Рука пријатељства Србији

Нови председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да Хрватска и он нуде Србији руку пријатељства и истиче да је Београд "преважан партнер" за Загреб. Јосиповић напомиње да му је жао што председник Борис Тадић неће присуствовати његовој инаугурацији.

"Мени је жао што председник Тадић не долази. Мислим да је то једна пропуштена прилика да што пре започнемо дијалог", оценио је Јосиповић у интервјуу агенцији Фонет.

С друге стране, напоменуо је он, "морам признати да то не схватам као резултат непријатељства ни према Хрватској, ни према мени лично".

"То је део неке политике коју Србија спроводи, за коју", рекао је Јосиповић, "нисам сигуран да је баш рационална и да ће дати неки резултат".

"Али, то је ствар Србије и ја се у то не бих хтео мешати, само ми је жао што је пропуштена, чини ми се, једна добра прилика за отварање дијалога", оценио је Јосиповић.

Упитан о сусрету са Тадићем, Јосиповић је оценио да је свеједно је ко ће повући први потез и упутити позив на састанак, за који би требало наћи неки срећан тренутак.

Сусрет са Тадићем што пре

"Волео бих да сусрет буде што пре", рекао је Јосиповић и нагласио да различите позиције Србије и Хрватске о Косову "не би смеле" да утичу на будући развој билатералних односа.

Јосиповић не верује да ће доћи до промене државноправног статуса Косова и сматра да би то, по његовом суду, "требало бити неко чудо".

Он је, међутим, приметио да Хрватска не решава питање Косова, већ да га морају решити Београд и Приштина.

Упитан о ставу Хрватске, у случају да Међународни суд правде оцени једнострано проглашење независности Косова супротним међународном праву, Јосиповић је одговорио да се свака пресуда тог суда поштује, али да ни она неће утицати на чињеницу постојања неке државе.

"Ако таква одлука буде донета, она ће можда утицати на начин преговора Косова и Србије и модалитете уређења међусобних односа, али не верујем да ће променити чињеницу да тамо постоји држава", оценио је Јосиповић.

Он је, у наставку, осврћући се на недавне изјаве и потезе Стјепана Месића, истакао да је одлазећи хрватски председник био позитивни фактор стабилности и сарадње у региону.

Према речима Јосиповића, критика недавне Месићеве посете Косову је претерана, јер је Хрватска признала Косово и мора га третирати као и сваку другу државу.

"За мене то никако не значи било какву резерву у односима са Србијом, која је важан, рекао бих преважан партнер", нагласио је Јосиповић.

Односе које има са Косовом, додао је Јосиповић, "Србија мора, на неки начин, правно, међународним правом, преговорима или било како друго решити сама" и ту Хрватска "не може помоћи, ни одмоћи превише".

БиХ суверена, пријатељска и суседна држава Хрватској

Коментаришући Месићеву изјаву о слању војске у БиХ, Јосиповић је нагласио да је доживео као извесну метафору и жељу да се нагласи потреба очувања БиХ.

"Наравно да Хрватска нема амбиције да ратује и шаље војску било где, осим у операције НАТО, тако да озбиљне намере угрожавања било кога није ни било", рекао је Јосиповић.

Он је истакао да је БиХ суверена, пријатељска и суседна држава Хрватској, чији је интерес да Хрвати у БиХ опстану и имају добар положај, а да се око уређења односа морају договорити три конститутивна народа.

Оно што је мени и Хрватској важно је да сва три народа и сваки грађанин БиХ буду правно једнаки, објаснио је Јосиповић и предвидео да уређење будућих односа неће бити лако, јер код бар два народа постоји плурализам идеја како
би БиХ требало да изгледа.

Интереси нису лако помирљиви, али се политичари сва три народа у БиХ морају суочити са чињеницом да одговорност лежи на њима да се не настави овако тешка политичка ситуација, која БиХ чини фактором нестабилности, указао је
Јосиповић.

Нећу помиловати никога ко је осуђен за ратне злочине

Осврћући се на помиловање Синише Римца, осуђеног за ратни злочин у Пакрачкој пољани, Јосиповић је најавио да ће, по питању помиловања, бити нешто тврђи од Месића.

"Ја лично не бих и нећу помиловати никога ко је осуђен за организовани криминал, тешка силовања, убиства и ратне злочине, осим ако не буде неких специјалних околности", напоменуо је Јосиповић.

Он се, међутим, сложио са Месићевом изјавом да је имао једнаке критеријуме код помиловања Срба и Хрвата.

Јосиповић је највио да ће Хрватска саветима, искуством и преводима докумената, помоћи европске интеграције свих земаља региона, пошто јој је "у интересу да се што пре цела регија нађе у Европској унији".

Он сматра да Хрватска има предводничку улогу у региону на путу ка ЕУ, јер ће прва постати њена пуноправна чланица.

Односе земаља у региону, које су на путу ка Бриселу, Јосиповић види као "позитивно такмичење ко ће бити бољи" и мисли да је потпуно небитно ко себе сматра лидером у том процесу.

"Оно што је жалосно, а препознајем ту и тамо неке такве тенденције, јесте начело да суседу цркне крава. То је нешто што је лоше", указао је Јосиповић.

"Мислим да је у најбољем интересу и БиХ и Србије да Хрватска што пре уђе у ЕУ", рекао је Јосиповић, истичући да сваки дан пре за Хрватску "значи дан пре за Србију и БиХ".

Према оцени Јосиповића, превладавање прошлости и суочавање са злочинима један је од предуслова за улазак у ЕУ.

Како је рекао, Хрватска и даље има проблем са решавањем судбине несталих Срба и Хрвата, обновом ратом уништене економије, спаљеним насељима и повратком прогнаних Срба и Хрвата.

"Ми имамо проблем како све људе вратити или барем им омогућити да се врате у своје домове, без обзира да ли су Хрвати или Срби", објаснио је Јосиповић.

То више није повезано са нетрпељивошћу и нападима, јер ако тога има спорадично је и није доминатно, сматра Јосиповић, него како људе уверити да имају услове за егзистенцију.

Оцењујући противтужбу Србије против Хрватске пред Међународним судом правде као политички одговор, јер мисли да ће теза о геноциду тешко бити узета у разматрање, Јосиповић је нагласио да су тужба и противтужба последица ситуације из прошлости.

Он је подсетио да је Хрватска поднела тужбу у тренутку када је Србија одбијала сарадњу са Трибуналом у Хагу, одговорност за злочине, враћање културног блага однетог током рата и када није било сарадње у решавању судбине несталих и заробљених, што је главни садржај тужбе.

Од тада су се ствари промениле на боље, истакао је Јосиповић и прецизирао да је велики део културног блага враћен и да је Србија почела процесуирање ратних злочина.

Преостаје хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића који су оптужени за озбиљне злочине, додао је Јосиповић, оцењујући да "има још пуно ратних догађаја који нису до краја рашчишћени".

"Ако се све рашчисти, наравно да тужба није потребна. Тужба није сама себи сврха", напоменуо је Јосиповић, који верује да ће, "ако буде доброг напретка у разговорима, и те тужбе бити упитне у стварности".

И "Композиторски дијалог"

Сумирајући укупне билатералне односе Србије и Хрватске, Јосиповић их је окарактерисао као недеовољно добре и поручио да садашње генерације политичара немају право да остављају проблеме наредним генерацијама, већ их морају решити.

У борби против корупције и организованог криминала, сматра Јосиповић, кључна је сарадња земаља региона, јер криминалци у Хрватској, Србији, БиХ и Црној Гори сарађују боље од држава, боље су умрежени и раде глобално.

Изузетно је важно да институције кривичног прогона у свим земљама добро сарађују, додао је Јосиповић, наглашавајући да има много "охрабрујућих примера".

"Знате за случајеве у којима су хрватско и српско тужилаштво и полиција одлично сарађивали. То није само класични криминал, то се сада шири, што је јако добро, на питања ратних злочина", рекао је Јосиповић, уз оцену да је сарадња у тој области много боља од политичке.

Говорећи о економији, Јосиповић је напоменуо да Србија и Хрватска имају комплементарна тржишта и да је неопходно унапредити економску сарадњу.

То отвара могућност сарадње и пласмана производа на трећа тржишта, поручио је Јосиповић, који истиче да је интерес Хрватске долазак инвеститора из Србије, јер новац нема политички и национални предзнак.

"Инвестиције су добродошле. Чуо сам приговоре да постоји неки пут невољност да се прихвате инвестиције из Србије. Нисам сигуран да је то тако, можда је то питање услова инвестирања и уласка капитала", рекао је Јосиповић.

"Ако има неких препрека", најавио је Јосиповић, "оне ће отпасти, јер је интерес свих да капитал кружи и да се отварају нова радна места".

Јосиповић је, поводом његове музичке каријере, рекао да му је у добром сећању остало гостовање у Београду пре неколико година, када је препуној сали Београдске филхармоније, у оквиру пројекта "Композиторски дијалог", сарађивао са београдском композиторком Иваном Стефановић.

Резултат тог пројекта је недавно објављени компакт диск, подсетио је Јосиповић и нагласио да би и на том плану сарадња могла бити још боља, јер су културни пројекти кључни за добре односе и пријатељство.

Немамо језичке баријере, постоје хрватска мањина у Србији и српска у Хрватској, имамо културе које се преплићу. Мањине су наше богатство и култура је прави медиј за побољшање односа, закључио је Јосиповић.