Министри финансија ЕУ о Грчкој

Лидери Европске уније на данашњој седници у Бриселу упозорили су Грчку да мора да отклони ризике које прете да угрозе стабилност европске валуте евра и значајно смањи потрошњу за ову годину.

У саопштењу објављеном после састанка, министри Европске уније дали су рок Грчкој да до 16. марта покаже да је на добром путу да смањи буџетски дефицит са 12,7 одсто, колико је износио прошле године, на 8,7 одсто у 2010. години.

Министар финансија Грчке Јоргос Папаконстандину рекао је да је његова земља већ на путу остварења постављених циљева и да је чак у последњем периоду забележила позитивне резултате.

Влада премијера Јоргоса Папандреуа обавезала се раније да ће буџетски дефицит свести на три одсто до 2012. године, што је и захтев Европске уније.

Криза у Грчкој утицала је на поверење према европској валути у свету, тако да је вредност евра у односу на долар од почетка 2010. године пала за пет одсто. Евро је данас на берзи у Лондону вредео 1,37 долара.

У Бриселу су се у понедељак састали министри финансија 16 земаља еврозоне, који су саветовали Атини да, уколико буде потребно, уведе и оштрије економске мере од најављених и смањи јавни дуг како би пребродила кризу која угрожава стабилност осталих чланица еврозоне.

Према подацима које данас преноси "Волстрит журнал", дуг Грчке прешао је 100 одсто бруто домаћег производа, док је буџетски дефицит лани био 12,7 одсто БДП. У ЕУ је, уговором из Мастрихта, дозвољен дефицит од максимално три одсто БДП.

Председавајући јучерашњег састанка, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер је рекао да ће Грчка обнародовати нове мере уколико до средине марта не буде успела да смањи јавну потршњуи на пројектовани ниво.

Размотрити грчке мере штедње 

Премијер Луксембурга је нагласио да не би било паметно у овом тренутку саопштавати детаље о новим мерама грчке владе, али је подвукао да остале земље еврозоне неће мирно стајати и дозволити да Грчка на међународним берзама буде "исцепкана на комаде", пренео је Би-Би-Си.

Министри финансија добили су задатак да размотре најављене грчке мере штедње и да се договоре у погледу конкретних мера које могу да се предузму како би се економске и финансијске прилике у Грчкој стабилизовале.

Европска комисија је затражила од Грчке да објасни извештаје да је влада у Атини наводно користила споразум склопљен са једном америчком инвестиционом банком почетком деценије да би позајмила велике суме новца, не приказујући притом размере свог дуга.

Како сазнаје лист "Ханделсблат", Европска централна банка је затражила од министара да захтевају од владе у Атини да изврши још дубље буџетске резове и подигне стопу ПДВ-а, јер једино тако може да испуни обећање да ће током године буџетски дефицит смањити за четири процента.

Пред министарски састанак у Бриселу у понедељак, најчешће се чуло питање: шта остатак Европске уније може да учини како би помогао Грчкој?

Грчку "не би требало препустити судбини" 

Бивши италијански министар финансија и један од шест чланова првог извршног одбора Европске централне банке Томазо Падоа Скиопа сматра да Грчку "не би требало препустити судбини".

"То не значи да треба плаћати Грчке дугове - то значи да ЕУ располаже средствима која су потребна да се појача дисциплина грчке владе на начин који ће јој помоћи да предузме неопходне кораке", оценио је он за Би-Би-Си.

Дезмонд Лакман из америчког "Ентерпрајз института" је, пак, оценио да ће бити много противљења идеји да Грчку треба стално извлачити из дугова.

"Ако Грчка није у стању да спусти дефицит у правцу дозвољена три процента прописана споразумом из Мастрихта, свакако да се не може очекивати од Немачке, на пример, да плаћа цех грчког расипништва. С друге стране, не видим како Грчка може да сведе дефицит у прихватљиве оквире без страшне економске депресије и огрмоне дефлације. Зато нисам сигуран како ће се то завршити", каже Лакман.

Он упозорава да је проблем у томе што Грчка не може самостално да изврши девалвацију заједничке валуте, што је уобичајени пут за излазак из кризе ове врсте.

"То је било искуство, на пример, Шведске, која је 1992. биле оптерећена огромним буџетским дефицитом. Шведска је могла да уведе мере штедње и да истовремено избегне смањење економског раста, јер је извршила девалвацију круне од 30 процената и на тај начин подстакла прави извозни бум. Грчка није те среће", навео је Лакман.

Падоа-Скиопа указује на још један аспект проблема: монетарна унија је тешко спроводива без политичке уније.

"Јединствена валута је дефинисана као новац без државе. Очигледно је, међутим, да је јаз између валуте и државе требало сузити. Мислим да се управо то и дешава - да ЕУ увиђа да је проблем Грчке проблем целе Уније, не из великодушности, већ због тога што је реч о једном крајње међузависном простору. Видећемо како ће проблем конкретно да буде решен, али у последњих неколико дана сазрело је сазнање да је Унија заиста унија, и да проблем Грчке мора да се решава јединствено", рекао је Скиопа.