"Преузећемо решење, остајемо при основи одбране коју смо већ представили, очекујемо да ће Високи кривични суд Републике Хрватске уважити нашу жалбу", каже за DW Љубо Павасовић Висковић, један од бранилаца Журављева у Хрватској. Жалбени рок траје три дана од преузимања писане одлуке, убрајајући евентуално и предстојећи викенд.

Украјинац је приведен у Пули у августу, а Немачка га тражи под оптужбом за минирање гасовода Северни ток. Прошле године Пољска је одбила његово изручење, али је Немачка почетком овог месеца издала нову оптужницу – овога пута с најтежом квалификацијом: за ратни злочин уништавања цивилне имовине, а не како је првобитно било за кривично дело саботаже.

Уплив политике на правосуђе

Пољска одлука тумачена је кроз политичке мотиве, а тешко је поверовати да у Хрватској није присутан барем подједнак уплив политике на правосуђе.

Дамир Грубиша, бивши дипломата и пензионисани професор Факултета политичких наука у Загребу и Америчког универзитета у Риму, сматра да правне норме на том нивоу више не играју значајнију улогу.

"Нема то више везе с правом, прешло је у сферу чисте политике. Пољски председник умешао се с оценом да је посреди била ратна одбрана, а зна се ко је непријатељ, па према томе – нема изручења", каже Грубиша за DW.

Он потврђује да Хрватска јесте дужна да у начелу поштује Европски налог за хапшење, али уверен је, каже, да и у овом предмету до изражаја долази немачки економски интерес, којег критично наглашава енергетска криза.

Глобални енергетски и геополитички хаос

"Све се преокренуло кад је Русија напала Украјину, али потребе су остале исте, док економија попушта", оцењује Грубиша. Мишљења је да Хрватска у свему томе само настоји да се прилагоди најјачима у ЕУ, с тим да питању изручења украјинског рониоца не даје велики значај у укупном контексту. Он проблем види у томе што свет запада у глобални енергетски хаос и геополитичко стање у којем европске политичке и економске слабости долазе до изражаја крајње драматично.

"На снази је међународна завера медиокритета, дипломате су одстрањене из међународних односа. Чак су се и Хенри Кисинџер или Џон Миршајмер, да не набрајам даље, залагали за много више напора за дипломатско решење у Украјини, али одлуке се доносе подаље од икакве спољнополитичке памети. То неће испасти добро ни за Хрватску, ни за Немачку, ни за ЕУ", закључује Дамир Грубиша.

Оспоравања изручења

И политички аналитичар Давор Ђенеро сматра да Хрватска овога пута није требало да уважи Европски налог за хапшење расписан у Берлину – напомињући уједно да је свестан колико Хрватска зависи од Немачке у економском и политичком погледу.

"Али тај наш заједнички Европски налог за хапшење ипак је сумњив због својих sub judice ограничења, а за нешто као што је ратни злочин. Тврди се да је реч о цивилној инфраструктури – али она није само цивилна, јер је грађена и за то да се омогући руска агресија на Украјину кроз коју је до тада пролазио главни европско-руски гасовод", мишљења је Ђенеро.

"Овакво решење о изручењу, ако се одржи, врло је ризично – иако су се неугодне последице могле да се избегну. Понављам, ми смо мала, сиромашна и неутицајна чланица ЕУ, док је Пољска једна од водећих сила. А постоји тај пољски преседан, у случају истог Украјинца, који се може искористити", указао је Ђенеро.

Колико год се чинило да је Хрватска већ заузела став, мишљења око тога несумњиво се оштро разилазе. А на коначни одговор не би требало да чекамо дуже од неколико дана по истеку рока за жалбу.

Власти су саопштиле да је повређен пролазник, док су две жене које су остале заробљене у суседној згради спасене и превезене у болницу на лечење.

Зграда у којој је дошло до експлозије готово је потпуно уништена, а на месту догађаја остали су искривљени метални делови, поломљени балкони и висеће бетонске плоче.

Ватрогасци и екипе Хитне помоћи стигли су на место експлозије у раним јутарњим сатима, док се дим надвијао изнад античких споменика.

Од силине експлозије камење и разбијено стакло одлетели су и до три блока даље.

Узрок експлозије у двоспратној згради у Плаки, у близини неких од најпознатијих атинских знаменитости, укључујући Акропољ и Зевсов храм, за сада није познат.

Један полицијски званичник рекао је да је део зграде био издат туристима, наводи британска агенција.

У том делу града налази се велики број хотела и објеката за краткорочни најам, а уским улицама, дуж којих се налазе кафићи и продавнице сувенира, свакодневно пролазе бројни туристи.

Иако је до данас била актуелна директорка најмоћније безбедносне институције у земљи, премијер Еди Рама ју је данас разрешио дужности директно из Вашингтона, где борави у званичној посети, одмах након што је Специјални суд донео одлуку о мерама.

У тренутку доношења одлуке Хисени се налазила на службеном путу у Бакуу, у Азербејџану.

Од отказа код Куртија до шефице ШИШ

Хисени је каријеру градила у тајну службу власти у Приштини (АКИ), где је од 2019. била заменица директора.

Отпуштена је 2021. године за време Владе Аљбина Куртија, одлуком председнице Вјосе Османи.

На чело албанске тајне службе доводи је лично Еди Рама 17. марта 2023. године. Декретом ту одлуку потврђује председник Бајрам Бегај 3. априла исте године, упркос упозорењима опозиције.

После више од три године на челу Службе за националну безбедност, ухапшена је у оквиру највеће антикорупцијске афере у Албанији, где је СПАК већ блокирао преко 40 милиона евра имовине.

Због тога Вашингтон није само још једна адреса међународне кампање, већ место на којем српска историја долази пред публику непосредно повезану са америчким политичким и институционалним животом, саопштено је из Меморијалног центра Републике Српске.

Изложба доноси причу о страдању српског народа током 20. века, од великих страдања у Првом и Другом светском рату до ратова деведесетих година. Њена намера је да у америчком јавном простору отвори питања о којима се о Србима говорило недовољно, а често и кроз поједностављене политичке интерпретације ратова на простору бивше Југославије, истиче се у саопштењу.  

"Важан корак за РС и за национално питање српског народа"

За директора Меморијалног центра Републике Српске Дениса Бојића, представљање изложбе у Конгресу представља важан корак у настојању да тема српског страдања добије простор у америчком политичком и институционалном окружењу.  

"Изузетно важан корак за Републику Српску и за национално питање српског народа. Успоставили смо веома важне контакте са битним људима из америчке администрације и добили чврсто обећање да ће тема српског страдања у наредном периоду бити високо позиционирана, презентована и показана на местима гђе наша страдања то и заслужују“, истакао је Бојић.  

Поставку је у Вашингтону посетила и Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ, која је указала на значај чињенице да је изложба представљена управо у америчком Конгресу.  

Говорећи о поставци која обухвата стотину година историје, Цвијановић је посебно указала на страдања српског народа у Првом и Другом светском рату, али и на потребу да се додатно осветле "догађаји из Одбрамбено-отаџбинског рата и огромне жртве које је српски народ поднео".

Подршку раду Меморијалног центра оценила је значајном управо зато што се кроз овакве поставке историја посматра у ширем временском и историјском контексту, а не само кроз појединачне догађаје и године.  

О статусу, идентитетским споровима и геополитичкој перспективи Северне Македоније за Радио Београд говорио је др Душан Илић са Института за европске студије, који објашњава дубље слојеве актуелне кризе.

Грчко-македонски спор: идентитетске матрице и улога патрона

Осврћући се на почетак македонских евроинтеграција и доскорашњи спор са Атином, Илић истиче да су представе о томе често погрешне и да је суштина проблема идентитетске природе, при чему на почетку "нико није у праву, ни Грци ни Македонци".

"Оснивачки мит савремене грчке државе из 19. века је заснован на вези између савремених Грка и античких Хелена, која је врло упитна и проблематична. Енглески патрон те државе, који се ни дан-данас није променио, поставио је матрицу у читавој европској култури да је заправо античка хеленска култура темељ модерне европске културе. Упркос томе што су Грци из 19. века заправо били фанариоти, који себе нису видели као античке Грке, Енглеска их је тако устројила и ставила под своју шапу", каже Илић.

У таквом односу снага, како наводи Илић, Северна Македонија није имала никакве шансе да сачува име државе, које је такође "неприродно".

"Садашња Република Северна Македонија је природно, историјски, настала на територији старе Србије, а географска Македонија је заправо подручје Солуна и шире околине. Ни Грци који се позивају на античке Хелене, а који су античку Македонију, Филипа и Александра сматрали варварима као ни садашњи Македонци, нису у суштини баштиници, односно нису имали јаке доказе да баштине ту античку баштину", објашњава Илић.

Спор је номинално решен Преспанским споразумом, чиме је Грчка пројектовала своју моћ на јужном Балкану и ескивирала евентуалне претензије Скопља према Солуну.

Међутим, Илић упозорава да сукоб и даље латентно постоји на црквеном плану, будући да ниједна хеленофона црква (Цариградска, Атинска и друге) није признала нову цркву у Македонији под македонским именом.

НАТО као награда и сврставање у антируски савез

На питање чиме је Скопље награђено за прихватање компромиса и уставне промене које је, како подсећа, на референдуму подржало мање од трећине бирачког тела, Илић одговара:

"Скопље је награђено чланством у НАТО савезу. То је омогућило да постане члан клуба у којем се већ налазе Албанија, Грчка и Бугарска, и да касније ескивира политичке притиске из ове три државе. Са друге стране, омогућило је да офанзивно наступа према Србима, према српском фактору у целини, и сврстало је практично Северну Македонију у антируски савез, где је дала свој допринос шаљући тенкове, муницију и друго наоружање Украјини."

Додаје да земља тиме није распарчана, како се у јавности погрешно веровало, већ је продужила себи живот као пројекат и добила сигурност граница које су, нарочито на западу и северозападу, веома релативизоване.

"Треба да знамо да је Република Северна Македонија чланица савеза који нас је бомбардовао 1999. године и који признаје независност Косова, чисто да људи немају неке илузије о братству и јединству", указује Илић.

Бугарска као "прокси" Брисела за вечито предворје

Тек што је окончан спор са Грчком, појавили су се проблеми са Бугарском који, према Илићевим речима, датирају од самог почетка, јер су обе државе и нације настале на готово истоветан начин, с тим што Бугарска има хронолошку предност из 19. века.

Паралелу проналази у односима у региону: "У овом случају, Бугарска на неки начин игра улогу Хрватске када је Северна Македонија у питању, где видимо блокирање Црне Горе".

У суштини овог спора су језик, историја и статус мањина. Иако је 2017. године потписан Споразум о добросуседским односима и формирана мешовита комисија историчара, Илић сматра да су ова питања само средство за геополитичке игре.

"Прича о идентитету, језику и статусу бугарске мањине је погодан инструмент уцене преко кога практично Брисел, на један елегантан начин, не радећи то директно него преко своје чланице Бугарске, отежава пут Северној Македонији. Брисел нема намеру да прими Северну Македонију у пуноправно чланство, као што нема намеру да прими ни Црну Гору. Потребан им је изговор како би Скопље вечито држали у предворју и покушали да манифестују остатке своје моћи која је озбиљно урушена протеклих година на овом подручју", сматра Илић.

Уверен је да би се, чак и у случају испуњења овог захтева, појавио неки нови услов, попут питања држављанства.

Са друге стране, Бугарска је тренутно веома важна Бриселу "у контексту ратнохушкачке атмосфере која се ствара у Европи за потенцијални директни сукоб са Русијом", због чега ЕУ повлађује бугарским елитама.

Еволуција уставног оквира и питање мањина

Као стручњак за уставно право, Илић је дао оквир развоја македонског Устава. Када је Македонија 1944. године одвојена од матице Србије, формирана је као република македонског конститутивног народа, док су као мањине признати Албанци и Турци. Године 1991. додати су Роми и Цинцари, а након Охридског споразума 2001. године, амандманима су укључени Срби и Бошњаци. Остале заједнице, попут Бугара, Хрвата и Јевреја, још немају тај статус.

Илић открива да је Скопље 2022. године, након француског предлога, намеравало да у пакету унесе неколико мањина (Хрвате, Црногорце, Словенце, Египћане, Јевреје и Бугаре) како би прикрило да је то искључиви уступак Софији. При томе примећује занимљив парадокс:

"Интересантно је да Хрватска или Црна Гора, којима све апсолутно смета када смо ми у питању, никада нису истакле приговор да Хрвати и Црногорци нису признати у Македонији као национална мањина, док Македонци јесу признати код њих. Загребу и Подгорици то уопште не смета", каже Илић.

Међутим, македонска јавност је од својих елита очекивала да за увођење Бугара у Устав захтева реципроцитет односно да Софија призна македонску мањину у Пиринској Македонији, нарочито након што им је порастао его успехом у решавању српско-македонског црквеног спора.

"Наравно, уступке су увек добијали са наше стране, ни од кога више", додаје Илић.

Апатија народа и интерес политичких елита

Анализирајући тренутно расположење, Илић указује на постојање "две македонске јавности". Обичан народ (Македонци и не-Албанци) је уморан од преговора и еврофанатизам више не постоји, док Албанци на све гледају из своје националне перспективе и "интересује их пакет-аранжман са Албанијом и Косовом".

Насупрот апатичном народу, политичким елитама овакав статус кво савршено одговара.

"Политичке елите могу да се представе као бранитељи националних интереса и да на тај начин обезбеђују одређени резервоар гласова и продужавају останак на власти. Са друге стране, они могу јако добро да наплате положај земље која је у предворју ЕУ, где је законска регулатива ближа афричком континенту него европском, па у тој сивој зони много боље таласају и побољшавају своју имовинску карту", напомиње Илић.

Илић закључује да даље одлагање процеса неће драматично променити односе у троуглу Скопље–Софија–Брисел, те да ће будућност овог простора, који су англосаксонски центри моћи дуго посматрали као "рестлове Османског царства", у великој мери зависити од коначног расплета ситуације на источном фронту и украјинском ратишту, будући да ни Бугарска ни Северна Македонија историјски не би постојале без руског фактора.

Припадници ЈНА су, након предаје, били изложени иживљавању да би потом били побијени.

Увече, око 19 часова 21. септембра 1991. два камиона ЈНА који су превозили војнике већином редовног и делом резервног састава од касарне "Мекушје" пут касарне "Логориште" у Карловцу, заустављени су од стране припадника Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде пред Коранским мостом.

Уследили су преговори и, пошто су припадници ЈНА добили обећање хрватске стране да ће након што положе оружје бити пуштени, њих 25, колико се налазило у два возила, послушали су наређење и предали оружје, несумњиво уверени да ће на тај начин избећи сукоб.

Пошто су разоружани, седамнаесторица су одведени, углавном активни припадници ЈНА, у просторије полиције.

Преостали су издвојени и усмерени на мост, где им је наређено да легну на пут, лицем на доле, с рукама на потиљку.

Били су то већином мобилисани резервисти, мештани кордунашког села Крњак или околине.

Затим се појавила група униформисаних особа с фантомкама, како им се не би видело лице. Уследило је иживљавање над заробљеним резервистима, шутирање, гажење, ударци кундацима. У једном тренутку заставник Никола Бабић завапио је да иживљавање престане, пошто је једном од војника поломљена рука.

Бабић је одмах затим заклан, а један војник је избоден камом, да би затим био убијен пушчаним хицима.

Другима је наложено да стану у врсту дуж ограде моста. Тројица од њих, Небојша Јаснић, Душан Мркић и Бранко Маџарац, коме је претходно током иживљавања сломљена рука, скочили су преко ограде у реку Корану.

Над осталима је настављено иживљавање. Прво су им свима пуцали у ноге да би их потом, док су лежали, поклали.

Преживео је тешко рањени Светозар Шарац који се касније, под окриљем ноћи, извукао испод гомиле побијених резервиста ЈНА.

Масакр на Коранском мосту преживела су четворица, тројица који су скочили у реку, Небојша Јаснић, Душан Мркић, Бранко Маџарац и Светозар Шарац.

Убијени су: Небојша Поповић (24), Јован Сипић (25), Слободан Миловановић (25), Божо Козлина (27), Миле Пеурача (27), Зоран Комадина (27), Миленко Лукач (32), Светозар Гојковић (32), Васо Бижић (36), Милић Савић (41), Миле Бабић (42), Никола Бабић (43), Милош Срдић (43).

Од злочинаца, осуђен је у септембру 2012. само Михајло Храстов, одликовани хрватски полицајац кога је Карловачка жупанија прогласила заслужним грађанином.

Он је осуђен на четири године затвора, чему је претходило више процеса с процедуралним избегавањем кажњавања.

Покушај оживљавања настављен је након доласка добровољног спасиоца Јоаниса Колокитасија, као и здравствених радника грчке Хитне помоћи, који су брзо стигли на место догађаја.

Упркос вишеструким покушајима реанимације, жена (84) није успела да се поврати.

Породица се приликом повратка зауставила на одморишту, одакле се седмогодишње дете удаљило. Убрзо су чланови породице чули његове крике, након чега је отац кренуо за дететом и такође пао у провалију.

Спасиоци су га пронашли у кориту реке Савице, где је од задобијених тешких повреда преминуо.

У кориту реке пронађено је и тешко повређено дете.

Спасиоци су тело страдалог уз помоћ ужади извукли из провалије и предали погребној служби, док је дете хеликоптером превезено у Универзитетски клинички центар у Љубљани.

Полиција наставља да прикупља информације о несрећи.

Како се наводи, мушкарац који је српског држављанина гурнуо у море, према доступним информацијама, након испитивања је пуштен на слободу.

"Ово је један од многих примера двоструких аршина према Србима у Хрватској, јер је нападнути Србин завршио у затвору на 14 дана, док је мушкарац који га је гурнуо у море пуштен на слободу. Како је могуће да нападнути човек заврши у затвору, а онај који га је физички напао буде на слободи? Ношење мајице Црвене звезде није никакав злочин и не може бити оправдање да било ко физички насрће на човека, а камоли да га гура у море", рекао је Линта.

Нагласио је да представништво Европске уније у Загребу не би смело да ћути на овакав случај већ, како је навео, треба да затражи од хрватских власти потпуно и јавно објашњење свих околности инцидента и поступања према српском држављанину.

"Не сме дозволити да се физички напад на човека због спортског обележја које носи гурне у други план, док се нападнути човек шаље у затвор. Јасно је да није проблем у мајици Црвене звезде, већ у мржњи према Србима и свему што је српско која доминира у Хрватској", поручио је Линта.

Возач је саслушан у присуству браниоца поводом саобраћајне незгоде која се догодила у месту Штитаричка Ријека, на магистралном путу Колашин-Мојковац, када је аутобус са ученицима подгоричке основне школе ударио у камену косину, пренеле су Вијести. 

М. Г. који је возио аутобус, ухапшен је раније, а сумњичи се за кривично дело “тешка дела против безбедности јавног саобраћаја”.

Из Управе полиције саопштено је да је М. Г. имао дозволу за привремени боравак и рад у Црној Гори. 

Сумња се да је до несреће дошло када је возач, управљајући аутобусом, ударио у стену са десне стране коловоза, саопштено је из полиције.

Основци се враћали са екскурзије - петоро повређено

Саобраћајна незгода догодила се синоћ у месту Штитаричка ријека, на путу Колашин-Мојковац. У аутобусу су се налазили ученици подгоричке Основне школе "Павле Ровински" који су били на екскурзији.

У несрећи је повеђено пет особа – вођа пута В. Ш. (28), који је задобио тешке телесне повреде, али према информацијама којима располаже полиција није животно угрожен, и четворо ђака, који су задобили лаке телесне повреде.

Вођа пута је задржан на болничком лечењу, док ће ђаци бити отпуштени на кућно лечење, наводи РТЦГ.

Из полиције наводе да су се током ноћи Хитној помоћи јавиле још три особе – једна малолетна и две пунолетне, због стреса и узнемирености.

Истрага о околностима у којима се догодила саобраћајна незгода је у току.

Четворо деце и вођа пута су задобили повреде, према информацијима којима РТЦГ располаже нико од повређених није животно угрожен, у питању су лакше повреде. Возач није био у алкохолисаном стању. 

Остала деца из аутобуса упућена су у Подгорицу. По неке од њих дошли су родитељи, а један део деце превезен је другим аутобусом.

Повређени су збринути у Општој болници у Бијелом Пољу.

"По нашим сазнањима ради се о одрону који се десио на аутобусу извиђачке екскурзије. Возило бјелопољске болнице које је било у повратку из КЦЦГ се задесило на лицу места и довезли су две девојчице узраста 15 година и професора од 43 године, док је возило Хитне помоћи довезло још једну ученицу узраста 15 година и још једну одраслу особу", казао је за РТЦГ директор бјелопољске болнице, др Кенан Еровић.

Он је додао да је у току дијагностика, како би се утврдило здравствено стање повређених.

Начелник Ургентног центра, Милан Маџгаљ, казао је повеђена старија особа може имати тешке телесне повреде, док примљене девојчице не показују симптоме тешких повреда.

Полиција је саопштила да је после инцидента, у којем је због ношења мајице Црвене звезде био гурнут у море у Макарској, провером његовог профила на друштвеној мрежи утврдила да је наводно величао генерала Ратка Младића, кога хрватске власти сматрају ратним злочинцем, а у другој објави је, како наводи Хина, вређао Републику Хрватску и њене грађане.

Мушкарац који га је пре два дана гурнуо у море прекршајно је пријављен због нарушавања јавног реда и мира, а након испитивања пуштен је на слободу.

Организатор протеста Бранислав Вукобратовић рекао је да су се грађани окупили јер желе да се "илегално смеће врати одакле је довезено".

Подсетио је да се на први тендер за санацију отпада у Госпићу јавила само једна компанија, али ниједна цементара, док другог тендера, тврди, није ни било.

Сматра да је цементарама у Нашицама и Коромачну спаљивање отпада додељено незаконито.

"Желимо да поручимо Влади и премијеру Андреју Пленковићу да ипак не могу да раде шта хоће, јер смо их ми бирали, и ово је искључиво грађански скуп. Не желимо тај отпад, не само у Нашицама и Коромачном, него нигде у Хрватској, а нека одговарају они који су га довезли и који су за то дали дозволу", поручио је Вукобратовић.

Демонстранти тврде да нашичка цементара нема одговарајуће филтере за спаљивање отпада и говоре о екоциду и угрожавању здравља грађана.

Поручили су и да је скуп подршка онима који желе да зауставе довоз отпада у Нашице, ако буде потребно и физички.

Током протеста неколико пута се чуло скандирање "издаја, издаја" и "лопови, лопови".

Демонстранти траже јавну доступност свих релевантних докумената, студија и дозвола, као и јасне одговоре о томе што се довози, одакле, у којим количинама и на који ће се начин обрађивати, а траже и утврђивање могућег утицаја на здравље људи, квалитет ваздуха и околину и укључивање грађана у одлуке које могу дугорочно утицати на Нашице.

Након протеста, градоначелник Нашица Крешимир Кашуба рекао је да њему и Управи компаније "Nexe" не пада на памет да допусте загађење ваздуха и угрожавање здравља грађана.

Казао је да цементара има све потребне дозволе и задовољава потребне стандарде за своје поступке, укључујући прераду отпада.

Напад Хрватске војске на општину Нови Град почео је 18. септембра 1995. године у 9.25 часова и током два дана офанзиве погинуло је 57 особа – 37 цивила, 18 војника и два полицајца.

Борци Војске Републике Српске следећег дана успели су да потисну хрватск снаге преко реке Уне, наводи РТРС.

"Премијер Нетанјаху је потврдио да ће учинити све да са Српском буде уређен оквир сарадње у којем ћемо се кретати у наредним годинама", рекао је Додик новинарима након разговора са израелским премијером.

Према његовим речима, на састанку је потврђено да Република Српска и Израел у први план стављају интересе народа, државе и слободе.

"Гаранција за ту слободу је чврста заједница, институције, власт и границе", поручио је Додик.

Додик је истакао да Република Српска мора да стави у фокус своје националне интересе, као што то, према његовим речима, чини и Израел.

Говорећи о безбедности, Додик је навео да би две стране требало заједнички да раде на супротстављању, како је рекао, "било каквим шпијунажама или подлим намерама" које би могле да угрозе њихову безбедност.

Осврнуо се и на, како је рекао, притиске на Израел из региона, Велике Британије и земаља ЕУ, које је оптужио за мешање у унутрашње ствари Израела. "То је неприхватљиво", рекао је Додик, преноси Срна.

У делегацији Републике Српске, коју је предводио Додик, били су и вршилац дужности директора Канцеларије за међународну сарадњу Ана Тришић Бабић и министар унутрашњих послова Српске Жељко Будимир.

На расправи учествују представници Министарства здравља, Института за јавно здравље, Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, као и невладиних организација Удружење Родитељи и Алтернатива Црна Гора, које су поднеле иницијативе за оцену уставности.

„Нисмо против вакцинације, питање је да ли је мера сразмерна“

Лепа Жуњић из Удружења Родитељи истакла је да та организација није против вакцинације, већ да је кључно питање да ли се ограничењем боравка невакцинисане деце у вртићима постиже жељени циљ.

„Да ли је Владина мјера сразмјерна и дјелотворна, то је једино питање“, рекла је Жуњићева.

Указала је и на проблем деце која су после примене нових правила завршила ван државних и лиценцираних предшколских установа – у чуваоницама, креативним центрима, радионицама и другим облицима боравка које држава не контролише на исти начин.

„Гдје су нам дјеца данас?“, упитала је Жуњићева, истичући да вртић, поред здравственог аспекта, има важну улогу у образовању, социјализацији и развоју детета.

Судија Уставног суда Никола Мугоша указао је, с друге стране, на два супротстављена интереса – деце која због вакциналног статуса не могу у вртић и оне деце која из медицинских разлога не могу да буду вакцинисана и чија заштита зависи баш од високог степена имунизације становништва.

„Далеко смо од колективног имунитета“, рекао је Мугоша, указујући да се морају узети у обзир и последице по децу која не могу у вртић и ризик за ону која због трајне медицинске контраиндикације не могу да приме одређену вакцину.

Он је отворио питање на који начин држава, у условима ниског степена имунизације, може да заштити права деце која због здравствених разлога не могу да приме вакцину, преноси Портал РТЦГ.

„Ако имамо у виду ова два права, како онда држава, у земљи гдје је низак степен имунизације, да заштити право на живот те дјеце која зависе од вакцинације и од резултата колективног имунитета?“, упитао је Мугоша.

Протест испред Суда, помиње се и блокада вртића

Истовремено са јавном расправом, испред Уставног суда у Подгорици окупили су се родитељи на протесту под називом „Деца имају право на вртић. Родитељи имају право на избор“.

Окупљени сматрају да држава не би смела да условљава боравак деце у предшколским установама њиховим вакциналним статусом. Носе транспаренте „Дјецу вам не дамо“, „Од када су политичари доктори“ и „Чија су наша дјеца“.

Учесница протеста Ема Мујезиновић рекла је да се противе мери којом се деци без одговарајућег вакциналног статуса онемогућава боравак у вртићу, док је родитељ Новак Раичковић најавио да се протести могу наставити и после одлуке Уставног суда.

„Наставићемо протесте и размишљамо да блокирамо вртиће“, рекао је Раичковић.

Организатори су најавили да ће остати испред Уставног суда до завршетка јавне расправе.

Више од половине деце у Бару без прве дозе ММР-а

Проблем је посебно изражен у Бару. Према подацима Министарства здравља које су објавиле подгоричке „Вијести“, прву дозу ММР вакцине примило је 46,7 одсто деце из анализиране групе, док 1.354 деце није примило ту дозу.

Истовремено, првих дана септембра у државном вртићу у Бару боравила је приближно трећина уписане деце. Из те установе, међутим, наглашавају да се тај податак не може тумачити искључиво као последица нових правила о вакцинацији, јер је почетак септембра период прилагођавања деце на вртић.

Вакцинални статус, такође, није услов за сам упис детета, али јесте услов за његов боравак у вртићу. Потврду о спроведеној обавезној вакцинацији издаје изабрани педијатар.

Део родитеља чија деца не испуњавају услов за боравак у вртићу окренуо се приватним чуваоницама, играоницама и другим облицима дневног боравка, у којима се вакцинални статус не проверава. Према наводима „Вијести“, такве услуге родитеље коштају од 120 до 300 евра месечно.

Министарство просвете Црне Горе наводи да такве чуваонице, радионице и такозване едукативне школице, уколико нису регистроване као образовно-васпитне установе, нису у надлежности просветне инспекције, већ се у правном смислу третирају као привредни субјекти.

"Ватрогасци су тијеком ноћи бранили сваку кућу на угроженом подручју, но унаточ њиховим напорима има и оштећених објеката", навео је главни ватрогасни командант Славко Туцаковић.

Две особе су повређене. Туцаковић наводи да је једна старија жена, која је пала са брода током евакуације и готово се утопила, животно угрожена, док је друга повређена особа младић који се нагутао дима.

Готово 700 људи је евакуисано, док је насеље Милна одбрањено од пожара.

Четири канадера распоређена су да гасе пожар на Брачу, а иако је ситуација јутрос мирнија и даље дува бура.

"Ватрогасне снаге настављају са гашењем и осигуравањем терена", додао је Туцаковић.

Хрватска ватрогасна заједница претходно је саопштила да се пожар због буре приближио Милни и да су све расположиве ватрогасне снаге ангажоване у гашењу пожара и спречавању ширења ватре према самом насељу.

Бура је утицала на ширење пожара према јужној страни Брача на тешко приступачном терену обраслом густим растињем, наводи се у саопштењу.

Током седам дана, прича о српским жртвама стиже до великог броја грађана Рима, али и туриста из различитих делова света који свакодневно пролазе тим локацијама.

Бојић: Не смемо дозволити да се српске жртве прећуткују

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић каже да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање.

"У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смијемо да дозволимо да било ко у свијету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замјена за чињенице", рекао је Бојић.

Наглашава да је циљ да се о српским жртвама чује на најважнијим местима у свету.

"Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима", поручио је Бојић.

Зашто је Рим кључна адреса

Избор Рима није случајан. Италија је једна од водећих европских држава, али и земља која је деценијама непосредно укључена у политичка и безбедносна дешавања на Балкану.

Посебан значај има њено учешће у међународној мисији КФОР-а на Косову и Метохији, гдје је италијански контингент међу најзначајнијим у саставу мисије која је на простору покрајине присутна од 1999. године.

Италија је зато важна адреса за причу о српском страдању. Земља која је годинама непосредно присутна на простору Балкана истовремено је и земља чија јавност, како оцењује италијански истраживач, о ратовима деведесетих и даље зна премало.

Бернаскони: О српским жртвама се у Италији премало зна

Да је тема ратова у бившој Југославији у Италији и данас недовољно позната, сматра Лорензо Бернаскони, истраживач у Фондацији "Макијавели".

"Рат у бившој Југославији био је једна од најтрагичнијих и најкрвавијих страница у новијој европској историји. Страница о којој у Италији и даље често знамо премало", каже Бернаскони.

Подсећа да је Балкан географски веома близу Италији, али да је познавање онога што се догодило деведесетих у италијанској јавности далеко од тог географског суседства. Управо због тога, каже, рад Меморијалног центра има посебан значај.

"Активност и допринос Меморијалног центра Републике Српске, из мог угла гледано, представљају важан допринос, јер дају глас жртвама које у првим годинама након сукоба нису нашле много простора у медијима, заправо готово никакав", навео је Бернаскони.

Посебно издваја српске цивилне жртве, о којима се, према његовој оцени, након рата говорило мало.

"Сукоб је захватио цивилно становништво различитих етничких припадности, различитих култура и различитих вера, али се о српским цивилним жртвама мало говорило", истиче истраживач.

Више од 1.500 сведочанстава о страдањима

Управо на сведочанствима људи Меморијални центар заснива значајан део свог рада. До сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних сведочанстава, а реч је о грађи која говори о страдању цивила, прогонима, губитку чланова породица, животима који су промењени ратом.

Међународна дигитална кампања "Упознајте српско страдање" у Риму траје до 13. септембра, а након Њујорка и Беча, италијанска престоница постала је нова важна тачка у настојању Меморијалног центра да причу о српском страдању изнесе пред европску и светску јавност.

Кампања "Упознајте српско страдање" реализује се уз подршку Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

По доласку затворског возила у болнички круг, из два аутомобила изашли су наоружани мушкарци у униформама специјалне полицијске јединице ОПКЕ и са маскама на лицу. Претећи калашњиковима, извукли су из возила 41-годишњег држављанина Албаније, који је служио казну због трговине дрогом и покушаја убиства, а затим са њим побегли.

Нападачи су том приликом одузели и оружје једном припаднику затворске страже.

Грчка полиција покренула је опсежну потрагу за одбеглим затвореником и његовим саучесницима.

Према наводима грчких медија, одбегли затвореник важи за опасног криминалца и раније је наводно пуцао у Солуну усред дана.

Малолетник који је повређен у инциденту, примљен је у КБЦ Загреб, потврдио је директор Фран Боровечки.

Боровечки је истакао да је реч о тешким убодним повредама у подручју груди и абдомена.

Рекао је и да је младић сада стабилно, али су повреде тешке па је након операције премештен на јединицу интензивне неге.

"Повреде се могу окарактерисати као опасне по живот. Наши запослени су одмах предузели све мере за њихово збрињаване. Због тежине повреда ученик је оперисан", рекао је директор КБЦ Загреб.  

Саопштено је да се повређена спремачица задобила више површинских убодних повреда.

Обе повређене особе у овом тренутку имају очуване животне функције, рекао је Боровечки.

На лице места изашао је градоначелник Загреба Томислав Томашевић, рекавши да је најбитније да се ученик и запослена опораве.

С обзиром на то да је реч о малолетницима не може говорити о мотивима и детаљима.

Истрага и увиђај су у току, објавила је Полицијска управа загребачка. 

Министарство знаности, образовања и младих упознато је с инцидентом у Електротехничкој школи у Загребу.

Одмах по сазнању за овај догађај, представници Министарства су отишли у школу. "У контакту смо са свим службама укљученима у овај догађај", објавило је Министарство.