Жужул: Туђман није имао план за протеривање Срба

Сведок одбране Миомир Жужул изјавио је на суђењу хрватском генералу Анту Готовини пред Хашким трибуналом да председник Хрватске Фрањо Туђман у лето 1995. године није имао, нити спровео план за протеривање Срба из Книнске крајине.

Генерали Готовина (53), Иван Чермак (59) и Младен Маркач (53) оптужени су за за прогон, присилно премештање и депортацију, пљачкање јавне и приватне имовине, безобзирно разарање насеља, убиства и нехумана дела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини од почеткка августа до краја септембра 1995. године.

Према оптужници, председник Туђман је био на челу "удруженог злочиначког подухвата" чији је циљ било трајно уклањање српског становништва из Книнске крајине.

Сведочећи у одбрану Готовине, Жужул који је у то време био Туђманов специјални изасланик за преговоре с међународном заједницом, негирао је постојање таквог плана.

Жужул, који је био хрватски министар спољних послова од 2003. до 2005. године, је посведочио да ни Туђман, ни други хрватски државни званичници, ни на једном састанку уочи операције Олуја у августу 1995. године нису споменули план за протеривање Срба из Книнске крајине.

Сведок тврди и да хрватски званичници такав план не би прихватили.

Миомир Жужул је рекао да Туђман тада не би учинио ништа у супротности са ставовима САД и међународне заједнице које су индиректно одобриле хрватску офанзиву на Книн, али су, истовремено, упозоравале да тамошњи српски цивили морају бити заштићени, као и снаге УН.

"Председник Туђман је желео да се операција спроведе на начин на који бисмо појачали подршку САД и међународне заједнице коју смо уживали. Он је имао на уму да је источна Славонија тада била још окупирани део Хрватске и да ју је могао вратити само уз подршку САД", рекао је Жужул.

Ожболт: Насељавање Хрвата никад није реализовано

Недавно је на суђењу Готовини пред Трибуналом у Хагу некадашња саветница Фрање Туђмана Весна Шкаре-Ожболт изјавила да идеја о насељавању хрватских избеглица и емиграната из Јужне Америке у напуштене српске куће никада није реализована, иако транскрипти тих разговора постоје.

Ожболт је рекла да су Туђманови сарадници често помињали идеје "које нису баш паметне и да та идеја никада није реализована".

Тужиоци су раније на суђењу цитирали Туђманове речи да хрватска држава о свом трошку "мора довести Хрвате из Аргентине и Чилеа, да дођу и да изаберу куће", заједно са избеглицама из БиХ.

По транскриптима оптужбе, хрватски председник је претходно, 11. августа 1995. године, са министром Јуретом Радићем и премијером Никицом Валентићем разматрао план за "привремено одузимање" имовине избеглим Србима који не положе право на њу у року од три месеца, који је касније претворен у закон.

Шкаре-Ожболт је тврдила да је намера хрватских власти била да "привременим располагањем" кућама Срба који су отишли из Книнске крајине збрину хрватске избеглице из Бањалуке.

"То подручје било је празно, а из Бањалуке су стално стизале протеране избеглице. Једини начин је био да се сместе у те куће. Намера није била да се трајно населе ту, него привремено, док се не створе услови за повратак у Бањалуку. Расправа јесте текла тако, али је коначни резултат био Закон о приврменом одузимању имовине", рекла је.

У једном од разговора, које су на суђењу цитирали тужиоци, министар за обнову и избеглице Јуре Радић је сугерисао да би тим мерама било обезбеђено да у Хрватској не буде "више од 10 одсто Срба", на шта је Туђман узвратио: "Ни 10 одсто".

"Туђман је имао разне приче за разне прилике. Могуће је да је то и рекао, али те речи треба ставити у контекст. То никада није спроведено у дело", рекла је тада Шкаре-Ожболт.