НАТО ширење "бабарога" за Русе?

Амерички портал "Хафингтон пост" преноси да упркос тренутној кризи у Европи и руском противљењу, чланови Алијансе су се чврсто држали суштине Северноатлантског уговора из 1949. који се односи на проширење НАТО-а, на тај начин сигнализирајући осталим потенцијалним кандидатима, попут Шведске и Финске, да врата остају отворена и за њих.

Друго, агресивне реакције Москве су показале контрапродуктивну неспретност, која карактерише руску политику према Европи, којом управља Владимир Путин.

Вође НАТО држава, посебно председник Француске Франсоа Оланд након масакра у Паризу, нису подлегле искушењу да "награде" Русију за њихову кооперацију против Исламске државе тако што би уложиле вето на слање позивнице Црној Гори за НАТО.

Оланд и остали су препознали да Москва делује из сопствених интереса, јер њиховом Северном Кавказу прете џихадисти који се враћају с ратишта, баш као и земљама Запада.

Мала Црна Гора има поносну војну традицију, с обзиром да се у више наврата борила с Отоманским царствим, затим Аустро-Угарском у Првом светском рату и нацистичком Немачком у Другом.

Ипак, њене оружане снаге од 2.000 људи се тешко могу окарактерисати као претња Русији, чије се границе налазе стотинама миља далеко, а између се налазе још три државе. Најближе руско власништво је низ вила за одморе, које су богати Руси изградили на црногорској обали.

Они би били сигурни у НАТО Црној Гори, као и у становима руских олигарха у Лондону. Ипак, разумљиво је што је Русија увређена позивањем те мале земље у НАТО.

Већински словенска и православна, Црна Гора има историју блиских односа с Русијом, укључујући и две ћерке Краља Николе које су биле удате за чланове царске породице Романов у последњим данима царства.

Пре две године, када је видела да се Црна Гора приближава НАТО-у, Москва је тражила дозволу да сагради базу у луци Бар, што је премијер Мило Ђукановић глатко одбио.

У периоду пред добијање позивнице, Москва се користила поткупљивањем, подстицала бунтовне демонстрације у Црној Гори и упозоравала да би улазак у НАТО представљао провокацију.

Путинов портпарол је, као реакцију на добијање позивнице, казао да ће бити "повратних реакција".

Путин зна да НАТО, дефанзивни савез, никада није имао офанзивни план, понајмање против Русије, твди Мишел Халцел у тексту који објављује амерички портал "Хафингтон пост".

Ипак, увећање НАТО-а је постало "бабарога" у Кремљу, док се Путин труди да задржи свој ауторитарни режим упркос санкцијама које су уследиле након припајања Крима и пада цене нафте. Због тога је, тврди Халцел, Путин постао агресивнији у спољној политици, како би скренуо пажњу становништва ширећи страх од агресора са стране.