Делегати су усвојили извештај националног клуба и готово једногласно прихватили документ који анализира разлоге изборног пораза странке.

Такође је усвојена политичка резолуција којом се одбацује миграциони пакт ЕУ и протестује против, како је наведено, "насилног уклањања демократски изабраних званичника".

Изменама статута реорганизована је структура странке Фидес, која ће убудуће бити усклађена са локалним самоуправним системом, а проширен је и национални одбор странке на 28 чланова.

Виктор Орбан је на месту премијера Мађарске био шеснаест година, до 12. маја када је странка Тиса освојила победу на парламентарним изборима.

Приликом прегледа у возилима су пронађене телескопске и дрвене палице, као и капе за маскирање (фантомке), које је полиција одузела, а осумњичене особе су ухапшене.

Како се наводи, основано се сумња да је, према претходном договору, дванаест глисером пристало у увалу на острву Хвар, где су их дочекала двојица мушкараца с комби возилом и приватним аутомобилом.

Истиче се да су комбијем и аутомобилом намеравали да дођу до хотела у којем су била смештена двојица сезонских радника из Србије, који су били мета напада, наводи Хина.

Полиција је навела да је истрагом утврђено постојање основане сумње да је 14 особа, од којих су сви хрватски држављани, починило кривично дело, као и да ће против њих надлежном државном тужилаштву бити поднета кривична пријава.

Како се наводи, четири особе су уз кривичну пријаву задржане у притвору.

Предмети за напад, глисер и возила су до одлуке суда привремено одузети.

У Већу истичу да се у овом случају примењује члан 4 Закона о електронским медијима, којим су гарантовани "слобода изражавања и пуна програмска слобода електронских медија", уз напомену да се законске одредбе не могу тумачити као основ за цензуру или ограничавање слободе говора.

Позивање на пресуду Високог прекршајног суда

Медијски регулатор наводи да је приликом доношења одлуке узео у обзир пресуду Високог прекршајног суда Хрватске из јуна 2020. године, која се односи на употребу поклича "За дом спремни" у песми "Бојна Чавоглаве".

Према образложењу Већа, Високи прекршајни суд и Веће за суочавање с последицама недемократских режима предвидели су могућност употребе тог поздрава у строго одређеним околностима, имајући у виду његову, како се наводи, "реконтекстуализовану употребу у Домовинском рату".

"Ако је поклич неодвојив дио ауторског глазбеног дјела емитираног као пријенос догађаја од јавног интереса, а ослобађајућа судска пракса тај контекст третира као заштићен слободом изражавања (чланак 38. Устава и чланак 10. Европске конвенције о људским правима), иста логика може се пренијети и на оцену јавног сервиса", наводи се.

Веће је закључило да у емитованом програму "не може бити говора о кршењу“ одредаба Закона о електронским медијима које се односе на подстицање или ширење мржње, као ни на заговарање идеја фашистичких, нацистичких, комунистичких и других тоталитарних режима.

Пет пријава грађана и критике дела јавности

Из Већа за медије потврдили су да су пре и после емитовања концерта примили укупно пет пријава, које су поднели грађани, а не удружења или институције.

Хрватски медији раније су објавили да је једну од пријава поднео новинар и колумниста Драго Пилсел.

"Узвикивање усташког поздрава 'За дом спремни', који се налази на сваком документу НДХ-а, јест величање усташтва и чин обнављања усташког духа, тобоже кроз пјесму, тобоже кроз слободу умјетничког изражавања, али то није ништа од тога. То је противно свакој слободи, нарочито слободи припадника мањинских народа, али и свих слободномислећих људи у Хрватској", написао је Пилсел, пренели су медији.

Емитовање снимка концерта критиковали су и поједини политичари. Саборска посланица Далија Орешковић навела је на друштвеним мрежама да је концерт приказан на Тијелово, које је уједно и државни празник, оцењујући да се на тај начин шаље јасна политичка порука.

ХРТ: Концерт емитован у складу са законом

Хрватска радио-телевизија саопштила је да је емитовала откупљени снимак концерта у интегралном облику.

"ХРТ своје програмске садржаје емитира сукладно важећем законском оквиру те правима и обавезама које произлазе из његове улоге јавног медијског сервиса", додају из ХРТ-а.

Поручују да свако има право да поднесе пријаву, а да о питањима из надлежности регулаторних тела одлучују та тела у оквиру својих законских овлашћења.

Према подацима које је објавио хрватски јавни сервис, снимак концерта пратило је у просеку 193.450 гледалаца, уз удео у гледаности од 16,67 одсто.

Из Програмског већа ХРТ-а најављено је да би питање емитовања Томпсоновог концерта могло да буде разматрано и на седници тог тела почетком јула.

Истовремено, повереник за кориснике услуга ХРТ-а Здравко Кеџо навео је да је било "више критика него похвала", али и да је у прошлости било програмских садржаја који су изазивали још већу пажњу јавности.

"Наш стратешки национални циљ је повезати Бања Луку и Београд ауто-путем преко територије Републике Српске. Ово данас овде је наставак изградње ауто-пута од Раче до Бијељине и сада идемо даље до граница Брчко дистрикта – додатних 17 километара", каже Радован Вишковић, вршилац дужности директора Јавног предузећа "Ауто-путеви Републике Српске".

Председник Владе РС Саво Минић истиче да је Бањалука та која може рећи да има капацитете и снагу.

"Република Српска прави уговоре са кинеским фирмама, ми смо партнери", тврди Минић. 

Пројекат повезивања Српске и Србије договорили су председник СНСД-а Милорад Додик и председник Србије Александар Вучић. Додик напомиње да подршка Београда много значи. 

"Од Кузмина до Раче је изграђен готово пуни профил ауто-пута. Изграђен је мост на Сави. Желим да се захвалим председнику Вучићу  зато што је преузео комплетно финансирање тог моста. Наставићемо да радимо са Србијом. Део пута који иде од Раче до овог споја граде заједно Србија и Република Српска. Србија ту издваја далеко више средстава", закључује Додик. 

Република Српска има 111 километара ауто-путева, док је за нових 112 обезбеђено финансирање, уговорена реализација или је у току изградња.

Возило се након судара запалило, а возач камиона је преминуо на лицу места.

Убрзо након тога, око 5.15 часова, минибус се сударио са камионом који је био заустављен због претходне несреће на 113. километру.

У минибусу је било девет особа, од којих је седам погинуло на лицу места, а две су повређене.

На 115. километру камион се закуцао у неколико непокретних машина.

Возило је гурнуло машине једну уз другу, затим му се кабина запалила, а ватра потом проширила на терет.

Ђерски ватрогасци који су стигли на лице места почели су да гасе пламен са два водена млаза, што је спречило даље ширење пламена.

У име владе, мађарски премијер Петер Мађар изразио је саучешће породицама страдалих. 

"Циљ хрватског правосуђа није правда за српске жртве и чланове њихових породица већ оправдање лажног мита о Домовинском рату", навео је Линта.

Са друге стране, како је истакао, већина Срба је пред хрватским правосуђем добијала максималне казне од 20 година.

"Врло често у монтираним судским поступцима на основу лажних изјава сведока сарадника и претпоставки", додао је Линта, а саопштио Савез Срба из региона.

Линта је навео да је циљ Главаша и његових саучесника било застрашивање и етничко чишћење српског народа из Осијека и околних места путем хапшења, зверског мучења и ликвидација.

"Виши кривични суд је у суштини само потврдио срамну пресуду Жупанијског суда у Загребу која је донијета 27.октобра 2023. године. За монструозно убиство седам српских цивила, поред Главаша, осуђени су Гордана Гетош Магдић на свега четири године, а Дино Контић и Здравко Магдић на свега три године", нагласио је Линта.

Напоменуо је да је пресудом је обухваћен само мали број убијених српских цивила у Осијеку као и мали број одговорних лица за ратне злочине.

"Бранимир Главаш је, са својим саучесницима, био господар живота и смрти у Осијеку и на ширем подручју. Сноси одговорност за нестанак, хапшења, мучења и ликвидације више од 100 Срба у Осијеку током 1991. и 1992. године и касније", навео је Линта.

Пуповац: Суђење Главашу озбиљно изругивање жртвама и правосуђу

Председик Самосталне демократске српске странке (СДС С), посланик у хрватском сабору Милорад Пуповац изјавио је да је за одузимање ордења и чина генерала Бранимиру Главашу, а што траже невладине организације од председника Зорана Милановића, потребно вођење законским и моралним вредностима

Пуповац је за загребачки Вечерњи лист рекао да је пресуда имала "дуг и исцрпљујући и из перспективе људи који су страдали од радњи које је починио Главаш, понижавајући ток и трајање".

Пуповац је рекао да је то "озбиљно изругивање са правосуђем и жртвама" и додао да се нада да се то неће наставити, али и да није сигуран да то неће бити случај упркос пресуди.

"Људи налазе разне начина, покушавају извргнути руглу оно што правосуђе пресуди. Исмевање и ометање правде је озбиљно кривично дело:, поручио је Пуповац.

За одузимање ордења и чина генерала Главашу, а што траже невладине организације од председника Републике Зорана Милановића, Пуповац истиче да је потребно водити се законским и моралним вредностима.

"Надам се да ће то вођење у овом случају превагнути над неким другим вредностима које нису ни законске ни моралне", навео је лидер СДС С.

Одлуку Милановића да врати Главашу одликовања и чин генерала 2021. године Пуповац је жестоко критиковао речима да би, када би могао, у име жртава из афере 'Селотејп' Милановића "одликовао 'орденом велереда Дравско-селотејпског и орденом реда Солно-киселинског'".

Високи кривични суд Хрватске саопштио је јуче да је Бранимиру Главашу потврђена пресуда којом је осуђен на седам година затвора због ратних злочина почињених над цивилима у Осијеку 1991. године.

У Коменди је оштећено око 100 објеката, а у Церкљу око 30 зграда, а штета је забележена и у Камнику.

У више подручја дошло је до нестанка струје, а бројни подруми су поплављени.

Повређених није било.

Директор Управе за цивилну заштиту Леон Бехин рекао је да је јутрос на терену било 165 ватрогасних екипа у 50 општина.

Надлежне службе су обезбедиле 10 великих агрегата за школе, вртиће и друге јавне установе, док су тимови са дроновима и специјална возила са дизалицама упућени у погођена подручја ради процене штете и помоћи у санацији.

Градоначелник Коменде Јуриј Керн је рекао да су, осим оштећених кровова, на многим кућама урушени или озбиљно оштећени делови зидова, због чега ће обнова бити обимна.

Градоначелник Церкља Франц Чебуљ је рекао да су на појединим местима наноси града достизали висину од пола метра.

Како је навео, усеви кукуруза, кромпира, житарица, купуса и другог поврћа су потпуно уништени.

Штете и у источном делу земље

Олуја је изазвала штету и у источном делу земље.

У Савињској долини и Корошкој регији ветар је обарао дрвеће и оштетио кровове, а у неким деловима је падао град величине ораха.

У доњој долини Драве забележена је велика штета на усевима, укључујући и главни семенски центар у Птују, који је део Пољопривредног института Словеније.

У општини Жетале, у региону Халозе јужно од Птуја, ово је била друга снажна олуја за две ноћи.

Претходна олуја оштетила је путеве и куће, а покренула је и око 50 клизишта.

Словеначки Каритас покренуо је акцију прикупљања помоћи за породице погођене невременом како би им помогао у санацији оштећених домова.

Из Тивта је прошле недеље враћен авион са српским путницима, док Самит Европска унија – Западни Балкан није донео очекивано отопљавање односа.

Поделе и политичке одлуке

Политиколог Александар Ћуковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је црногорско друштво дубоко подељено и поларизовано, што се, како каже, рефлектује и на односе са Србијом.

"Низ догађаја, од усвајања Закона о Петровићима до трзавица уочи Самита, представља покушај слања порука које не иду наруку односима између две братске државе. Таква је ситуација и у геополитичким односима, али то неће утицати на обичан народ, јер је немогуће те везе прекинути политичким одлукама", сматра Ћуковић.

Говорећи о Закону о имовини династије Петровић, Ћуковић каже да је формулација "насилна анексија" изазвала буру у црногорској јавности, додатно подгрејала атмосферу и продубила поделе, али и изазвала реакције у српском политичком корпусу, јер је Нова српска демократија гласала за закон у оваквом облику.

"Односи Србије и Црне Горе су затегнути како би могли да се за интерну употребу, због партијских и партикуларних интереса, додатно узбуркају. Има простора да буду бољи и по природи ствари морају бити бољи. Нема алтернативе због веза које постоје, јер је све испреплетено историјски, пријатељски, породично, културно и лингвистички. Нема две ближе државе", истиче Ћуковић.

Историчар Синиша Вулић подсећа да је закон донет 2011. године, у време режима под формалним или неформалним вођством Мила Ђукановића, који је инсистирао на идентитетским питањима, удаљавању Црне Горе од Србије и заокруживању црногорске нације.

"Као погонско гориво за одржавање црногорске нације користили су се историјски догађаји у којима је Црна Гора представљана као жртва. То су пронашли у 1918. години и ономе што су представили као анексију и окупацију. Делује и да у коалицији која је на власти постоји страх од промена идентитетских питања, односно губитка гласачког тела које није блиско Београду", наводи Вулић.

Историјске чињенице као жртва

Према његовим речима, чињенице нису спорне, већ тумачење када је реч о догађајима од 26. новембра 1918. године, када је одржана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори и донета одлука о уједињењу са тадашњом Краљевином Србијом, у оквиру процеса који је касније довео до стварања државе Срба, Хрвата и Словенаца.

"У Црној Гори се спори то што Скупштина није одржана у складу са тадашњим законима и Уставом, као и то што је одржана у присуству српске војске која је ослобађала Црну Гору од Аустроугарске. Након тога су расписани избори за Скупштину у Подгорици, а највећи спор је што нису расписани на начин који је био предвиђен у Црној Гори", подсећа Вулић.

Наглашава да није био проблем само уједињење Србије и Црне Горе, већ модалитет уједињења и питање статуса династије Петровић Његош, односно њених династичких права, за шта су се залагали људи са Цетиња који су од тога имали директну корист.

"Постоји једна врста црногорског ревизионизма јер је потребна визура коју заступају још од времена власти ДПС-а, а и раније Либерални савез Црне Горе, како би се заокружила Црна Гора као нација са кључним елементима које свака држава има – жртвом и окупацијом“, закључује Вулић.

"Сви причају о овом пројекту због човека који га је промовисао – Џареда Kушнера. Инвеститори су дошли. У Валону је дошла и та дама Иванка Трамп. Два сувласника компаније 'Пауер Холдинг' су из Kатара, који је једна од највећих сила на Блиском истоку. Пројекат још не постоји, демонстрантима се намерно манипулише, Албанија се не продаје", истиче албански премијер Еди Рама.

Еколози, међутим, деле забринутост грађана.

"Брда Звернеца су споменик природе, имају еколошку и геолошку вредност и биодиверзитет редак у Медитерану. Чине га лагуне, важне за морски биодиверзитет, али и мочварно подручје и пешчане дине. Ту је и лагуна Лимопуо за коју нико раније није знао да постоји", наводи Алеко Михо, професор биологије на Факултету природних наука у Тирани.

Спорна је, кажу, и градња аеродрома у Валони у оквиру заштићеног природног парка реке Вјосе. Туиристички радници радују се инвестицијама, али не на уштрб природе.

"Потребна су нам ова елитна улагања у туризам да бисмо напредовали, али она морају бити у складу са природом и одрживим развојем. Видите на друштвеним мрежама да се протестима придружују и туристи и солидаришу се са нашим грађанима. Верујем да ће то имати позитиван утицај на туризам, јер странци сада желе да дођу и да виде богатство наше природе", каже Анео Хиља из туристичке агенције "Анео Албанија Игл Турск".

Адвокати оптужују албанску државу да је Законом о стратешким инвестицијама оштетила грађане, одузимајући им имовину да би је продала трећим лицима. Наводе да протести нису против породице Трамп, већ против нетранспарентности целог пројекта.

"Да је албанска влада транспарентно разговарала о предлогу за изградњу овог туристичког центра са мештанима, еколозима и стручњацима, избегао би се сукоб око неколико хиљада хектара земљишта. Пошто држава ни после 35 година није успела да утврди ко су прави власници, онда тај проблем прераста у пирамиду моћи која контролише сваку ћелију живота албанских грађана", поручује адвокат Леонард Карај.

Албанско Специјално тело за борбу против корупције и организованог криминала отворило је истрагу о изменама статуса заштите подручја Звернеца и власништва над земљиштем.

Премијер тврди да се против њега води хибридни рат и да је локални еколошки протест претио да прерасте у дипломатски скандал сa Грчком, због сукоба демонстраната, приватног обезбеђења и полиције у заштићеном подручју острва Звернец.

Апелациони суд Црне Горе потврдио је пресуду Специјалног одељења Вишег суда у Подгорици којом су Радоје Звицер и још четворица оптужених осуђени због стварања криминалне организације и шверца кокаина.

Из Апелационог суда саопштено је да су као неосноване одбијене жалбе бранилаца оптужених и Специјалног државног тужилаштва.

Звицер је, као организатор криминалне групе, правоснажно осуђен на јединствену казну затвора од 16 година. Милан Вујотић и Драган Кнежевић осуђени су на по 11 година затвора, док су Слободан Кашћелан и Игор Божовић осуђени на по 13 година затвора.

Потврђена првостепена пресуда

"Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, а првостепени суд је правилно утврдио одлучне чињенице на којима је засновао закључке о постојању кривичних дјела и кривици оптужених", наводи се у одлуци Апелационог суда.

Суд је оценио да је током поступка доказано да је Звицер у другој половини 2020. године организовао криминалну групу ради међународног кријумчарења кокаина.

Према наводима пресуде, деловање организације било је планирано на неограничен временски период и у међународним размерама, уз строгу унутрашњу контролу и дисциплину чланова.

Контрола набавке и транспорта кокаина

Апелациони суд наводи да је Звицер одређивао задатке свим припадницима организације, организовао набавку кокаина у Еквадору и другим државама Јужне Америке, његов транспорт поморским путем према Холандији и другим европским земљама, као и финансирање набавке дроге и трошкова транспорта.

У пресуди се наводи и да је одређивао финансијске улоге чланова организације и расподелу профита од продаје дроге.

Остали оптужени, према утврђеном чињеничном стању, имали су задатак да обезбеђују новац за куповину кокаина, проналазе превозна средства и особе за пренос новца, те извршавају друге задатке по налозима организатора.

"На основу свих изведених доказа правилно је утврђено да је ова криминална организација формирана са јасним циљем вршења неодређеног броја кривичних дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога", саопштено је из Апелационог суда.

Из те институције истакли су да је реч о првом правоснажно окончаном кривичном поступку против криминалне организације Радоја Звицера.

Ана Матаруга, менаџер снабдевања у компанији "Била“, каже да је и пре доласка у Албанију имала пословне контакте са том земљом. Када је завршила претходни ангажман у Србији, прилика за посао у Тирани, како истиче, била је логичан наставак сарадње.

"Већ шест година живим и радим у Албанији без икаквих проблема", додаје Матаруга.

Потражња за радницима расте

Албанији недостају радници у свим секторима, па су послодавци принуђени да све више ангажују раднике са стране. Националној агенцији за запошљавање током прошле године поднето је 20.000 захтева страних држављана за радне дозволе, највише из земаља региона, а 73 захтева била су из Србије.

Гертиола Чепани, директорка Тржишта рада у Националној агенцији за запошљавање и вештине, истиче да је у последње две године приметан сталан раст броја држављана Србије који раде у Албанији.

Према њеним речима, најчешће је реч о висококвалификованим стручњацима, али има и самозапослених и предузетника. Српски држављани ангажовани су у здравству, социјалним делатностима, менаџменту, грађевинарству, трговини, транспорту и угоститељству.

Бенефити за компаније и запослене

Слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану представља бенефит за раднике, али и компаније, јер доприноси стабилнијем пословању и бољој повезаности тржишта у региону, кажу у највећој српској дистрибутерској компанији која послује у Албанији. Како би задржали запослене, предузели су низ мера.

Љиља Пижурица, извршна директорка "Нелта“ за тржишта Црне Горе и Албаније, истиче да пословање у ширем региону омогућава и боље каријерне путеве, јер запослени могу да раде на различитим тржиштима и остваре амбиције које би на појединачним тржиштима теже реализовали.

Недавно усаглашен Споразум о социјалном осигурању две земље, чија се примена ускоро очекује, омогућиће радницима из Србије здравствену заштиту, остваривање права на пензију, као и остале погодности социјалног осигурања у Албанији.

"Кажем вам, биће то прелеп пројекат, ми ћемо га урадити и бићемо поносни што доприносимо Европи. Изабран сам да бих ове ствари остварио. Нисам изабран да ме воде људи који имају другачију идеју о томе како да развију земљу", рекао је Рама.

Кушнерова инвестициона фирма укључена је у пројекат изградње луксузног одмаралишта вредана 1,4 милијарде евра, у близини заштићеног подручја "Вјоса-Нарта", као и још један на оближњем острву Сазан.

Рама је рекао да пројекти вреде заједно до пет милијарди евра, као и да је "то велики сан", а да су "велики снови увек били предмет контроверзи".

Нагласио је да процена утицаја на животну средину још није урађена и да ће бити спроведена паралелно са радовима.

"Веома смо поносни на оно што смо урадили за дивље животиње у Албанији. Европска комисија нема разлога да сумња у нашу чврсту вољу да заштитимо све што мора бити заштићено, када су у питању дивљач и природа", изјавио је Рама.

Хиљаде људи учествовало је на протестима који трају недељу дана у Тирани и на обали где је изградња одмаралишта предвиђена, а њихов захтев је био да се одустане од пројекта због утицаја на заштићено мочварно подручје које је дом фламинга, фока и морских места за гнежђење корњача.

“Тело је транспортовано у Клинички центар ЦГ на обдукцију”, казали су из полиције.  

Акција спашавања почела је јуче када су извучена двојица мушкараца који су били са несрећном девојком, а затим је морала бити прекинута када су се и пилоти хеликоптера нашли у опасности на том тешко приступачном терену.  

Према речима искусног планинара и планинарског водича Ахмета Рековића, који се налазио на месту догађаја, хеликоптер је дуго кружио око планинског врха Маја застаниц.  

“То је невероватно неприступачан и висок врх. Прави шиљак висине 2.275 метара. Први пут је освојен пре две године, и ова несрећна девојка је била у групи искусних алпиниста који су се јуче попели. На самом врху она је покушала да заобиђе једну стену, када је пропала. Испод је провалија дубока 250 метара”, казао је Рековић за Портал РТЦГ.  

Објаснио је да се врх налази на граница између Црне Горе и Албаније.

“Хеликоптер је спустио спасиоце на ту дубину и кружио док су они покушавали да лоцирају тело страдале планинарке”, додао је Рековић.

Како је рекао, планинарка која је страдала је била врло искусни алпиниста која је освајала врхове на Алпима.  

“Није више реч само о неискуству, већ о уласку у реално велики ризик. Овај врх је изазован и постао је ствар престижа међу алпинистима, што је потпуно непотребно”, казао је овај искусни планинар.  

Додао је и да је ова година посебно тешка и да је на висинама од преко 1.800 метара снег још увек велики, што представља додатни ризик.  

"Наиме, одредбом члана 78 став 2 Устава Црне Горе утврђено је да држава штити природну и културну баштину, док је одредбом члана 42 став 1 Закона о заштити културних добара прописано да се непокретно културно добро у државној својини не може отуђити", наведено је у допису.

Додао је да се усвојеним законом дворац "Крушевац“ у Подгорици, са припадајућим земљиштем, преноси у приватну својину принца Николе Петровића, иако је реч о објекту који већ деценијама има статус заштићеног непокретног културног добра.

"Стога, преношење овог заштићеног културног добра у приватну својину, супротно је цитираном члану Закона о заштити културних добара и уставној обавези заштите културне баштине", истакао је Милатовић у допису.

"Држава 2011. године заузела уставан и законит приступ"

Председник Црне Горе је оценио да је држава 2011. године заузела уставан, законит и уравнотежен приступ према потомцима династије Петровић Његош законским решењем којим је предвиђена изградња породичне куће на Цетињу и додела стана у Подгорици.

"Давањем дворца 'Крушевац' у приватну својину ствара се неуставан и незаконит преседан који додатно може отворити простор за сличне захтјеве потомака исте и других династија у односу на државну имовину од историјског и културног значаја, што би такође било штетно по државни интерес", навео је Милатовић.

Позвао је Управу за заштиту културних добара, као државни орган задужен за заштиту културних добара, да се хитно одреди о закону.

Скупштина Црне Горе је 1. јуна усвојила предлог Закона о статусу потомака династије Петровић Његош.

Из текста Закона није избрисана формулација "насилна анексија", која се односи на уједињење Црне Горе и Србије 1918. године. Председник Србије Александар Вучић је тада оценио Црна Гора не може да фалсификује историју.

"У Клиничком центру Универзитета у Сарајеву на лекарској обради налазе се два мушкарца“, саопштила је сарајевска полиција.

Истовремено, у медицинску установу у Источном Сарајеву јавио се још један мушкарац ради указивања помоћи, за кога се сумња да је повезан са истим догађајем.

О случају је обавештен и дежурни тужилац Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево. У истрази учествују и припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске и Федералне управе полиције.

Према незваничним информацијама које преносе сарајевски медији, до пуцњаве је дошло током међусобног обрачуна више особа. Мотив инцидента за сада није познат.

Медији наводе и да су повређени у тешком стању, али надлежне институције још нису саопштиле званичне податке о тежини њихових повреда.

Како је незванично речено подгоричком листу, С. Р. је била са још два планинара из Србије, који су одмах након незгоде упутили позив за помоћ.

Горска служба спасавања Црне Горе саопштила је да су њихови припадници заједно са Авио-хеликоптерском јединицом МУП-а кренули у акцију у реону Застана на Проклетијама, наводи РТЦГ.

Међутим, хеликоптер Авио-хеликоптерске јединице МУП-а морао је принудно да слети у близини Гусиња након техничког квара који је настао током ангажовања у акцији спасавања.

Из црногорског МУП-а наводе да није дошло до оштећења ваздухоплова, нити имовине трећих лица, као и да су чланови посаде безбедно приземљили хеликоптер.

Извор Вијести каже да је хеликоптерска јединица дошла на лице места и спустила спасиоца сајлама, али да је због комплексности ситуације акција обустављена и настављена данас.

Епицентар био је на дубини од 14,1 километар, због чега се потрес осетио у суседним подручјима као што су Магнезија и Атика.

Уследило је неколико сеизмичких потреса, а највећи је према мерењима достигао 5,2 јединице Рихтерове скале у 13.02, епицентар је био на дубини од 13,1 километар, пет километара југозападно од Прокопија.

Градоначелник Мантудија, Јанис Цапурниотис, у разговору за грчки јавни сервис ЕРТ, говорио је о великим клизиштима у ширем подручју. Међутим, како је навео, за сада није било повређених, док су спасилачке екипе на терену.

Према речима градоначелника, клизишта су покренута у Влахији, Дафнули и другим областима, углавном на путевима који су у подножију високих падина.

Четрдесет два дана били су одсечени од источног дела Српске и Србије, јер су хрватске и муслиманске снаге пресекле коридор у Посавини.

Више од милион људи остало је без хране, лекова, горива. Градови су данима били у мраку.

А онда је у бањалучком Клиничком центру нестало кисеоника. Бебе су умирале у инкубаторима. Помоћ ваздушним путем није могла стићи из тадашње Савезне Републике Југославије јер је била под санкцијама и забраном летова.

У таквој атмосфери у Ристића Гају код Добоја кренуло се у припрему пробоја коридора.

Миливоје Симић рекао је да је договор команданата био којим правцима се иде и кад се кренуло није било стајања.

"Нисмо сви били обучени,  али се срцем ишло и срцем се бранило наше огњиште", каже Миленко Миличак, учесник акције.

Акција је изведена на фронту дугом 80 километара. Руководио је генерал Момир Талић.Тада је пуковнику Новици Симићу издао наредбу да неће дозволити да деца умиру и да коридор до Видовдана мора бити ослобођен па макар био козја стаза.

У акцији је погинуло 877 припадника војске Републике Српске, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника полиције Републике Српске Крајине. Жарку Васићу погинули су син, брат и зет.

"Брата сам нашао након два месеца, зета након пет, а сина након девет кад је пао Брод", испричао је Жарко Васић.

Коридор је ослобођен на Видовдан 1992. године. Сам пробој трајао је од 14. до 28. јуна. Ослобођена је Модрича, Оџак, Дервента и Брод.

"Овим је коридор за Југославију успостављен. Пут је слободан. Сретно", рекао је тада Новица Симић пуковник Војске Републике Српске.

Данас се тактика и битке за коридор изучавају на војним академијама. У Пробоју је учествовало више од 40.000 бораца Првог крајишког, Источно-босанског корпуса и полиције Републике Српске Крајине.

Након тога, на Воцапу су им стигле поруке у којима се од њих тражи да допуне податке о платној картици и изврше додатне уплате за смештај, пише хрватски портал Индекс.

Наводно су процурела имена и презимена, бројеви телефона, датуми доласка и одласка, али и називи хотела у којима су оставили резервацију.

Управо су на тај начин дошли у посед довољно података да саставе поруке којима су покушали да преваре туристе. Због података који су процурели, поруке изгледају уверљиво, јер садрже тачан датум резервације и хотел.

Хотели упозорили госте

Агенција за заштиту личних података Хрватске саопштила је да им је пристигло више пријава везаних за овај инцидент у случају обраде података компаније Phobs.

Низ хрватских хотела већ је обавестио госте који су резервисали смештај да не наседају на лажне Воцап поруке и да не достављају податке о банковним картицама, нити да врше додатна плаћања путем таквих захтева.

Компанија Phobs је потврдила да је дошло до "безбедносног инцидента" који је "захватио део података њихових клијената", али тврде да су одмах по откривању проблема предузели све потребне мере заштите и истраге.

Компанија послује и у Србији

Наводе и да финансијски подаци корисника нису били компромитовани.

"Досадашњом анализом утврђено је да догађај није последица компромитовања базе података, нити неовлашћеног продора у инфраструктуру система. Стручњаци предузимају све кораке у складу с прописима о овом догађају и активно сарађујемо са свим релевантним сарадницима, како бисмо у потпуности утврдили околности", пише у одговору компаније.

Компанија Phobs послује у Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији и Албанији. Током 2024. и 2025. године постао је премијум партнер платформе Booking.

Њихов систем користе највеће хрватске хотелске куће, a компанија је прошле године остварила приход од 7,4 милиона и добит од 3,7 милиона евра, пише Индекс. 

Платформа Booking је раније, такође, била мета крађе података, када су неовлашћене особе приступиле подацима дела корисника. 

Бизнисмену Ацу Ђукановићу, Основно државно тужилаштво у Никшићу је 2. марта одредило притвор због основане сумње да је извршио кривично дело недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја.

Раније је из Управе полиције саопштено да је приликом претреса породичне куће у Растоцима полиција пронашла ловачки карабин "маусер" са оптичким нишаном, у илегалном поседу; пушку марке "брно" са оптичким нишаном марке "буснел", у илегалном поседу; пушку сачмарицу непознате марке, у илегалном поседу; пиштољ непознате марке, у илегалном поседу; ловачки карабин "м-48", у илегалном поседу; пиштољ "ЦЗ 99" са оквиром у којем се налазило пет комада муниције и оружним листом на име покојног члана породице; више од 400 комада муниције различите марке и калибра; три празна оквира; пет заштитних балистичких панцира; двоглед марке "зеис с".

Основни суд у Никшићу је 20. маја Ацу Ђукановићу укинуо меру забране напуштања, док му је продужена мера привременог одузимања пасоша.

Истим решењем одређена му је и мера обавезног јављања полицији, према којој Ђукановић на недељном нивоу мора да се јавља Одељењу безбедности у Подгорици.

Оптужница против Аца Ђукановића враћена је раније на допуну, а решењем суда од 29. априла тужилаштву је наложено да спроведе додатне доказне радње како би се истрага употпунила.