Мерчепови ескадрони смрти

Загребачки Јутарњи лист објавио је делови оптужнице против ратног помоћника и саветника министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Мерчепа осумњиченог да је лично наређивао мучење и убиства Срба. Терали су Србе да сами копају гробове, тресли их струјом, а пре ликвидације терали их да вичу "за дом спремни", наводи се у оптужници. 

Михајло, Марија и Алексндра Зец (12), Милош Ивошевић, Раде Пајић и Марко Грујић из Загреба, Василије и Милорад Милетић из Кутине, само су неке од жртава Мерчепових ескадрона смрти које именима и презименима наводи оптужница против Томислава Мерчепа подигнута прошле недеље, пише лист.

Мерчеп који је осумњичен за убиство и нестанак 43 особе оптужница терети да је директно заповедао или није спречио противзаконита одвођења, пљачку, мучење 52 цивила, с подручја Загреба, Кутине и Пакраца од чега је убијено 43, троје се воде као нестали, а шесторо је с тешким физичким и психичким траумама преживело.

Од 52 цивилне жртве које се стављају на терет ратном помоћнику и саветнику министра унутрашњих послова Хрватске,  оптужница наводи именом и презименом њих 28. Осталих 24 још се увек воде као непознате жртве чија су тела пронађена у гробовима у Пакрачкој пољани.

У оптужници се наводи да је јединица МУП-а под Мерчеповом командом била стационирана на загребачком велесајму и на Пакрачкој пољани.

У Пакрацу су Друштвени дом и свлачионицу фудбалског клуба "Јединство" претворили у затвор и мучилиште, где су опљачкане српске цивиле доводили, премлаћивали, резали ножем, терали их да поздрављају са "за дом спремни", мучили електрошоковима, терали да једини другима копају гробове, и потом их ликвидирали хицима у главу, наводи Јутарњи лист.

Мерчеп је неке од жртава испитивао, а једног заточеника након шест дана тортуре и ослободио, рекавши му да се, радило о грешци.

Реч је о Ђорђу Гуњевићу из Кутине којег су 11. 10. 1991. године, припадници Мерчепове јединице ухапсили, одузели му "ладу самару", документе, уштеђевину од 20.000 марака и 100.000 динара, батинали га док му нису сломили три ребра.

После га је испитао сам Мерчеп, да би с другим заточеницима био премлаћиван и мучен електрошоквима. 17. октобра 1991. године.

Мерчеп је сазнао да је тукао Владиног повереника за здравство у општини Пакрац. Ослободили су га, вратили му аутомобил, али не и новац.

Међу 43 убијена цивила за која се Мерчепа терети и три су члана породице Зец, Михајло, Марија и Александра (12).

У суђењу-фарси које је против припадника његове јединице, Муниба Суљића, Синише Римца, Игора Миколе, Небојше Ходака и Сњежане Живановић 1992.године, водио Жупанијски суд у Загребу и које је окончано ослобађајућом пресудом, Мерчеп није био позван чак ни као сведок, преноси загребачки лист.

Мерчеп је за случај "Зец", међутим, сада оптужен по командној одговорности јер Државно тужилаштво сматра да су "неидентификовани припадници његове јединице" задужили оружје и МУП аутомобил "цитроен" које се повезује са убиством.

Оптужница против Мерчепа оставља отвореним питање обнове поступка непосредним убицама и налогодавцима ликвидације породице Зец.

На суђењу 1992. убиство породице Зец квалификовано је као тешко убиство, док се у оптужници против Мерчепа квалификује као ратни злочин, а дело ратнога злочина не застарева, подсећа лист.