"Република Северна Македонија" (ни)је прихватљива

Међународни посредник УН у спору између Скопља и Атине у вези са именом "Македонија",  Метју Нимиц, затражио је од обе стране да му током ове недеље доставе своја мишљења у вези са предлогом да се некада најјужнија југословенска република убудуће зове "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македонија".

Током викенда обе стране анализирале су Нимицов предлог, а већ сутра (18. августа), према најавама, он би требало да се састане са грчким преговарачем Адамандиосом Василакисом и чује став Атине. Са македонским преговарачем Зораном Јолевским састаће се касније, чека се термин.

Медијатор Нимиц је, покушавајући да убеди обе стране да нађу компромис за спор дуг 17 година, Скопље и Атину посетио почетком јула.

Према штурим информацијама, које су се тада појавиле у јавности, Нимиц је предложио двојну формулу са Републиком Северна Македонија за међународну и уставно име за унутрашњу и билатералну употребу, али са препоруком УН, да државе употребљавају сложено име.

У односу на идентитет, поново незванично, Нимиц је понудио две опције - језик и идентитет да се означе као "македонски", али са латиничном транскрипцијом или друга опција - у загради у делу идентитета и језика да стоји "македониан", а да се у наставку наведе сложено име земље "Република Северна Македонија".

Према дипломатским изворима, и Скопље и Атина подржавају овај предлог, али уз различито виђење примене тог назива. Грчка инсистира на употреби новог имена у свеукупној међународној пракси, док се Скопље залаже да се земљама које су признале Македонију под њеним уставним именом омогући да је тако ословљавају и убудуће.

Македонију је под њеним уставним именом до сада признало 125 земаља, међу којима су САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље, као и све бивше југословенске републике. Посљедња је то учинила Андора.

У вези са признавањем уставног имена, прошле године забележена је права дипломатска офанзива. Македонију су под уставним именом признале, Чиле и Индија, а грчки адут у том периоду био је да су Панама, Демократска Република Конго и Мексико промениле став и да неће користити уставно име Македоније.

Према писању македонских медија, међутим, ове земље демантовале су званичну Атину и македонском Министарству иностраних послова потврдиле да остају при својим одлукама о употреби уставног имена ове земље.

Из Атине је потврђено да је амбасадор Василакис спреман да се током ове седмице у Њујорку састане са посредником Нимицом, а такав став очекује се и од званичног Скопља.

Према писању грчких медија, могуће је да македонски посредник Јолески "понесе и неко изненађње, у последњем тренутку".

Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.

Кључни грчки аргумент је да коришћење имена "Македонија" представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.

Преговори од 1992. године

Преговори о изналажењу рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.

УН су, ради рјешавања проблема, именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.

Посљедњи предлог који је Нимиц понудио био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана: "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија - Скопље".

Грчка је на самиту НАТО-а у Букурешту, почетком априла прошле године, због нерешеног проблема у вези са називом "Македонија", уложила вето на њен пријем у Алијансу, што је произвело ванредне парламентарне изборе у Македонији.

На изборима је апсолутну већину освојила владајућа ВМРО-ДПМНЕ.

Иста партија победила је и на председничким изборима маја ове године, када је председник постао Ђорђе Иванов, али и освојила власт у већини општина, укључујући и места градоначелника.

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).