Појас за спасавање Грчкој

Немачки недељник "Шпигл" тврди да су се водеће земље еврозоне договориле да влади у Атини одобре зајам од 20 до 25 милијарди евра, док премијер Грчке Јоргос Папандреу поручује да Грчкој није потребна финансијска, већ политичка подршка Европске уније, како би Атина показала да је способна сама да спроведе оштре резове.

Буџетски дефицит Грчке премашује 100 одсто бруто домаћег производа. Притисак на ту земљу расте јер Европска унија тражи од Атине да до 16. марта предузме додатне мере како би смањила јавни дуг и буџетски дефицит.

Са друге стране, грчки премијер Јоргос Папандреу тражи од европских лидера време, како би влада у Атини показала да јој се поново може веровати.

"Тренутно нам није потребно задуживање. Новац ћемо позајмити средином марта, али Грчкој треба да буде дозвољено да позајми новац уз исте камате које важе и за друге земље, а не по високим стопама, које угрожавају могућност смањења дефицита", рекао је премијер Грчке Јоргос Папандреу.

За садашњу кризу премијер Папандреу криви растрошност претходне, десничарске владе. Само на Олимпијаду 2004. године потрошено је око 10 милијарди евра.

Олимпијско село Маркопуло, недалеко од Атине, пре пет година доживело је прави процват, добило нову инфраструктуру и стамбене објекте. Ситуација је данас потпуно другачија.

Грађевински предузетник Јанис Евангелиу каже да су 2004. године, у Маркопуло долазиле многе грађевинске фирме и да су до пре две године стално ницала нова градилишта. Данас је све стало, наводи Евангелиу и додаје да више нико нема посла.

Нове пореске мере

Да би смањила дефицит са рекордних 12,7 на 8,7 одсто, влада је замрзла плате у јавном сектору и најавила нове пореске мере.

Незадовољни драстичним резовима, синдикати у државном и приватном сектору за идућу недељу најављују општи штрајк.

"Није у реду то што траже од народа да плаћа последице кризе, јер људи немају пара. Треба да нађу оне који су узели новац и да их питају шта су са њим урадили", рекла је Анти Спану, власница пекаре.

Европа убрзано ради на санирању овакве ситуације, како се криза не би проширила на друге чланице Европске уније.

Министар финансија Финске Јирки Катаинен рекао је да грчка криза представља озбиљну лекцију за југоисточну Европу али и за остатак континента и додаје да ће страх натерати политичаре да озбиљно поведу рачуна о јавним финансијама и трошењу средстава.

Грчка влада тврди да ни у ком случају неће тражити помоћ ММФ-а за решење кризе, јер је у европском систему, наводе грчки званичници.

Водеће земље еврозоне спремне су да помогну Атини, како грчка дужничка криза не би довела у питање стабилност евра. У припреми су зајмови и кредитне гаранције од 20 до 25 милијарди евра, а та помоћ, како наводе немачки медији, биће строго условљена испуњавањем преузетих обавеза.