Бугарска и Румунија могу у "Шенген"

Бугарска и Румунија могу у "шенгенску зону", одлучио Европски парламент, а коначну одлуку и датум уласка ће крајем године дати Савет министара ЕУ.

Одбор ЕП за грађанске слободе је закључио да су ове две чланице европске двадесетседморице испуниле све нужне услове за укључивање у простор без граничне и царинске контроле ЕУ.

Европски парламент, међутим, мора бити извештаван о "спровођењу додатних мера на подручју Бугарска-Турска-Грчка у вези с могућим приливом имиграната", саопштио је Одбор ЕП за грађанске слободе.

ЕП би требало да у јуну у пленуму потврди закључак тог свог одбора, тако да Савет министара ЕУ усвоји коначну одлуку о укључивању Бугарске и Румуније у "шенгенску зону". Кључни услов за то је да те земље зајамче безбедност спољних граница ЕУ.

Да би Савет министара ЕУ одлучио да укине унутрашње границе за те две земље потребно је да установи да је успостављена потпуна контрола бугарских и румунских спољних граница на копну, мору и ваздуху, безбедност издавања виза, полицијска сарадња и укљученост и коришћење Шенгенског информационог система и заштите података.

"Осетљива" питања имиграната

Одбор ЕП за грађанске слободе утврдио је да су Бугарска и Румунија оствариле битан напредак, иако је закључено да морају отклонити још неке препреке које не представљају кочницу за уграђивање у шенгенски простор.

У расправи у овом одбору ЕП је упозорено и на чињеницу да проблем илегалне имиграције на потезу Бугарска-Турска-Грчка чини ту зону једним од најосетљивијих спољних граничних подручка Европске уније.

Шенгенски простор без унутрашњих граница међу државама ЕУ је ступио на снагу пошто су три земље Бенелукса, Француска и Немачка 14. јуна 1985. потписале Споразум о укидању међусобне граничне контроле.

Споразум је добио име по месту Шенген, у Луксембургу, где је потписан.

Њима су се потом придружиле још 22 земље Уније, као и Норвешка, Швајцарска и Исланд, тако да се сада у шенгенском простору слободно, без икаквих граница, може кретати више од 400 милиона људи.