Фијаско енергетских пројеката у Македонији

Македонској влади не полази за руком да реализује бар део планова у сектору енергетике, и док једни тврде да је разлог за суздржаност инвеститора била криза, експерти наводе да су нестручна администрација и лоше понуде главни разлог за пропаст тендера.

На стране инвеститоре у погледу њихове решености да уложе значајна средства у енергетски сектор Македоније, негативно утиче и тренд да се досадашњи тендери у земљи поништавају и расписују нови, пише на сајту Утрински весник.

Тендер за термоелектрану "Неготино" од 2006. године два пута је поништаван, а и данас је у стопостотном власништву државе.

Недовољно обучена администрација 

Министар економије Македоније Фатмир Бесими недавно је изјавио да је један од разлога за неуспешност тендера недовољно обучена и стручна домаћа администрација.

За пројекте хидроелектрана на Црној реци сада је као консултант ангажована ИФЦ која је део Светске банке, а њени експерти треба да начине пројекат и припреме наредни тендер како би он био атрактиван за улагаче.

За те две хидроелектране на Црној реци, "Чебрен" и "Галиште", које тек треба да се граде последњих година, два пута је поништаван тендер и сада је нановији одложен за април ове године.

Међутим, ако се реализује тај пројекат вредан око 600 милиона евра биће то, како се истиче, једна од највреднијих страних инвестиција у земљи.

Недостатак интереса страних инвеститора 

Раније су се интересовале немачке, словеначке, аустријске и италијанске фирме, али су инвеститори одустали јер нису имали гаранције да ће пројекат бити економски исплатив.

Тендер из 2006. године поништен је за те две хидроелектране, јер су страни улагачи тражили од македонске владе да гарантује да ће држава плаћати пенале уколико Црна река не буде имала довољно воде како је то наведено у пројектној документацији.

Једино што је извесно то је изградња мини-хидроцентрала у Македонији где су за њих 16 додељене концесије у октобру прошле године и требало би да буду изграђене до 2012. године.

Македонија годишње на увоз струје потроши стотине милиона евра и високо је зависна од њеног увоза. Сви домаћи капацитети годишње у просеку произведу 5.600 гигават-часова струје док је годишња потрошња лане била око 9.000 гигават-часова.

Свакако ће проћи још дуго времена док заживи бар неки од наведених пројеката у сектору енергетике у Македонији, оцењује Утрински.

Држава нема новца за тако велике инвестиције и једини излаз је у привлачењу страних инвестиција које је, за сада, тешко привући.