Хрватска, ХНС одбио да подржи велику коалицију

Потпредседник ХНС-а Иван Врдољак рекао је да је ово модел какав је Хрватска имала у социјализму и једнопартијском штему.

ХНС је, преносе хрватски медији, потврдио да ће радије ићи на поновљене изборе.

Дошло је време да потпуно јасно кажемо своје ставове. Хрватска народна странка је против велике коалиције коју предлаже Божо Петров и ХНС у таквој влади неће учествовати", поручио је Врдољак.

Према његовим речима, ХНС ће радије бити конструктивна опозиција.

"Таква коалиција је у супротности с вољом коју су грађани исказали на изборима, таква коалиција не познаје опозицију, враћа нас у време социјалистичког савеза и једнопартијског система", навео је Врдољак и додао да ХНС не жели да функционише у таквом систему, а да, како је навео, Петров мора престати исцрпљивати хрватске грађане.

Хрватској, додао је, не треба месија, Петров мора пеузети одговорност, укључити се у реформе које следећа влада мора одрадити.

"Ако на то није спреман, онда Мост сноси одговорност за поновљене изборе", рекао је Врдољак, на званичној Фејсбук страници ХНС-а, пренео је портал Dnevno.hr.

Аналитичари: На председници разбијање Гордијевог чвора

Хрватски аналитичари кажу да није реално очекивати формирање владе националног јединства у којој би биле две највеће опције, СДП и ХДЗ те Мост, а на челу стручњак.

Мост, сматра Вишеслав Раос с Факултета политичких наука, тражи елегантан излаз из ове ситуације те стога и даље предлажу велику коалицију.

Политички аналитичар Давор Ђенеро не одбацује, пак, могућност да једна од страна прихвати предлог Моста о нестраначком премијеру.

Божо Петров је, де факто, ултиматумом присилио Зорана Милановића и Томислава Карамарка за исти сто, условљавајући им непојављивање губитком подршке Моста.

"Карамарко је спремнији од Милановића да пристане на препуштање премијерског места стручњаку, док се Милановић већ помирио с новим изборима", сматра Ђенеро.

Ђенеро је навео да је Милановићу јасно да, пошто је изгубио Рашковићев мандат и мандат албанске заступнице, а не може да рачуна ни на Бандића, неће добити десет мандата Моста колико му је још потребно да би скупио већину.

"Зато му је сада циљ остати технички премијер све док се не изабере нова влада односно спречити председницу да именује привремену нестраначку владу. Из тог разлога и инсистира на конституирању Сабора", уверен је Ђенеро.

Не договори ли се убрзо Мост с једном од опција, и Раос и Ђенеро слажу се да је све у рукама председнице. Ипак Раос сматра да би она већ сада могла да пресече овај Гордијев чвор и избећи нове изборе, док Ђенеро мисли да ће до тога доћи тек ако и трећи круг консултација о мандатару не донесе резултат.

"Председница би требала да врати две највеће опције у фокус. То значи да би она требало да одреди мандатара. Бивши председник Месић је тај који је у праксу увео да се већина доказује само скупљеним потписима.

Међутим, у Уставу то нигде не стоји. И зато би она на основу консултација односно процене ко има веће шансе да скупи већину требало да одреди мандатара. Ако он не успе, онда треба дати мандат другој опцији", објашњава Раос.

Ђенеро, је пак, на трагу онога што говоре писци Устава, а они тумаче да председница никако не може дати мандат без чврстих доказа о већини.

"И зато, ако ни након трећег круга консултација будемо у истој пат-позицији, треба расписати нове изборе", закључује Ђенеро.

Након јучерашњих заједничких међустраначких консултација и консултација одржаних код председнице Колинде Грабар Китаровић са парламентарним странкама намећу се питања докле све ово може трајати и да ли је Хрватска све ближе новим изборима.

Из кругова блиских председници, Хрватска радио-телевизија сазнаје да ће се након следећих консултација, ако нико од заступника не приложи доказ да ужива поверење већине свих зпосланика (најмање 76), знати више, па и то да ли Хрватска иде на нове изборе.

Карте су, дакле, откривене, политичка игра се наставља. Формирање Сабора и владе ни месец дана након избора не назире се.

Уставни суд се засад не оглашава, али, како је незванично јавио ХРТ, велики је притисак очекивања и јавности и политичких актера.

Према свему судећи, у идућим данима могао би се огласити и данас често спомињани Уставни суд.

Портал Index.hr пише да је ротацијоно председништво у којем су се шефови мењали у правилним временским размацима по националном кључу смишљено не би ли спречило експлозију југославенске националистичке бачве барута.

Уместо, како се наводи, Хрвата, Црногораца, Срба, Македонаца, Словенаца, Босанаца и Херцеговаца, државу би наизменично водили ХДЗ и СДП, а шеф Моста независних листа Божо Петров би их контролисао.

"Ако је шестероглавом председништву требало десет година да Југославију гурну у рат овом би дуалном требало барем трипут мање времена. Баш тако и треба бити. Време иде све брже и брже. За промене које су некада трајале стотинама година данас су потребни месеци. Све остале компоненте већ су ту", оцењује се у коментару портала Index.hr.