недеља, 23.04.2023, 08:30 -> 13:20
У спомен-подручју Доња Градина у Републици Српској обележава се Дан сећања на жртве усташких злочина у логору Јасеновац и Независној Држави Хрватској. Председник Србије Александар Вучић поручио је да никада нећемо заборавити највеће жртве нашег народа у мученичком Јасеновцу. Мој позив вама је да будемо само своји, да будемо Срби, јединствени, увек једни другима од помоћи, рекао је Вучић. Председник РС Милорад Додик је у обраћању окупљенима рекао да је јасеновачка тишина опипљива и извинио се жртвама ако је постојао иједан минут да их се нисмо сетили или да им се нисмо поклонили.
Након завршетка свечане церемоније, уследио је јавни час професора Горана Латиновића.
Председник Србије рекао је да је тешко време пред нама и велико бреме.
"На овим просторима смо готово усамљени, сви остали би желели или да трајно узму нешто наше, или да се ми не питамо ни за шта. Наш одговор је поштовање, мир, али и одлучност", рекао је Вучић.
И док се сећамо наших жртава јасеновачког, али и других стратишта, истовремено треба да размишљамо како да градимо привреду, економију и чувамо виталне, националне интересе, рекао је Вучић.
Истиче и да не смемо никад да дозволимо да нас деле на босанске, хрватске Србе.
"Јесте ли икада чули српски Хрвати? Никада нисте могли то да прочитате, а хрватски Срби је постало поштапалица, на сваком месту то можете да чујете... Само Срби могу да буду свачији. Мој позив вама је да будемо само своји, да будемо Срби јединствени, увек једни другима од помоћи, а Србија ће увек помагати свој народ у Републици Српској. Нека живи Република Српска, нека живи Србија и да никада не заборавимо највеће жртве нашег народа у мученичком Јасеновцу", поручио је Вучић.
"За оне који су нестали без трага, ми смо једини траг" почео је своје обраћање речима Симона Визентала председник Србије Александар Вучић.
"Ми осим трага морамо да будемо знак и путоказ да они који су страдали не буду заборављени", рекао је Вучић.
Више од 200 година покушавају без успеха да нас поделе и промене, рекао је председник Србије.
"Променило се много тога, а пре свега емоција нашег народа, јер ми не можемо више да се помиримо с тим да су Срби увек криви за све, и да ако желе да учине нешто за свој народ онда они припадају прошлости и сметлишту историје", рекао је Вучић.
Они који нас притискају не разумеју да када Србину дозлогрди, онда повратка нема, поручио је председник Србије.
"Данас се одржавају избори на северу Косова како би добили власт они који немају подршку ни један-два одсто и који не живе тамо. До овог тренутка је на изборе у четири општине на северу KиМ изашло свега неколико Срба, Срби хоће мир са свима, али пре свега хоће да се боре за интересе свог народа", рекао је Вучић.
Већ девет година заједно Србија и Република Српска обележавају све важне датуме.
Ми смо се договорили са руководством Републике Српске да потпишемо споразум о изградњи Меморијалног центра у Доњој Градини како бисмо увек могли да дођемо и одамо пошту јасеновачким жртвама. А један Меморијални центар у Београду да сваки странац који га посети зна шта се догодило у Јасеновцу и да се никада не заборави", рекао је председник Србије.
Вучић је рекао да не сме да нам буде тешко да стојимо ту, да негујемо културу сећања јер ако то не чинимо, нисмо вредни постојања и опстанка.
"Зато је важно да сачувамо свој народ, али и да знамо шта је наше. И зато ћемо ми да се држимо права, онога чега се на Западу данас и не држе", рекао је Вучић.
Рекао је да нема више подела на хрватске Србе, босанске Србе већ да смо ми исти народ.
"Будимо своји, будимо само Срби и увек јединствени и једни другим од помоћи", поручио је председник Србије.
Милорад Додик је рекао да је српски народ јединствен у страдању и да је зато данас овде и председник Србије, као и представници Републике Српске.
"Овде смо обједињени јер припадамо једном народу, а једног дана бићемо једна држава, јер је то наше право и наша историја", рекао је Додик.
Навео је да ће се до краја живота борити за слободу сваког српског детета, јер се, како каже, само у слободи може развити као слободан човек.
"Држава је кључна реч наше слободе. Не можемо да живимо у БиХ која нас овако стиска и угрожава нам слободе", рекао је Додик истичући да "треба да живимо сложно једни крај других, јер не можемо да живимо сложно заједно".
Председник Републике Српске Милорад Додик је у обраћању окупљенима рекао да је то место јасеновачке тишине, која као да се може осетити, опипати и да постаје саставни део наше душе и наших тела.
"Тишина која је настала тако што је 700.000 људи убијено на најсвирепији начин од стране НДХ, хрватског народа тога времена и њиховог усташког покрета. Тишина девојке којој су очи извадили и ставили у руке, тишина мајке коју су распорили и убили дете не желећи да виде како се рађа, или старца коме су и уши и нос одсекли, а он рекао достојанствено да тај проклетник ради свој посао. Та тишина нас овде окупља", рекао је Додик.
Истиче да сваки дан морамо да се присетимо страдања наших предака на том месту.
"Оне деце која су заједно с мачкама везане у џакове и бацане у Саву, да на тако страшан начин умру, давећи се и умирећу у страшним боловима од огреботина мачака које су и те како биле бесне. Извините ако је икада био минут, секунд, дан или година да вас се нисмо сетили и да вам се нисмо поклонили", рекао је Додик.
Амбасадорка Израела Галит Пелег прочитала је писмо председника Исака Херцога у коме се наводи да запањујућа лепота Доње Градине и околине камуфлира поражавајућу истину с тог простора на коме је стотине хиљада људи побијено само зато што су имали идентитет Јевреја, Срба или Рома, или зато што су били другачијег политичког погледа.
"Заједничка судбина наших предака повезује нас у овом најтмурнијем братству. Наша обавеза је да се сећамо своје браће и да никада не заборављамо зло које је човек способан да учини", стоји у писму израелског председника.
Држава Израел има посебну дужност, наводи се у писму Исака Херцога, да поштује успомене на оне који су страдали тако да свест о Холокауста никада не буде заборављена. Подсећање на Холокауст је витални део тог сећања.
Међународна заједница сећања на Холокауст има за циљ да се настави битка против антисемитизма, а БиХ је део тога.
Председникл Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић је у име страдалих Рома упутио молитву за све оне који су страдали само зато што су били Роми.
"Ову молитву упућујем онима који су обележени тако и у 84 вагона Рома, колика је то композиција била, а колико је људи ту било никада се неће сазнати. Молим се за све колико год да их је било, јер ово је и једино место на свету где можемо да се молимо на њиховом језику", рекао је Ацковић.
На платоу Спомен-подручју Доња Градина служен је молитвени помен српским, јеврејским и ромским жртвама злочина Независне државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини.
Молитвом је одата почаст настрадалим мученицима у Јасеновцу и Доњој Градинина.
Православну молитву одржао је владика бањалучки Јефрем, ромску председник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић, а јеврејску генерални секретар Општине Добој Дарио Атијас.
Атијас је прочитао милитву за Јевреје и све друге жртве злочина Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини.
Делегације Републике Србије и Републике Срспске, предвођене Александром Вучићем и Милорадом Додиком, положиле су венце на спомен-обележје јасеновичким жртвама у Доњој Градини.
Председник Србије положио је венац на гробно поље "Тополе".
После полагања венаца служен је парастос.
Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ-а.
Према броју убијених, Јасеновац је трећи на светској листи логора, а по бруталностима које су почињене у њему – први, сматрају историчари.
Са 64.800 квадратних метара и 105 масовних гробница, Доња Градина подсећа на страхоте и чува од заборава. Доња Градина је стратиште на које су чамцима преко Саве довођени из Јасеновца Срби, Jевреји и Роми, где су на насуровији начин погубљени.
Према мишљењу историчара, у Градини је спровођен системски геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима и управо због тога треба да негујемо културу сећања.
Kозарска Дубица је тада изгубила половину свог становништва. Почетком рата у Козарској Дубици је живело више од 30.000 становника, после рата било их је мање од 15.000. Мештани овог места памте и сећају се својих жртава.
Парастосу жртвама усташког геноцида у Доњој Градини у Другом светском рату и полагању венаца присуствовао је државни врх Републике Српске и Србије. Присутни су били и амбасадори Израела за БиХ са седиштем у Тирани Галит Пелег, Русије Игор Kалабухов, Србије Александар Ђорђевић, представници кинеске и мађарске амбасаде, Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ, градова и општина у Српској, те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и потомци жртава. Обележавању су присуствовали и лидер Демократског фронта из Црне Горе Андрија Мандић, председник Демократске партије Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у Министарству спољних послова Србије Арно Гујон.
