Српски језик у Црној Гори – дуго путовање у Јевропу

Скупштина Црне Горе подржала је покретање поступка промене Устава гласовима 74 од 77 присутних посланика, док су три представника Демократске народне партије била против. Председник ДНП-а Милан Кнежевић навео је да предлог не може да подржи јер њиме нису предвиђени српски језик као службени, тробојка као народна застава и двојно држављанство.

"Манипулација која је довела до тога да српски народ буде обесправљен"

Оцењујући да садашњи статус српског језика – језика у службеној употреби, равноправног са албанским, хрватским и бошњачким – није прихватљив, професор Антић је рекао да је реч о "манипулацији која је довела до тога да српски народ буде обесправљен и сегрегиран".

Упозорио је да измену идентитетских одредби чине готово недостижном високи услови које прописује Устав.

"Потребно је две трећине Скупштине, а за те идентитетске законе неопходно је да се изврши референдум и да се на том референдуму добије за Црну Гору недостижних 350 хиљада гласова", навео је Антић, додајући да не сматра добрим да Србија као матица "било шта учини да Србе подели у Црној Гори".

Антић је поставио и питање каква је то Европска унија у коју се улази ако се положај Срба не реши. "Ако Европску унију неко схвата као краву музару и као нову Аустроугарску, не треба да иде тамо", рекао је он.

"Али хајде да кажемо овако: ако дајете другим народима права, а једном не дајете, то је кршење људских права", указао је Антић и навео да Срба у Црној Гори има између 34 и 35 одсто и да већина грађана говори српским језиком.

"Европска унија има механизам идеолошког цензуса"

Професор Копривица оценио је да су црногорски Срби морали да поставе ово питање као услов. "Требало би да та већина која се изјашњава као Црногорци, којима српска идентитетска питања нису релевантна, нађе начина да укључи у тај аранжман и црногорске Србе", рекао је Копривица.

Указао је на, како је рекао, законитост која се понавља кад год се Срби приближе власти. "У оној мери у којој се Срби, и то не само у Црној Гори, приближе власти, Европска унија има механизам једне врсте идеолошког цензуса. Дакле, да услови да ако хоћете да учествујете у власти, да морате да одустанете од неких базичних идентитетских питања", истакао је професор.

Подсетио је и на споразум из 2020. године, након изласка тадашњег мандатара Здравка Кривокапића из немачке амбасаде, у коме је, како је навео, било предвиђено да нова влада неће покретати осетљива идентитетска питања, укључујући питање химне и заставе.

"Питање химне и заставе Црне Горе је ипак еминентно унутрашње питање", оценио је Копривица, закључивши да се показивала склоност да се Црном Гором управља тако да Срби остану маргинализовани.

"Консензус је могућ само захваљујући спољашњем притиску"

Копривица је оценио да је висок степен сагласности у Скупштини био могућ само због притиска споља.

"Ситуација да је од 77 посланика 74 гласало за, то је било могуће само захваљујући спољашњем притиску. Нема другог објашњења за овај, под знацима навода, консензус осим притиска Брисела", сматра Копривица.

Указао је и на, како је рекао, очигледну дискриминацију у питању двојног држављанства.

"Муслимани могу имати двојно држављанство са БиХ, Хрвати могу са Хрватском, Албанци могу са Албанијом, али Срби не могу са Србијом", навео је Копривица, додајући да управо на тим двоструким стандардима почива Европска унија као заједница вредности.

Оценио је да су Срби, како је рекао, "жртвовали своја колективна права зарад нечега што је некаква магла европске вредности".

"Црногорска мањина у Србији утицајнија него у Црној Гори"

Говорећи о односима са Србијом, Антић је оценио да проблем лежи и у неспособности да се у самој Србији пацификују они који делују против Срба у Црној Гори.

"Ми нисмо успели овде да пацификујемо црногорску мањину у Србији. Ми на Врачару и Старом Граду имамо људе утицајније него Србе у Црној Гори, који раде против Срба у Црној Гори", рекао је Антић.

Указао је и на, како је навео, криминалне кланове. "Нисмо успели да срушимо, у политичком смислу, два засеока из околине Котора који овде владају криминалом и подземљем", рекао је Антић, оценивши да тек након тога – уз стварање сталних фондова – Србија може да помаже.

На то је Копривица приметио да то нису идентитетска, него "кривичноправна питања".

Антић се сложио да јесте тако, али је остао при ставу да Србија прво мора да буде матица да би могла да поставља услове.

Као пример решавања сличних ситуација навео је Бошњаке у Новом Пазару, који су, како је рекао, одустали од отцепљења, али се и даље боре за свој регион.

Према његовим речима, захваљујући присуству у власти данас "70.000 Срба ради", па је упозорио да не треба рушити оно што је постигнуто.

"Помоћ из Србије је добродошла, али не сме да буде условљавана"

Копривица је поручио да су црногорски Срби довољно политички свесни да их нико из Београда не мора координисати.

"Помоћ из Србије је добродошла, али не тако што ће се условљавати подршком актуелним властима", рекао је Копривица, додајући да не би смело да буде размимоилажења око базичних питања, макар се по неким појединачним питањима ставови Београда и Срба из Црне Горе разликовали.

Копривица је оспорио легитимитет саме државности Црне Горе. "Црна Гора је 2006. године добила државност која заправо није државност, на покраденом референдуму", рекао је Копривица.

Иако је признао да је положај Срба после 2020. осетно бољи, упозорио је да из тога не следи да треба да одустану од темељних националних интереса. "То што је сада доста боље него некада не значи да је добро", закључио је Копривица.