"У овом тренутку најважнији су смиреност, одговорност, међусобно уважавање, како би читав процес био окончан на миран, достојанствен и законит начин", оцењује се у објави на Инстаграму.

Наводе да је посебно важно да се нагласи да су тензије у Дервенти, које су се појавиле у вези са тим питањем, а које су изазвали људи изван тог града, сада углавном смирене.

Истиче се да је неопходно да сви заједнички допринесу очувању стабилности, мира и добрих односа међу грађанима у Дервенти.

Уклоњено је спомен-обележје у селу Модран код Дервенте које је деценијама изазивало контроверзе због тога што има облик усташког симбола "У" и друга усташка обележја, наводе медији у РС.

Скуп је организовало удружење "Мир, слога, стабилност“, а организатори су поручили да циљ окупљања није ширење национализма, већ промовисање љубави, заједништва и стабилности.

Мирослав Тасевски из Скопља рекаo је да на скуп подршке дошао јер кад год је македонском народу било тешко, Вучић је пружио руку.

"Помогао нам је са житом, са маслинама, вакцинама, наши грађани су се пријављивали у градове у Србији да се вакцинишу", додао је Тасевски, преноси Танјуг.

Он је навео да лично није присуствовао празничним концертима, нити је тај дан доживео као догађај који би требало лично да прославља, нагласивши да то не значи оспоравање постојеће реалности или игнорисање чињенице да је Црна Гора независна и међународно призната држава.

"Заступао сам став да је заједничка држава са Србијом представљала и представља модел који има знатно ширу историјску, културну и политичку логику од решења које је успостављено после референдума. Из мог угла, то раздвајање није произвело само промену државног статуса, оно је отворило и читав низ дугорочних процеса чије последице и данас видимо, а у крајњој линији нестанком заједничке државе, добар део нас је изгубио могућност да без пресељења и без осећаја политичке или административне раздвојености живи у истој држави са највећим делом својих сународника", објаснио је Дамјановић.

Друштво без консензуса и генерацијска репродукција подела

Према Дамјановићевим речима, не може се говорити о Црној Гори као јединственом колективном субјекту са истим емоционалним, политичким и симболичким искуством, јер би таква формулација подразумевала висок степен друштвене хомогености која објективно не постоји.

Уместо тога, друштво је подељено на више група: од оних који су 2006. године гласали за "да" или "не" и задржали тај став, преко оних који су мењали стране, па све до великог броја грађана који су тада били малолетни или нису били ни рођени, а данас наслеђују или модификују те колективне обрасце.

Одговарајући на питање да ли старе поделе и даље важе, Дамјановић је потврдио да су оне данас знатно стабилније и отпорније него после 2006. године.

"Показало се да их је време, и сви они процеси који су настајали током ових 20 година или су представљали продужетак неких старијих, у одређеној мери учинило дубљим и можда чак и софистициранијим. На почетку је постојало то уверење да ће референдум решити једно велико питање и он то јесте решио ако говоримо о неким формално-правним аспектима. Међутим, у Црној Гори, поред тога што референдум јесте затворио једно питање, није успостављен, наравно, пуни консензус о интерпретацији онога што се догодило и онога што треба да буде даље пут Црне Горе", рекао је историчар.

Додао је да се те поделе данас не репродукују само кроз политичке партије и изборне кампање, већ кроз суптилније механизме попут образовног система, медијског простора, културних образаца, јавног дискурса и друштвених мрежа, стварајући безмало две посве одвојене заједнице.

Коментаришући медијска истраживања јавног мњења према којима подршка независности наводно достиже и до 70 одсто, Дамјановић је изразио сумњу у те проценте и указао на методолошки проблем. Истакао је да се у одсуству релевантних политичких снага које траже нови референдум или геополитичког оквира који би то омогућио, овде заправо испитује "да ли је политички пројекат који је 2006. године обећан произвео очекиване резултате", те да је реч о покушају накнадног вредновања наслеђа из 2006. године.

Трансформација Андрије Мандића и унутрашње тензије просрпског блока

Посебан део разговора односио на актуелну Владу Милојка Спајића и учешће просрпских странака у њој. Председник Парламента Андрија Мандић присуствовао је пријему поводом Дана независности, упутивши поруку: "Коначно је дошао тренутак да сви заједно кажемо: Европо, враћамо ти се, срећна ти будућност, помирена Црна Горо".

Дамјановић сматра да се овај наступ мора посматрати кроз вишеслојну аналитичку призму и да је у фокусу припрема за опште изборе 2027. године, где се Нова српска демократија (НСД) жели позиционирати као незаобилазан чинилац будуће власти, играјући на карту да би улазак Црне Горе у ЕУ у том мандату цементирао власти још један мандат.

"Улазак у власт нужно мења логику политичког деловања, институционална позиција почиње да производи и другачију врсту одговорности, другачији политички језик и однос према питањима као што је компромис или како се то у Црној Гори популарно, за мој појам помало одбојно, каже помирење. Раније опозиционе политике себи можда могу дозволити висок степен симболичке јасноће... Али када постанете део власти, та ситуација се битно мења, јер није више довољно артикулисати незадовољство или представљати одређени идентитетски корпус, него морате бити у ситуацији да управљате врло сложеним односима и да вешто балансирате између нечега што су очекивања вашег бирачког тела, очекивања осталих играча у власти и, оно најважније, очекивања онога што ми називамо спољно-политичким партнерима, а заправо је нешто што је у самој земљи утицајније него што би можда требало да буде - мислим конкретно на ЕУ и НАТО“, истакао је Дамјановић.

Ова стратегија, према његовој оцени, ствара кључну политичку тензију међу бирачима који су годинама жртвовали много тога остајући доследни претходној политици. Док једни у ублажавању реторике виде политичку зрелост и прагматични „марш кроз институције“, други – попут Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића, која је у међувремену иступила из власти – у томе виде процес постепене политичке неутрализације и губитка идеолошке јасноће.

Дамјановић наглашава да унутар тог простора постоји комуникацијски проблем и прећутна порука „пустите Мандића, он зна шта ради“, али додаје да ће крајњи ефекат на бираче зависити од тога шта ће им бити понуђено пред изборе 2027. и колико ће лидер НСД-а бити вешт да их убеди да је у питању тактизирање ради опстанка у власти и добијања "зеленог светла" из Вашингтона и Берлина, а не стратешка промена стране.

Статус идентитетских питања у Спајићевој влади

Говорећи о решавању кључних идентитетских питања – двојног држављанства, статуса српског језика и заставе – због којих је ДНП изашао из владе, Дамјановић је оценио да у постојећем распореду снага реалне претпоставке за њихово решавање нису успостављене.

"Разлог за то није само недостатак политичке воље појединих актера, нити одсуство потребне парламентарне већине, а то јесте случај. Проблем је знатно дубљи јер не ради се само о изолованим административним или правним питањима, него о темама које припадају самом језгру тог постреферендумског институционалног и идентитетског поретка Црне Горе", нагласио је он.

Према његовој анализи, актери на политичкој сцени имају потпуно различите позиције према овим питањима.

Покрет Европа сад (ПЕС): Према Дамјановићевим речима, влада премијера Спајића уопште није заинтересована за ове теме и жели да се фокусира на "уносније бизнис варијанте", ЕУ интеграције и друштвену проблематику, чиме свесно или несвесно легитимише наслеђе бивших власти из првих 15 година независности.

Демократска Црна Гора: Доминантно је посвећена ризичном безбедносном сектору, где испољава спремност да подржи иницијативе које долазе од НСД-а и ДНП-а у погледу заштите језика, али се не јавља као иницијатор. Мањинске партије (Бошњаци и Албанци): По логици ствари гледају партијске интересе и интересе својих заједница, те у ширем контексту односа нису посвећени овим питањима, осим ако у том пакету и сами не би добили иста права.

Дамјановић подсећа и на ригидна уставна решења која захтевају висок праг за измене, као и на поруке из Европске уније да ова питања сада не би требало потенцирати, што у суштини значи да их уопште не треба потезати. Због тога, закључује да ни геополитичке, ни регионалне, ни унутрашње прилике тренутно нису наклоњене решавању тог статуса, али да од њих не треба одустати у случају промене односа снага.

Евроинтеграције и поглед у будућност

На питање где види Црну Гору за десет година и да ли су реалне најаве о скором чланству у Европској унији, црногорски историчар наводи да та прича није нереална ако се суди по порукама из Брисела, иако је немачки канцелар Мерз недавно изнео битно другачије гледиште на изглед балканских држава у контексту проширења.

Он подвлачи да статус Црне Горе неће зависити од квалитета испуњавања преговарачких поглавља, нити ће важити критеријуми из 2004. године, већ они који су важили за Румунију и Бугарску 2007. године. „Ако буде воља споља, односно воља из Берлина и Париза првенствено, али Брисела у симболичком смислу, она ће бити. А са друге стране, ако не буде постојало интересовање с те стране, она може испунити све критеријуме овога свијета, неће бити у ЕУ“, казао је Дамјановић.

У унутрашњим оквирима, у наредној деценији Дамјановић очекује наставак тензичних односа између различитих националних, језичких, верских, па и класних група.

"Оно што је у Црној Гори и раније био случај... развијале су се илузије да ако немате политичку артикулацију проблема, да немате ни проблем. То се, међутим, показало као прилично погрешно. Имате потпуно различите, у неким сегментима сасвим супротстављене велике групе по сваком могућем питању и то су процеси које не може да невелише сама ЕУ. Може да их анестезира на неко време, али не и да их реши. То је нешто што мора да се решава на нивоу саме земље", закључио је Дамјановић у емисији Првог програма Радио Београда У средишту пажње.

Тамо је авион са боцама кисеоника на писти чекао одобрење Савета безбедности УН за полетање јер је тадашња Савезна Република Југославија била под санкцијама и забраном летова. И лекари и мајке беспомоћно су стајали поред инкубатора и чекали одлуку.

"Ја апелујем на политичаре, на свет, да се пошаље помоћ јер су многе мајке забринуте за бебе", говорила је тада једна мајка, док је друга истакла да им тај рат није донео ништа добро.

Савет безбедности није одобрио лет из Београда, бањалучко породилиште остало је без кисеоника. Умрло је 12 беба.

"Свака година је све тежа и тежа, све већа и већа бол. То не може престати. Не може се заборавити", рекла је Милена Сандић мајка преминуле бебе.

Дванаест беба – симбол кршења људских права

Агонија је прекинута пробојем коридора 26. јуна и повезивањем Бањалуке са осталим деловима Српске и Србијом. На 12 преминулих беба које су постале симбол кршења људских права и срамне тишине међународне заједнице у бањалучком парку "Младен Стојановић", од данас ће подсећати и Алеја 12 беба где је засађено 12 младих стабала.

"Овај злочин је суров и лицемеран. Нисмо приметили да се ико покајао, зато нећемо да опраштамо овакве ствари и бездушност да деца добију кисеоник", истакао је Ненад Стевандић, председник Скупштине Републике Српске.

Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је трајне последице.

За избор Јанше за мандатара, на тајном гласању, изјаснио се 51 посланик словеначког парламента, а против је гласало 36 чланова Државног збора.

Јанша је након избора положио заклетву и обратио се посланицима.

"Данас је направљен важан корак ка успешнијој и слободнијој Словенији. Хвала вам и неће бити никаквих уступака", поручио је Јанша.

Пошто је гласање било тајно, резултати по посланичким групама нису познати.

Међутим, Јаншину кандидатуру су унапред потписали посланици СДС-а, НСи-ја, СЛС-а, Фокуса и Демократа, који су у четвртак такође закључили коалициони споразум, као и посланици из Реснице, која неће ући у владу.

Уколико Јанез Јанша буде успео да формира нову владу, то ће бити његов четврти кабинет.

Први пут је функцију премијера обављао од 2004. до 2008. Други мандат трајао је нешто више од годину дана, од 2012. до 2013, а трећи пут је председник словеначке владе био од 2020. до 2022. године.

На изборима одржаним 22. марта, покрет Слобода актуелног премијера Роберта Голоба добио је 28 мандата у Државном збору, док је Словеначка демократска странка бившег шефа владе Јанеза Јанше освојила 27 места.

Коалиција Нова Словенија освојила је девет мандата, по шест мандата Социјалдемократе и Демократе, а по пет мандата у Државном збору освојила је коалиција Левица и Весна и покрет Ресница, који предводи новоизабрани председник парламента Зоран Стевановић.

Пошто нико није обезбедио потребну већину, председница Словеније Наташа Пирц Мусар одлучила је да никоме не повери мандат за састављање нове словеначке владе, па је поступак избора мандатара препуштен парламенту.

На споменику 12 беба на Новом гробљу служен је парастос, а на спомен-обележје "Живот" положени су венци и цвеће.

Одлуком Савета безбедности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, па и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку. Прва беба је умрла 22. маја 1992. године.

Из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила подсећају на ту нехуману и нецивилизовану одлуку, којом је онемогућен транспорт кисеоника за Бањалуку.

Премијер Мађарске Петер Мађар у својој објави на Фејсбуку навео је да је један човек изгубио живот.

Како је истакао, до експлозије је дошло приликом покретања постројења након одржавања.

“У току је гашење пожара. Мобилна лабораторија сектора за ванредне ситуације је на лицу места и обавља мерења. До сада нису забележене концентрације опасних материја изнад дозвољених”, нагласио је мађарски премијер.

Према најновијем извештају мађарског министра здравља др Жолта Хегедиша, у болници у Дебрецину налазе се двоје тешко и двоје лакше повређених, док је још петоро лакше повређених смештено у Мишколцу.

Градоначелник Тисаујвароша Ђерђ Филип је у видео-објави рекао да тренутно нема опасности по становништво због пожара који је избио након експлозије.

Густи црни дим могао се видети изнад индустријског комплекса, док су се на фотографијама које су очевици послали видели пламен и ватрогасци у заштитној опреми, јављају мађарски медији.

Иначе, у октобру прошле године избио је пожар у МОЛ-овој рафинерији у Сажаломбати, захвативши постројење за дестилацију нафте.

Референдумски дан пратили су приговори – од навода о притисцима и куповини гласова, до спорних бирачких спискова и организованог довожења бирача из иностранства. Ипак, међународни посматрачи оценили су да је процес углавном био у складу са демократским стандардима. Двадесет година касније анализира се да ли је одлука о раздруживању била добра.

Ставови грађана су опречни. С једне стране они који кажу да је Црној Гори било боље док је била у заједници са Србијом. Са друге они који мисле супротно. Ту су и они који су таквом одлуком задовољни, али не и тренутном влашћу.

“И данас се грађани гледају кроз ровове када се помене та тема и осећају се поделе, чак и две деценије након свега тога", каже новинар телевизије Јуроњуз Црна Гора Марко Стојановић.

Питање КиМ највећа препрека у односима

Током две деценије мењале су се власти у обе државе, пао је и Мило Ђукановић, који поносно истиче допринос црногорској независности. Оно што је остало непромењено јесу тензије на релацији Београд–Подгорица, а највећа препрека у односима је питање КиМ.

“И онда је дошла из корака у корак највећа грешка и грех Црне Горе према Србији – признање независности Косова. И када говоримо о утицају Србије на Црну Гору, морамо кренути од те теме шта је Црна Гора учинила Србији", истиче Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука.

А време је учинило своје, па су се на званичном пријему црногорског премијера поводом јубилеја окупили они који су пре 20 година били на различитим странама.

И док је Милан Кнежевић одбио да присуствује прослави, Андрија Мандић, иначе председник црногорске скупштине, прихватио је позив.

“Сви су прихватили да је Црна Гора независна држава, сви они учествују у државној скупштини, што је најбољи доказ да неко то можда приватно жели, али не чини ништа против Црне Горе“, напомиње Марко Стојановић.

На прагу Европске уније

За Европску унију то је пут који подржава већина политичких актера у данашњој Црној Гори, упркос свим несугласицама.

Премијер Црне Горе позвао је синоћ грађане да заједно отворе врата Уније, а да су на прагу – потврдила је у Подгорици европска комесарка за проширење.

“Ми данас можемо рећи да у црногорском парламенту, а вероватно и друштву, не постоји дилема око европског пута. Видимо по истраживањима да маргина грађана није за ЕУ”, каже Деспот Ковачевић.

Од тесног референдума који је поделио друштво, до данашњег јубилеја, много се тога променило у Црној Гори.

Политички разлаз од Србије део грађана некада је славио уз Корита Иванова. Вечерас је прослава у латино ритму Рикија Мартина, светске поп иконе.

У заборав су пали новембарски превремени председнички избори одржани након пресуде Милораду Додику. Сада је најважније питање ко ће бити кандидати за председника Републике Српске и на чију подршку могу да рачунају.

"Све политичке партије су прихватиле да се окупе око заједничког кандидата за предсједника Републике и члана Предсједништва који ће предложити СНСД", рекао је председник СНСД-а Милорад Додик.

Чекају се имена СНСД-ових кандидата, незванично се помиње име Жељке Цвијановић и то за Председништво БиХ.

"Али смо ми овдје одлучили да оно што су наши приоритети, макар морали проћи и кроз тешко вријеме, а прошли смо не смију да се мијењају, значи побједа за Републику Српску", истакла је Жељка Цвијановић, потпредсједница СНСД-а.

У опозицији без договора о кандидату за председника Српске

С друге стране, три највеће опозиционе партије потписале су споразум о заједничком наступу на изборима, али се не могу договорити око кандидата за председника Републике. Главни одбор СДС-а дао је подршку Бранку Блануши, али у опозицији има и оних који би њега заменили Драшком Станивуковићем.

"Неко ће питати мене, да не би било неких недоумица, да ли су промјењени ставови органа СДС-а. Ти ставови и те одлуке нису промјењени јер ја упорно морам понављати да то није мој лични став, једино органи странке могу да мијењају те одлуке", изјавио је председник СДС-а Бранко Блануша.

Драшко Станивуковић, предсједник Покрета Сигурна Српска, наводи да је, када је реч о опозицији, он на највећој функцији јер је градоначелник.

Нико други нема већу функцију. Нико други никада није имао већу подршку овако појединачно. Али добро. Треба ме избацити из утрке и то је дио нечије политичке платформе", рекао је Станивуковић.

Први пут, на биралиштима ће се користити модерне технологије, скенери гласачких листића и електронска идентификација бирача.

Независност Црне Горе и напуштање државне заједнице са Србијом подржало је 230.661 грађана или 55,5 одсто, док је за останак заједничке државе са Србијом било 185.002 или 44,5 одсто.

Одржавању референдума претходили су преговори представника блокова за независност и заједничку државу преко словачког дипломате и посредника Европске уније Мирослава Лајчака.

У вишемесечним преговорима највише спорења било је око већине која је потребна да би референдум успео. Уз посредовање ЕУ, договорено да је за успех референдума потребна подршка 55 одсто од укупног броја изашлих бирача.

Референдумско питање гласило је: "Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?". Референдум је надгледало више од 3.400 посматрача.

Свечаност у Подгорици

Синоћ је на Плантажи "13. јул" у Подгорици одржана свечаност поводом 20 година од независности Црне Горе.

Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је да државу јаком не чине величина територије, снага војске нити вештачко једноумље, већ способност грађана да различитости претворе у заједничку визију, а потом ту визију до краја и остваре.

"Та мисао савршено осликава садашњи тренутак. Двије деценије након обнове независности, Црна Гора има идеју која је спаја и води. Идеју чијем остварењу никада нијесмо били ближи, а то је европска Црна Гора и пројекат уједињене Европе можда и посљедњи прави мировни пројекат на свијету", рекао је Спајић.

Између осталог, рекао је да је историјска улога сваке генерације у Црној Гори била да води своје битке.

"Ово је наша, битка за европску Црну Гору за покољења која долазе. Она надилази дневну политику и страначке, идентитетске и сваке друге подјеле. Историја не куца два пута на иста врата. Зато, отворимо их заједно", поручио је Спајић.

Свечаности у Подгорици присуствовала је и европска комесарка за проширење Марта Кос која је рекла да је пре 20 година Црна Гора гласала за обнову независности и да је одлучила да, обновом државности, будућност узме у своје руке.

"Европа види шта сте изградили. Европа види ваша постигнућа. Ускоро ћете доприносити историји ЕУ. Наредна поглавља наше заједничке историје писаћемо заједно", нагласила је Кос.

Свечаности поводом Дана независности присуствовали су и председник државе Јаков Милатовић, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић, ранији истакнути функционер ДПС-а Филип Вујановић као и представници законодавне, извршне и судске власти, дипломатског кора, медија, невладиног сектора, те званице из јавног и културног живота.

Како је навела Европска комисија, средства су одобрена након трећег захтева за исплату и процене реформских корака које су ове земље спровеле у областима конкурентности привреде, иновација, образовања и дигитализације током друге половине 2025. године.

Укупан износ средстава који је до сада стављен на располагање из овог фонда достигао је 212,8 милиона евра за Албанију, 89,3 милиона за Црну Гору и 142,1 милион евра за Северну Македонију.

У Комисији наводе да се у случају Србије и даље процењује да ли су испуњени услови за коришћење европских финансијских инструмената, уз посебну забринутост због правосудног законодавства. Брисел очекује напредак у кључним реформама, посебно у области владавине права, укључујући усклађивање правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије, као и додатне кораке у области медија и слободе изражавања, као и реформу регулаторног тема РЕМ.

Комисија је у Албанији позитивно оценила реформе везане за пословно окружење и иновације, у Црној Гори реформе у области истраживања и иновација, док су у Северној Македонији оцењене реформе у образовању и дигитализацији школа.

Део средстава биће директно уплаћен у државне буџете, док ће остатак бити усмерен на инвестиционе пројекте преко регионалног инвестиционог оквира за Западни Балкан.

Јаншина номинација за премијера поднета је Народној скупштини уз потписе 48 посланика.

Да би био изабран, потребна му је апсолутна већина од 46 гласова у Народној скупштини која има 90 посланика.

Гласање може да се одржи најкасније у петак.

Јанша је до сада три пута био премијер Словеније, али само једном је испунио цео мандат.

Уколико буде именован за премијера четврти пут, то ће бити његова прва потпуно десно оријентисана влада.

Јанша је изјавио у понедељак да су органи СДС-а потврдили садржај коалиционог споразума са још неколико опозиционих партија, чиме су испуњени услови за подношење његове кандидатуре за председника Владе Словеније.

Јанша је после седнице Савета странке рекао да се тиме завршава поступак потврђивања коалиционог споразума, пошто је већина потенцијалних коалиционих партнера то већ учинила.

Према његовим речима, споразум о коалиционој сарадњи требало би да буде потписан до краја седмице, пошто поједине странке још одлучују о његовом усвајању у својим органима.

Након тога уследиће договор о расподели ресора у новој влади.

Коалициони споразум и улазак у четврту владу Јанеза Јанше већ су крајем прошле седмице подржали органи Нове Словеније и Демократа, док су раније данас исто учиниле и Словеначка народна странка и Фокус.

Будућа коалиција располаже са 43 гласа, али је Ресница најавила да ће подржати Јаншу и приликом гласања о мандатару.

Навео је да "Тамаш није положио тест људских, правних и политичких способности током свог неславног двогодишњег мандата".

"Мађарској је потребан председник који је лојалан не једном политичком табору, већ мађарској нацији и свим Мађарима. Чак и најсиромашнијим и најпотлаченијим. Потребан нам је председник који помаже у поновном уједињењу нације и не покушава само да објасни свој неопростиви досије", рекао је Мађар.

Мађар је додао да је Тамаш у интервјуу "лагао о многим стварима", између осталог и о дужностима председника Републике, као и о приватним разговорима које је имао са њим.

"На нашем првом састанку није одбио мој јасан позив на оставку, већ је само назначио да ће је размотрити. На нашем другом састанку питао је да ли би било прикладно да разговара о детаљима своје оставке са министром правде", истакао је Мађар.

Мађарски премијер је додао да са Шуљоком "нема о чему да се расправља".

"Господине председниче, морате отићи! И отићи ћете. То можете учинити добровољно до 31. маја", закључио је Мађар.

Мађарски председник Тамаш Шуљок изјавио је, у интервјуу мађарском Индексу, да нема разлога да даје оставку, како је то од њега затражио Мађар.

Шуљок је рекао да не постоји уставни или законски разлог који би оправдао његову оставку, и да због тога намерава да настави да обавља функцију на основу дате заклетве.

О својим састанцима са Петером Мађаром рекао је да су одржани у искреној атмосфери, и да је током разговора његова оставка неколико пута покренута, али да је он сваки пут одговорио на исти начин – да је његова позиција правно непромењена и да он обавља свој посао у складу са уставним оквиром.

Мост је затворен за саобраћај и пешаке и испод моста, као и у околним улицама, а како преноси РТРС, нико није повређен.

"Због обрушавања дела моста, од ноћас је обустављен саобраћај на граничном прелазу Градишка. На осталим граничним прелазима задржавања путничких возила, за сада се крећу од 10 до 30 минута", навео је јутрос у саопштењу Босанскохерцеговачки ауто-мото клуб.

До обрушавања дела бетонске конструкције и ограде моста дошло је сат времена иза поноћи, преноси РТРС.

Аџић: Хитно отворити нови гранични прелаз

Градоначелник Градишке Зоран Аџић апеловао је да се отвори нови мост и гранични прелаз између БиХ и Хрватске.

"Град је у колапсу. Имамо 200 камиона које сада треба преусмерити", рекао је Аџић у изјави за РТРС.

Истакао је да нови мост има све дозволе и да сада сви грађани и привредници зависе од једног човека.

"Блокирани смо, постали смо слепо црево. Ово је типична БиХ. И међународна заједница треба да реагује, ако јој је стало до развоја", навео је Аџић.

Отварање новог граничног прелаза у више наврата је блокирао представник Федерације БиХ Зијад Крњић. 

"Један човек кочи институције"

Председник Владе Републике Српске Саво Минић изјавио је да извршна власт Српске од раних јутарњих сати, од добијања информације о уништавању дела моста у Градишки, предузима све на решавању проблема.

"Упознати смо са свим и сматрамо да је нужно да се све уради како би откочили овај процес који се тиче отварања новог граничног прелаза", рекао је премијер Српске.

Минић је додао да постоји гранични прелаз и институције које кочи један човек.

"Уствари, овде се не ради о једном човеку, овде се искључиво ради о налогу", навео је Минић.

Бошњачки министри против новог граничног прелаза

Министри из реда Бошњака у Савету министара БиХ на хитној телефонској седници нису подржали предложени закључак о отварању новог граничног прелаза у Градишки, потврђено је за портал сарајевског Аваза.

У складу с предлогом закључака, Савет министара је требало да задужи Министарство безбедности БиХ да, хитно и без одлагања, предузме све потребне активности и мере из своје надлежности ради привременог отварања граничног прелаза Градишка Нови Мост – Горња Варош, с циљем обезбеђивања несметаног протока људи и робе.

Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине и Гранична полиција Босне и Херцеговине требало је да добију задужења да, свака у оквиру својих надлежности, хитно предузму све потребне активности ради осигурања несметаног функционисања привременог граничног прелаза, у циљу обезбеђивања потребних техничких, кадровских и других услова за његово стављање у функцију.

"Путеви Српске" позивају на хитну санацију

Вршилац дужности директора Јавног предузећа Путеви Републике Српске Мирослав Јанковић наложио је хитну санацију урушеног дела моста.

"Екипе Јавног предузећа Путеви Републике Српске изашле су одмах по сазнању на терен те утврдили да је оштећење настало на делу заштитне ограде пешачке стазе", саопштено је из "Путева Српске".

Привредна комора Републике Српске затражила је од Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ да се одмах прекине блокада и промени одлука којом се онемогућава стављање у функцију новог граничног прелаза Градишка са новим мостом преко Саве.

Због привременог затварања моста на Сави и граничног прелаза Градишка камиони на Јасеновцу чекају 16 сати, а путнички аутомобили у Дубици три сата.

Велике гужве стварају су и на осталим прелазима између две државе, преносе хрватски медији.

"Проверама кроз полицијске евиденције утврђено је да је за именованим на снази међународна потерница расписана од НЦБ Интерпола Београд ради издржавања казне затвора у трајању од две године, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Краљеву због извршеног кривичног дела насиље у породици", пише у саопштењу.

Како се наводи, Д. Ц. је ухапшен и у законом предвиђеном року биће спроведен судији за истрагу Вишег суда у Подгорици ради одређивања екстрадиционог притвора.

Следи, додају, даља комуникација између НЦБ Интерпола Подгорица и НЦБ Интерпола Београд у вези са поступком екстрадиције.

Због потраге били су затворени сви улази и излази из града, а грађани су били позвани да не напуштају домове и спусте ролетне на прозорима.

У раним јутарњим сатима, полиција га је савладала и ухапсила:

"Полицијски службеници су га у 2:30 уочили на подручју Дрниша, на прилазу граду. Брзом реакцијом су га свладали уз упорабу средстава присиле, односно тјелесне снаге и средстава за везивање."

Никола Милина, директор хрватске полиције, рекао је раније да је педесетогодишњи К. А. злочин починио ручно израђеним ватреним оружјем.

Милина је рекао да осумњичени има већи кривични досије, као и пет правоснажних пресуда, од којих су две, због убиства девојке (22), биле обједињене у казну затвора од 15 година коју је одслужио, док су две биле условне.

Додао је да је полиција пре три године код Алексића пронашла илегално оружје и да је због тога поднета кривична пријава, након чега је подигнута и оптужница по којој судски поступак до данас није почео.

Он је казао да су на терен у потрагу за осумњиченим за убиство упућене све расположиве снаге, укључујући интервентну и специјалну полицију из неколико управа, као и да се у потрази користе хеликоптери, дронови и пси трагачи.

Према његовим речима, нису тачне информације да је Алексић имао попис особа које планира да ликвида, као и да није писао графите са претњама убиством, али је позвао грађане Дрниша и околине на максималан опрез и апеловао да се бегунцу не приближавају јер је та особа вероватно наоружана.

Милина је рекао да осумњичени има већи кривични досије, као и пет правоснажних пресуда, од којих су две, због убиства девојке (22), биле обједињене у казну затвора од 15 година коју је одслужио, док су две биле условне.

Додао је да је полиција пре три године код Алексића пронашла илегално оружје и да је због тога поднета кривична пријава, након чега је подигнута и оптужница по којој судски поступак до данас није почео.

Милина је рекао и да убиство није почињено аутоматском пушком, како су претходно објавили медији, већ ручно израђеним ватреним оружјем које не спада у категорију аутоматског наоружања.

Због ванредне ситуације и опсежне полицијске операције на терену, у Дрнишу је и даље на снази препорука да становници остану у кућама, а отказана је и настава у основним и средњим школама, као и рад вртића.

Студент Лука М. који је привремено радио као достављач хране, дошаоје до куће осумњиченог Алексића како би му предао наруџбину, када је Алексић у кући из ватреног оружја са више хитаца усмртио младића, након чега се удаљио са лица места.

Према изјавама комшија, осумњичени је из куће отишао наоружан аутоматском пушком, а носио је са собом кофер и руксак напуњен храном.

Мештани наводе да је Алексић неколико дана пре убиства у локалној продавници куповао веће количине конзервиране хране, што можда указује на то да је унапред планирао скривање, наводи Индекс.

Шибенско-книнска полицијска управа саопштила је да се злочин догодио око 23.05 на тераси породичне куће у Дрнишу.

Према досад познатим информацијама, 50-годишњи К. А. је из ватреног оружја пуцао у 19-годишњег хрватског држављанина који је на лицу места преминуо од задобијених побреда.

Како Јутарњи лист сазнаје, убијени 19-годишњак је као достављач донео наручену храну 50-годишњем К. А., након чега га је овај под још неразјашњеним околностима убио.

Хрватски специјалци трагају за починитељем, а ангажовани су и хеликоптери.

Осумњичени од раније познат полицији

Полиција је објавила и да је осумњичени од раније познат полицији. Против њега је 2023. године Опћинском државном одвјетништву у Шибенику поднета казнена пријава због кривичног дела недозвољено поседовање, израда и набављање оружја и експлозивних ствари.

Према писању новинарке Јутарњег листа, осумњичени К. А. је већ једном осуђен за убиство које је починио средином деведесетих. Он је тада ножем избо и потом шипком претукао девојку из суседства.

Осуђен је на 12 година затвора уз меру обавезног психијатријског лечења. Казну је одслужио, а по изласку на слободу, кажу мештани, по граду је чак писао графите да ће убити опет.

"Према његовој декларацији о имовини, Виктор Орбан, који је без новца, имао би право на отпремнину од 38.801.013 форинти на основу закона који је усвојио због пљачке наше земље. Нећеш је добити", написао је Мађар на Фејсбуку.

Он је додао да неће потписивати документа неопходна за исплату отпремнина члановима одлазеће владе, чиме би, према писању медија, више бивших министара могло остати без вишемилионских бенефиција.

Неколико чланова претходне владе је већ најавило да ће новац донирати у добротворне сврхе, дечјем дому у Закарпатју.

Парастос убијеним војницима биће служен у Бијељини, након чега ће бити положени венци и цвеће.

Историјски догађај републичког значаја „Злочин над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године и егзодус српског народа” организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, наводи Срна.

Муслиманске паравојне снаге су 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну.

У нападу је убијен 51 лице, још три особе касније су преминуле од последица рањавања, док је 78 лица рањено. За злочин у Тузли нико није одговарао.