Крст "поделио" Хрватску

Иницијатива председника Хрватске Стјепана Месића да се уклоне верска обележја из просторија јавних установа изазвала ошрту поделу хрватске јавности.

Против Месећеве иницијативе да се крстови уклоне са зидова полицијских станица, школа, касарни и других јавних установа су Католичка црква ХДЗ и поједини општински руководиоци.

Представници Срба, опозиционих партија и невладиних организација подржали су предлог председника Хрватске.

Премијерка и председница ХДЗ-а Јадранка Косор није желела да коментарише Месићеву иницијативу све док је Месић лично о томе не буде обавестио.

Потпредседник ХДЗ-а и кандидат странке за председника Андрија Хебранг истакао да је Хрватска секуларна држава, али да "то не значи да људи не смеју истицати верске симболе у својим канцеларијама".

Тако Хебранг данас, као и деведесетих година као министар одбране, у својој канцеларији држи кип Богородице.

"Она ми је, као и свим хрватским бранитељима, помогла да успешно завршимо Домовински рат", рекао је Хебранг и додао да ти симболи никог не вређају и да их се Хрватска неће одрећи.

(Не)пожељни римокатолици

Дамир Кајин из ИДС-а сматра да нису спорни крстови у болничким собама, иако сви који се лече нису католици, али да тамо где се води јавна политика - у школи, полицији, војсци и канцеларијама, крстовима није место јер се тако шеља порука да је "у војсци или на суду пожељан једино онај ко је римокатолик".

Опозиционе Социјалдемократска партије, Хрватска народна странка и Истарски демократски сабор (ИДС) подржавају Месића истичући да је качење верских обележја по зидовима државних установа противно уставу, као и да би било боље да се тамо позабаве митом и корупцијом.

Кандидат СДП за председника Иво Јосиповић истиче да је уставом вера одвојена од државе, а да су верска питања приватна ствар, па зато нема места било ком верском обележју у службеним просторијама.

Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован истакао је да би у болницама било добро задржати крстове јер крст људима даје наду у најтежим тренуцима.

"Нужан је мудар однос цркве и државе, наћи средину, јер има и атеиста па се отвара и питање њихове слободе. Хрвати су доста побожни, па не би било добро кренути с радикалним решењима. То не би било дипломатски, унело би немир међу људе", истиче митрополит.

Монопол католичке цркве

Председник јеврејске верске заједнице Бет Исраел Иво Голдштајн против је апсолутног монопола католичанства у друштвеном животу.

"Зашто се верски обред за Дан домовинске захвалности не би одржао у џамији или православној цркви?", поставио је питање Голдштајн.

Председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској Шефко Омербашић сматра да би тврдњом да му сметају католички симболи у јавним установама заправо рекао да не признаје хришћанство, јер "муслимани поштују све симболе и знакове других религија и желе бити толерантни према свима".

Месића подржава и потпредседник СДСС Милорад Пуповац, истичући да је иницијатива у складу са уставом по којем се у Хрватској јемче верске слободе и толеранција.

"Устав је јасан: држави државно, Цркви црквено", каже Пуповац и додаје да је погрешно мишљење да је након времена комунизма, дошло време цркве јер је то лоше за саму цркву.