Пахор и Грабар Китарoвић: Опасност од "мигрантских џепова"

Председник Словеније Борут Пахор и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић разговарали су у Љубљани о предстојећем састанку процеса Брдо-Бриони, као и о мигрантској кризи о којој ће бити речи и на састанку тог процеса у среду, 25. новембра у Загребу.

На данашњем састанку словеначки председник је рекао да жели, као и хрватска колегица да се у декларацији усвоји заједничка оцена да је за успешно решавање мигрантског таласа на балканском мигрантском путу кључно смањење броја избеглица.

Нагласио је да су за то потребни договори, посебно у светлу одлуке Словеније да ће ускоро на својој јужној граници успоставити уобичајени шенгенски поредак што значи уобичајену контролу свих, који прелазе границу.

"Председницу сам обавестио да је по мом мишљењу задатак словеначке власти да у разумном року уведе уобичајени поредак на шенгенској граници", рекао је Пахор и додао да очекује да ће влада Словеније "одлучити да тај поредак успостави у целини.

Како се наводи у саопштењу, Пахор је казао да Словенија то може успешно урадити само уз договор са Хрватском.

"Искрено морамо настојати на договорима да се спречи стварање мигрантских џепова у појединој држави, у којем би се задржао већи број избеглица него што их та држава у зимско време може збринути", рекао је Пахор.

Навео је и да је са хрватском председницом разговарао о томе како постепено смањити број миграната све до "извора", односно до спољних граница Европске уније.

Хрватска председница је у погледу питања мигрантске кризе рекла да га треба решавати у духу солидарности међу чланицама ЕУ и са трећим државама.

Говорећи о одлукама Словеније у вези са мигрантском кризом и о постављању ограде на граници са Хрватском, Грабар Китаровић је рекла да разуме потребу Словеније да заштити своју територију, становништво и границе.

У саопштењу се наводи да она верује да ограда неће изазвати инциденте и прејудицирати гранично питање између држава, као и да се нада да ће ограда у скорој будућности нестати.

Хрватска председница је нагласила да проблем треба решавати уз јасно разликовање избеглица и економских миграната како би се могло утврдити ко има право на азил у Европи.

Решење мигрантске кризе хрватска председница види на грчко-турској граници и сматра да одговорност за селекцију оних који имају право на помоћ треба преселити на спољне границе ЕУ.

Грабар Китаровић је нагласила значај сарадње са Турском и уклањања узрока за миграције.

Навела је да ће у среду на самиту у Загребу покушати да да додатан замах процесу европских и евроатлантских интеграција.

Биће речи и о питањима безбедносне и друге природе која се тичу не само Словеније и Хрватске, већ и ширег подручја Југоисточне Европе, ЕУ и трансатлантске заједнице, објаснила је Грабар Китаровић.

Према речима хрватске председнице, на самит ће бити позване државе ЕУ да ширење Уније прихвате као позитиван процес.

"ЕУ је у својој суштини безбедоносни пројекат и пројект који омогућује даље благостање, развој демократије и демократских институција, као и реформу у свим државама које желе бити чланови," рекла је Грабар Китаровић.

Словеначки председник Борут Пахор је, говорећи о европској перспективи Југозападног Балкана, упозорио да ЕУ "због унутрашњих тешкоћа и потребе за консолидацијом свом ширењу посвећује мањи значај него што Западни Балкан заслужује".

Према његовима речима, циљ самита који се одржава у среду, 25. новембра биће и да се у време повећаних безбедносних ризика ојачају међусобно поверење и сарадња међу државама и народима на Западном Балкану.

"Већ неко време смо сведоци згушњавању безбедоносних ризика и на источним и јужним границама ЕУ. Украјина, конфликти на Блиском истоку и безбедносни проблеми у неким државама северне Африке, све заједно продубљује повећана претња тероризма", рекао је словеначки председник и најавио да ће се на самиту идуће недеље разговарати и о заједничкој борби против тероризма.

У Загребу ће на ванредном заседању процеса Брдо-Бриони дискусија по први пут бити посвећена безбедности.

Поред председника држава Западног Балкана на самиту у Загребу ће учествовати амерички потпредседник Џозеф Бајден, председник Европског савета Доналд Туск и председник Аустрије Хајнц Фишер.