"Зелене беретке" су 2. маја напале Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу и Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника владе Златка Лагумџије и ћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Мекензи: Најгори дан у мом животу

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је наредног дана из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Луис Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.

Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а, према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.

Начелник "плавих шлемова" генерал Луис Мекензи записао је тада "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу".

"Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола", написао је у својој књизи, "Чувар мира - пут у Срајево", генерал Мекензи.

За злочине нико није одговарао

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву је погинуло најмање 28 припадника ЈНА. 

Центар јавне безбедности Источно Сарајево поднео је 2005. године кривичну пријаву против 15 особа осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ истрагу покренуло тек у новембру 2007. године. Међународни тужилац у БиХ, Џуд Романо, донео је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.

Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донело наредбу о поновном покретању истраге у предмету "Добровољачка", а Суд БиХ је у мају 2022. године потврдио оптужницу против десет особа које се терете за ратни злочин.

Међу оптуженима су Ејуп Ганић, као члан Председништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан Оперативног штаба Територијалне одбране РБиХ, и Јусуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ.

Према писању бечког листа Кронен цајтунг, хапшење је обављено у покрајини Салцбург.

Немачка полиција је раније саопштила да је пет "манипулисаних" тегли исте врсте хране за бебе пронађено и безбедно повучено из продаје у Аустрији, Чешкој и Словачкој пре него што су уопште могле да буду искоришћене, док се за шестом теглом, за коју се верује да је у Аустрији, и даље трага.

Први случај откривен је у продавници ланца "Шпар" у Бургенланду, где је у једној тегли пронађено 15 микрограма отрова за пацове, а потенцијалне последице конзумације нису познате.

Прелиминарна истрага указује да је реч о покушају изнуде.

Аустријски лист Пресе раније је објавио да је компанији "HiPP" у марту упућен мејл са захтевом за исплату два милиона евра у року од шест дана, али да порука није примећена све до две седмице након истека рока, јер је послата на групну адресу која се ретко проверава.

Према наводима аустријских медија, осумњичени је наводно тражио новац у криптовалутама, али полиција за сада не износи информације о његовом идентитету ни мотивима.

Истакао је да је важно да очувају српску културу и православну веру, иако живе далеко од родног краја, са друге стране океана.

Поздравили су га председник Црквено-школске општине Мирослав Јовић, генерални конзули из Србије Марко Николић и из Босне и Херцеговине Татјана Телић, као и митрополит Лонгин.

Раније у току дана, Милорад Додик обишао је црквено имање на којем се налази Основна школа "Свети Сава", као и салу коју је посетило више америчких председника.

"Позитивно сам се изненадио. Наравно, нисам ни очекивао ништа мање. Изненадио ме је велики број људи који је дошао да дочека и поздрави господина Додика", наводи митрополит Лонгин.

"Данас се радујемо обраћању председника српској заједници овде у Милвокију, у средини у којој заиста живе људи из српске заједнице из свих крајева нашег региона. Заиста су добро организовани", додаје Татјана Телић, генерални конзул БиХ у Чикагу.

Додик истиче да носи лепе утиске и да сви који долазе из Србије и Републике Српске треба да посете српску заједницу у Милвокију.

"Одушевљен сам начином на који људи живе за ову заједницу и како се окупљају. Подржавамо и спреман сам да, у име Републике Српске, односно са људима који раде у институцијама, подржимо активности на санацији школе 'Свети Сава'", додао је Додик.

Српска заједница у Северној Америци има веома импресивне цркве и манастире. Милорад Додик планира да посети имање манастира Нова Грачаница северно од Чикага, који је једно од главних зборних места за Србе у том делу Америке. 

Наум да Подгорица поништи такву одлуку није нов, али га је актуелизовао председник Демократске народне партије Милан Кнежевић. Крајем недеље предлог је подржала и Слободна Црна Гора.

"И Његош га је помињао, и краљ Никола је ослобађао Метохију, и наши преци су знали да се на Косову не брани само земља него образ, памћење и душа нашег народа", поручио је председник ове странке Владислав Дајковић.

"Лакмус папир" колико је оваква идеја остварљива требало би да буде изјашњавање одборника Скупштине општине Зета. Посланици, њих 18 из редова коалиције "За будућност Зете", 24. априла поднели су иницијативу да се на дневни ред седнице Скупштине уврсти тачка под називом "Декларација о поништењу и непризнавању одлуке о признању једнострано проглашене независности Косова и Метохије".

Уколико ова одлука буде усвојена – следећа "станица" је Скупштина Црне Горе.

Подршка грађана – одлуке политичара

Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић каже да је неспорна жеља грађана Црне Горе да до повлачења признања дође, али да је у овом тренутку тешко проценити колико ова иницијатива има шансе за успех, односно колико има подршку међу партијама на локалном и државном нивоу.

"Неспорно је да иницијатива има подршку међу грађанством. Сама чињеница да више од 30 одсто Срба живи у Црној Гори говори да имамо толики број људи који би апсолутно подржали овакву иницијативу", сматра Стојановић.

Објашњава да би ту идеју подржао и велики број српских партија у Црној Гори међу којима је и странка председника Скупштине Андрије Мандића, Нова српска демократија.

"Међутим, када је реч о остатку владајуће већине, конкретно Покрет Европа сад и Демократама, врло је тешко проценити да ли ће они подржати. Иако у Европа сад кажу да окупљају велики број чланова који се изјашњавају као Срби, не 'таргетирају' таква идентитетска питања и њих мање-више интересује ЕУ, односно економија. Када је реч о Демократама, они се углавном базирају на причу о борби против организованог криминала и идентитетске теме не стављају у фокус", објашњава Стојановић.

Отуда сматра да су мале шансе да оваква иницијатива "прође".

"Будимо реални, у моменту када је Црна Гора признала Косово огромна већина грађана је била против тог признања", поентира овај новинар.

Без фокуса на "идентитетске наративе"

Објашњава да је кључан проблем што се у Црној Гори намеће наратив да идентитетска питања не смеју да се стављају у фокус док не дође до приступања пуноправном чланству у ЕУ.

Таква реторика, додаје, присутна је последње две деценије и без обзира на промену власти – "суштински се никада није променила".

"Све оно што Брисел сматра решеним питањима и званична Црна Гора то поклапа. Отуда отпризнавање Косова од стране Црне Горе у овом тренутку није реално, не постоји консензус за тако нешто", сматра Стојановић.

Усклађивање спољне политике са НАТО-ом и ЕУ

Политиколог из Подгорице Александар Ћуковић углавном се слаже са овим оценама, али иде и корак даље и тврди да је у овом тренутку црногорско отпризнавање тзв. Косова "екстремно нереалан чин".

То објашњава обавезом Црне Горе да усклади своју спољну политику са НАТО-ом и ЕУ.

"Брисел нарочито инсистира на политичкој предвидљивости како би Црну Гору сместили у контекст регионалне стабилности. Свако одступање од тога за Брисел би била порука да Црна Гора политички није предвидљив партнер што би угрозило њен пут ка ЕУ", сматра Ћуковић.

Апострофира кључан проблем на унутрашњем плану Црне Горе – албанске странке које су последњих година "значајан фактор у власти".

"Самим тим потезом дошло би до компликације односа и напуштања власти и наравно до пада владе", истиче.

Када се "сабере и одузме", закључује, садашње политичке елите у Црној Гори имају јасну математику.

"Преовлађујуће мишљење је да би трошкови такве одлуке далеко превазилазили потенцијалне добити. Зато је то екстремно нереално очекивати од Црне Горе", тврди Ћуковић.

Нова "правила игре"

С друге стране, иако иницијативу српских странака превасходно види као припрему за неке предстојеће, потенцијалне ванредне парламентарне изборе, историчар из Београда Стефан Радојковић је уверен да би одлука о поништењу признања тзв. Косова била "добро поље" за тестирање неких будућих сличних иницијатива унутар Европске уније.

"То би био пример да је поништење признања Косова могуће и на европском континенту од чланица ЕУ које још нису отпризнале приштинску администрацију. У том смислу то би за Србију био добар преседан", сматра Радојковић.

Уверен је да је "ланчана реакција" могућа зато што су се промениле међународне околности.

"Самим тим, како Европа полако буде све више остављена да брине о својој стратешкој аутономији, тако ће доћи до тога да је добар део земаља, због својих националних интереса, пред једним логичним избором: да ли ће да поштују међународно право или међународна правила која су се променила, која више не постоје. Правила која су диктирале САД све мање важе и све мање штите интересе чланица ЕУ и НАТО-а", истиче Радојковић.

Сличности Гренланда и КиМ

Као примере за ову тврдњу наводи случајеве Украјине и Гренланда.

"Испоставило се да европске земље, чланице ЕУ и НАТО савеза и те како могу бити на менију, дакле не за столом, него на столу, и да се може размишљати да се делови њихове територије насилно отцепе и признају као део неке друге државе или као независне", каже овај историчар.

Подсећа да је Гренланд одличан пример за ову тезу зато што има статус аутономије унутар Данске по чему је сличан са случајем Косова и Метохије.

"Односи Нуке и Копенхагена кроз историју нису били идилични. Напротив, били су тензични, било је сукоба. То потврђује да је случај КиМ био опасан преседан и да би Краљевина Данска у неким будућим годинама могла да буде озбиљан кандидат за отпризнавање приштинске администрације јер ни њој, ни осталим чланицама ЕУ које се тренутно заклињу у независност и територијални интегритет и целовитост Украјине, неће ићи у прилог што то нису радиле и у погледу СР Југославије и Србије. Временом ће се доћи до тога да је чин поништења признања приштинске Декларације о независности заправо веома реалан и прагматичан начин да се сачува ваша сопствена територијална целовитост и независност", закључује Радојковић.

Приштинска скупштина изгласала је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности. Одлуку су потписали тадашњи премијер Хашим Тачи и председник Фатмир Сејдију.

Након тога уследила је серија признања тзв. Косова.

Црна Гора је била 49. која је то учинила 9. октобра 2008, након седнице Владе.

Сирија је последња земља која је, октобра прошле године, признала Декларацију о независности.

Приштинске власти тврде да је то 120. признање, али Канцеларија за Косово и Метохију наводи да је до сада то учинило 85 држава.

Он је, како јавља Хирадо, навео да разуме забринутост због породичних веза унутар владе, истичући да му је та ситуација представљала "озбиљну дилему", али је додао да ће у новој влади важити строга правила која ће се односити на све чланове кабинета, укључујући и Мартон Мелетеја-Барну.

Према његовим речима, за функцију министра правде тражио је особу "неспорне стручности" која је способна да одговори на "историјски задатак" пред државом.

Мађар је такође саопштио да ће и супруга будућег министра правде, која је по струци судија, привремено напустити правосудну функцију током периода обављања министарске дужности њеног супруга.

Најавио је да ће нова влада ускоро почети са радом, оцењујући да предстоји "нови период за земљу", уз поруку да ће бити грешака и неслагања, али да ће циљеви бити остварени.

Пре уручења признања приређен је пријем у његову част, којем су присуствовали представници универзитета, америчке и српске заједнице, као и студенти.

Додик је поручио да награду не доживљава као лично признање.

"Ово је награда не мени, него Републици Српској, целом нашем народу и Србији. Ово је знак једног преокрета – да можемо доћи у позицију да кажемо нешто и да нас неко чује", рекао је Додик.

Навео је да је важно да се у међународној јавности говори "истина", без улепшавања чињеница.

Универзитет је саопштио да се награда додељује као признање за Додикову посвећеност националном суверенитету, демократским принципима и лидерству у условима сложених политичких и глобалних изазова.

Додик је рекао да му признање има и лични значај.

"Наравно да сам узбуђен. Много пута сам држао говоре, али ово је посебно. Моја мајка је преминула пре четири дана и била би поносна на мене“, рекао је Додик, додајући да је захвалан на указаној части.

Додик је био и овогодишњи говорник на Форуму светских лидера, на којем су раније учествовали некадашњи лидери Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде и других земаља.

Истакао је да су Срби народ који жели добру сарадњу са Сједињеним Америчким Државама, али и да су често били неправедно третирани.

Говорећи о односима са Србијом, нагласио је да су разговори са председником Александром Вучићем усмерени на интерес српског народа.

"Председник Вучић је веома посвећен патриота, човек који успешно води Србију и који је показао да у сложеним околностима може да обезбеди мир, безбедност и развој", рекао је Додик.

Током боравка у Сједињеним Америчким Државама, Додик ће посетити и српску заједницу у Милвокију, као и цркву Светог Саве, једну од најстаријих српских православних цркава у Северној Америци.

На скупу је одржан и округли сто на којем је говорио бивши гувернер савезне државе Илиноис Род Благојевић.

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је у Мурину венац на спомен-обележје посвећено жртвама НАТО бомбардовања, одајући почаст страдалим цивилима који су остали у трајном сећању Црне Горе.

Том приликом, председник Мандић је венац посветио "мученицима муринским", како их назива Српска православна црква, истакавши да се данас са пијететом присећамо шест невиних жртава - Оливере, Јулије, Милке, Манојла, Мирослава и Вукића, уз поруку да ће њихово страдање остати у колективном памћењу Црне Горе.

"Поносим се чињеницом, да дуги низ година, и већ други пут у својству предсједника Скупштине Црне Горе, заједно са вама, представљајући Црну Гору, одајем почаст и имам прилику да се, не само у своје, већ и у име државе поклоним њиховом невином страдању“, навео је Мандић.

Влада Црне Горе: Мурино симбол страдања невиних цивила

Пошту је одао и потпредседник Владе Црне Горе Момо Копривица.

Из црногорске владе наводе да је Мурино симбол страдања невиних цивила и остаје трајни подсетник на обавезу заједнице да негује културу сећања, која је темељ одговорног, праведног и хуманог друштва.

"Негујући сећање, чувамо достојанство невиних жртава, са искреном надом да се оваква страдања никада више неће поновити", наводе из Владе Црне Горе

Следећи моралне дужности, Влада Црне Горе је у претходној години утврдила законски статус цивилних жртава рата и омогућила породицама право на обештећење, чиме је, како кажу, макар делимично исправљена неправда из ранијег периода.

Венац на спомен-обележје у Мурину положио је и председник Демократске народне партије Милан Кнежевић који је поручио да Мурино остаје симбол заједништва у неговању истине и правде.

У Мурину није било јединица војске ни војних објеката

У време бомбардовања, у Мурину се није налазила ниједна јединица војске нити војни објекти који би могли представљати НАТО циљ.

Осим моста у овом месту оштећени су и други цивилни објекти, као што су продавница и Дом културе. 

Оштећене породице су тужиле Црну Гору за накнаду штете јер их нико није упозорио на опасност од бомбардовања, иако је НАТО обавештавао надлежне о планираним циљевима.

Тужба је одбачена као застарела. Тек након више од две деценије породицама жртава из Мурина признат је статус цивилних жртава рата кроз измене Закона о борачкој и инвалидској заштити, а донета је и одлука да им се исплате једнократне накнаде. Центар Мурина после 1999. године назван је – „Трг НАТО жртава“.

Церемонији потписивања присуствовао је премијер Еди Рама, заједно са министром одбране Ермалом Нуфијем, председником компаније "Финкантијери" Пјеробертом Фолђером, као и високим представницима индустрије.

Изградња бродоградилишта

Министар одбране Нуфи истакао је да ова сарадња доноси бројне стратешке вредности за земљу.

"Из ове сарадње произилази више стратешких вредности. Албанија постаје нова европска база компаније ‘Финкантијери’ за мале и средње бродове. ‘Финкантијери’ проширује производне капацитете у Албанији, а ‘Кајо’ се позиционира као поуздан индустријски партнер са међународном архитектуром. Пословни модел подразумева да је више од 90 одсто клијената међународно, односно постојећи клијенти компаније ‘Финкантијери’", изјавио је Нуфи.

Пројекат предвиђа изградњу новог бродоградилишта у Пашалиману, где се очекује запошљавање око 400 људи. Ова инвестиција се сматра темељним каменом индустријског развоја земље, истовремено подстичући запошљавање младих и повећање домаћих капацитета у области напредних технологија.

"Око 400 људи биће запослено у овом новом бродоградилишту, које представља темељни камен не само индустријске производње, већ и запошљавања младих у области најсавременије технологије која ће се развијати у Валони и која ће обухватити не само производњу пловила, већ и повећање домаћих индустријских, производних и људских капацитета, што је додатни и веома важан елемент", додао је министар.

Промене у свету бродоградње

Премијер Рама оценио је споразум као важан тренутак за будућност безбедности и економије земље, нагласивши да ће та иницијатива створити заједничку италијанско-албанску изврсност у бродоградњи, доносећи иновације и напредну технологију у земљу.

"Реч је о споразуму са компанијом ‘Финкантијери’ о оснивању друштва ‘Финкантијери Албанија’, заједно са нашом државном агенцијом ‘Кајо’, ради производње пловила у Албанији, у бродоградилишту Пашалиман, која ће служити албанској војсци, али и војскама других савезничких земаља", рекао је Рама.

Према његовим речима, споразум чини посебним је и оно што је рекао високи представник "Финкантијерија", наглашавајући да се свет бродоградње мења и да овај споразум има за циљ да прати ту промену, што ће служити новом свету бродоградње и његовим иновацијама.

Премијер Албаније је нагласио и то да ће Албанија прва имати корист од споразума, јер ће прва два брода бити изграђена за потребе албанске морнарице.

Тиме ће укупан број албанске флоте бити повећан на седам, што је, према Раминим речима, оптималан број према стратешким документима и НАТО стандардима, као и обавезама Албаније на Медитерану.

"Признање лажне државе Косово било је један од првих великих политичких удараца на српски народ у Црној Гори након стицања независности. Срби су већ тада јасно видели да се нова државна политика не гради на помирењу, равноправности и поштовању историјског бића Црне Горе, већ на удаљавању од српског идентитета, историје и народа који је ову земљу стварао кроз векове. Све и да Његош никада није поменуо Косово, све и да краљ Никола није ослобађао Метохију, све и да наши преци нису вековима певали, молили се и заклињали над косовским заветом, Косово и Метохија би опет били наша света рана, наша историјска обавеза и наша морална вертикала – али јесу. И Његош га је помињао, и краљ Никола је ослобађао Метохију, и наши преци су знали да се на Косову не брани само земља него образ, памћење и душа нашег народа", истакао је Дајковић.

Нагласио је да Црна Гора не може бити слободна и достојанствена држава ако пристаје да се у њено име неправда проглашава политичком реалношћу.

"Признање лажне државе Косово није било признање мира нити допринос стабилности већ пристајање на неправду која је извршена над Србијом и српским народом. То није била одлука народа Црне Горе, већ одлука тадашњег режима који је у једном од најосетљивијих историјских тренутака, занемарио глас сопствених грађана", поручио је Дајковић.

Подсетио је да се пред спомеником Предрагу Пеђи Леовцу не говори само политички, већ, како је нагласио, "људски и са поштовањем према жртви свих оних који су живот дали за Косово и Метохију".

"Пеђа Леовац и сви знани и незнани јунаци и мученици који су положили живот за Косово и Метохију нису дали своје животе да би њихова жртва била потиснута у заборав, да би се наше светиње и страдања прећуткивали, а историјска истина подређивала дневној политици и туђим интересима. Њихова жртва нас обавезује да не ћутимо пред неправдом", тврди Дајковић.

Према његовим речима, подршка иницијативи да црногорска Влада поништи признање није чин ината, нити мржње према било коме, већ чин исправљања неправде и повратка Црне Горе принципима права, истине и народне воље.

"Слободна Црна Гора сматра да црногорска Влада мора имати снаге да исправи одлуку која никада није имала подршку већинског народа и која је дубоко ранила историјско и духовно биће наше земље. Зато јасно поручујемо – подржавамо иницијативу да црногорска Влада поништи признање лажне државе Косово", поручено је из Слободне Црне Горе.

Из Грубишног Поља и околине, усташе су тад окупиле 505 српских цивила које ће најпре одвести у простор бивше творнице Даница у Копривници. Њих је 486 из те групе скончало на стратишту у Јадовну, док је 187 српских сељака из Гудовца и оближњих насеља заробљено и смакнуто у самом том селу.

"Април је крвави месец за овај крај", рекао је је Саша Лукић, заменик жупана Бјеловарско-билогорске жупаније који се обратио присутнима на обе локације на којима су одржане комеморације, пише портал хрватског недељника Новости.

Тачније, прво испред старе Железничке станице у Грубишном пољу одакле је обављена интернација, затим у спомен-парку Гудовац на попришту другог наведеног злочина.

"Гудовац није било могуће спречити, али недалеко одавде у Подгарићу организован је антифашистички покрет народа овог и мославачког краја, што је сигурно спасило животе многима", додао је Лукић и у име жупана Марка Марушића.

Нагласио је да се те вредности и данас морају чувати, кад их многи настоје релативизовали.

Фрањо Хабулин, председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста, надовезао се о нужности очувања сећања, али и о нужности отпора ревизионизму.

"Позивамо власти да зауставе релативизацију злочиначког усташког режима, омаловажавање антифашизма, застрашивање мањина и других рањивих група", рекао је.

Борис Милошевић, председник Српског народног већа, уз САБА-у, организатор данашње комеморације, подсетио је окупљене у Гудовцу да је посреди био злочин над сељацима, обичним људима, суседима. Преживели су га само ретки, пуким чудом, услед журбе усташа који су заправо тек успостављали своју страховладу.

"Злочини су почињени одмах по оснивању НДХ, а након логора Даница отворени су Јадовно, Слана, Јасеновац, као изрази системског терора. Прогон Срба није била освета за некакву њихову реакцију на новонастале прилике. Напротив, био је то један од изворних и основних циљева НДХ", рекао је Милошевић.

"Историја која се прећути, има склоност да се понавља"

Он је појаснио и да нико није позвао на комеморације ради тражења подела, прозивања иког, још мање из мржње.

"На историју која се прећути, има склоност да се понавља. Стога одавањем поште овим жртвама чувамо њихово достојанство, али и испуњавамо своју обавезу према будућности", закључио је Милошевић.

Венце су у Грубишном Пољу и Гудовцу положили су, поред СНВ-а и САБА-е, представници Града Грубишно Поље и Бјеловарско-билогорске жупаније, те већа српске националне мањине из те и суседних подравских жупанија.

"У полицијско-тужилачким активностима, које су спроведене синхронизовано и координисано, на основу до сада прикупљених чињеница егзистирају докази који указују на основе сумње да су наведена два лица извршила кривично дело које им се кривичном пријавом ставља на терет", наводи се у полицијском саопштењу.

Наглашава се да ће осумњичени, уз кривичну пријаву, бити приведени државном тужиоцу у Основном државном тужилаштву у Подгорици.

У међувремену, Меденица је на друштвеним мрежама написао "ухапшени немају везе са његовим бекством".

Милош Меденица је побегао на дан када су он и његова мајка осуђени првостепено на по 10 година затвора. Милош Меденица је осуђен као шеф организоване криминалне групе. За њим је расписана међународна потерница Интерпола.

Весна Меденица је 17 година обављала највише правосудне функције у Црној Гори, а оставку је поднела крајем 2020. године, после промене власти у Црној Гори.

Ухапшена је у априлу 2022, након објављивања транскрипата Европола, а шест месеци касније пуштена је да се брани са слободе.

Према наводима власти, осумњичени је пронађен у једном хотелу у Патри, где је стигао таксијем, а код себе је имао напуњен револвер калибра 38 милиметара, преноси грчки јавни сервис ЕРТ.

Полиција је претходно спровела опсежну потрагу у Атини, Каламати, његовом месту пребивалишта, као и на аутобуским и железничким станицама.

Како се наводи, сумња се да је планирао одлазак у иностранство, након што је претходно боравио у Италији, а потом намеравао да отпутује у Француску, тачније у Стразбур, због спора око пензије.

Осумњичени је јутрос прво пуцао у просторијама ЕФКА у атинској четврти Керамеикос, при чему је ранио једну радницу. Након тога је напустио објекат и отишао до Апелационог суда у улици Лукареос, где је поново отворио ватру и ранио још четири жене које раде као судске службенице.

Према наводима полиције, нико од присутних није га зауставио приликом уласка у зграде, а претпоставља се да је напад био унапред планиран.

Осумњичени је претходних дана наводно позвао такси службу и најављивао одлазак у институције. Дан пре напада, наводно је возачу таксија рекао да ће видети шта ће сутра да уради. Сумња се да је напад извршио због неисплаћене пензије.

Грчки медији наводе да је реч о старијем човеку који је живео у тешким условима и повремено био збринут код нећаке, која је и обавестила полицију о његовом идентитету. Након напада, осумњичени је оставио и неколико писама намењених медијима.

Према саопштењу, осумњичени 28-годишњак, запослен у основној школи, навео је 14-годишњу девојчицу да му пошаље своје сексуално експлицитне фотографије и видео-записе, а затим ју је уцењивао рекавши да ће их објавити ако не изађе с њим, преноси портал Плусинфо.

Тужилаштво га сумњичи по два основа: да је починио кривично дело – силовање детета млађег од 15 година, као и за злоупотребу туђег снимка, фотографије, аудио-записа или документа са сексуално експлицитним садржајем.

"Дете жртва је пристало да се састане, након чега ју је осумњичени одвео у кућу у области Гостивара где је починио блуд, кривично дело кажњиво са најмање осам година затвора. Овог месеца је поново покушао да је уцени да се састане, али је девојчица одбила, након чега је објавио експлицитне фотографије и видео-записе које је имао на друштвеној мрежи. Тиме их је учинио доступним другим људима, чиме је извршио други злочин који је уведен у фебруару ове године и који носи казну затвора од три до 10 година", наводи се у саопштењу.

С обзиром на то да су за оба кривична дела предвиђене високе казне, тужилац је проценио да постоји висок ризик да ће осумњичени побећи како би избегао кривично гоњење.

Постоји и ризик да ће утицати на дете жртву, али и да ће поновити кривично дело. Из тих разлога, јавни тужилац је поднео предлог судији за претходни поступак да се осумњиченом одреди мера притвора.

Пројекат је превазишао очекивања јер је већина мађарске војске после 10 година модерно опремљена, а војни буџет је већ прешао стари НАТО стандард од 2 одсто бруто домаћег производа. Бројне стране војне компаније отвориле су погоне у Мађарској, у партнерству са домаћим фирмама.

Немачки "Рајнметал" отворио је фабрику борбених возила и муниције, чешка фабрику стрељачког наоружања, а Турци фабрику лаких оклопњака.

"Мислим да је иза свега тога стајала стратешка одлука мађарске владе, јер када видимо од кога су узимали наоружање, то је све већински од западног савеза, односно НАТО-а, плус, наравно, Бразил, са којим читав НАТО одржава доста добре односе, и наравно Израел, који се често заборавља у том низу набавке наоружања", објашњава истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић.

Копнено наоружање

Мађарска има 32.000 активних војника и још 20.000 у резерви, а планира се повећање броја људи.

Од главног копненог наоружања ту је 110 тенкова, од чега 45 "леопарда 2 А4" и А7ХУ из Немачке. Уз њих иде и 165 борбених возила пешадије, од чега је 45 новијих модела "линкс КФ-41" који се праве у "Рајнметаловој" фабрици у Мађарској.

Мађарска затим има 424 оклопна возила, и то су за сада махом старе руске машине БТР-80, али је и 106 нових турских "ејдер јалчин" или "сидран", који се праве у Мађарској.

Противоклопно наоружање старије генерације је совјетског порекла, а новије долази из Шведске у виду ручних ракетних бацача "карл густав М4" и израелских лансера "спајк", који се праве у Немачкој као "еуроспајк".

ПВО и артиљерија

Артиљерија је и даље махом старије генерације. Од 55 хаубица, 24 су самоходне ПзХ 2000 калибра 155 милиметара из Немачке. Речна флотила Мађарске има 3 речна миноловца класе "нештин", југословенске производње, који су набављени 80-их година прошлог века.

Противваздухопловна одбрана има 14 лансера НАСАМС 3 и то је заједнички пројекат Норвешке и Америке, осам совјетских "кубова" и више лансера ПВО малог домета "мистрал" из Француске.

НАСАМС 3 је и једно од најмодернијих оружја, јер може да ради у условима снажног електронског ометања и гађа циљеве без укљученог радара попут руског "панцира". Максимални домет је 60 километара.

Мађарска војска је повезала НАСАМС и "мистрал" у јединствени систем којим управља оперативни центар САМОК. НАСАМС гађа циљеве на већим даљинама, док је "мистрал" задужен за мање даљине и висине.

Војна авијација је посебна прича – 14 борбених авиона "грипен" из Шведске, два транспортна авиона "КЦ-390 ембраер" из Бразила, осам борбених хеликоптера Ми-24 совјетске производње, 20 вишенаменских хеликоптера Х145М из "Ербаса", затим такође из "Ербаса" 12 комада Х225М и два лака транспортна "ербас Х125".

Авиони имају и бројне компоненте и наоружање из САД, као што су ракете дугог домета ваздух–ваздух АМРААМ АИМ-120 и бројни системи из неколико европских земаља.

Такође, постоје постројења за производњу компоненти за "Ербас".

Приватизација одбрамбене индустрије

У последњих неколико година, мађарска држава је ушла у озбиљна јавно-приватна партнерства са домаћим и страним компанијама. Прво је немачки "Рајнметал" отворио фабрику у граду Залаегерсегу за производњу борбених возила пешадије "линкс", а затим је отворена и фабрика муниције за борбена возила, тенкове и хаубице са капацитетом од милион граната годишње.

Послови су договорени за наредних неколико година.

Чешко-америчка компанија "Колт ЦЗ" (у већинском власништву чешких бизнисмена) отворила је фабрику аутоматских пушака, аутомата и пиштоља за потребе мађарске војске. Чешка фабрика војних авиона "Аеро Водоходи" је у већинском власништву мађарског конзорцијума "4iG" из Будимпеште.

Главни производ је школско-борбени авион "Л-39 албатрос НГ", који је наручила и Мађарска.

Петар Ћурчић указује да ће приватни капитал у великој мери утицати на будуће путеве набавки наоружања и развој одбрамбене индустрије.

"У компанији 4iG, 25 одсто акција држи немачки 'Рајнметал', а за исти конзорцијум 4iG је власник и конзорцијума Н7 који је учествовао у приватизацији мађарске наменске индустрије", наводи истраживач Института за европске студије.

Петер Мађар је наследио бројне уговоре и договорене послове – још 172 борбена возила "линкс", 11 тенкова "леопард" и до 700 турских лаких оклопњака "гидран", затим даље набавке пешадијског наоружања, противоклопних система "карл густав" и "еуроспајк".

Из Чешке би до краја 2029. требало да стигне 12 авиона "албатрос НГ", а из Израела радари ЕЛМ-2084, са радијусом откривања циљева од 474 километра.

Већ после проглашења победе, Петер Мађар је најавио приближавање европској политици, која значи и веће инвестиције у одбрану.

Даља улагања

Логично је питање да ли Мађарска може то да прати. Саговорник РТС-а сматра да ће економска политика одредити и висину улагања у војску и набавке наоружања.

"Мађарска је почетком прошле деценије издвајала 0,9 одсто бруто домаћег производа за војску, а 2024. године достигла је 2,2 одсто, а ниво јавног дуга није повећан", указује Петар Ћурчић.

И у светлу будућности мађарске војске, мало је позната чињеница да је током посете потпредседника САД Џеј Ди Венса уочи мађарских избора договорена набавка ракетних лансера ХИМАРС, у вредности од 700 милиона долара.

Све то чека формирање нове мађарске владе. Једно је сигурно – улагање у војску ће се наставити.

Мађарска ће, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе као земља чланица НАТО-а, али са нешто измењеном спољном политиком нове владе у Будимпешти и већом сарадњом са европским земљама.

"Мандат који сам освојио као лидер листе Фидес-КДНП је заправо парламентарни мандат Фидеса. Зато сам одлучио да га вратим, сада сам нам потребан не у парламенту, већ у реорганизацији националне стране", објавио је Виктор Орбан.

Додао је да састанак председништва Фидеса одржан и да су разговори о реорганизацији странке и формирању посланичке групе у пуном јеку.

Истакао је да ће посланичка група бити формирана у понедељак, а да ће на њеном челу бити Гергељ Гуљаш, високи званичник Фидеса и досадашњи шеф Орбановог кабинета.

Орбан је, између осталог, најавио да ће страначки конгрес, који је био планиран најесен, бити померен и одржан у јуну.

"Председништво предлаже да наставим свој рад као председник Фидеса и, ако ми Конгрес укаже поверење, спреман сам за тај задатак", истакао је Орбан.

Виктор Орбан био је биран за посланика у свим сазивима од 1990. године. Први пут за премијера изабран је 1998. године, а у премијерску столицу вратио се 2010. године.

Опозициона странка Тиса са Петром Мађаром на челу убедљиво је победила на недавно одржаним парламентарним изборима у Мађарској освојивши двотрећинску већину у парламенту.

Тиса је добила 141 мандат, коалиција Фидеса и демохришћана 52 мандата, а покрет Наша домовина осам посланичких места.

Током консултација, ниједан од потенцијалних кандидата за премијера није добио већинску подршку од 46 гласова. 

"Не желим да предложим кандидата који би водио мањинску владу", рекла је Пирц Мусар, додајући да је већ обавестила председника Државног збора (словеначког парламента) Зорана Стевановића да у првом кругу не предлаже никога за премијера.

Актуелни премијер и председник Покрета за слободу Роберт Голоб, који је релативни победник избора, такође јој је рекао да не жели да преузме одговорност за формирање владе под таквим околностима.

"У консултацијама недостајало међусобног поштовања и поверења"

Наташа Пирц Мусар је такође нагласила да је у консултацијама и разговорима са посланичким групама недостајало међусобног поштовања и поверења, и било је много неискрености, што је лош знак за сарадњу са потенцијалном новом владом. 

"Могу да разумем да се преговори не одвијају пред медијима, али ако политички актери желе да стекну моје поверење да ћу након консултација са њима предложити кандидата за премијера, очекујем да говоре отворено и искрено", рекла је председница Словеније.

Истакла је да то није лични захтев, већ фундаментални стандард политичке одговорности и кредибилитета.

"Народна скупштина је испуњена посланицима из странака различитих политичких ставова који у својим именима промовишу вредности попут демократије, истинољубивости и слободе. Ове странке је подржала већина бирача, због чега је њихова одговорност још већа - да те вредности не само да остану део њихових имена, већ да се и доследно одражавају у њиховом понашању", поручила је Пирц Мусар.

Како словеначки парламент бира мандатара

У другом кругу, мандатара за премијера могу предложити посланичке групе или најмање десет посланика поред председника. За то имају 14 дана.

Ако премијер не буде изабран у другом кругу, Државни збор може одлучити о одржавању трећег круга, где су предлагачи исти, али је кворум за избор мањи – уместо апсолутне већине, довољна је проста већина.

Ако премијер буде изабран, мора да предложи именовање министара у року од 15 дана.

Ако нико не буде изабран у трећем кругу, председник распушта парламент и расписује нове, превремене изборе.

На Сајму књига је говорио о тзв. Сарајево сафарију, "феномену ратног туризма", те је казао да је заправо прва жртва истраге о овом злочину био Неџад Угљен, помоћник директора АИД-а.

Ово убиство које се десило 1996. године никад није разјашњено, а Маргетић је данас на Сајму књига у Сарајеву тврдио да је убиство наручио Бакир Изетбеговић.

Према Маргетићевим речима, Угљен је открио "детаље Сарајево сафарија", преноси Рапорт.ба.

"Неџад Угљен је прије убиства, већ негдје од јуна 1996. године ходао по Сарајеву, и није то говорио само мени већ и другим људима, били су неки јучер овдје. Говорио је: 'Бакир Изетбеговић је наредио моје убиство. Издата је централна наредба да ме ликвидирају'. Ишао је и покојном Алији и рекао да ће га убити. Угљен је говорио да му је Кемо Адемовић говорио да се остави ове истраге, да се мане тога јер ће лоше завршити. Кемо је жив, жив је и Бакир. Није ријешено убиство Угљена, као што нису ријешени ни ови ратни злочини. Ја сам настојао одговорити на та питања у овој књизи, откривањем свих тих веза, које су биле унутар бивших структура службе државне безбједности Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине...", навео је Маргетић између осталог пренео је Репортер.ба.

Маргетић оптуживао и председника Србије

Маргетић, наиме, већ месецима уназад говори о "Сарајево сафарију", тврдећи да су имућни страни држављани током опсаде Сарајева деведесетих година плаћали да пуцају на цивиле, укључујући жене и децу.

Маргетић је раније износио оптужбе и о наводној умешаности председника Србије Александра Вучића у тзв. Сарајево сафари. 

С друге стране, медији у БиХ су објавили анализу наводних докумената које је објавио Маргетић и закључили да су та документа - фалсификат.

Ухапшени се терети да је извршио кривично дело "оштећења туђе ствари, на штету верског објекта".

Инцидент се догодио у ноћи између среде и четвртка када је осумњичени гађао столицама и другим стварима из оближњег кафића Саборни храм Српске православне цркве на загребачком Цветном тргу.

Из загребачке полиције потврђено је да је осумњичени под утицајем алкохола од 1,39 промила дошао до храма са циљем да "оштети, уништи или учини неупотребљивом туђу ствар". 

"Тиме је починио злочин из мржње због вероисповести тако што је прикладним алатом разбио четири зидне расвете на степеништу улаза. Вандал (49) је девастирао православну цркву скоро сат времена пре него што је ухапшен", истиче се у саопштењу.

Такође, како наводе, 49-годишњак је изнад улазних врата у објекат разбио витраж, док је са друге стране објекта савио две камере видео-надзора.

Са тераса оближњих угоститељских објеката бацио је четири столице, након чега је бацио цвеће испред улазних врата објекта и у двориште.  

"Ту није био крај противправном понашању – узео је црево за наводњавање које је бацио у близини улазних врата. Након почињеног кривичног дела, око 2.50 сати на Илици, уочили су га полицијски службеници. Осумњичени 49-годишњак је тада имао канту за смеће коју је носио према верском објекту са намером да испред њега истресе отпад. Притом је галамио и изговарао речи мржње. Осумњичени је приведен у службене просторије полиције на криминалистичко истраживање", наведено је у саопштењу.

Истиче се и да је осумњичени починио неутврђену материјалну штету.

Према његовим речима, реч је о покушају да се симбол из Другог светског рата "премести" у контекст ратова деведесетих и тако релативизује његово значење.

"То је покушај да се један поклич, који представља тековину Другог светског рата, пребаци у друго историјско раздобље и на неки начин ‘опере’", истиче историчар.

Он додаје да су управо актери који су користили овај поклич током деведесетих — од музичара до паравојних формација — то чинили свесно, како би повезали савремени рат са идеологијом Независне Државе Хрватске.

"Није реч о случајности — тај поклич је коришћен управо да би се направила веза са временом Другог свјетског рата и усташким покретом", наглашава Гулић.

Последице по српску заједницу и друштвену климу

Иако бројчано све мања и маргинализована, српска заједница у Хрватској директно осећа последице овакве реторике. Према Гулићу, радикализација јавног простора додатно отежава живот повратника, посебно у руралним крајевима.

"Сва ова терминологија и оно што можемо да чујемо у јавности је нешто што угрожава и отежава положај Срба у Хрватској", упозорава историчар.

Гулић указује да одговорност није једнострана, те да и запаљиве поруке из Србије доприносе тензијама.

"Лако је из београдског студија слати радикалне поруке, али је тешко живети у селу на Банији или Кордуну са десетак становника, просечне старости преко седамдесет година", каже историчар.

Посебну забринутост изазивају инциденти попут недавног оштећења православне цркве у центру Загреба, који се, како оцењује, не могу посматрати изоловано.

"Када ширите такву реторику, тренутак када ће неко напасти верски објекат више не изненађује", истиче Гулић.

Он додаје да је у таквим случајевима важно институционално реаговање, јер напади не погађају само мањинске заједнице, већ и саме темеље државе.

"То није само напад на Српску православну цркву, већ и на Републику Хрватску, јер је реч о културном добру под државном заштитом“, закључује Гулић.

"Била је то пригода да још једном осудимо злочине усташког режима и искажемо пијетет према жртвама", поручио је Пленковић.

Истакао је и обнову споменика Камени цвет, као и нова улагања у Спомен-подручје Јасеновац, али и упутио јасан апел образовном систему.

"Наш је циљ градити толерантно и укључиво друштво које добро познаје властиту повијест. Желимо да што више ученика посјети Јасеновац како би се упознали са страхотама Другог свјетског рата", рекао је Пленковић.