Помоћ Београда добродошла

Македонско министарство спољних послова још увек не жели да коментарише понуду српског председника Бориса Тадића да Београд посредује у преговорима између Скопља и Атине око имена Македоније, које већ пуних 16 година води посредник УН, Американац Метју Нимиц.

"Још нисмо добили званичну понуду", рекао је скопском листу "Дневник" неименовани званичник македонског министарства иностраних послова, али је премијер Никола Гуевски, недавно, коментаришући жељу Хавијера Солане да се укључи у преговоре, рекао "да нема ништа против ангажмана било кога ко може да помогне преговарачком процесу".

Сличног мишљења је и неименовани македонски дипломата, који је "Дневнику" рекао да не треба одбацивати предлог Београда, јер се преговори, ионако, воде под окриљем Уједињених нација, па "нема никаквог разлога да се одбаци још један неформалан канал за преношење поруке".

"Уместо да се плашимо да је ово завера традиционалних пријатеља, Грчке и Србије, против нас, председник Иванов треба да позове Тадића и пита га шта стоји иза те идеје и о чему је причао са Папандреуом. То морамо да урадимо, јер смо сатерани у ћошак", рекао је тај дипломата.

Према његовим речима, председник Србије има "коректан однос" према питању имена Македоније, што је у више наврата потврдио.

"Македонија мора да рачуна на чињеницу да ће Србија, од сада надаље, бити највидљивија балканска држава у Европи", рекао је тај дипломата.

Председник Србије Борис Тадић понудио је, у уторак, да Београд посредује у двадесетак година дугом спору Атине и Скопља око имена Македоније, због кога је већ у два наврата одлаган напредак македонских европских интеграција.

Нимиц неуспешан, спор траје две деценије

Тај спор, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име "Македонија" може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут, док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је, такође, постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Преговори о решењу спора између Скопља и Атине у вези са називом "Македонија" воде се од 1992. године.

Ради решавања проблема, Уједињене нације су именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двеју страна и изнео неколико предлога.

Последњи предлог који је Нимиц понудио, био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонију је под уставним именом признало више од 110 земаља света.