Александар Македонски, ипак, Албанац?

Нема предаха у македонском рату енциклопедија. После силних расправа и контроверзи коју је изазвала "Македонска енциклопедија", која је у међувремену повучена из продаје, Албанци представили своје виђење историје, под називом "Албанска Македонија".

Први од три тома "Албанске Македоније" најављен је као "снажан" одговор на писаније Македонске академије наука и уметности, чији је садржај разбеснео Албанце, не само у тој држави, већ и у Албанији и на Косову.

На представљању књиге, аутор Нијаз Мухамеди је рекао да су околни народи често присвајали познате личности албанског порекла, наводећи примере композитора Тодора Скаловског и писца Матеа Матеског, али и да у македонској академији и данас има особа које се изјашњавају као Македонци, мада су у ствари Албанци.

Аутор је навео да о пореклу Александра Македонског могу да расправљају само Албанија и Грчка, да су манастир Свети Јован Бигорски изградили Албанци.

"Поштујем њихово опредељење, али само уколико њихови редитељи декретима нису присиљени да постану Македонци", рекао је Мухамеди, чија ће "енциклопедија" без икакве сумње пробудити страсти у Македонији, у којој већ година трају бесконачна наклапања о пореклу свих, од античких Македонаца, па до садашњих становника те државе.

Албанска енциклопедија је амбициозно замишљен пројекат, који се финансира прилозима становника тетовских села Џепчиште и Порој и начињена је да се "покаже дух заједништва, јер се њоме доказује да су Албанци одувек живели на овим просторима".

"Ово није политички пројекат... То је мој пројекат који има искључиво научни карактер", рекао је Мухамеди, који је најавио да ће наредна два тома из штампе, на три језика, изаћи током следеће године.

Енциклопедија ће садржати оригиналне документе на албанском, енглеском и француском језику, радове познатих историчара, путописаца и албанолога до 16. до 19. века, из којих се јасно види аутохтоност Албанаца у Македонији, рекао је Мухамеди.

Рат енциклопедија почео је пре неколико месеци, када је Македонска академија наука и уметности сачинила "Македонску енциклопедију", у којој се наводи да су Албанци у ту државу дошли у 16. веку, а названи су "Шиптари" и "брђани".

Осим македонских Албанаца, оштро су реаговали и албански лидери са Косова и из Албаније, Саљи Бериша и Јакуп Краснићи који су Скопље упозорили да је објављивање такве књиге "неприхватљиво" и да на тај начин "Македонци само стварају непријатеље".

Албанци чине отприлике четвртину од два милиона становника Македоније.

Македонска академија је повукла спорно издање енциклопедија и сменила безмало читав тим који је радио на њеном старању, укључујући и главног уредника Блажу Ристовског.

"У писање нових текстова треба да буду укључени компетентни аутори, стручни за предмет сваке одреднице, а на њој ће радити и научни радници невећинских етничких заједница у Македонији", навело је Председништво МАНУ.

Осим Албанаца, македонска енцикопледија изазвала је и буру протеста САД и Велике Британије, јер су њени аутори навели да су британски и амерички официри обучавали албанске герилце из Ослободилачке народне армије у камповима у Албанији у време сукоба 2001. године.