"Бројни извештаји указују да су у секторима у којима је Михајловић управљала извршене највеће пљачке – енергетика, нафта, струја, железница, грађевинарство и јавне набавке“, рекла је Тепићева, објављујући "оптужницу" против Зоране Михајловић у наставку акције Странке слободе и правде (ССП) назване "Пут за затвор – правда за Србију".

Мариника Тепић је рекла да ССП сумња да је бивша министарка "један од главних чланова организоване криминалне групе браће Александра и Андреја Вучића“, додајући да је “оптужница против Зоране Михајловић тешка 200 година робије“.

Према тврдњи Тепићеве, Зорана Михајловић је "делила шаком и капом државну имовину Србије страним инвеститорима“, а као пример је навела случајеве Београд на води, српско-кинеске послове, Аеродром "Никола Тесла“, метро, надстрешница Железничке станице у Новом Саду, Нафтну индустрију Србије, погодовање за Николу Петровића, кума председника Србије Александра Вучића, као и за "Миленијум тим“.

"У складу са чланом 18. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор, Управа за трезор извршиће укидање рачуна наведених корисника, као што је била пракса за све кориснике буџетских средстава који су до сада укључени у СПИРИ", наведено је у саопштењу.

Како је наведено, Управа за трезор успоставила је механизме путем којих сви корисници који су укључени у СПИРИ несметано могу да врше наплату прихода.

"Наведени механизми биће на располагању установама од 1. јануара 2026. године и омогућиће им несметан рад након уласка у СПИРИ. Такође, уколико је потребно додатно самостално праћење наплате прихода, установе могу на свој писани захтев у Управи за трезор, да додатно отворе по један евиденциони рачун у платном промету", навело је Министарство финансија.

Министарство подсећа да Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ) функционише од 1. јануара 2022. године и да је у њега укључено око 3.000 корисника буџетских средстава.

Како је наведено, законом је било предвиђено укључење установа високог образовања у СПИРИ од 1. јануара 2025. године, али је примена одложена, а као последњи рок за имплементацију универзитета и факултета у тај систем одређен је 1. јануар 2026.

Министарство просвете, Министарство финансија и Управа за трезор су, како је наведено, током 2024. године, спровели онлајн обуке и дводневну обуку у просторијама Министарства финансија, којој су присуствовали представници свих установа. Такође, на сајту Управе за трезор (trezor.gov.rs), доступни су видео-записи тих обука, као и видео презентације за рад у СПИРИ, и то по појединачним функционалностима.

"У циљу подршке, свим корисницима, укључујући и установе високог образовања, доступна је подршка путем адресе електронске поште, где могу да се обрате за помоћ и све врсте консултација, како током упознавања са функционалностима система и извођењем симулација (вежбањем) на тестном окружењу, тако и током продукционог рада", закључено је у саопштењу.

Поводом обавештења Министарства финансија универзитетима и факултетима да ће, услед почетка примене система СПИРИ, од 5. јануара бити погашени сви досадашњи рачуни тих институција, декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић рекао је ФоНету да је тај документ стигао након што је прошле недеље на састанку државних универзитета са представницима министарстава просвете и финансија, као и Управе за трезор, констатовано да не постоје услови и да није све довољно спремно да од почетка 2026. године крене примена тог информационог система.

Са жртвама преваре особе које су се лажно представљале су одржавале комуникацију путем мобилног телефона, како не би могли да контактирају свог члана породице који је наводно тешко повређен, наводи полиција.

Београдска полиција, у сарадњи са надлежним тужилаштвом, поступа у више оваквих предмета извршења кривичног дела преваре.

Aпелује на грађане да у случају примања таквих позива пажљиво провере околности и намере оних који их зову и о свему обавесте најближу полицијску станицу или Полицијску управу Београда.

"Ми смо као одбрана дошли до једног доказа из основног суда у Истоку где су Мухамедов отац и овај под  знацим а навода кључни сведок, да кажем били осуђени правоснажном пресудом за сукоб око узурпиране земље једног Србина у селу. Верујемо да је то био мотив да овај сведок пријави Мухамеда Аљидемаја да је извршио ратни злочин. Мотив је био чиста освета према њему. Изношење материјалних доказа и завршна реч  заказани су за 19. децембар и чврсто верујемо да ће за Нову годину Мухамед бити код куће у Јакову са својом породицом”, рекао је први бранилац оптуженог .

У Основном суду у Приштини пре неколико дана обновљен је процес против Мухамеда Аљидемаја, из Крњине код Истока, осуђеног првостепено прошле године на затворску казну од 15 година, због наводно почињених ратних злочина према цивилном становништву у Избици код Клине током 1999. године.

Делевић тврди да је карактеристика процеса у првом делу била да је првостепени суд без иједног доказа осудио Аљидемаја на 15 година затвора, без иједног релевантног доказа.

Други бранилац адвокат Дејан Васић истиче да је читав судски процес био доста тежак, те да су у својству бранилаца били прилично разочарани да се десила таква пресуда, да он буде осуђен на 15 година затвора.

"Ми као браниоци сматрамо да не само у реалности, него ни у доказном поступку ни у истрази није било доказа чак ни да се подигне оптужница, а камоли да се неко осуди на тако тешку казну. Мислим да је сада у овом поновљеном поступку, суд мало са те стране релаксиран да су и у судском већу видели неке ствари које су чињенице и које су истина. Ионако како је и колега Милош рекао, мислимо да ће до Нове године Мухамед Аљидемај да буде код куће са својом породицом”, оценио је Васић.

Аљидемај је више од 20 година живео у Јакову код Београда, а ухапшен је 2021. године када је дошао на Косово и Метохију.

Аљидемај је осуђен у јулу прошле године, и према оптужници из марта 2022. године, он је “заједно са припадницима српске полиције и војске учествовао у убиству албанских цивила, у масакру у Избици који се догодио у марту 1999. године, где је убијено и масакрирано 130 Албанаца”.

Трајковић није спорио да је у својству полицајца био на месту догађаја критичног дана, код гробља у Вучитрну, где је било пуно окупљених Албанаца, изведених из њихових кућа.

Бранилац Слађана Трајковића, адвокат Живојин Јокановић, сматра да тужитељка не може да остане нема након данашњих навода оптуженог.

Јокановић за данашњи исказ оптуженог тврди да је "то је била једна помало потресна прича човека који се није бранио, већ је испричао догађај онако како се он одвијао".

“Из његовог казивања карактеристично је да он одређује лица, имена, места, а ако је истрага хтела истину, имала је на тањиру све. Међутим, ја нажалост констатујем да се враћамо на неку прву фазу из почетка 2000. или краја 1999. године где је довољно показивање прста да неко буде оптужен. Што значи, нема Србина који је био војни обвезник а да не може бити осумњичен, јер сигурно је да нико од Срба није хтео да буде дезертер, да је морао да прихвати униформу једну или другу, зависи где му је био ратни распоред”, рекао је Јокановић за медије.

Он каже да искази сведока наводно оштећених, ретерирају са врло битним чињеницама, различито представљеним, што је по њему последица протеклог времена.

“Прво, најнезгоднија чињеница је да ти сведоци нису отишли да се пријаве, него су позвани и прозвани, јеси ли био овде, јеси ли био онде. Ако прихватимо такву методу прикупљања доказа морамо имати у виду једну ноторну чињеницу, фрустрација, оптерећеност да се мора бити на страни својих. Према томе, сваки Албанац који се појављује у улози сведока има једну моралну одговорност пред својом популацијом, а то је да буде на страни својих”, објаснио је Јокановић, функционисање инструмента истраге, садржаја исказа оштећених и подизања оптужнице.

По њему, “то није ништа ново, јер историја познаје тај институт још из првобитне заједнице и ранијих периода, те да то на неки начин отежава статус, а многи сведоци Албанци одбијају да сведоче, не смеју да се појаве, пошто је суђење јавна сцена, ако је то јавна сцена онда се одговара за јавни наступ”.

“Надам се да тужилац неће остати глува на све оно што је чула данас”, подвукао је Јокановић, додајући да очекује да ће вероватно на наредном рочишту тужитељка дати завршну реч.

Слађан Трајковић ухапшен је 15. децембра 2022. године у Косовској Митровици и од тада се налази у притвору.

Био је припадник косовске полиције, а службу је напустио 5. новембра 2022 године, када су сви Срби са севера КиМ напустили институције под патронатом владе у Приштини.

Пре пријема у косовску полицију, прошао је све безбедносне провере, како приштинских, тако и међународних институција.

Специјално тужилаштво у Приштини је против Трајковића у јулу 2023. године подигло оптужницу за наводни ратни злочин против цивилног становништва на подручју општине Вучитрн, у периоду од 1998. до 1999. године.

Представници Универзитета у Београду наводе да је "невероватно" да ДРИ те информације није добила ни од НАТ, ни од Министарства просвете, указујући да допис ресорног министарства упућен Националном акредитационом телу од 3. марта указује да факултети нису одговорни за кашњење у процесу акредитације.

Са друге стране, ДРИ каже да је у њиховом Извештају о ревизији сврсисходности пословања "Акредитација високошколских установа у Републици Србији" наведено да су субјекти ревизије НАТ и Министарство просвете.

Факултети Универзитета у Београду, изузев Факултета организационих наука, нису били предмет детаљне анализе, односно за њих није вршена провера да ли су радили без важеће акредитације или не.

Такође, у извештају о ревизији се не наводи формулација да су "Универзитет у Београду или факултети у оквиру Универзитета радили без важеће акредитације“, већ је наведено да су, „према подацима из Јединственог информационог система просвете, одређене високошколске установе уписивале нове студенте на студијске програме за које нису имале важеће акредитације, јер није благовремено спроведена поновна акредитација тих студијских програма“.

Налази у извештају о ревизији, како пише, односе се на кашњење у поступцима Националног акредитационог тела, недостатке у евиденцијама, нередовним инспекцијским надзорима, као и недостатке у систему праћења самовредновања у НАТ.

Ниједан налаз у извештају о ревизији не доводи у питање рад Универзитета у Београду, давање оцене о законитости рада факултета, као ни проблематичност њихових студијских програма, навела је ДРИ.

Наводи се да ће одмах по истеку рока за пријаве биће спроведен изборни поступак, а након тога и формирана радна група, која ће без било каквог одлагања кренути у припрему законских решења.

Циљ је, како додаје Министарство, да родитељи који свакодневно брину о деци оболелој, деци са инвалидитетом и тешким сметњама у развоју, што пре добију системска решења која ће њихов терет учинити лакшим, а њихова права сигурнијим.

"Заједничким напорима желимо да дођемо до одрживог, дугорочног и праведног решења, које ће одговорити на потребе породица које носе највећи терет бриге", поручило је Министарство.

Текст Јавног позива, који је отворен до 24. децембра, објављен је на званичном сајту Министарства, на линку –  https://www.minrzs.gov.rs/sr/konkursi/javni-poziv-organizacijama-civilnog-drustva-za-podnosenje-kandidatura-za-clanstvo-u-radnoj-grupi-za-izradu-nacrta-zakona-o-roditelju-negovatelju.

Милован Иванковић, пољопривредник из Засавице, каже: "Цена свиња је у неком периоду, пре нека два месеца била 250 динара, и ми смо се обавезали да ту цену преко 250 динара нећемо пробијати. Иако смо добијали 290 и 300 динара. Kонекретно, у мом случају, десет месеци задњих ми испоручујемо свиње од 160 до 180 динара, два месеца су била на годишњем нивоу по 250. Ми смо изгубили 639 000 евра разлике у цени."

Свињетину увозимо из земаља у којима узгој пољопривреднике мање кошта него наше произвођаче, тврде упућени. Цена товљеника је проблем и у другим земљама.

Сања Челебићанин, председник Уније проивођача свиња Србије, додаје: "Глобално је ситуација лоша, зато што је цена на светском тржишту нижа, а са друге стране, ми не можемо бити конкурентни, нити тржишно оријентисани на начин као што су то земље које имају знатно већи обим производње и које имају неке додатне субвенције када је у питању ова производња. Првенствено смо скупљи зато што немамо употребу хранива за животиње, која су генетски модификована."

У тржишној утакмици, прерађивачи посежу за увозом јефтинијег меса, а домаћи произвођачи се годинама боре да опстану у производњи.

Милован Иванковић, пољопривредник из Засавице, објашњава: "Ми не можемо да станемо сад, крмаче се прасе, морамо их осемењавати. Прескочили смо једну туру, 54 крмаче нисмо осеменили. Али, опет ништа не радимо. Правимо пропаст већу."

Сања Челебићанин, председник Уније проивођача свиња Србије, наводи: "Имамо неких 67 000 уматичених крмача. Дакле, производња свиња није на том нивоу која би задовољила потребе како кланичне индустрије, тако и прерађивачке индустрије. Међутим, оно што нас брине, јесте да не постоје мере ни механизми заштите домаће производње на начин да се, ако се одобрава увоз, и мора бити одобрен за прераде, да се то не ради по одређеним критеријумима."

Уз пад цене живе мере, произвођачи кажу да је проблем и слаб откуп свиња. Kонтактирали смо власнике кланица и месара, али углавном нису желели да говоре пред камером, или нису имали времена. Тврде да са падом живе мере свиња, појефтини и свињетина у малопродаји." Грађани о томе кажу:

- Ништа није појефтинило што се тиче хране, чак је и поскупело.

- Тренутно би требало да узмемо једну дебелу свињу ми кући нешто да урадимо сами. И да вам право кажем, кажу да је пала цена после 29-ог.

- Јел пала цена свињетине у месарама? Знате како, у појединим јесу, пале су. 

Домаћа производња може да се зашти само уз одређене дугорочне мере, наводе у Унији произвођача свиња Србије. Увоз квалитетних назимица и повећање капацитета, само су неки од предлога за опастанак свињарства у Србији.

Председник ЦГИЛ-а Ландини наглашава да штрајк "није политички" и да има за циљ омогућавање већег одазива радника, док виће премијер Салвини критикује одржавање протеста управо у петак.

Саобраћај у прекиду, у Риму градски превод ради нормално

Штрајк је изазвао озбиљне поремећаје у саобраћају. Возови су обустављени од поноћи до 21 час, уз минималне услуге у периодима од 6 до 9 и од 18 до 21 час. Локални превоз, укључујући аутобусе, метро и трамваје, обустављен је 24 сата, уз различите гарантоване интервале по градовима.

Изузетак је Рим, где градски превоз не учествује у штрајку. У Милану метро линија М3 не ради од 8.45 до 15 часова, а поједине линије су преусмерене. Авионски саобраћај није погођен штрајком.

Могући су и прекиди у раду школа, болница и јавних служби.

Велики протести широм Италије

Најмасовнији протести одржавају се у Фиренци, Риму и Милану, са поворкама и завршним говорима синдикалних лидера.

У Напуљу, Болоњи и Ђенови бележе се поремећаји у железничком и локалном превозу, уз високу излазност демонстраната.

Владина буџетска мера – социјална, али спорна

Вредност мановре је између 18 и 19 милијарди евра, а Влада је истакла социјалну компоненту фокусирану на породице, смањење пореза, здравство и подршку предузећима.

Међутим, синдикати и опозиција критикују меру због недовољне заштите плата и пензија, слабих улагања у јавне сервисе и подизања старосне границе за пензионисање.

ЦГИЛ: Мера не задовољава раднике и пензионере

Синдикат сматра да буџет не повећава реална примања, не решава проблем несигурних и нестабилних послова, не гарантује адекватне колективне уговоре, док пореске олакшице нису усклађене са инфлацијом.

Због свега овога, ЦГИЛ је одлучио да изађе на улице и заустави земљу, дан када Италија стаје у знак незадовољства радника и пензионера.

Изградњом овог гасовода омогућиће се даље повезивање са Јужним гасним коридором, као и пренос гаса од Грчке, преко Северне Македоније до Србије и даље ка Европи.

Како је раније рекла министарка Ђедовић, усвојен је просторни план за гасну интерконекцију Србија - Северна Македонија.

У оквиру техничке помоћи Инвестиционог оквира за Западни Балкан урађена је Студија изводљивости са анализом исплативости и Студија о процени утицаја на животну средину за гасни интерконектор на територији Србије и Северне Македоније.

Иван Селимовић из Пирота, додаје: "Пуно ће ми значити, поштено, јер ја не радим нигде, а ни супруга не ради нигде, а имамо двоје деце. Ја радим сезонске послове, где има, шта има и кад има."

Најсиромашније породице добијају по осам метара кубних огревног дрвета уз бесплатан превоз.

Родољуб Нешић, ЈП "Србијашуме", објашњава: "Ове породице које су одабране, добијају потпуно бесплатно огревно дрво. До сада је испоручено око 50 посто. До краја године биће испоручено и осталима, упркос проблемима око реализације, временских услова, превоза и експлоатације шуме."

Социјално угрожени из друге и треће категорије, метар кубни дрвета плаћају по 2 900, односно по 4 500 динара. Град Пирот је ребалансом буџета издвојио средства за бесплатан превоз.

Алекса Ћирић, в.д. директора Центра за социјални рад, наводи: "То су велики попусти и захваљујући транспорту који рефундира Град. Подсетио бих да је транспорт огревног дрвета две и по хиљаде по кубном метру, што није мали трошак, односно уштеда за социјално угрожене породице."

Грађани који испуњавају услове, могу се пријавити за огревно дрво до првог марта идуће године у Јавном предузећу "Србијашуме", односно шумским газдинствима, а на овај начин могуће је купити до 10 метара кубних огревног дрвета.

Поглавар СПЦ је нагласио да су се окупили како би обележили датум од великог црквено-историјског догађаја који се одвио 325. године.

„И данас сведочимо да је истинито трајно Божје обећање цркви о свагда присутном духу који је надахњује. Данас се подсећамо никејских, саборних светоотачких залога, који су поверени генерацијама цркве и којима су задужени 'родови родова' као неисцрпном ризницом непромењивих вечних истина откривења о једносуштности Логоса и Премудрости Божје Оцу, вечном рађању Бога истинитог од Бога истинитог и Његовом оваплоћењу ради спасења света", навео је Порфирије.

Декан Православног богословског факултета у Београду, Србољуб Убипариповић у обраћању окупљенима је подсетио је да се конференција одржава у години јубилеја од изузетног значаја како за нашу цркву тако и за васељенско православље.

Нагласио је да је скуп део ширег програма прославе, који је започео светом Литургијом у параклису факултета и отварањем изложбе „И видесмо славу Његову", на којој су представљени радови наставника и студената Академије за уметност и конзервацију СПЦ.

Истакао је да тај научни скуп пружа прилику да се потпуније сагледа историјски контекст Сабора у Никеји, узроци његовог сазивања, теме о којима је расправљано, као и трајне последице његових одлука, а посебно је нагласио да никејско богословско и канонско наслеђе није само историјска тема, већ темељ црквеног живота до данас.

Пре почетка научног дела, у факултетском параклису Светог Јована Богослова служена је света Литургија коју је служио викар Патријарха, епископ моравички Тихон, уз саслуживање митрополита дебарско-кичевског Георгија.

Како је наведено у саопштењу СПЦ, уследило је свечано отварање изложбе радова професора и студената Академије за уметности и консервацију Српске Православне Цркве под називом „И видесмо славу Његову".

Научни скуп „Од Никеје до данас (325–2025): Трајни значај Првог васељенског сабора"организован је кроз тематске сесије, у оквиру којих су истраживачи представили своје радове о богословским, историјским, филолошким и еклисиолошким аспектима никејског наслеђа.

Први дан скупа је показао ширину тема и висок ниво истраживачког рада посвећеног никејском наслеђу.

Рад конференције се данас наставља кроз још пет сесија, у оквиру којих ће учесници разматрати нове аспекте богословског, историјског и канонског значаја Првог Васељенског Сабора.

Др Невенка Станојковић, специјалиста хигијене у ЗЗЈЗ у Врању, каже: "У новембру смо имали пет дана са повећаном концентрацијом чађи на мерном месту ОШ "Светозар Марковић", а по два дана на мерним местима ЗЗЈЗ и ОШ "ЈЈ Змај" и вртић "Невен". Што се тиче суспендованих честица, ту смо имали највећи број дана са повећаном концентрацијом ПМ10 честица и то у новембру 11 дана, а у децембру, до 10. децембра било је 5 дана са повећаном концентрацијом ПМ 10 честица. Оболели од респираторних и кардиоваскуларних обољења су најугроженији. Постоји ризик чак и од настајања можданог или срчаног удара и од карцинома плућа. Шта ви саветујете? Деца, хронични болесници, старији од 65 година, да буду код куће, да не излазе без преке потребе, а здраво становништво, кад је на отвореном, да се не бави неком физичком активношћу, продуженом и напорном."

Највећи загађивачи у Врању су издувни гасови, котларнице и домаћинства која се греју на дрва.

„Израел је данас четврто најзначајније извозно тржиште Србије ван Европе, док су израелски туристи трећа ваневропска нација по броју ноћења у нашој земљи. Стабилизација безбедносне ситуације на Леванту додатно отвара простор за учешће наших компанија на израелским сајмовима, усвајање нових технологија, повезивање стартап и иновационих екосистема и бржи трансфер знања у индустрију“, поручује Александар Николић, директор Представништва Привредне коморе Србије у Јерусалиму и почасни конзул Србије у Израелу.

Највећи искорак представља одлука о приступању Споразуму о слободној трговини, донета на састанку председника Србије Александра Вучића и премијера Израела Бењамина Нетанијахуа у Њујорку. Треба имати у виду да Израел ригорозно приступа оваквим одлукама и да су последњих година, изван мултинационалних асоцијација, само Јужна Кореја, Панама, Колумбија и Украјина досегле овај споразум, као и Уједињено Краљевство по аутоматизму Брегзитом. Споразум ће ставити српске извознике у равноправан положај са европским конкурентима и допринети приступу квотама и сертификовању земље порекла, објашњава Николић.

Према подацима Републичког завода за статистику, за осам месеци 2025. српски извоз у Израел порастао је за 56,2 одсто. Процењује се да ће укупна робна размена достићи 250 милиона долара, највише икада. Прошлогодишњи рекорд износио је 199,2 милиона долара, уз значајан трговински суфицит и раст извоза од чак 75,2 одсто.

У последње четири године трговинска размена Србије и Израела учетворостручила се, а највише се извозе мотани дуван, гасне турбине, трансмисије, аутомобилске гуме, ароматизована вода, храна за животиње и средства за чишћење. У Израелу успешно наступају и нови српски извозници, попут компанија Nestlé Adriatic, Yumis и Cold Pressok.

Паралелно са јачањем привредне сарадње, снажан раст бележи и туризам. Израелски гости остварили су више од 95.000 ноћења у Србији за десет месеци 2025, што је раст од 61,5 одсто. Поред Београда, све се више бирају и друге дестинације, а посебно Златибор, Дивчибаре, Нови Бечеј и Врњачка Бања за спортске припреме. Кључан подстицај туристичкој сарадњи дају директни летови Београд–Тел Авив током целе године израелске авио-компаније Сандор (Sundor), а очекује се да ће додатни замах обезбедити повратак летова Ер Србије и других израелских авио-компанија у летњој сезони, додаје Николић.

Подсећа да су ови резултати постигнути у веома изазовном периоду, обележеном пандемијом COVID-19, затим ратним кризама које су проузроковале поремећаје у шпедицији и неуравнотеженој потражњи. Значајан подстицај сарадњи дало је израелско једнострано укидање и суспензија царина на поједине производе до 2028. године, као и поједностављена процедура стандардизације, адаптирана европској. Израелски увозници препознали су конкурентност и квалитет српских производа.

Важну улогу у унапређењу економских веза двеју земаља имају ПКС и њено Представништво у Јерусалиму, отворено у јулу 2021. године, амбасаде двеју држава, као и Федерација привредних комора Израела која је потписала Меморандум о сарадњи са ПКС.

„Постигнути резултати, међу којима и недавно успешно учешће израелских увозника на Wine Vision by Open Balkan 2025, јасно показују да Србија и Израел имају огроман потенцијал за даље продубљивање економске и туристичке сарадње. Наши извозници, туристичке организације и иновациони центри имају још већу шансу да се позиционирају на захтевном израелском тржишту. Јединствена прилика биће значајан израелски павиљон на специјализованој изложби Експо 2027 Београд, где ће бити представљена израелска изврсност у иновацијама, спорту, музици, а биће и одлична прилика за умрежавање привредника“, оценио је Николић.

- Нама је ту био овакав слој прашине једно време, кад смо радили, сада је стварно боље.

- Сад су изузетно добри услови, што се тиче ваздуха.

- Некада је било као Партизанова застава када падне снег. Ово је сада изузетно добро урађено.

Уместо у ваздуху, пепео завршава у покривеним камионима, и по највишим Европским стандардима заштите одвози се из Kрагујевца. За четири месеца, око 3 500 тона завршило је у цементарама као грађевински ресурс.Процес се убрзава.

Александар Лазовић, директор "Енергетике" Kрагујевац, додаје: "Тако да, поред Kосјерића, овај наш пепео са матичне локације одлази и пут Поповца, тако да је и сам рок за завршетак радова, с обзиром на то да је роком дефинисано 24 месеца, очекујемо да буде драстично краћи, и с обзиром на то да је рађен на динамици производње само једне цементаре.

Санација пепелишта, друга је фаза пројекта "Модернизација система даљинског грејања у Kрагујевцу". Систем добро функционише, снабдевање гасом је стабилно, кажу у "Енергетици". Поручују да и за евентуане поремећаје у испоруци имају решење.

Александар Лазовић, директор "Енергетике" Kрагујевац, објашњава: "Енергетика, када су у питању наши спремници, резервоари на максимуму, када су у питању енергенти, односно алтернативна горива као што је лако лож уље које овде, на матичној локацији, представља алтернативно гориво, док алтернативно гориво за наше потрошаче, на ван матичне локације, јесте мазут."

Око 22 000 корисника прикључено је на систем даљинског грејања. Више од половине Kрагујевчана на матичну локацију, у кругу топлане.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Саша Ђурђевић, директор Шумског газдинства "Расина" Kрушевац, каже: "Најоптималније, нешто што се највише тражи, је новогодишња јелка висине од око метар, 1.20 до 1.50. Да би она достигла те димензије за продају, њој треба од садње минимум пет година, пет до шест година. Препорука је увек нас шумара да се купи јелка са бусеном. Kад се донесе у кућне услове, она мора постепено да се аклиматизује како би јој четине биле што дуже зелене, јер ако она буде изложена високој температури у том првом периоду, она може да дође до опадања четина. И само обавезно што чешће наводњавање. Она може у саксији сигурно још, ако је старости пет, шест година, после тога још пар година да буде ту пре коначног пресађивања у природу."

Иако јелкама данас приступамо као декору који прати новогодишње празнике, реч је о древном симболу, из времена пре појаве хришћанства. У јавном простору прва је окићена почетком 16. века у Риги.

Александар Милетић, кустос педагог, додаје: "Пракса кићења зимзеленог дрвета, или уопште дрвета које је лиснато, у то време зимско, била је присутна и на Медитерану, у античкој Грчкој, и она се одржала негде до дана данашњег, управо и кроз божићне традиције широм европског континента, које постоје па и на нашим просторима. Симболизује веру и наду у живот који ће се наставити занављањем сунца, дакле вера у једну обнову. Тако да и данас приликом обнове црквеног живота у Русији ми можемо видети, рецимо у храму, приликом божићне литургије, уношење јелки. На нашим просторима од 19. века помиње се увек пример јелке која је први пут окићена у Суботици у једном мађарском вртићу."

Иако након Другог светског рата јелка и код нас постаје широко прихваћена, као симбол новогодишњег славља. Она је и данас подсетник да празник почиње у дому, у миру и слози. И баш зато, у години која долази, можда је најлепша јелка она која може да настави да живи и када се лампице угасе.

Сумња се да је дошло до експлозије.

Увиђај је у току.

Протестују против неодлучности Европске уније али и против позиције Белгије, јавља дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Белгијски премијер Барт де Вевер блокирао је последњих недеља одлуку о коришћењу замрзнуте руске имовине јер таква одлука "на правно клизавом терену" – према међународном праву замрзавање имовине је могуће, али не и њена конфискација.

Већина руских замрзнутих средстава (отпилике 185 од укупно 200 милијарди), налази се у оквиру финансијске куће Еуроклир.

Европска комисија тражи решење за случај Белгије

Европска комисија припремила план по којем Европска унија не би конфисковала руску замрзнуту имовину већ би она била коришћена само као гаранција за зајам за обнову Украјине, а била би употребљена ако Русија не би пристала да учествује у обнови Украјине.

Очекује се да би Русија такву одлуку ЕК сматрала као конфискацију.

Белгија страхује да би сама сносила ризик у случају руских тужби контра-мера, које би могле да буду успешне, те да би морала сама да враћа износ величине трећине бруто друштвеног производа те земље.

Истакнуто је да траже много чвршће гаранције од осталих да ће сви заједнички сносити тај ризик.

Из Европске уније тврде да ће свакако помоћи у таквом случају те да ће заједнички сносити ризик, али Белгија у овом тренутку и даље скептична према свим тим плановима.

Американци меркају руске милијарде

У дебату о замрзнутим руским средствима умешали су се умешали и Американци што се видело у представљеном нацрту мировног плана.
Сугерише се да би амерички напори на реконструкцију Украјине могли да буду наплаћени барем делом из руских замрзнутих средстава.

Одговор земаља чланица ЕУ на интересовање Сједињених Држава стигао је у одлуци да на неодређено време замрзну руску имовину јер је до сада руска имовина замрзавана сваких шест месеци, а та одлука се обнављала као врста санкција, за коју су сви морали за то да гласају.

Сада је правним механизмима то продужено на неодређено време што би требало да отежа да дође до договора између Москве и Вашингтона, а иза леђа Европљана.

Таква одлука би такође могла да помогне Белгији да прихвати овај план. Међутим, и даље нема пристанка Белгије.

Ако 18. и 19.децембра на самиту лидера у Бриселу не буде договора о томе, Европљани ће морати убрзано да траже нека алтернативна решења.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић рекао је за РТС да Србија мора да брине о енергетској безбедности и сигурности и да тржиште увек буде снабдевено довољним количинама деривата.

"Ни из једне изјаве наших званичника нигде се не појављује израз 'национализација'. У свакој изјави имате да је Србија спремна да плати. Оно што је основа и о чему највише треба да бринемо је енергетска безбедност и сигурност, да имамо довољне количине свих деривата и залиха да би несметано функционисали", истакао је Којчић.

На питање да ли је Русија спремна да прода НИС, Којчић је одговорио да су руски званичници навели да преговарају са више потенцијалних купаца.

"И сами сте видели да се појављују информације за АДНОК, као једну озбиљну нафтну компанију, која је спремна, на основу изјава које смо видели, да партиципира и да откупи део акција. Они су озбиљна компанија, имају своја сопствена налазишта сирове нафте, имају и производне капацитете, брзо се развијају и ако би то било решење, зашто да не", навео је Којчић.

Додао је да охрабрују изјаве из НИС-а о томе да су у току разговори и преговори са потенцијалним купцима и да се очекује да се у наредном периоду то реши, пошто НИС запошљава 13.000 људи.

"Имамо и наше домаће фирме које послују са том компанијом и из тог аспекта је јако битно да компанија настави са радом. Друга ствар је што кад имате рафинерију, ви сте сигурни по питању снабдевања тржишта дериватима. Кад кажем сигурни, логистички може се решити до неке границе да ви допремате деривате, али онда сте зависни. На пример, да наведемо Дунав који је главна рута за снабдевање, да ли је водостај довољан за транспорт или није, да ли ће дувати ветар код Голупца", рекао је Раша Којчић.

Којчић је навео да очекује да се све у вези са власништвом НИС-а оконча до 15. јануара када истиче рок који је Влада Србије дала руским власницима да продају свој удео у тој компанији.