недеља, 06.10.2024,
05:55 -> 15:54
Данас се одржавају локални избори, осми од проглашења независности 1992. у Босни и Херцеговини. Грађани бирају начелнике општина и градоначелнике градова, као и општинска и градска већа и скупштине у 143 локалне заједнице – 111 општина, 32 града и у Брчко Дистрикту, који је посебна административна јединица. Излазност до 11 часова 14,12 одсто.
Неправилности у Источном Старом Граду; гласа се и на аутомобилима
Бројне неправилности на бирачким местима у Источном Старом Граду пријављене су Полицијској управи Источно Сарајево, као и Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ.
Из ПУ Источно Сарајево су се већ огласили рекавши да је једна особа санкционисана због кривичног дела Угрожавање безбедности физичком претњом, пренео је РТРС.
"Полицијски службеници су санкционисали лице С. Ј. из Источног Старог Града због почињеног прекршаја Закона о јавном реду и миру. Лице је пријављено да је у 7.30 часова на бирачком месту у Хреши упутило претње члану бирачког одбора", саопштено је из Полицијске управе Источно Сарајево.
Према доступним информацијама, пише АТВ, на бирачком месту Хреша члан бирачког одбора пришао је гласачу и наговарао га како да гласа, па је упутио претње другом члану бирачког одбора, говорећи "набићу вам на главу гласачку кутију". На истом бирачком месту недостаје гласачких листића.
Осим тога, поједини грађани гласају изван бирачког места, односно, гласа се на аутомобилима. Ови инциденти су забележени на бирачким местима Булози и Вучија Лука.
Опширније
Краће
У амбасади БиХ у Београду до 11 часова гласало 18,2 одсто бирача
На бирачком месту у Амбасади БиХ у Београду до 11 часова гласало је 18,2 одсто бирача који су се пријавили за гласање на локалним изборима у БиХ, рекао је Срни председник бирачког одбора Оливер Мићић.
Он је истакао да гласање протиче регуларно и да сада пристиже велики број бирача.
За гласање на овом бирачком месту пријављено је 196 гласача.
Опширније
Краће
Излазност до 11 часова 14,12 одсто
Излазност до 11 часова на локалним изборима у БиХ је 14,12 одсто, саопштено је из Централне изборне комисије БиХ.
ЦИК БиХ: Одлажу се избори у целој Фојници
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине јутрос је донела одлуку да се због катастрофалних поплава локални избори одложе и на свим бирачким местима у основној изборној јединици Фојница.
ЦИК БиХ одлучила је претходно да изборе одложи у четири општине ФБиХ – Јабланици, Коњицу, Кисељаку, Крешеву и на три бирачка места у Фојници.
С обзиром на то да је Општинска изборна комисија Фојница била обавештена да ће наведена одлука бити разматрана на јутрошњој седници ЦИК-а БиХ, дата им је инструкција да сачекају са отварањем бирачких места како би се сав изборни материјал без компромитовања поново уз пратњу полиције вратио општинској изборној комисији, уз устаљену процедуру примопредаје материјала, саопштено је из ЦИК-а БиХ, а преноси Дневни аваз.
Опширније
Краће
Извештај Драгане Игњић и укључење политиколога Војислава Савића
Укупан број бирача уписаних у бирачки списак БиХ је 3,4 милиона.
Централна изборна комисија (ЦИK) БиХ одлучила је јуче да, због катастрофалних поплава, изборе одложи у четири општине ФБиХ – Јабланици, Kоњицу, Kисељаку, Kрешеву и на три бирачка места у Фојници.
Избори у тим местима ће бити одржани када се за то буду стекли услови, најављено је из ЦИK БиХ. Изборна тишина у БиХ почела је јуче у седам сати ујутру и трајаће до затварања последњег бирачког места, у недељу у 19 сати. На изборима учествује 110 политичких странака, 386 кандидата је за градоначелничке и начелничке позиције. Више од 25.700 кандидата ће се борити за места у парламентима локалних заједница.
Очекивани трошкови избора су 9,7 милиона евра.
Од 386 кандидата за начелнике и градоначелнике у БиХ, само је 29 жена односно 7,5 одсто. Начелници и градоначелници локалних заједница бирају се директно, осим у три града – Сарајеву, Мостару и Брчко Дистрикту БиХ.
Међународна посматрачка мисија ОСЦЕ/ОДИХР ће посматрати локалне изборе у БиХ и мораће додатно повећати број проматрача због реалне опасности изборних манипулација и превара.
Начелници и градоначелници се бирају по принципу просте већине (First-past-the-post), при чему је победник кандидат са највећим бројем освојених гласова без одржавања другог круга избора.
Kандидати за већа/скупштине локалних заједница бирају се пропорционалном заступљености отворених листа, при чему број мандата у већу/скупштини варира у зависности од броја становништва у локалној заједници.
Специфичност сарајевских избора
Локални избори у Сарајеву су специфични, јер се ради о изборима у четири сарајевске градске општине у којима је на протеклим локалним изборима дебакл доживела Странка демократске акције (СДА) и касније посредни избори за градско веће града Сарајева и градоначелника.
Најзанимљивија локална трка, према мишљењу аналитичара Института ИФИМЕС, одвијаће се за општину Ново Сарајево, где ће своју популарност тестирати, иначе популарна, актуална градоначелница Сарајева Бењамина Kарић (СДП) као кандидаткиња тзв. Тројке према заједничком кандидату Странке за БиХ (СБиХ), Странке демократске акције (СДА), Демократске фронте и Народног европског савеза (НЕС) Муамеру Бандићу (СБиХ).
У сарајевској општини Центар снаге ће одмерити актуални начелник општине Центар као кандидат Тројке Срђан Мандић (Наша странка) и кандидат Демократске фронте Денис Гратз уз подршку СДА, ДФ и СБиХ. Избори у општини Центар могу довести до великог раскола у странци Народ и Правда, јер већи део НиП-а подржава кандидата Дениса Гратза. У осталим сарајевским општинама очекује се да остану досадашњи начелници.
Неизвесност у Бањалуци и на Палама
Према оцени аналитичара, неизвесни су избори за градоначелника Бањалуке, као другог по величини града у Босни и Херцеговини. Актуалном градоначелнику Драшку Станивуковићу (ПДП) супротставиће се донедавна страначка колегица Јелена Тривић (Народни фронт) и кандидат СНСД-а Никола Шобот. Тешко је, кажу, предвидети ко ће бити нови градоначелник Бањалуке.
Поред Бањалуке у Републици Српској неизвесни су избори у општини Пале где је странка ДЕМОС Недељка Чубриловића изашла са јаким противкандидатом на црту кандидату СНСД-а.
Локални избори у Мостару одржавају се по мешовитом пропорционалном систему представљања, где ће се бирати укупно 22 одборника из шест различитих градских подручја и 13 одборника са градске листе, а градоначелника ће накнадно изабрати градско веће.
То ће уједно бити други избори у Мостару након политичког споразума из 2020. године и први који ће се одржати у исто време када и у остатку земље од 2008. године. Зависно од резултата избора за градско веће и постизборних коалиција изабраће градоначелник града Мостара.
Брчко, на североистоку БиХ, има посебан статус од 2000. године, када је одлуком Међународне арбитражне комисије Брчко проглашено за засебан дистрикт, који не припада ниједном од ентитета. На изборима се директно бира Скупштина Брчко Дистрикта БиХ, која касније бира градоначелника.
Очекује се да локални избори промене стање у Дистрикту, које је годинама у назадовању због некомпетентности и опструкција дела локалних власти али и занемаривања своје улоге од досадашњих супервизора, који су уједно били и заменици високог представника у БиХ.
Аналитичари сматрају, да предстојећи локални избори превазилазе значај локалних избора и представљају својеврстан тест за Тројку, СНСД и ХДЗ БиХ, јер ће бирачи имати прилику да дају своју оцену о њиховом досадашњем раду уколико буду у прилици да самостално, независно и без притисака одлучују, јер су у изборни процес „упумпане“ знатне количине новца (јавног и сумњивог), које, како тврде, могу утицати на коначни изборни резултат.
