После Месића: Јосиповић, Бандић, или...

Данас се завршава кампања за председничке изборе који ће се у Хрватској одржати у недељу, 27. децембра.

У случају да у недељу нико од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова, други круг с два најбоље пласирана одржаће се 10. јануара.

Хрватске грађане је на изборе у божићној поруци позвао и председник Стјепан Месић, нагласивши да нико не би смео да пропусти шансу да одлучи ко ће у наредних пет година бити на челу Хрватске.

Месић је пре неколико дана рекао да ће мишљење о председничким кандидатима рећи тек после првог круга, уз оцену да међу кандидатима има способних, али и да многи од њих "нису прочитали Устав и нису разумели шта ради председник".

Кампања, обећавања, препуцавања

Председничку кампању обележиле су већ познате фразе и политички ставови кандидата и обећавања да ће радити оно шта не спада у надлежност председника. Било је препуцавања око висине и извора средстава за кампању, при чему су поједини кандидати, пре свега независни, Милан Бандић, Драган Примирац и Надан Видошевић прозвани да су потрошили и неколико пута више него што су пријавили Државној изборној комисији, чак два, три милиона евра.

Најновије анкете потврдиле су досадашње трендове - уверљиво вођство кандидата Социјалдемократске партије Иве Јосиповића и друго место Милана Бандића.

Иво Јосиповић, кандидат Социјалдемократске партије, чији је слоган "Правда за Хрватску", обећао је да ће "стати на крај параобавештајној заједници која се бави блаћењем часних људи и њихових пораодица" и да ће упрегнути обавештајне службе у обрачун са силама зла и неправде. "Пуним ћу се ангажманом посветити борби против корупције и криминала, а за праведно и просперитетно друштво", каже Јосиповић.

Независни председнички кандидат Милан Бандић, обаћао је да ће као председник Хрватске на првој седници Владе захтевати укидање кризног пореза, такозваног "харача" и предложити различите стопе ПДВ-а, осетно ниже за прехрамбене артикле. Бандић каже да ће захтевати конкретан план бриге и побољшање статуса за пензионере, предложити забрану распродаје стратешких ресурса Хрватске и захтевати доношење хитног програма за средовечне људе који су остали без посла.

Међу 4,5 милиона бирача има и покојника?

За једнога од 12 председничких кандидата свој глас моћи да да 4.495 006 грађана, колико је сада на бирачком списку. Хрвати ван Хрватске моћи ће да гласају у 55 земаља, највише бирачких места је у суседној БиХ, а три су тамо где су хрватски војници, на Голану, у Авганистану и на Косову.

На хрватским председничким изборима, у суседној БиХ право гласа имаће 268.000 уписаних бирача, а очекује се да ће већина Хрвата из те државе поверење поклонити управо Милану Бандићу.

Кључно питање, председничких избора, пише Слободна Далмација, јесте - за кога ће гласати мртви? "Гласали су на свим изборима, историја хрватског вишестраначја историја је покојника, а бирачки спискови су пописи енциклопедије мртвих."

Мртви су се показали као стабилно бирачко тело, редовно излазе на изборе, досад најчешће у дијаспори, пише лист, наводи примере за "мртве душе" и без пардона коментарише кандидате у том контексту.

"По политичким порукама, преминулима је најближи Андрија Хебранг, он им се најчешће обраћа, мало је недеља када не спомене хиљаде мртвих побијених у разним тоталитаризмима, најчешће комунистичком.

Не треба подценити ни Драгана Приморца, форензичара, лечника одлично упућеног у здравствено стање лешева. Надан Видошевић нема везе с мртвима, али пре 19 година није имао везе ни с богатством. Другим речима, чуда му нису страна, па се не би требало чудити да баш њему мртви дају поверење.

И кандидати изван ХДЗ-а рачунају на мртве. Динамичношћу, страственошћу и окретношћу просечном је мртвацу најближи Иво Јосиповић, док Мирослав Туђман тек гласом разуверава све који су након погледа на његов лик и презиме поверовали да се на овим изборима први пут чак и кандидовао покојник, који је уз то већ искористио уставно право на два председничка мандата", пише Слободна Далмација.