Бескрајна "Олуја"

Већина Срба, протераних из Хрватске, до данас није успела да поврати своју имовину. Одговорност за операцију "Олуја" и злочине почињене током ње није у потпуности утврђена. Прогнаници из Хрватске, 14 година касније кажу да у прави повратак нису уверени, јер инфраструктура за то не постоји, речено је у специјалној емисији РТС-а "Бескрајна Олуја".

(Снимак "Бескрајне Олује" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

У многим кућама, ако још увек постоје, живе неки други људи. Иако би се у Хрватску радо вратили, прогнаници не могу да се помире са тим да буду грађани другог реда, да су им за решавање административних питања понекад потребне и године и да сем пољопривреде, другог посла за њих нема.

Републички комесар за избеглице Владимир Цуцић рекао је, у специјалној емисији РТС-а "Бескрајна Олуја", да је најважнији фактор спорог повратка свакако економски, јер се до сада свега 7% повратника запослило, а 49% успело да остане пошто су добили пензије.

Хрватска документа добило је 130 хиљада прогнаних. Они су успели да остваре и бирачка права. Седам и по хиљада захтева за обнову кућа, међутим, и даље чека, чак и када је реч о ономе што је срушено у подручијима где рата није ни било.

Хрватска је Дејтонским споразумом била гарант повратка станарских права, додаје Цуцић. То је, на крају, решено збрињавањем прогнаника, и то само оних који су се вратили. Држава већ годину дана ради на решавању тих питања, јер и то је, важно за улазак Хрватске у Европску унију.

Колективно непоштовање политичких права

Доктор Игор Торбица, хирург из Книна који живи и ради у Београду, после завршетка "Олује" 40 дана је провео у кампу Унпрофора. Мало се људи вратило кућама, и када су почели преговори, присећа се Торбица у специјалној емисији РТС-а. Многи су аутобусима послати у Београд. Први пут после рата у Хрватску је боравио 2000. године.

"То је неупоредиво са 2009. годином. Пуно је боље, долази велики број Срба који су били тада деца, у своја села код баке или деке, док их имају. Чим умру, кућа се затвара и број долазака пада. Они су полутуристи, са жељом да се обиђе стари крај, сем тога ништа. Ти боравци су све краћи", рекао Торбица.

Историчар Чедомир Антић сматра да цео проблем потиче од колективног непоштовања политичких права Срба, чиме је почело укидање свих осталих права. Због тога је Савет Европе, каже Антић, препоручио да хрватски устав буде враћен на облик из 1993. године, када су Срби били конститутивни народ.

"То је једини народ у Европи који је после 45 година изгубио статус. Сада већ говоримо о опстанку. У последњих 150 година опада број Срба у Хрватској. Опстанак је и политички. Нису само људска права важна већ и политичка. Тај део српског народа важан за историју целе нације", сматра Антић.

Највише проблема имају најнемоћнији

Доктор Торбица сматра да многи повратници, који данас живе у Србији, не желе да се врате јер су се снашли. Највише проблема имају најнемоћнији, стари или болесни. Зато би Србија требало да поједностави процедуре око документације. Хрватска би, сматра Торбица морала да реши питање тајних спискова оптужених, да би се знало ко је за шта одговоран и ко може да оствари станарско право.

Гости емисије Бескрајна "Олуја" сложили су се да позиви на летовање у Хрватску и ратоборни Томпсонови покличи не иду једни уз друге, али да су инциденти који се и данас дешавају последица предрасуда у српско-хрватским односима које постоје већ више од 20 година и које су свој негативни климакс имале у ратовима.

Своја права неки прогнаници чекају 14, па и 18 или 19 година. Њих 11% је умрло не дочекавши та права. Фокус треба да буде на томе да се права врате, а прогнани ће сами лако одлучити да ли ће остати или не, закључили су гости емисије "Бескрајна Олуја".