Политико: НАТО и енергија противтежа руском утицају на Балкану

Политико наводи да је позив Црној Гори да се приближи Алијанси део дипломатске иницијативе предвођене САД, а Кремљ је, како се истиче, тај потез назвао "провокацијом".

Иза кулиса, дебата о позиву је била жучна, а позив није нипошто био сигуран, пише Политико.

Подсећа да су протеклих седмица високи амерички и НАТО функционери посетили престонице Хрватске, Србије и Црне Горе у настојању да оживе напоре да се регион приближи Западу.

Италија, Холандија и Немачка, како се наводи, нису биле спремне да увуку НАТО у директну конфронтацију са Русијом око Украјине или ширења војног блока, међутим, администарација америчког председника Обаме и неколико источноевропских земаља дале су коначни подстицај за позив Црној Гори.

Последње две нове чланице претходно су биле Хрватска и Албанија, које су позване да се придруже НАТО-у 2008. године, а НАТО "сада са Црном Гором узима Балкан део по део", рекао је за Политико Стефано Стефанини, бивши амбасадор НАТО-а у Италији, који је учествовао у преговорима о ширењу НАТО-а 2008. године.

Интересовање САД за Балкан оживело је прошле године после руске анексије Крима и рата у источној Украјини. То је навело америчког државног секретара Џона Керија да у фебруару пређе на нову реторику и каже да су "Србија, Косово, Македонија и Црна Гора нове линија фронта против растућег утицаја Русије у Европи", наводи се у тексту.

С тим у вези, Политико додаје да је Кери прошле недеље боравио у Београду где се састао са премијером Вучићем и похвалио рад владе на нормализацији односа са Приштином, а да је Вучић два пута посетио САД ове године.

Уз то, пре две недеље, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је био у Београду и објавио "нови почетак" односа са Србијом, подсећа портал.

Кампања НАТО против Србије 1999. године је, наводи Политико, оставила горка сећања у Београду, а Србија пажљиво настоји да иде према ЕУ, балансирајући између Истока и Запада и остајући војно неутрална.

"С обзиром на недостатак интересовања за НАТО у Београду, САД остаје да ради на другим фронтовима. Један од начина је неговање односа праћено узајамним државним посетама, други је активна амбасада. Трећи су војне вежбе", оцењује аналитичар из Загреба Игор Табак и подсећа да су српски војници учествовали у војној вежби са америчким војницима у Мађарској.

Вашингтон брани безбедносне интересе на Балкану на још једном стратешком фронту - енергетском, додаје Политико.

САД подржавају пројект терминала за течни гас на Крку као део гасног коридора кој треба да иде из Азербејџана, преко Турске и Грчке, кроз Албанију, Црну Гору и Хрватску, што је рута позната као јонско-јадрански гасовод.

"Гасна рута кроз Хрватску поменута је и у разговорима америчких и српских званичника у фебруару. Потпредседник Бајден је сугерисао Вучићу на састанку у Вашингтону да би се терминал на Крку могао користити за снабдевање Србије преко гасовода кроз Мађарску", пише Политико, уз напомену да је Србија зависна од руског гаса а да "Гаспром" има велики улог једној од најећих српских гасних компанија.