Ургентна приватизација у Грчкој

Влада Грчке саопштила је да ће "хитно наставити" са продајом државних удела у неколико великих предузећа, како би и тиме смањила свој огромни дуг.

"Кабинет је одлучио да неодложно настави са продајом удела у телекомуникационом џину ОТЕ, 'Постбанци', лукама у Солуну и Атини и 'Солунском водоводу' са циљем убрзања свог амбициозног програма приватизације", најавили су грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину и заменик премијера Јоргос Петалотис, у саопштењу издатом после седнице Кабинета која је трајала неколико сати.

"Такође, одлучено је да ради убрзања тог процеса буде формиран један суверени фонд, у који би ушао приход од приватизације", указао је Папаконстантину.

Влада ће до јуна продати свој преостали удео од 16 одсто у ОТЕ, највећем балканском телекомуникационом оператеру, док ће владине акције у "Хеленик Постбанци", лукама у Пиреју и Солуну и "Солунском водоводу" бити продате до краја ове године, пренела је агенција АФП.

Влада, такође, планира да до краја године прода део или чак целокупне акције у гасном оператеру ДЕПА, железничком оператеру "Трејносе", организацији за коњске трке ОДИЕ и државној војној групацији ЕАС.

Грчка влада је била приморана да стално мења своју стратегију приватизације због све очигледнијег западања домаће економије у ћорсокак.

Првобитан владин циљ је био да прибави свега седам милијарди евра до 2013. године, а неке од продаја, као што је продаја "Хеленик Постбанк", биле су предвиђене за каснији период.

Притисак ЕУ и ММФ

Атина је, међутим, сада под притиском Европске уније и Међународног монетарног фонда који су јој прошле године одобрили помоћ за спасавање од 110 милијарди евра. Намера Атине је да покаже резултате обећаних реформи како би осигурала ослобађање следеће транше од 12 милијарди евра (17 милијарди долара) у јуну.

Нагомилани дуг Грчке достиже 340 милијарди евра и многи аналитичари сумњају да ће та чланица зоне евра моћи да га отплаћује без указивања додатне помоћи по истеку садашњег зајма ЕУ и ММФ-а у 2013. године.

Грчка влада прошле године није остварила циљ смањења буџетског дефицита на ниво испод десет одсто бруто домаћег производа (БДП), због чега је неопходно да пооштри штедњу како би био испуњен циљ за дефицит у 2011. години од 7,5 одсто БДП, указало је министарство финансија.

Додатне мере укључују ванредни порез на природни гас и безалкохолне напитке, смањивање високих пензија, повећање пореза на продају за шири круг производа и веће опорезивање луксузних аутомобила, јахти и пливачких базена.

"Влада је одлучна да настави и убрза свој пут фискалне консолидације и структурних реформи", истакао је Папаконстантину.