Станкo Ковачевић изручен Хрватској

Председник Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да је Црна Гора из екстрадиционог притвора изручила Хрватској Станка Ковачевића, Србина из Ервеника код Книна.

Ковачевић је пресудом Жупанијског суда у Шибенику у одсуству правоснажно осуђен на 10 година затвора за злочин против цивилног становништва.

Ковачевић је ухапшен у Подгорици на основу потернице загребачког Бироа Интерпола 20. новембра 2009. године, а изручен је у 17. фебруара и о томе су "Веритас" обавестили чланови његове породице, рекао је Штрбац Танјугу.

Станко Ковачевић (45) је са породицом избегао приликом напада хрватских снага на Српску Крајину 1995. године и има држављанство Србије, а у Црну Гору је отишао преко предузећа у коме је запослен.

Штрбац је навео да је екстрадициони притвор трајао само три месеца, јер се Ковачевић није жалио на одлуку црногорских органа, већ је тражио да што пре буде изручен, пошто сматра да је невин.

Ковачевић ће сигурно у законском року од месец дана тражити поновно суђење, а његов захтев тужилаштво не може да одбије будући да му је првобитно суђено у одсуству, навео је Штрбац.

Ковачевићу је у Хрватској суђено у групи од 30 Срба из Ервеника, а правоснажне пресуде је потврдио хрватски Врховни суд 1993. године.

Осам Срба из ове групе је осуђено у одсуству за убиство четворочлане хрватске породице Ченгић на по 15 година затвора.

Остали, међу којима и Ковачевић, осуђени су на по 10 година робије због прогона Хрвата из Ервеника уз притиске, претње, физичко малтретирање, пљачку покретне и уништавање непокретне имовине.

Са овог списка осуђених досад су ухапшена и изручена четворица Срба (из Аустрије, Италије, Велике Британије и Црне Горе), док се један из Србије добровољно предао хрватским органима гоњења.

На поновљеном суђењу, тројица Срба из групе осуђених на 10 година затвора, доказали су невиност и против њих је поступак обустављен.

Имајући у виду досадашње искуство, треба очекивати да и у случају Ковачевића тужилаштво преквалификује кривично дело ратног злочина против цивила у оружану побуну, указао је Штрбац.

Он је објаснио да је кривично дело оружане побуне, према Закону о опросту, обухваћено општом амнестијом, па зато Суд доноси одлуку којом се обуставља даљи поступак.

Овом маневру хрватски суд редовно прибегава када нема доказа против Срба оптужених за ратне злочине, рекао је Штрбац, јер онда због опроста за почињено дело не могу тражити одштету.

Од марта 2001. године Биро Интерпола у Загребу расписао је сукцесивно потернице за 1.200 Срба из Крајине и припадника бивше ЈНА.

Према подацима Државног одвјетништва Хрватске, у свету је најмање 89 Срба већ ухапшено, а од тога је 25 изручено Хрватској.