Уједињење или анексија?

Уједињење са Србијом 1918. године на основу одлука такозване Велике подгоричке народне скупштине званично је први пут у Црној Гори означено као "насилна анексија".

Таква оцена наводи се у Предлогу Закона о династији Петровић који је ушао у процедуру разматрања и усвајања у Скупштини Црне Горе.

Лист Вијести пренео је изјаву председника парламента и Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића да је та одредница у законски предлог ушла на инсистирање СДП-а.

Потомак династије Петровић, праунук краља Николе Првог Никола Петровић, раније је тражио да се посебним законом не само регулише статус династије, већ и да се црногорска власт одреди према чињеници нестанка независне државе Црне Горе, која је престала да постоји одлукама тзв. Велике народне скупштине у новембру 1918. године у Подгорици.

Тај захтев је испуњен ставом у Предлогу Закона о династији Петровић да се "ради историјске и моралне рехабилитације династије Петровић Његош, овим законом уређују питања од значаја за статус потомака династије Петровић Његош, која је детронизована противно Уставу Краљевине Црне Горе, актом насилне анексије државе из 1918. године".

Предлогом Закона династија Петровић је као таква и званично призната у Црној Гори, а предвиђена су и одређена права њених потомака. Мушки потомци династије и њихове супруге ће, како је предвиђено, имати право на титулу принц и принцеза.

Биће, такође, основана Фондација династије Петровић, са главним улогом државе Црне Горе, а за потребе потомака на Цетињу ће бити саграђена репрезентативна зграда.

Принц Никола Петровић ће имати плату у нивоу председника Црне Горе, а по овлашћењу шефа држава и председника Скупштине и Владе, имаће право и да обавља одређене протоколарне, неполитичке послове.