Гужва над Егејским морем, много нула у јурњави Грчке и Турске за оружјем

Пар грчких авиона Ф-16 полетео је у правцу турске патролне летелице, која се изнад Егејског мора опасно приближила грчком ваздушном простору. Ускоро, у оваквим дуелима појавиће се сасвим нови авиони јер Грчка очекује испоруку супермодерних Ф-35, док је Турска била принуђена да, уместо у Америци, нове борбене летелице набави у Европи. У Британији, Катару и Оману за око 15 милијарди долара, Анкара купује све расположиве "јурофајтере" и "тајфуне".

"Равнотежа снага не може се променити набавком половних авиона", рекао је пре четири године тадашњи турски министар одбране Хулуси Акар, коментаришући одлуку Атине да од Француске купи ескадрилу половних "рафала".

Олимпијски циклус касније, Акаров шеф, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, најавио је "никада снажнију" државу тако што је у Катару и Оману "капарисао" двадесетак половних "јурофајтера", те Британији преписао 11 милијарди долара за 20 ганц нових "тајфуна".

Стисак руке вредан 11 милијарди долара

Британски премијер Кир Стармер и турски председник Реџеп Тајип Ердоган задовољно су се руковали после потписивања 11 милијарди долара вредног уговора према којем ће Анкара у наредних десетак година бити снажнија за 20 борбених авиона "тајфун", док ће Лондон осигурати хиљаде радних места у ваздухопловној индустрији.

Уговор, суштински, представља прелазну фазу модернизације турског ратног ваздухопловства, које је у прилично подређеном положају у односу на ривалску Грчку у чијем је наоружању, однедавно, ескадрила половних француских "рафала".

Обе државе рачунале су на америчке борбене авионе пете генерације Ф-35, али је Турска искључена из тог програма након што је у Русији набавила противавионски систем С-400, док је грчки захтев, некако, остао заглављен у ходницима Капитол хила.

Управо због тога, Ердоганови посленици су се разлетели широм Европе и Блиског истока у потрази за авионима којима би се некако премостио период док у серијску производњу не уђе турски авион КААН, или док се Вашингтон не смилује да Турској испоручи већ плаћене летелице Ф-35.

"Прелазна фаза" модернизације турског ратног ваздухопловства укључује набавку "тајфуна" из Британије, али и најмање 16 половних "јурофајтера", који су већ испоручени Катару и Оману.

Прве нове летелице овог типа, Турска би могла добити до краја године, за када је предвиђена испорука последњих авиона Катару.

У пратњи британског премијера у Турску је долетело укупно пет "тајфуна", који су одмах преусмерени у једну од ваздухопловних база, али је још увек нејасно да ли ће бити коришћени за борбене задатке или само обуку пилота.

Спор који не ремети викенде

Власти у Грчкој и Турској бациле су, у протеклих неколико година, на астал милијарде долара у новој медитеранској трци у наоружавању, покренутој политичким амбицијама Анкаре да се докопају неколико грчких острва и тежњом Атине да то ни у ком случају не дозволи.

Суботом и недељом авиони не лете. Викенд-пауза у надгорњавању производ је, како се чини, прагматичног приступа обе стране да туристима, који сваког лета затрпају обале две државе, дозволе да ручају без буке коју ствара пробијање звучног зида.

"Постоји велика и растућа опасност и могућности да јој се супротставимо морају бити створене одмах", упозорио је почетком августа грчки министар одбране Никос Дендијас, наводећи да се погоршава расположење "на другој страни Егеја".

Прилично ратнички говор пред посланицима, ипак, завршио је знатно мирнијим тоновима, нагласивши да у неким будућим преговорима Грчка мора да наступа са позиције снажније радије него слабије стране.

Разлог оваквог говора грчког министра одбране је потез турских власти, које су објавиле поморску карту на којој су "присвојена" места ван територијалних вода Турске о чему ће се, пре или касније, изјаснити и Европска комисија.

Дневник Катимерини наводи да се Атина залаже за стално америчко присуство, посебно на острву Сирос, али је Вашингтон подсетио Грке да Ердоган већ годинама тражи да острва буду демилитаризована, како су се две стране договориле пре више од једног века.

Турска: Више авиона, више ракета

Фондација СЕТА, описана као блиска турској владајућој странци и обавештајним службама, сматра да су и Грчка и Турска, уз подршку Запада, преузеле стратешку предност, упозоравајући да истиче век трајања авионима Ф-16, који још од осамдесетих година представљају ударну снагу ратног ваздухопловства.

"Турска мора бити у стању да се супротстави ваздухопловним снагама које су створене уз помоћ западних савезника... За борбу на више фронтова потребно је више од 500 борбених авиона", наводи ова фондација.

Амерички Савет за спољну политику, истовремено, сматра да је Ердоган за последње две деценије осмислио активну спољну политику, чиме је војна и дипломатска моћ Анкаре вишеструко увећана. Помињу се интервенције у Азербејџану, Ираку, Либији и Сирији, подршка Украјини и Етиопији, те изградња исламских школа у иностранству.

Ипак, Грчка остаје највећи ривал Турској, па су у претходних неколико година званичници из Анкаре више пута упозоравали Грке да "не понављају грешке из прошлости", подсећајући на неуспелу инвазију Анадолије током које је 1920. године страдало безмало 300.000 Грка.

Истовремено, Анкара је представила читав арсенал новог оружја – носач дронова, хаубице, тенкове, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације, што су аналитичари оценили као упозорење потенцијалним противницима.

Умереније снаге на обе стране Егејског мора надају се да ће лидери у Атини и Анкари дипломатију претпоставити оружју, те да ће спорна питања бити решена међународном арбитражом у Хагу.

Док не буде јасно за коју ће се опцију определити две чланице НАТО-а, на снази ће остати викенд примирја, током којих борбени авиони неће ометати одморе стотина хиљада туриста.

Читај ми!