Три деценије од "Олује" без истине и без казне, на индентификацију чека још 850 жртава

Четвртог августа 1995. године Хрватска је покренула акцију "Олуја" која је за циљ имала етничко чишћење Срба са простора некадашње Српске Крајине. Убијено је или нестало око 2.000 Срба, протерано више од 220 хиљада.

Од годишњице до годишњице – прошле су три деценије. Истина о несталима још се не зна и то је оно што продубљује бол и продужава агонију породица.

"У мени још увек постоји трачак наде да ће неком прорадити савест, да ће се проговорити где су њихови посмртни остаци, да их за време мог живота сахраним како доликује. И све време се питам да ли је нормално да људски ум може наудити двома недужним људима и да ли је могуће да након три деценије жртве имају националност", каже Нада Бодирога, ћерка Теодора и Данице Самарџијe, несталих у "Олуји".

Дани страдања Срба у Хрватској се славе као дани победе. Хрватска, чланица ЕУ, слави то што је са своје територије прогнала 220 хиљада Срба, слави убиство и нестанак више од 1.800 особа, спаљене и опљачкане куће, цркве.

Драгана Ђукић, председница Удружења породица "Суза" каже да та организација 30 година уподно скреће пажњу на чињеницу да је Хрватска и даље једина земља у региону која има позната регистрована гробна места, настала санацијом терена након "Бљеска" и "Олује" и која су регистрована од стране Хашког трибунала.

Од прошле годишњице, Србији је предато тело војника несталог 1991. године и идентификација је урађена на ВМА у Београду, кажу у Комисији за нестала лица. У Хрватској на идентификацију годинама чека више од 850 жртава.

Члан Комисије за нестала лица Владе Републике Србије проф. др Сузана Матејић наводи да је са једном групом породица отишла септембра прошле године у Загреб на индентификацију остатака њихових сродника.

"У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу 25. септембра. 2024. идентификовано је пет особа српске националности. Њихови посмртни остаци сахрањени су у складу са жељама породица", наводи Матејићева.

Да се никад не би заборавило, Меморијални центар Републике Српске наставља да бележи сведочења о страхотама које су преживели. Многи се, кажу, и даље плаше да проговоре.

"Свједочанство једне породице није само свједочанство страдања једног од својих, сина и брата, то је свједочанство једног народа и нације. Свака реч, макако она тешка била, јесте битна, јесте сушински важна. Зато охрабримо једне друге, да причамо, говоримо и сведочимо", истиче директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић.

Државна церемонија тридесете годишњице злочиначке акције "Олуја" биће одржана у недељу, 3. августа у 19,30 у Сремским Карловцима, под називом – "Олуја је погром - Памтимо заувек".