понедељак, 02.05.2011, 15:57 -> 19:31
Бин Ладен и Балкан
Осама Бин Ладен у најмање два наврата био на Балкану. У Босни се, према изјавама сведока, 1994. године састао са Алијом Изетбеговићем, који му је, касније, због ратних заслуга, доделио пасош БиХ. Исте године, као део саудијске делегације Бин Ладен био и у Албанији.
Током рата у Босни и Херцеговини, Осама Бин Ладен је у најмање два наврата боравио на Балкану. Обе документоване посете, нетом убијеног идеолога радикалног ислама, догодиле су се 1994. године, када је Бин Ладен боравио у Тирани и Сарајеву.
Посету Осаме бин Ладена Сарајеву и његов сусрет са Алијом Изетбеговићем открила је новинарка немачког магазина Шпигл, Ренате Флотау, која је испред канцеларије тадашњег првог човека власти у Сарајеву чекала интервју и случајно набасала на Бин Ладена.
Бин Ладен јој је, том приликом, дао и визит карту и рекао да намерава да у Босну доведе муслиманске добровољце и потврдио да има пасош БиХ. Током сусрета Бин Ладена и Алије Изетбеговића, наводно, снимљена је и једна фотографија.
Амбасада Босне и Херцеговине у Бечу издала је Бин Ладену пасош 1993. године, а скандал у вези са тим документом избио је после терористичких напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон, после чега је уништена комплетна документација о овом скандалу.
Активности Осаме бин Ладена у Албанији су, такође, биле добро документоване, а снагу коју је његова мрежа имала у тој земљи најбоље, чини се, осликава чињеница да је тадашњи амерички министар одбране Вилијем Коен у јулу 1999. године отказао посету Тирани због страха од терористичког напада.
Сам Бин Ладен у Тирани је боравио 1994. године, као део саудијске делегације, а са тадашњим албанским званичницима разговарао је о отварању исламских центара у тој држави, али је гро његове организације уништен током 1998. године, у заједничкој акцији америчке Централне обавештајне агенције и албанских агената.
Албанска полиција је због убиства ухапсила Клода Кадера, који је током суђења рекао да је био део организације коју је у Албанији успоставио Бин Ладен, са циљем да регрутује и организује добровољце за борбе на Косову.
Укупан број таквих бораца, према западним проценама, кретао се око 500, али је њихов утицај у великој мери био маргинализован.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 23
Пошаљи коментар