао је хотел и почео припреме за атентат.

Павелић је у Аргентини уживао заштиту председника Хуана Перона и живео слободно, чак је деловао и као његов саветник.

Јововић је месецима пратио његово кретање, прикупљајући информације у немачком ресторану "Ел Сиерво", где су се окупљале усташе.

У реализацији плана помогли су му Милан Гаћеша, Милева Гаћеша, која му је дала пиштољ, и Мило Кривокапић.

"НАТО бомбардовање сломило мог оца"

Благоје Јововић преминуо је само шест месеци након повратка из домовине у Аргентину.

Његова ћерка наводи да га је дубоко потресло НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године: "Имао је велики стрес када је почело НАТО бомбардовање. Када је НАТО бомбардовао Југославију, он је, како ја кажем, пао".

Марија Јововић данас промовише књиге о свом оцу и истиче да ће његово почивање у Београду бити велики симбол за српски народ.

Такође је најавила рад на трећем делу књиге, који ће садржати бројне до сада необјављене фотографије.

У званичном саопштењу УКЦВ наводи се да је пацијент Ј. З. (2008) примљен са тешким политрауматским повредама, да му је по хитном поступку урађена комплетна дијагностика, пружена неопходна медицинска помоћ и извршено оперативно збрињавање.

"Пацијент је у изразито тешком општем стању и смештен је на Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола“, навели су из Службе за односе с јавношћу УКЦВ.

Полиција је обавила увиђај, а о догађају је обавештено надлежно тужилаштво.