Америка пристала на уступке Србима из БиХ 1994. године

Како наводе Независне, у закључцима Главног комитета за националну безбедност америчког председника Била Клинтона из новембра 1994. године, којем су присуствовали највиши Клинтонови сарадници, донесена је одлука да се уђе у дијалог са Србима из БиХ. Из документа је посредно видљиво да су се Американци на тај корак одлучили невољно и под притиском Европљана.

"Истовремено док будемо одмрзавали наше контакте са босанским Србима, мапа Контакт групе остаје почетна тачка за преговоре о територији. Контакт група би неформално могла размотрити и размену територија на бази обостране сагласности страна", истакнуто је у документу.

Даље се истиче не само сагласност САД да се уђе у могућу размену територија, већ чак и да "Контакт група на столу оставља опцију повезивања Федерације БиХ и ентитета босанских Срба са суседним државама на бази равноправног третмана", наводе Независне.

И тако, док су САД 1993. разматрале ваздушне ударе и копнену операцију против РС, па и нападе на Србију, већ наредне године пристали су на велике уступке Србима, на чему је и био базиран план Контакт групе 51:49 одсто. У делу документа у којем се говори о дугорочним мерама у случају да РС не прихвати понуђени план, истиче се да ваздушни удари и подршка бошњачким снагама остају на столу у периоду до две године "након чега би Босанци (Бошњаци) били препуштени сами себи".

Независне истичу да се чини да су се САД одлучиле да изађу у сусрет Србима због раста унутрашњег притиска у САД.

Наиме, нешто пре поменутог састанка под притиском дела америчких конгресмена усвојен је амандман који је предвиђао унилатерално дизање санкција на оружје Бошњацима. Клинтонова администрација је схватила да би једнострано дизање санкција проширило рат и угрозило савезништво са Европом, која је имала УН трупе на терену.

"Комитет је примио к знању забринутост савезника да је 'Nunn-Mitchel' (амандман на буџет) корак ка једностраном дизању санкција, што би имало озбиљне последице на савезништво", истакнуто је у документу, преносе Независне.

Из поменутог документа може се закључити да се Американцима журило да Срби прихвате какав-такав план како не би били доведени у ситуацију да морају једнострано укинути ембарго и практично угрозити односе са Европом.

"САД нису имале намеру да подрже Бошњаке"

Међутим, Америка никад није имала намеру истински да подржи Бошњаке, пишу Независне.

Можда најважнији документ икада објављен у вези са БиХ је из колекције декласификоване 2014, а односи се на транскрипт састанка од 5. фебруара 1993, који је толико важан да би заслужио да буде објављен у целости, пишу Независне.

На том састанку разматрана је војна интервенција против РС и директна подршка Бошњацима, у склопу имплементације Венс-Овеновог плана. Тада, како стоји у транскриптима, у собу улази Ал Гор, амерички потпредседник.

"Ја се не слажем (са употребом силе). Свет јесте дозволио ужасну ствар у БиХ, али увек сам био опрезан кад је у питању коришћење војне силе, као што сам сигуран да ће бити и Бил Клинтон", рекао је Гор. Даље је истакао да постоји тензија између речи "сагласност" на споразум и речи "форсирање" споразума те да у тој "креативној тензији" САД треба да траже своју улогу.

"Ми не треба да разматрамо вољу за употребу силе. Ми доносимо вољу водеће светске суперсиле да помогне у постизању истинског споразума. Имамо велику прилику да будемо примарни заговорник коалиције којом би доминирали Муслимани. Тако бисмо се на креативни начин идентификовали са муслиманским светом", рекао је Гор.

У наставку је истакао да су примедбе Бошњака на Венс-Овенов план легитимне, али да и Венс и Овен мисле да се Бошњаци противе само јер мисле да ће их Америка директно подржати.

Државни секретар Ворен Кристофер указао је да би чак и најбољи споразум захтевао неку врсту употребе силе, на шта је Гор кратко одговорио да "амерички народ не жели да шаљемо наше момке тамо", наводе Независне.

Одлука америчке владе да се неће војно ангажовати за Бошњаке брутално искрено осведочена је у документу из ЦИА колекције из 2014. од 1. марта 1993: "Притиснути Изетбеговића да остане на преговорима у Њујорку, убедити босанску владу да коњица неће доћи и објаснити им да ће САД радити са босанском владом да добију бољи споразум, али који неће бити њихов муслимански споразум", наведено је у документу, закључују Независне.